Јакшић, Ђура - ПРОЗА
Кад је био према мени, он ме погледа оштро, испитујући ме, као да л’ сам што од њеног говора слушао... Ја сам се чинио невешт, као да ништа од свега тога не знам...
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
И зар је преча твоја реч од очеве, а?... И коме си дала реч?... Лопову!... И то... Јелица сену оком. Од погледа њеног задрхта срце мајчино. — Он није лопов! — Али је хајдук! — Морао је!... Није се дао везати за прабога!...
Алекса јекну: — Ама ја не дам њу, упамти ти!... Она је мени све! Од њеног бога и ја имам бога!... Откад ми она праг прекорачи, од онда ми и људи почеше у кућу долазити!... Ја је не дам!
Дучић, Јован - ПЕСМЕ
МЕСЕЧИНА На Лападу Месечина падне на старински мрамор Широких тераца, и по чемпресима Њеног старог врта. Тих се чује жамор: То на обалама мре поноћна плима.
Тако је странац био одвојио жену од њеног божанства. Зато му је жена дала неко грожђе од кога је морао умрети пре него увређена Звезда зађе у пустињи.
Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
Она поклопи очи рукама, и суза њеног оца паде у море њезиних суза Не знам колико смо ћутали. Онда Ђорђе прво обриса око, и поузданим, чисто веселим
Мени се учини као да сам јој ставио некако питање на које није одговорила, и као да ми је врло стало до њеног одговора. Оваки случајеви мене само драже.
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
Ил’ мог Спиру, ил’ оног њеног што довлачи неке чифуцке часловце у нашу цркву и вара господина владику!... ’Ајде да се то спава!...
Најгоре је прошла фрау Габриела, која се повезала као енђебула (мада је то било против њеног принципа, јер се бојала утркивања и називала то »лудим рацким обичајем и пасијом«) и на њену несрећу села је баш у она
Игњатовић, Јаков - ПРИПОВЕТКЕ
Но, већ кад је тако, да видимо шта ће бити. Шта даје мати поред ње? Ја би’ био задовољан да дâ поред сваке боре њеног образа по хиљаду форинти. — Мати каже да новаца, док је жива, не да, нити добро из руке пушта.
Наша Марта је тако васпитана да може целу кућу сама водити, и покрај тога, што се њеног разговора тиче, може међу најизображеније пристати.
Африка
има узбуђених нота девојачких, пиштавих детињских и промуклих кликтања ратничких; и радује живо и прозрачно црвенило њеног језика који јој се као какав влажан цвет непрестано појављује између зуба док говори.
своје срце, чији облик није као нашега срца, већ је мрачно и тешко, теже од њене земље и болније и непријатељскије од њеног неба.
Црњански, Милош - Сеобе 2
Њихова су имена на листи ђенерала Шевича и они су ступили тако рећи као дезертери, у војску Њеног Императорског Величества Елисавете Петровне.
Њој се није ишло у ту далеку, страшну, хладну, земљу, куд су већ хиљаде сународника њеног мужа отишле, и као нестале, у мећави.
Она је лет мушица пратила, својим зеленим очима, као да су стреле. Муве су летеле између ње и њеног мужа, али док их је она трпела непомична, њен муж се бранио рукама и трзао, кад би му слетеле на нос, или у уши.
Док су је њене јетрве још волеле, у Варадину, оне су јој, каткад, од шале, облачиле хусарски мундир њеног мужа и госпожа Кумрија претварала се онда у стаситог, лепог, официра.
Исакович окрете главу кад то виде. Упадљива је била, код госпоже Божич, сетна непомичност њеног лица. Ни глупе шале, ни вика, па ни псовке, њеног мужа, на том лицу више нису остављале никаквог трага.
Упадљива је била, код госпоже Божич, сетна непомичност њеног лица. Ни глупе шале, ни вика, па ни псовке, њеног мужа, на том лицу више нису остављале никаквог трага.
Госпожа Евдокија, међутим, погледа Павла, мило, па му рече да не треба придавати никакву важност шалама њеног мужа. Она је на те глупе шале, каже, већ одавно навикла. У браку су већ шеснаест година!
Госпожа Монтенуово, међутим, још увек је лепа. А велика протектриса, њеног Божича. Божич се на то љутио. Кад жена мужу нема да пребаци ништа друго, она га, каже, прогласи за старца, па виче,
А не знају ни немецки! Исакович тек онда примети францески младеж, испод њеног левог ока, који је била прилепила на лице, ваљда да буде старија.
