Јакшић, Ђура - ПРОЗА
Голема војска стиже од сродне словенске крви, и кад је победила Маџаре, њени вођи походише мрачне тамнице и, где нађоше брата по крви и по језику, пустише га слободна.
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
И сама Дрина валовита зажубори веселије... Њени таласи жубораху причу: да се дигло робље на тиране, али да се дигло онако као што трава у пролеће из земље ниче.
Ћути Засавица као стари грешник од кога не можеш речце ишчупати; и њени вивци као и њене рибе — неми су. Али стоји неко што ремети историју, што јој ништи најсјајније примере, што је
Дучић, Јован - ПЕСМЕ
Њено је срце пуно официра као кула у Дамаску, и трговаца као пијаца у Багдаду, и лажних артиста као лука у Дамаску. Њени је љубавници посипају мирисима из Јафе, и ките перјем из Брусе, и вешају јој ђердане из Самаре, и заливају је вином са
Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
А ко је то све преко главе претурио, тај зна како најзад и туга малакше; легну њени таласи по срцу, и уморну површину дотиче само још писмо од милога, као ластино крило мирно огледало воде.
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
Допала му се била и Јула доста; нашао је на њој доста чега за вољење. Њено здравље, па бујна плава коса, па њени румени образи, румени као брескве дуранцлије (и доцније кад год су га послужили код поп-Ћириних бресквама
Станковић, Борисав - БОЖЈИ ЉУДИ
А нарочито кад је насмејана те би јој се видели њени здрави, бели зуби. Увек је била опрана, искрпљена и лепо повезана.
Игњатовић, Јаков - ПРИПОВЕТКЕ
Где би’ клавир и та канабета пометао? Па ко би тој моде настачио? Ваљда са они’ њени’ осам хиљада шајна? Шта је то? Па неће ништа да ради; руке су јој бледе као у мртваца; а чуо сам да се такове саме ни
Африка
која протиче кроз саму варош, испод мостића, жена узима једно журно купатило, остављајући зачас на страну прање рубља. Њени покрети су покрети застиђене црне Венере.
Она, као многе црне жене овде, носи око грла право неизглачано драго камење: рубине, топазе и аметисте; њени зуби су добро зашиљени, што значи да их је од раног детињства још почела стругати прутићима; њене груди су тешке и
Питам је шта је то, али, пре но што ми њени укућани и одговоре, заспим. Толико сам заморен од путовања, опијен скоро умором, да је довољно да седнем било где на
Црњански, Милош - Сеобе 2
млада жена, истих година као и њена јетрва, али већ пете године у браку, удата са седамнаест, још увек луда за мужем. Њени црни курјуци падали су јој испод колена, а имала је неку бујну, црну, косу, која је мирисала.
Трифун им је говорио да треба издржати још само мало. Аустрија је матора шкорпија, и то су њени, последњи, трзаји према њима. Росија има списак и њиховог ђенерала Шевича. Темишвар им не може забранити одселеније.
СЕ ХОДА КАО ПО МЕСЕЧИНИ Царствујушча варош Вијена била је, у то доба, ноћу, слабо осветљена, фењерима – као свећама. Њени становници ходали су улицама само док је лето, пролеће, почетак јесени – и то, кад је месечина.
Била се дигла и стајала је пред њим, у плавој, летњој, хаљини, пуној неких сребрних мрежа, а откривених груди. Њени су рукави лепршали, око њених голих руку, а имала је хладну, змијску руку – бар се тако чинило Павлу.
Цела та царевина, из које одлази, била је луда. Сви ти ратови њени, у којима су учествовали, велики обешењаклуци једног перикмахера, дива, горостаса, који све чешља.
Нису они, њени родитељи, затворили, у манастир, то девојче зато што треба да учи калиграфију, игранку, и остало, него зато, што се
А мушкарци, који су били њени љубавници, причали су, после, кад би са њима прекинула, да је лепа, у загрљају необично извежбана, а да од мушкарца
Трчала је лако. Тада би њени, бели, ришеви, на њеном корзету, лепршали, као голубови, на њеним плећима и рамену. Дизали су се и спуштали, на њеном
Да ли су томе допринеле њене снажне руке и њени змијски кукови, или њене очи, тек, Вишњевски никад није покушао да је, при тим шетњама, кроз мрачне ронделе и алеје,
У сећању, сад, те њене речи, ти њени шапати, ти њени јауци, нису више личили на људски глас, ти јауци нису више били јасне речи, него као неки шумови у
У сећању, сад, те њене речи, ти њени шапати, ти њени јауци, нису више личили на људски глас, ти јауци нису више били јасне речи, него као неки шумови у шуми, и лишћу, које
У мукама, њени су се зуби били, у те усне, дивље, зарили. Тада су се болови већ били стишали и муке су биле прошле. Лице јој је
Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА
Обухвата 12—14 села у горњем току реке Радике, која се овде зове Горња река. Њени се становници, зову Реканци. Са дубоким потоцима, високим испашама и снегом који се преко лета задржава у цирковима,
Тим долинама је Арбанија отворена према Дебру и знатни њени делови су упућени на Дебар. Од мостова на Дриму најбољи је и највећи спилски мост, одмах испод ушћа Радике у Дрим,
У Аустро-Угарској је династија била исто што и држава. Војска, чиновништво и свештенство су били само њени органи. Схватање да држава треба да служи интересима народа није било познато у двојној монархији.
