Матавуљ, Симо - УСКОК
Првијех дана у планини ишчекиваше ма какав знак, ма какву наговијест од стране њенијех, јер је био увјерен да је Гојача што наговијестила, било Крстињи, било Јоки, али кад мјесто тога он начу њеке
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
весело примише, гдје људи, од вајкада крв лију ради тебе, синко, њу ће овај снијег, бар за њеко вријеме, одбранити од њенијех крвника; мирни ће бити ти мученици барем док се земља не заодјене листом...“ Небо се разведри а снијег се слеже.
Оставимо њих, пак свратимо к оној двојици момчади што на главици страже. При поданку гранате неке букве, у растоци њенијех дебелијех жила, које вода, отјечући низ брдељак, бјеше оплакала те осташе врх земље, сједијаху на струкама оба
То тргну Стану из њенијех мисли, па положивши кудјељу, нагну се над рањеником. На лицу његову не бјеше трага животу. Цура принесе ухо к
Љубав така која жену узвисује из њенијех прирођенијех мана, те је поставља на пријестоље најузвишеније, или, ако је погазе, често је снизи до најнижег гада.