Морао је да примети, не само те њене ципелице, из престонице, него и комад, бели, лепи, њеног бута. Пела се узбрдо као козле.
Она му онда рече, тихо, да седне крај ње, да може лећи крај ње, а да је то најлепши дан њеног живота. Њена јој мати, каже, све удвараче отима, али њега неће. Павле онда, не знајући шта ће, седе крај ње, у траву.
Она је изразила мишљење да, капетану, савети њеног мужа свакако нису потребни, кад је реч о женама. Њен је муж, рече, уобразио, као што то уобразе сви остарели људи, да
Теодосије - ЖИТИЈА
Заштити је покривачем силе своје од свих видљивих и невидљивих замки ђавољих, да се и ја, раб твој, због спаса њеног обрадујем и узвеселим“.
Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА
у њима говори о жени, њена се лепота описује са особито осетљивом резервом: опевају се само драгине очи, ход и гипкост њеног стаса. Једино су босанске песме смелије, што долази од оријенталских инспирација.
народних песама је права настава о српским легендама и о српском родољубљу, а многобројна издања ове збирке су доказ њеног утицаја. У њој су испричана дела загорских ускока и цела српско-хрватска историја.
Нушић, Бранислав - ПОКОЈНИК
(Вади из џепа хрпу писама.) Ово су писма њеног љубавника; извршио сам разбојничку провалу и покрао сам их. Шапутања су само наговештавала неверство, али ми нису
Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ
Кажу да синови обично личе на мајку. Ја немам ничег њеног, споља не, иако смо изнутра исти. Ни она не мора да се окреће да би знала да сам ја ту, нити пита шта је то о чему
- Ти, лудо дете! Обећах јој да нећу више завитлати ниједну књигу, али је израз неверице споро ишчезавао с њеног лица.
Сигурно би била и тако хладна да сам их додирнуо, али ја их нисам додирнуо. Само сам прешао дланом преко њеног колена и ставио јој главу у крило. Испод свог образа осећао сам како јој се стомак подиже и спушта.
Сав претрнуо сетих се њеног лица кад је рекла да ја на све гледам из најцрњег могућег угла и да је то несрећа за мене.
- Можда и знам, али знам и то да ти немаш права да будеш љубоморна! - осетио сам нагли трзај читавог њеног тела, а већ је полетела на мене и ноктима и коленима и зубима као мачка.
— приближио сам јој се и сада смо пливали упоредо лењим замасима руку. Кожа њеног лица била је налик на прве брескве, а очи су јој због препланулости изгледале још светлије.
Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА
Како нема Шамике, њој из гроба пред очи излази Пелагија, онако обучена као кад су је закопали. Опет опомене се њеног детињства, девојачког доба, где се Пелагија као грација око ње савија, љуби је, па утоне у сан, мисли да је на јави, —
Ленка, сенаторовица, није оцу долазила. Покрај њеног супруга дигла је била процес против оца, због наследства, због материнства.
Црњански, Милош - Сеобе 1
Марија Терезија. М – прво слово њеног имена има тајанствено значење, јер значи: хиљаду. М – јер је Мати. А – јер је Анђеоска. Р – јер је Расадница.
То дрхтање на грудима, та висока колена у ходу, то дубоко дисање при пушењу. Приметивши мекоте њеног крила, таласање под њеним свиленим венедигом, док је лежала, он је са запрепашћењем упореди, у сећању, са свима оним
Мрзели су је и страшили је се. Њеног осмеха. Децу је била дала слушкињама; само пред мужем држала их је на крилу. Са осмехом.
Чинио се као сасушена слика и прилика њеног мужа, скоро нечујног хода и корака. Ако је икада, при тој неприлици са девером, осетила пожуду, осетила је за мужем.
Никада досад она није била изложена пожуди, нити је ико, осим њеног мужа, био тако крај ње, у близини. Да јој се ово десило друге, или треће године, она би била умрла од стида и срама,
несретних и тужних дана, као, уосталом, у животу свих жена, али ниједан није био тако тужан и тежак, као тај први дан њеног браколомства, дан влажан, хладан, са сивим небом.
свој живот сасвим празан, али јој се никад није чинило све оно што Бог са људима ради, тако страшно, као у кући њеног девера, тога дана.