Нушић, Бранислав - ПОКОЈНИК
МАРИЋ (изненађен): Полиција? СПАСОЈЕ: Да, и мене не би изненадило ако се њени агенти већ овога тренутка налазе пред мојом кућом или можда у дворишту, чак и ту, пред вратима.
Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ
Нисам успео да чујем крај. Рашида је жвакала бучније од мамута и ја је упитах шта ће јој њени рећи када се врати кући. Она само слеже раменима. Мислила је како неће ни приметити да је нема.
Глас којим је то рекла био је напукао испод спољне чврстине. Њени су имали крдо деце, а отац јој је био грађевински радник кога су сваке суботе увече Неда и њен четрнаестогодишњи брат
Твој очух, не чини ли ти се да твој очух цео дан ради за добро народа? - њени дланови били су још на мојим образима, али сам ја осећао како ми се мишићи стврдњавају испод њих. За добро народа?
Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА
Кречар, и он је срећан човек. Има жену, његову Агру, која му у свачему гове. Његови пријатељи су и њени пријатељи; једно друго никад друкчије не зову, већ „душко”. Има једног сина, славног „фишкала”, па онда унуке.
Црњански, Милош - Сеобе 1
У ноћи, пак, чекао га је пакао. Њен загрљај, њени безумни напади, њени дуги, неуморни прсти. Њена лепота, крај ватре, надземаљска, њен поглед и њен плач.
У ноћи, пак, чекао га је пакао. Њен загрљај, њени безумни напади, њени дуги, неуморни прсти. Њена лепота, крај ватре, надземаљска, њен поглед и њен плач.
светлости жишка сад, он је виде, онако збуњену од сна, и схвати да ће овог јутра, при поласку, са њом бити најтеже. Њени пољупци, плахи и луди, који су му падали у лице и под грло, били су мокри од плача.
И кад није била присутна, седео је често замишљен, загледан у њено високо чело и обрве, које су, и браћа, и њени, називали пијавицама.
Исакович беше тако друкчији него њен муж, па и сви други њени дотадањи љубавници, мрк, ћутљив, смерније и озбиљније душе, али и тела.
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
Задружне породице увек су богатије од инокосних, а њени припадници имају више слободног времена и живе много лакше него они у „самштини“.
⁴¹ У дечјим играма се на специфичан начин одражавају структура и идеологија патријархалне, традицијске заједнице и њени циљеви социјализације. Било би значајно подробно анализирати модел света и човека који народне игре посредују детету.
Требјешанин, Ж., „Представа жене у Вуковим пословицама и њени корени у српској патријархалној култури“, Расковник, 51—52, Београд пролеће—лето 1988. Требјешанин, Ж.
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
је узбуђену и насмејану, још топлу од игре, у белој платненој хаљини испод које су севале њене тамне ноге мулаткиње, њени блистави зуби испод ружичастих напућених усница — бичеви њене светле косе у лету у окрету игре —и њен први силазак у
Није навикла да јој придржавају столицу, отварају врата кола, припаљују цигарету... Њени вршњаци се стиде да буду пажљиви. – Опет! О, боже, како увек приметиш кад хоћу да запалим цигарету?
Њена пепељаста коса (коју је сада расплела) добија неки чудан сјај, њени покрети су гипки и слободни. па човек изненада примећује да њихова Ружа има дуге ноге и широка рамена, да је млада и
Па ипак, ти људи су били њени сународници, не никакво дивље азијско племе, нити урођеници; носили су »сеико« сатове, возили кола, гледали исту
— Угасите та светла! — Пакао је утонуо у таму. Покупите јој ствари! Нечије руке јој гурнуше гужву одеће у наручје. Њени мучитељи претворише се изненада у сенке.
Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА
У Расковнику број 39, из године 1984, објављена је шаљива песма забележена у Лиму; њени вртоглави обрти су, свакако, прављени по угледу на зечје вратоломије.
Не знам како песма изгледа у оригиналу, али сам сигуран да су њени најлепши стихови Веверица вевери Ко ће да јој замери Могли бити написани само на српском језику.
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
У техничком погледу она је знатно виша, њени сликови су бољи и јачи, на ритам обраћа већу пажњу, њен песнички језик је израђенији и углађенији.
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
ЦРНОГОРСКОМ 262 КАЈГАНА 263 (РАДОСТ И ЖАЛОСТ) 268 (УКОР) 277 (ОЈ МОРАВО, ШТО БИ БЕЗ СРБИЊА) 278 (БЕРАЧИЦЕ) 280 (ЊЕНИ ЈАДИ) 282 ДВА КАМЕНА 284 (ТА НАПИ СЕ) 288 УСПОМЕНЕ СТАРОГ ЈУНАКА 289 (БОЛЕСНИКОВА ТУЖБА) 291 (ДЕ СУ НАШИ ДИВНИ ЦАРИ?
Да однесе моје мило, Просто јој не било!... Ја прошета поред њени двора, Она стоји тужна крај прозора, Мало чедо држи у наруче; Кад је згледа, срце мени пуче.
(ЊЕНИ ЈАДИ) „Сини, зоро, бела, Сини, слатка селе, А ти, сунце, грани Кô никад доселе! Та данас ће, данас Драго моје д
„Боже, шта то плови, И све амо ближе? Ко је, Боже, ко је? Већ до брега стиже!“ Гледну — он је, он је! Ао њени јада! „Боже, страшни Боже!“ — Повриснула млада.
9. И збогом остај драгој сам ја рекô, И пољубаца њени пија слад, На мој сам посô таде весô текô, И мил и лак ми беше сваки рад; Свршетак сам у души дана чекô, Вечерњи
“ 15. Оваки бија поток њени речи, Још мени звони у уву њезин звук, Славуја гласак преумилно звечи Кроз ноћи каде плови бајни мук, Умилно врело
16. О лепи ви из уста њени баји, Кад седисмо ми вако обадвоје! О њеног онда ока кра(с)ни сјаји, У срце кад си падô моје!
11 „Вала, вала“, она мени рече: Прва речца из ти њени уста; Она беше кано кад потече Из облака амо муња пуста, Па запали све штоно затече, Дано горе до облака густа.
Симовић, Љубомир - ХАСАНАГИНИЦА
Како за ово да се спремим... БЕГ ПИНТОРОВИЋ? Оно су њени сандуци напољу? МАЈКА ХАСАНАГИНА: Њени. БЕГ ПИНТОРОВИЋ: То ће момци да изнесу. Више нема шта да се чека?
Како за ово да се спремим... БЕГ ПИНТОРОВИЋ? Оно су њени сандуци напољу? МАЈКА ХАСАНАГИНА: Њени. БЕГ ПИНТОРОВИЋ: То ће момци да изнесу. Више нема шта да се чека? Је ли готово? Идемо? ХАСАНАГИНИЦА: А дете?
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
Памет, насупрот вољи, крштењу, молитвама, поче јој силно стварати и износити све што беше: ... Била је дете, кад је њени убоги родитељи дадоше Стојановима, да тамо служи, како би је ови после лепо удомили.
И занесена, у том одилажењу, плачу, чак је није жалостило што су је готово сви били оставили — нарочито њени, па комшике јој, родбина покојникова, пријатељи му, што се они, чим је он умро, сви повукли.
да „њени“ — мајка, браћа — неће је тако оставити, већ кад они нађу да је дошло време, преудаће је — зато је она оставила да о
Костић, Лаза - ПЕСМЕ
По тихотној васељени разлежу се звуци њени смртном уву нечувени; а у мени? — К'о тамјана плави прамак полетив са жртвеника у наручју зефирову кад се сретне на
Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ
ГЛАВА XИИ Ана се враћа кући, гдје њени родитељи корачају на прстима. За то време Мишелино стоји на бранику њене и његове отаџбине, али се у читав случај
Петровић, Растко - ЉУДИ ГОВОРЕ
Свим својим бићем: да то није предео преда мном, већ део природе. Њени елементи, њени органи, живе заједнички и удружено.
Свим својим бићем: да то није предео преда мном, већ део природе. Њени елементи, њени органи, живе заједнички и удружено.
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
је оборила главу над реком, па слушајући жубор и шапат бистре воде, чини јој се да са тим злослутим жубором отичу и њени мајмилији снови младости, њени најдражи идеали ...
па слушајући жубор и шапат бистре воде, чини јој се да са тим злослутим жубором отичу и њени мајмилији снови младости, њени најдражи идеали ...
И сад јој одједном дође на памет да се запита: да ли су њени поступци за то време вазда били умесни ?... Она се загледа у даљину и стаде у мислима претурати дан за даном, све што
Не, не, није могућно да је то он... Или управо јесте он, али њени узбуђени осећаји сада све увећавају, па и то љубавно гукање... Гле, љубе се... чује се јасно...
Црњански, Милош - Лирика Итаке
Ето мале кућице пред којом сам, у зору, радо застајао и, за поздрав, скидао шешир. Њени су прозори мали и шарени. Некад, пре сто година, у њој, иза тих малих прозорчића, спавала је играчица Тереза Кронес.
И да су, треба рећи, од ренесансе амо, једино Француска и њени ђаци знали да сликају. Оживели су француски петнаести век, и не само авињонску школу.
Домановић, Радоје - МРТВО МОРЕ
Наша земља страда, и ми сви журимо да јој притекнемо у помоћ као њени ваљани синови, а ти се ишчуђаваш, и не знаш за тако важан догађај!
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
Вије се дивна песма, ал' и рад не стоји. Онда се тек и ради, кад се њени гласи разлегну. Уз песму се и старост подмлађује, уз њу се и старе груди распламте, а за младе и не питај...
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
Шума кад хукне, њени уздаси Сами у себе ко да утону. Све траје преко свог опсега, Ил сни у неком танком хладу. Кукурек дрхти.
Петровић, Михаило Алас - РОМАН ЈЕГУЉЕ
Енглеска Влада је у то време била решена да не испушта из руку проучавање океанских дубина, које су дотле њени научници вршили са толико успеха.
која се и данас сматра као модел у сваком погледу добро опремљене и са пуним успехом изведене научне експедиције. Њени су успеси превазишли све наде оних који су је опремили.