Први дан њеног браколомства учинио се госпожи Дафини Исакович, збиља, безначајан. Пред вече, она се осети изнемогла од ишчекивања да
Чак и са њеног крила, њене су ћерчице пружале руке према даљим стварима, као према некој другој обали, за коју се отимаху вриштећи,
Госпожа Финка Диаманти исприча свега како је један коњ, од оних што су се давили, насрнуо, на обали, на њеног мужа, који је био истрчао да спасава дављенике, а нарочито свог ортака Аранђела Исаковича, о чему је цео Земун причао.
Промена је била тако брза и ужасна да јој скоро помути мозак. Богатство, шарен живот у Будиму, понизна љубав њеног жутог девера; младост коју беше тек зажелела да проживи, све је то отицало у грчевима, у њеној крви.
и легању, велико, недогледно плаветнило неба, између разних звезда и сазвежђа, која су редом долазила у четворокут њеног прозора и тамо једно време стајала и треперила.
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
“⁸ Девојка која жели да сазна какав је изглед њеног будућег мужа (момка), најчешће извесним разноврсним магијским поступцима настоји да га призове у сан или да му лик
Сада је јасно да нероткиња, због става шире друштвене заједнице и посебно због њеног тешког положаја у породици, мора бити крајње несрећна и очајна.
Осим труднице и њеног мужа, у овој врсти гатања значајну улогу има и неко од њихове деце. Тако, на пример, пази се шта ће оно прво рећи: ако
Табуисане радње. За трудну жену постоји изванредно велики број радњи које не сме да чини, тако да је репертоар њеног понашања битно сужен и ограничен на кућу и кућне послове. Већ смо видели да она пуно тога не сме да гледа (нпр.
Значајно је сада упоредити, у погледу њеног предзнака, магију за добијање порода са магијом за рађање здравог детета.
Опна у којој је дете рођено очигледно се поштује као света ствар која има натприродне моћи које се преносе на њеног власника, а овај је зато увек мора имати уза себе као неку врсту апотропајског средства, односно амајлије.
Тако, на пример, „не ваља се“ да муж скине ону женину косу која остане на чешљу после њеног чешљања, јер им се после деца неће држати.
Табуисање активности породиље и свођење њеног понашања у домен кућних послова јесте заправо строго ограничавање њене активности на искључиво женску сферу и
заједница (пре свега, родитељи) од раног детињства утискује детету неизбрисив жиг, тако да је тешко преценити важност њеног утицаја („Нема господства ђе му га кућа не даје“; „Какво гнијездо таква тица...“).
оца налазе се у самом средишту целокупне патријархалне културе („патријархос“ = праотац, поглавар племена, народа) и њеног система вредности.
Због мајчине безусловне љубави, бриге и разумевања, као и њеног заштитничког понашања, деца оба пола много воле мајку, док оца поштују и боје га се. Бабе и деде.
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
Затакнути за стакло креденца, стајали су најновији каталози са изложби њеног успелог сина. Презиме се завршавало на ицх. Тако се на француском каже ић Био је несрећан због свог презимена.
Вртећи их међу прстима, у тамним стаклима ухвати девојку, у ствари, њену белу хаљину, јер се тамна кожа њеног тела стапа са бојом стакала. – На овој врућини... — промуца. – Исто као и нама, а? — пита Бел Ами.
се тамо првим јутарњим возом и исплакала у мајчиној кецељи на цветиће (као да већ осећаш под образом поуздану тврдоћу њеног новчаника у малом џепу и свежањ кључева, хладно злато бурме на руци која те расејано милује по образу), али, поносна
ЦАРСКЕ МРВИЦЕ —Азра... — прошаптао је у слушалицу, уживајући после много година поново у звуку њеног имена. — Азра! То сам ја, зар ме се не сећаш? Ослушкивао је напрегнуто тишину.
ненајављени, и што морам да трчим оној идиоткињи са два разреда гимназије по лед за пиће, и што дворим оног моржа од њеног мужа и трпим његове простачке вицеве...
Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА
само због мајчиних питања, јер у песмама, као и у осећањима, само питање ствара неразумљивост извлачећи појаву из њеног датог стања. Кад ме мати није питала —ја сам одлично разумевала, тј.
Предуслов постојања дечје песме је лакши, слободнији приступ стварима и речима, и нехат према Литератури; услов њеног даљег опстанка је нестицање навика. Навике најчешће стиче ако се искључиво усмери према детету-читаоцу.
Елементарна лепота и беда њеног постојања из истог су корена. Тек темељна промена, која би се састојала у кидању свих односа, веза и обичаја, могла би
је, од првог корака, показивао своју битну врлину; у Душану Радовићу се назирао обновитељ наше дечје песме, заснивач њеног каснијег процвата. Плакета Поштована децо била је путоказ, охрабрење, заокрет.
Најпре се упознајемо са причом, са садржајем, и, кроз причу, са једним делом њеног значења, њеног смисла. Савладавши ту, најлакшу препреку, ми потом откривамо нове и нове слојеве, и, како нам се живот
Најпре се упознајемо са причом, са садржајем, и, кроз причу, са једним делом њеног значења, њеног смисла. Савладавши ту, најлакшу препреку, ми потом откривамо нове и нове слојеве, и, како нам се живот богати,
опет, вели да ће се увек сећати млаза светлости који се једне ноћи неколико пута тајанствено прошетао низ прозор поред њеног кревета. До данас нисам успела га сазнам ко је то био, и шта је хтео са том светлошћу на мом прозору.
Поповић, Јован Стерија - РОДОЉУПЦИ
ШЕРБУЛИЋ: Ево и госпоја Нанчика има зелену. ЗЕЛЕНИЋКА: Ја се надам од њеног родољубија да ће је одма поцепати. НАНЧИКА: Мени ова лепо стоји.
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
Године њеног рада биле су узбуркана доба када су се потлачене нације буниле и када су се националне државе стварале: то је било
Још у пуном добу њеног цветања, половином шездесетих година, почели су се из самих романтичарских редова чути гласови критике и протеста.
»Нова наука« била је нарочито захватила Србију, нешто Војводину, али остали српски крајеви остали су ван њеног утицаја.
То је прост опис живота једне сељанке, низ слика из разних тренутака њеног живота. Интрига и проблема нема, али излагање је у целини врло добро, поједини тренуци су срећно изабрани, причање је
Он је волео Шумадију у којој је детињство провео, осећао лепоту, снагу и ведрину њеног пејзажа, а готово све његове приповетке дешавају се у њој.
3аједно са новим нараштајем бунио се против изопачене романтичарске поезије на умору, њеног усиљеног патоса, вулгарности осећања и баналности форме.
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
16. О лепи ви из уста њени баји, Кад седисмо ми вако обадвоје! О њеног онда ока кра(с)ни сјаји, У срце кад си падô моје!
На крај је гаја веће дошао, Небеске радости га прође зрак — Из сене нешто гледај амо с' блиста — Одела њеног то ће бити крај. „Да то је она, ја се не варам! О како лепо врана коса лети!
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
знаног сваком дјетету у селу, па је, временом, тај безазлени бенаш постајао познатији и од саме своје куће и читавог њеног богатства. Свак се утркивао да га викне, поздрави или почасти.
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
— Што не једеш? — упита ме. — Не једе ми се. Мати ме погледа. Из тог њеног погледа видех да она све зна. — Кад ћеш у школу? — упита ме кратко. — Има времена. Рано је.
Умре, пресвисну од туге кад виде оно дете како се бије, мучи и туче од оног њеног бесника. А лепо поче испочетка. Он миран, ради. Узе, отвори дућан, напуни га еспапом и отпоче да ради.
Рука ми се дотаче њених топлих груди, клецнух, стиснух је; глава ми клону више њеног рамена, те мој образ додирну њен, и не знам ни сâм зашто шапнух: — Пасо! Она се трже, стресе и освести.
И да јој, ваљда, покаже како је воли, он, кад коло поведе, не пушта ни једну девојку до себе, већ узме мене, њеног рођака... као да сам ја нешто она! А Нушка се на то само осмехне, превуче очима и — не гледа га!...
Ту је нашао Томча, који се баш тада врзао око границе као кријумчар, и превео је код њеног ујака, који је још пре био пребегао од зулума и овамо се доселио.
А Аница осећа да се то на њу односи, шта он тиме мисли, како под оним „ноћас развила“ мисли на њеног мужа, на њену прву ноћ.