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
поче да трпа у ковчеге бело брашно, а у сахане и тенџере пресно масло и сир, што им је донела од своје куће и што су њени целог поста брижљиво прибирали, само да би она могла што лепше и више овамо њима, својим газдама, да понесе. — Магдо!
Знали би то, осетили би они, њени, и не само они, него и цео свет. И онда, колика би порасла, колика би постала велика у очима свих!
Софка по њеном гласу виде како не само она, него сви њени, ма колико да се надали, били уверени да ће она, пошто је већ ефенди Мита то свршио и дао реч томе газда-Марку, морати
А поред ове гужве и тишме испред ње, досађивала јој још и она сватовска хука иза ње. Знала је да то за њом иду њени: тетке, стрине, а иза ових њихни мужеви, сви у дугим чоханим колијама а плитким ципелама, кратких ногавица од чакшира,
И сви они, њени, заједно једно уз друго, да се тиме као одвоје од осталих сватова, особито од свекрових, од оних сељака на коњима.
Марко, од радости, сваки час му лепи дукате по челу и чалми. Ови њени, хаџије, окрећу се неки злобно, други с подсмехом, гунђају међ собом: „сељак“, „керпич“ али ипак зато сви га гласно
„Њени“ с једне стране, поређани у столове, а „његови“, свекрови, с друге стране, збијени, и тамо чак до самога улаза.
Морала да буде права, истинска служба, без скраћивања. Софка чу како отпочеше њени, поређани тамо у столове, да одговарају на јектенија. То је било њихно, њихне куће и фамилије као право, одличје.
Особито се пропињали њени: тетке, стрине, које су једнако, не толико у њу, колико у њега, младожењу гледале и пиљиле, добро мотрећи, како га
Не жалећи што виде како се њени са својим | свирачима одвојише и одоше. она чисто одахну, кад поче савијати и силазити другим делом чаршије, ка
Сутра је била сарана. Тада већ дођоше и њени. Али Софка, уплашена да не би морала са сваким разговарати, и да јој не би пунили собу, лежала је.
Једино што је код ње у соби била мати, а сви остали њени били су испред врата и собом затварали улаз, да не би она кроз врата, приликом изношења мртваца, могла штогод видети.
Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ
Ко чује Како ноћних сени Сетна песма тужи им на лири? Тамна липа у тишини мири; Цветови су сузни њени. Прокапљује. Ноћ.
Ноћ. Ко чује Како ноћних сени Сетна песма тужи им на лири? Тамна липа у тишини мири; Цветови су сузни њени. Прокапљује. Ноћ. Добро ми дош’о, тренуте радости!
Ноћ. Ко чује Како ноћних сени Сетна песма тужи им на лири? Тамна липа у тишини мири; Цветови су сузни њени. Прокапљује. Ноћ.
ЛУТАЊЕ И Раширили су ноћ и часи њени У својој плавој дворници звездáној Задовољства мисли што нам душе плени Источну раскош, у тој ноћи саној, По којој
Ја знам да срећу несазнању сања. Њени су драги изумрли давно, Спуштени испод смрчинога грања, Обзор где скрива повечерје тавно.
Свети Сава - САБРАНА ДЕЛА
Из уста њених излази правда, а закон и милост на језику носи. Путеви њени су путеви добри, и све стазе њене су у миру.
Станковић, Борисав - ЈОВЧА
Пауза. Ветрови јаче и бешње дувају. Тресу зграду. Ватра нпацка. Њени пламени осветљавају час Циганку, час Јовчу. У ноћи издвоји се у хуци ветрова дуг отегнут урлик пса.
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
— Седи да вечераш — строго рече. Наређује. Сада зна да не може ни да је удари. Аћим је написао тестамент. Њени лаки кораци пређоше му врхом срца. Ипак, постоји један излаз: ракија. И ноћ мирише на ракију.
Чије је? Повлачећи чарапу, њени прсти додирнуше му листове. Најежи се. Ти прсти су и туђу ногу и туђи врат миловали.
Ћути, кривац. Слаб и неотпоран, чека њене прекоре и ударце. Њени уздаси и мутно, мукло јечање, то је гњечење главе. Сав је себи исцепан у дуге. Пукотине између њих немају два.
Олујић, Гроздана - НЕБЕСКА РЕКА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Једно је извесно: постоји Плава пећина и у њој вила која најхрабријима поклања богатство и вечну младост, а њени гласници су три лептира. Један је златан, други румен, трећи плав. Сва три на крилима имају вилин знак.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
Распитивао сам се код лађара, који су поред мене проједравали, докле стиже ток те реке и где су њени извори. Ниједан од њих не могадне да ми даде одговора.
“ Они то учинише. „Сад“, настави Питагора, „затегните врпцу тако да њени комади између ових трију чворова буду потпуно прави!“ Они затегоше врпцу; она је ограничавала један правоугли троугао.
„Прастара и пребогата великим делима је историја Египта. Њени хронолошки утврђени догађаји обухватају временски распон од преко три хиљаде година.