Костић, Лаза - ПЕСМЕ
” И нагрну чета многа, пуна духа црна, злога; из куће се зачу врис, — под Делилом клеца нога: врисак беше њеног бога, Самсонова оба ока.
Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ
Пиљила сам у њу једно два сата, све док није помислила да сам лезбос. Отишла сам, не проваливши тајну тог њеног капута ... Било је пет сати и, за разлику од летњих месеци, већ је скоро пао мрак. Ватра у фуруни се одавно угасила.
„Живот на брзака“, како би требало да се зову Анини мемоари, и о томе како су три старца делила свет још давно пре њеног рођења. Јалта -Јалта, фифти-фифти и ти фазони. Те луде осамдесете године Анине бакуте.
Разговори угодни са рођеним оцем. Жан Пол Сартр и Симон де Бувоар откривају малој Ани ужасну тајну њеног порекла. О закрпама на енглески начин.
живи у потпуној, али потпуној, беди, мада делегације сваки дан бацају огромну лову на венце и церемонијал на гробу њеног сина ... Одлучила сам се ипак за свој сопствени стил зарађивања.
Е, да знаш да бих га уцмекао на лицу места! Битанга једна ... Колико сам пута само провео ноћ поред њеног кревеца и будио се да је покријем!
То нек одмах избије себи из главе! — Па добро, а како ти уопште замишљаш њеног мужа? Матори за тренутак тоне у дубоко размишљање: — Стварно не знам! — Хоћеш ли да ти га ја опишем?
Прво је започела афектација из биологије: Слажете ли се сексуално? — на шта је историчарка почела да ваља да је код њеног мужа, ваљда, „амплитуда ексцикације у зависности од функције климе и емоционалмог статуса ...
— Па због тога — тријумфује матори — што његова мамица не допушта никоме да покрива њеног Кокана — мушкарчину када се открије, јер сматра да то његова Љиљана не уме да ради! Идеалан брак ...
лево уво, драги читаоче, чућете како према овом најкраћем поглављу у хроници звижди брзи воз, носећи малој Ани њеног Мишелина који се враћа из војске.
Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ
Источи очај, пиле у плетиву, у душин понор утрепери иву: да ивик живне куд је сјао тренак јелеја њеног с неначетог стола док лето дроби вршалица бола. Септéмбар гризе августу свршетак.
Петровић, Растко - ЉУДИ ГОВОРЕ
Како увек имају много гостију, употреби за поклоне. Да није маркизе и њеног сина ми бисмо често помрли од глади. — Ове зиме је језеро било смрзнуто? — Четрдесет и два дана.
Нушић, Бранислав - ОЖАЛОШЋЕНА ПОРОДИЦА
АГАТОН: А што не питате за кога се удаје? СВЕ ЖЕНЕ: Па за кога? АГАТОН: За адвоката, за оног њеног адвоката! СВИ: Шта???!!!... МИЋА: Па то је ужасно!
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
— Чула сам — поче моја мајка — да си ишла... Млада девојка као да се прену. Преко њеног лица прелете сенка, оно се скупи а душу као да поклопи тежак оклоп.
Тргох се. Сестра ме запита застрашено: „Шта је то?“ Опет се понови... Верујте, чула сам ударе њеног срца. Била је као избезумљена. Умирих је, говорећи како је крик совуљаге, који одјекује од стране цркве.
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
Затим се окрете својим несташцима и строгим тоном врати их на своја места. Деца се уплашише од њеног строгог израза и тона, па се свако укрутило, гледа је право у очи и не трепће.
Чим уђе у разред и виде шта су деца радила за време њеног одсуствовања, одмах посла дете к Гојку, молећи га да дође њој.
Тамо даље оно округло стакло, у њему игра, искри се чисто бело вино... По соби неред... Са њеног кревета разбацани јастуци, згужван ћилим... А-а-а!... Као да је нарочито гледао како би је што јаче увредио!...
Симовић, Љубомир - ПУТУЈУЋЕ ПОЗОРИШТЕ ШОПАЛОВИЋ
То смо играли јесенас у Деспотовцу. Па сам причала о травама све чега сам се сетила из њеног текста! Што нисам знала, то сам измишљала! Глумила сам, ко да је глава у питању! На крају ми га је било и жао.
Црњански, Милош - Лирика Итаке
У славу њеног генералштабног каплара, Проке Натуралова, племенитог фон Кекенда, који је био прошао болницу за очи, за трахом, за
Поменута млада девојка из Шапца видела је своју разрушену кућу у аустријским новинама, а њеног старог оца, који је био талац, само су случајно мимоишла вешала.
Добија неку пензију. Панчево је варош њеног детињства, али ме и моја мати гледа тужно. Ја се не надам да ћу се вратити из Париза скоро, а она се осећа опет сама.
Прекинули смо са традицијом, јер се бацамо, стрмоглав, у будућност. Одбацили смо бивше законе. Вечити проблем „њеног венчања“ нас не буни! Оделили смо се од овог живота, јер смо нашли нов.
Домановић, Радоје - МРТВО МОРЕ
донесе меродавну одлуку да је у браку са својим мужем родила двоје деце, која одмах постају законити наследници њеног богатог мужа.
ли, али се рачуна због те одлуке скупштинске да та госпођа има два детета, и тако је престао рђав живот између ње и њеног мужа. — То не разумем — приметим, иако чак не беше учтиво да то кажем. — Како не разумете?.. Врло проста ствар.
Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ
Гизелом се звала пре него што ће доћи у село. То јој је последње име из последњег времена њеног бурног и шареног живота. Променивши место и начин живота, променила је и то име.
— То је глас историје и народа. А глас народа, глас сина божјега. Историја је неумитна; испод њеног суда неће избећи ни Милисав, као што није ни Нерон, Калигула, Ђеслер, Луј Четрнаести, Петнаести и онај Шеснаести.
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
” „Мораш пазити она док те Опслужује, и бојати се њеног присуства: По три сата десници реже нокте, Ту, што се каже, нема искуства.
Петровић, Михаило Алас - РОМАН ЈЕГУЉЕ
појма о томе где се налазе та места мрестења о којима се слутило, како се врши миграција јегуље од дотадашњих места њеног пребивања, расејаних по целој кугли земљиној, и шта бива са ситним јегуљицама пошто изађу из икре.
Друга метаморфоза јако зависи од температуре воде, али је доказано да не зависи од њеног салинитета. Она се тако исто и са истом брзином врши и у мешовитој слано-слаткој води на ушћима река и у лагунама, као
О интензивности и истрајности њеног рада може се имати приближна идеја кад се сазна да је од свога поласка из Енглеске, 21.
узастопних метаморфоза, па зашто такве једне метаморфозе не би могло бити и у њеној завршној животној фази, после њеног дуготрајног путовања, које би могло учинити да јој се облик и начин живота потпуно измени?
Први који је покушао да на тај начин реши питање, био је онај који је и дотерао траг јегуље до њеног плодишта и пронашао место на коме се оно налази, а то је Јоханес Шмит.
да јегуља долази ради мрестења баш само у дубине између Саргаског мора и Бермуда, удаљене хиљадама километара од њеног дотадашњег пребивалишта, преваљујући дугачки пут са толиким напорима и опасностима.
Али највећа и најинтересантнија мистерија везује се за питање: шта бива са јегуљом после њеног мрестења у саргаским плодиштима?
Факт да од Адама и Еве нико, нигде и никад није ухватио или видео ни живу ни мртву јегуљу после њеног парења, садржи у себи једну мистерију природе, која је од најстаријих времена распаљивала маште оних што су о томе
већим од 500 метара, нису довеле ни до каквог резултата у погледу расветљења питања: шта бива са јегуљом после њеног мрестења?
Али то још није било оно што се тражи. Требало је уловити коју јегуљу после њеног мрестења; можда би био довољан само један такав примерак па да се мистерија расветли.
На молбу Франклинову капетан Фолгер му је нацртао и карту тога тока од њеног почетка у Мексиканском Заливу до завршетка после Њу-Фундлендских вода.
Тада ће, као што је данас потпуно расветљена вековна загонетка постанка јегуље, бити тако исто и са завршном фазом њеног живота.
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
и даље нагнута на прозор осећајући како јој шалваре дуго, тешко падају по куковима и како јој се пуна плећа, услед тог њеног угибања и увијања, додирују. Али одједном се трже.
не осети, и то она, Софка, која је од увек све знала, све унапред осећала, а сад, баш сад, кад се тицало њене главе, њеног живота, ту се превари! Али откуд је могла и знати? Знала је само да је кућа продата, да је синоћни гост купац.