Но застаде на пола пута. Ти поједини делови круне, а нарочито њени ловорови листићи, беху неједнаки, неправилни, увијени, изрезуцкани, час тањи, час дебљи, па је било тешко да се
која је тек недавно ослобођена сараценског јарма; и њена медицинска школа захваљивала је свој развитак тој размени. Њени главни уџбеници билу су списи Хипократа и Галена, преведени од Арапа са грчког на арапски језик и донешени
Ту је Борда поднео извештај о пословима одбора за мере и тежине и саопштио да ће сви њени задаци бити завршени почетком године 1794.
Стигох у Париз и ево ме где шетам јужном обалом Сене. Њени стари мостови што претурише векове преко своје грбаче и стара монументална зданија што се поносито уздижу изнад своје
Но свака од тих грађевина сачињава једну хармоничну целину и сви њени делови покоравају се законима те хармоније. Грчки храм, ведро и достојанствено биће, почива у пуном блаженству на
поласка, када проједрисмо између Канарских Острва, а сунце, при своме излазу, изванредно обасја Пик Тенерифе, док су њени доњи делови били обавијени вунастим облацима, хтедох да зацичим од радости“.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
Небројени сведоци ништа нису могли да посведоче о делу ради кога су судска дворана и сви њени ходници били испуњени сељацима.
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
— Срећом, — закључио сам шаљиво, — умјетност звукова има пред осталим умјетностима бар ту предност што се њени производи брзо расплињују у времену и простору. Нема смисла лишавати је те предности дугим накнадним коментарима.
изгубили смисао за њена задовољства, кад смо окрезубили за њене дарове, кад она већ сасвим блиједо весели наше срце. Њени зраци падају на наша погрбљена плећа као танко зимско сунце које обасјава али не грије, и она не успијева да разгали
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
Та је земља сва опкољена водом, па ако ко и пређе воду и на земљу корачи, тога ти њени џинови одмах осете и свег растргну.
Петковић, Владислав Дис - ПЕСМЕ
Као уздах бола, као срећа људи, Кратка је и њена историја смрти: Ноћ и један ветар... И њени су врти Умрли, да нико сад их не пробуди.
Ал' смрт дође; лак долазак њени Осетише редом сви спавачи, И усташе. Небо се промени, Плаво небо тад се наоблачи. Сви стадоше покривени тамом Код
1905. ПОГЛЕД И Идеали, чежње, амбиције, страсти, Нада, осмех, радост и њени извори, И све што човека поткупљује, мити, Да корача, иде, креће се и бори. Одвугло од влаге мутних, горких дана...
Тражих негда људе — волео сам жене. Сад блудницу волим — заноси ме јако, Јер пољупци њени са уста румених Упијају небо — позлаћују пак'о.
Место главу с венцем, поразе на плећа, А уместо мајке лепе као бор — Ми, синови њени, витезови стари, Деца смо несреће и лутања злог! Нечувене патње небо нам подари, Патње што не виде ни човек ни Бог.
Тесла, Никола - МОЈИ ИЗУМИ
Моја мајка је потицала из једне од најстаријих породица у нашем крају и припадала је лози изумитеља. Њени отац и деда су изумели многобројна оруђа за домаћинство, ратарство и друге сврхе.
Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака
и пет хиљада одабраних српских породица пресели на аустријску територију северно од Дунава и Саве и да тамо постану њени браниоци.
Моја газдарица, Немица, њени пријатељи и немачки студенти у слушаоницама, нису нашли места у мом срцу јер оно није могло да се прилагоди таквој
Моја газдарица, жена у годинама, и њени млади станари молили су ме да га што чешће доводим на ручак. - Да, доведите га - приметила је једна заједљива млада
И њени напори су били крунисани успехом. Када сам се вратио из Идвора у Берлин, све ми је изгледало прихватљивије, а моја газ
Ево те аналогије: Ако прстима стиснемо кракове неке звучне виљушке, а онда је пустимо да слободно вибрира, њени кракови ће се вратити у нормалан положај после неколико осцилација којима постепено опада амплитуда.
цветно стабло тих мајских дана је у његовим очима невеста у најлепшој венчаници, која жељно очекује свог младожењу. Њени безбројни цветови траже, уснама пуним жудње, животни пољубац небеског младожење, јарког сунца.
Ћипико, Иво - Приповетке
Само да јој се повратити откуда је дошла. Цвијета је већ у годинама; давно су се стишали њени дјевојачки осјећаји. Не буни је ни Спасоје, који се у град из Америке повратио и кога често види: газда је као и
најмање, не бијаше због тога наступио у њој никакав прелом: и послије тога кућна чељад пажаше је као своје дијете, и њени осјећаји осташе исто као и прије. Али у тој кући не остаде дуго.
Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ
у међукултурноме комуницирању потичу управо из оне друге, неформалне сфере у култури, које нису свесни ни сами њени носиоци.
Из разбокореле речи изашла је сва ратна поезија Куленовићева, и у томе је и њена особена вредност и сви њени недостаци.
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
ваља имати у виду да су сложене синтаксичке операције које се током анализе описују творевине саме те анализе (то су њени конструкти), а Станковић их, разуме се, уопште није обављао ни у истом броју и облику, нити свесно.
], а „иза себе слушала је како се сватови крећу [. . . ]. Њени' с једне стране, поређани у столове, а његови', свекрови, с друге стране, збијени, и тамо чак до самога улаза”.
] а онда „Софка чу како отпочеше њени, поређани тамо у столове, да одговарају на јектанија", међутим „овамо око ње свеће су све више гореле, а од њих све
Отуда и њени - неочекивани и неочекивано јаки инфантилни страхови. Из доживљаја дечака приповедача изворно потиче и осећање сигурно
Исто као што од оног њиховог хаџи-Трифуна њени почели да пропадају, тако, ево, и овде почиње од свекра јој, Марка, мужа, Томче, и саме ње.
Тако се и десило да од тренутка кад престане приповедање о Софкиним прецима, па све док се готово узгред не помену њени потомци, дакле од друге до последње, XXXИИИ главе, психофизиолошко изрођавање није чинилац који приметно саодређује
Зато је њено понашање, премда је самосвесна и горда, свеједно колебљиво; њени се поступци обично не мотивишу помоћу једног, него помоћу два реда различних, па и супротстављених побуда, што је на
перцепције, коју смо пажљиво размотрили, па до пробраних симболичких слика којима се изражава њена патња као и њени снови.
ма којој структури укидају, када се поравнавају односи који су хијерархијски различни, та структура постаје лабавија и њени су делови независнији. Долази до упрошћавања структуре.
Чини се да није изговорила више од једног узвика: „Умрећу, умрећу”. Али се свеједно њени доживљаји и виђење њеног ока преносе у опис, и то на исти начин, истим путем којим је у горњем примеру пренесена
Божовић, Григорије - КОСОВСКЕ ПРИЧЕ
се готово не миче, но само с тренутка на тренут показује своју тужну белину, да би се боле видела раскаљана дреница, њени разривени коловози и, покрај њих, стравични трагови малаксале војске која је одступала на Чакор.
Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА
Морем блуде поветарци, Невидљиве сêни — Исто тако, исто тако Уздисаји њени. Поветарци, уздисаји — Они се не деле; На сусрет им лете тице И црне и беле.
Краков, Станислав - КРИЛА
нагињао се ка Ивони, хватао јој руку, и шапутао неке тако луде речи, да је она заваљене главе врискала од задовољства. Њени плави праменови били су пијани од вина и лудовали су. У граји је неко причао о невероватним подвизима.
Узела је његову чворновату, маљаву ногу у крило, И њени танки прсти почели су да лете по прљавој кожи. Пуковник се смешкао задовољно.
Петровић, Растко - АФРИКА
која протиче кроз саму варош, испод мостића, жена узима једно журно купатило, остављајући зачас на страну прање рубља. Њени покрети су покрети застиђене црне Венере.
Она, као многе црне жене овде, носи око грла право неизглачано драго камење: рубине, топазе и аметисте; њени зуби су добро зашиљени, што значи да их је од раног детињства још почела стругати прутићима; њене груди су тешке и
Питам је шта је то, али, пре но што ми њени укућани и одговоре, заспим. Толико сам заморен од путовања, опијен скоро умором, да је довољно да седнем било где на
Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА
који тамо стоји у бојном реду пред Турцима; ви не знате каква опасност прети вашој домовини Србији, чија сте нада ви, њени будући грађани; ви не знате да сте од ноћас постали голи сиротани, без дома, без крова, без коре хлеба, па можда и без
Аустро-Угарска нам не може желети никаквога успеха већ и по том, што су наши државни интереси и њени рачуни на Истоку дијаметрално противни.
Јовановић, Јован Змај - ЂУЛИЋИ И ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ
Моје луче не јауче, Већ ме љуби живо, А ја сам је вером, надом, Животом даривô. Пољупци су њени дуги, Крај им се не знаде, Само што су отровани, Ал’ баш зато сладе.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Одиста, далеко најпретежнија већина песника предбранковске епохе, а сви њени значајнији представници у овој Антологији, или су рођени у границама Монархије, каткада под строгим касарнским заптом
Как' древо исдше, утроба више писати дуже не дају сузе молитву. Услиши једну, Венус, последњу чашу и муку: на њени руку скончати! и при постељи сице зацвели: „Уви мње сама, што без Адама остају!
Лице, нами кажу, њено смертним да није рођено; Нису њени оци земни, — бити морају небесни. У персони Хишпанка, У речи је Талијанка, Ход је, њезин а ла гранде: нећ' са сваким
О, даље, даље Од звезде оне, Да ни облачак На њу не клоне. Да њени зраци У ноћи овој Просипљу наду Мајци тужећој. Која ј’ то мајка Сви је ми знамо, Јер њену тугу Давно слушамо. 14.
Српска гимназија у Руми у XВИИИ веку и њени наставници, Гласник Историјског друштва у Новом Саду, ИИИ, 1930, 115). И наслов књижице из 1814. год.
Једна од тих песама могла би бити она врло карактеристична Терлаич Мушицком (Летопис МС, 1834, ч. 36, стр. 29—32; њени одломци, под насловом Отривци пјесне „Уповајушчих Сербов и храбрих витјазеј”, штампани већ раније у Летопису МС, 1825,
Онда му се сестра од стрица, по имену Наника, удавала, и у њени сватови врло је весео био, свирао је у колу у Пеце свирца гајде, а после је тако играо и подвикивао, да га је милина
Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА
— Ми смо, Ђурашко, богом избрани За спаситеље српског народа, Ми да служимо слободу свету, Ми да будемо њени робови — Не орудије срамних намера.
Бојић, Милутин - ПЕСМЕ
Сва та прошлост свој је одиграла танац: Вратити се неће. Ми, синови њени, На путањи блатној непознат смо странац, Наш хор слаб је њине трубље да замени.
С позорја борци тонуше кô сени, А земља им је жедно мозак пила, Крвљу су текли сви потоци њени И дражила их Власт и дрска Сила. И тако вечно ове исте стопе, Крв нова сити.
И њеном оку ти си дао сјаја. У твој се дрхтај ненадно увлаче Осмеси њени фини, кô тон јада Тих осмеха је моја душа рада.
Ја сам био мртав или живе ствари. Јер све беше исто: дрвета и сени И небо и земља и лептири њени. А кад сутра зора расу своје чари, Ја поздравих сунце и небеса плава Кô мртваца старог који васкрсава.
Станковић, Борисав - ГАЗДА МЛАДЕН
Како се према башти јасно, бело оцртава нова им кућа. Њени правилни прозори, зидови. Како по улици, иза капије пролазе људи, иду било својим кућама, било на седење, вечеру,
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
Лимун. У Горњем и Доњем Ораховцу л. се даје млади пред улазак у нови дом, а после ручка њени сродници и сватови измењују л. и затим она своје сроднике (»погузијеље«) на одласку дарује сваког л.
Ћипико, Иво - Пауци
с прислоњеном главом на пуној мјешини, згрбљен човјек, као да се пред олтаром моли; глава му покривена кабаницом, а њени скути натрпани салеђеним снијегом.
А вјетар хуче и ноћ јача; одоздо, с мора, јечи шум валова. Ноћ и њени гласови усељују му се у душу, одзвањају му у чулима, и намећу му једну циглу жељу: да Кате дође.
Боровак дахће за нечим силним; не чујеш? А ноћ нас крије, и њени шапатљиви гласови пуни су љубави... 'Ајдемо! — шапће јој, и руком је обухвати око паса.
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Не, макар ми се њени пољупци разлетели по крви као отров од кога ћу сваког трена задрхтати у самртном ропцу. Видим њене зубе док ми
би се могла уплашити за њега, да му шта не буде, и док он доле буде пљескао рукама по води не би ли испливао на обалу, њени ће се луди, голицави трептаји у дамарима стишати. Све ће бити спасено.
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
Она је певала песме у ведре, звездане ноћи, Болно-слађане песме. С румених усана њени' Трепташе чаробни припев: „Ја љубим у самоћи, Пастиру, ходи к мени.
Но шум се хори из дубина њени', Она се гиба, таласа и пени. 11. Од ове ноћи протекло је доста. Отишла зима. И северац клети Не душе више.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
СМРТ ТИХОВА, КЕПЛЕР И ЊЕГОВИ ЗАКОНИ 85 XИX ЈЕДНА ЗНАМЕНИТА СЕДНИЦА ЕНГЛЕСКОГ КРАЉЕВСКОГ УДРУЖЕЊА 1686 ГОДИНЕ И ЊЕНИ УЧЕСНИЦИ. „ПРИНЦИПИЈА“ ЊУТНА, ПРОНАЛАЗАК НЕПТУНА 100 XX РАЗНЕ УСПОМЕНЕ ИЗ ДЕТИЊСТВА 109 XXИ НА СЕМЕРИНГУ.
Ово је ботаничка башта; у њој се гаји најразноличније биље, а нарочито фино воће. До ње је зоолошка башта; њени први почеци потичу још из времена Аристотеловог, коме је Александар слао са својих војних похода разне егзотичне
династије један диван цветак, Клеопатра, Афродита Нила, оживотворена Венера, нова Лепа Јелена, и како су је већ звали њени савременици.
Малу, скромну породицу. Но још нешто одликује ту групу од осталих небеских тела. Сви су њени чланови, са изузетком Сунца, дакле све велике и мале планете и ови месеци, тамна тела која видимо само зато што их
XИX ЈЕДНА ЗНАМЕНИТА СЕДНИЦА ЕНГЛЕСКОГ КРАЉЕВСКОГ УДРУЖЕЊА 1686 ГОДИНЕ И ЊЕНИ УЧЕСНИЦИ. „ПРИНЦИПИЈА“ ЊУТНА, ПРОНАЛАЗАК НЕПТУНА Даљ На великом столу мога баштенског павиљона распростро сам белу
Њена траса приљубила се уз брегове у вечни љубавни загрљај, а њени двоспратни вијадукти, којима она прескаче преко долина и потока, и од којих видим одавде, у исти мах, њих неколико
Од сваке историје тражи се, са правом, да њени догађаји буду везани за ток времена, за дане и године, да буду, једном речју, датирани.
Тако ће се и историја наше Земље моћи тек онда назвати потпуном и поузданом кад узмогнемо казати када су се њени велики и мали догађаји одиграли у току времена.
Она се почела шарати као плод који сазрева. Неки делови њени су пожутели, па видимо како се њихова светла боја прелива, у средњим партијама, у боју наранџе.
Када си се осећао најсилнијим, ти си, и не слутећи то, већ био осуђен на болест, јер су се њени невидљиви микроби населили у твоме телу. Мало је требало па да ти микропски кепеци нису били јачи од тебе.
Када Сунце растопи ону груду снега, распе је и испари, она је свршила своју историју груде, али њени делићи постојаће и даље, јер ништа се не губи у нашој васиони.
Кад једна од странака дадне гол њени ће навијачи да поскакују од одушевљења десет метара у вис. А када се навијачи противничких странака потуку међу собом
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
ЗЕМЉОТРЕС 5 ГОСПА НОЛА 17 АМБИЦИЈЕ, ДИМ 73 ВЛАОВИЋИ 128 КЊИГА ДРУГА 140 ДЕЦА 141 ЉУДИ С КАШИКАРЕ 169 ПАЛАНКА И ЊЕНИ ПОСЛЕДЊИ ГРЦИ 181 Кроника паланачког гробља Рад овај посвећујем сени мога оца Данила Секулића Нас
Ја ћу платити, колико буде.” — Да, да, оштра, оштра и пред црквом, и кад дође из цркве. Ми, њени пословођи и слуге, долазили смо недељом, после службе, на правдање и на молбе.
„Треба јој, госпођи удовици, натрти нос. Остала за Тошом велика богаташица, а побогу, као они њени коњи, грау па грау.
Затим, „свету” је почела поручивати да не може ни до шест недеља бити свако после подне код куће, јер су њени послови економски, и зависни од стотину случајности.
Сутрадан је госпа Ноли било мало боље, и како је напољу стојао тих и топао јесењи дан, њени прозори, окренути баштици, били су широм отворени. Одоле, из баштице, чуо се ведар Србин глас: Нано, сметам ли вам?
Прота претура старе књиге: неће ли наћи сличан случај, и видети шта црква и њени служитељи морају, и шта смеју предузети да би појава или нестала, или се забранила, или се као пример неверујућима
Мији је на одмору позлило, повраћао је, и осетила се ракија. Тог истог јутра Кода није дошла у школу; поручили су њени по деци из суседства да су у Коду заболеле очи.
Она је дакле остала да живот досамује. Можда је тако било и право, она је годинама сејала самоћу. ПАЛАНКА И ЊЕНИ ПОСЛЕДЊИ ГРЦИ Мали градић, који врло давно живи, много шта је доживео, многим крупним људима конак био, али никада до
Поповић, Јован Стерија - РОМАН БЕЗ РОМАНА
Што се други телесни њени качества тиче, ништа не могу назначити, јер, као што сам казао, она је тако на добродетељ гледала да нико није
први пут издалека грми, а будући да предња два зуба није имала, зато није ни чудо да при овој грмљавини из уста њени киша од пљувачке на оног следоваше који је био предмет њеног разговора.
« Девојки је, међутим, већ јављено. Нота бене, девојка нема више од 8 хиљада, али се њени родитељи надају да ће бољу срећу добити ако 8 на 15 подигну.
Петровић, Растко - ПЕСМЕ
Далеко отиче река Сава, Њени таласи ударају испод прозора. И младост прође журно као снежна одора: Далеко ће отећи река Сава.
Шантић, Алекса - ПЕСМЕ
Већ изнад мене мину и прохуја, Кô разуздана широка олуја — Помами њени кад је с мора гоне. Јоште се види. Као пожар неки, Крвав и сјајан, у простор далеки Губи се, ено, и за гребен тоне.
10 Лотова ружа стрепи Пред сунчанијем сјајем, Па главе клонуле сања и чека ноћ с уздисајем. Месец је љубавник њени, Он сјајем буди је и крепи, И пред њим открива она Све тајне недара лепи'.
(Глас песме збори:) О, када бих лист хартије био Па да служим за папијот њени! На ухо бих шапнуо јој ти'о Све што живи и дише у мени.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
историји, никад не могу бити произведени чим наступи уметничка производња као таква; у области саме уметности извесни њени значајни видови могу да се појаве једино на неразвијеном ступњу развитка уметности.
Она је поред осталог утицала на одржавања немањићке традиције у племенској и за дружној традицији, а неки њени високи представници (патријарси и епископи) организовали су и водили устанке.
Ако је та мисао прионула уз епопеју истом од XВИ века, у које се време хватају њени спомени у изворима, занимљиво би питање искрсло: откуда баш у XВИ веку, тако позно, да се истакне баш то име и никоје
Ако је та мисао прионула уз епопеју истом од XВИ века, у које се време хватају њени спомени у изворима, занимљиво би питање искрсло: откуда баш у XВИ веку, тако позно, да се истакне баш то име и никоје
У првој половини XИX века владала је такозвана митолошка школа. Њени представници сматрали су народну књижевност као наслеђе од једног праиндоевропског претка.
Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА
Па ипак није хтео ништа силом да добије. А после, њега и није вређало то како су о њему мислили и ценили га старији њени, него га је болело оно што је она о њему мислила и рекла, и иза његових леђа, и њему у очи.
наргила — врста чибука нашеја — нашао некња — прекјуче ники — неки нишаљка — љуљашка ноћување — ноћење њојни — њени њума — њу обитник — становник оду — од окатренуће — секунд окнути — довикнути осамне — осване отоичке — малочас