већ обраслих, црвенећи се, као да су од меса, као — а то није могла да појми откуд јој дође и зашто — као да су од њеног меса, од ње саме. Она се сва стресе.
Знала је да ће је сада највише гледати, најдрскије пиљити у њу; да ће сваки њен покрет, сваки део њеног тела, било ноге, било колено, кукове, који ће јој се у игри појављивати из хаљина, све то сада | доводити у везу са
И то је било толико наивно, ропско и срећно, пуно благодарности, што се даје и њему да живи. Од њеног одела, простог, али новог, јаке футе и дебеле јој кошуље на прсима, запахивао је мирис на лан, конопље и на оне високе
се после и сама као загрејала, заборавила, јер, измешана са њима, једнако дворећи их, осећала је: како они, због тога њеног силажење међ њих, изједначавања себе са њима и тим отуривањем свега што је имала хаџијскога, варошкога, бивају све
Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ
Сваког божјег дана, можда и тренутка, Из душе нам чили по прошлости део; И, по сталном реду, врх једнога кутка Њеног, — пада сиви заборава вео.
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
У ствари она и јесте неразвијена и неиспричана анегдота, управо њена срж, али без њеног наративног оквира. Питалице су, према томе, кратке, неразвијене народне причице сведене на „питање-одговор“.
Свети Сава - САБРАНА ДЕЛА
А празник Светог Њеног Престављења, који је назван Успење, празнујте га светло и свечано, јер је празник над празницима и славље над слављима.
Станковић, Борисав - ЈОВЧА
Бар ето и сам бата нека то види и чује каква си. ЈОВЧА Ама шта је, говорите. МИТА Па ето то, бато. Знаш оног њеног. Можда га се и сећаш: кад је био мали долазио је и он овамо, играо се са децом. Па сад ето тај њен син...
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
— Ђорђе испи чашу До дна. Грч му нагрди лице. Он затури главу као да хоће да је збаци и ослободи се њеног терета. Само му шубара паде.
молиља“ и „исповедању својих грехова“ и боја гласа којим их је изговорио нагнали су је на збркано проверавање целог њеног живота.
До удаје нисам више ништа згрешила. Једино што сам кудила моју комшику код оца њеног момка да је јектичава. Није се удала. То је мој највећи грех. Велики грех, света славо и цркво. Зашто не плаче?
Сви сте се ви мојој несрећи радовали. А кад би знали... Кад би знали! Да могу да јој виде лице, уплашили би се и њеног свирепог осмеха и спустили би кашике.
Даде му троножац да не би сео уз наћве, у сенку. Сме ли да се радује? пита очима Николу и не опажа како се од њеног погледа муте старчеве још крупне очи са избледелим жућкастим искрицама.
Дете би било лепо и крупно“, шапутала јој мајка у само лице. „Ти си излудела!“ с гађењем се одмакла од њеног даха. „Није те срамота, мајка си ми, а у грех и несрећу ме гураш“, муцала је збуњена и уплашена.
Бојао се њеног црвенкастог и влажног осмеха; чим би чуо крцкање дрвених степеница што су водиле у његову собу, он би брзо легао на
А ипак, иако не би хтео, сасвим јасно осећа да је воли. И То што је у њој. То што ће да израсте из мрака њеног меса. Трже се.
Увек је тако прекоревала децу и снахе, до смрти. Колико пута ја нисам вечерао због њеног прекора, растужен помисли Аћим. А тада више није било незаузете земље и нераскрчених шума за њиве.
Гадећи се и љутито. И кад је молио да му допусти да прислони уво на мрку мрљицу њеног пупка не би ли чуо срце — знао је да није веће од орашка — долазило му је да јаукне, да зубима раздере истегнуту,
ли чуо срце — знао је да није веће од орашка — долазило му је да јаукне, да зубима раздере истегнуту, потамнелу кожу њеног трбуха и види како изгледа и на кога личи. Зато се она ноћас толико мучи и зато ће му се наказа родити.
Изишао је из забрана опијен влагом њеног млека. Долина између два венца, прорезана мутњикавом жилом Мораве, сва се утисну у раширене очи, а меке јагодице
Олујић, Гроздана - НЕБЕСКА РЕКА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Готово преконоћ нестаде мрља и краста с њеног лица и оно заблиста као месечева шкољка на дну мора. Девојчица је расла, из часа у час постајала све лепша, али јој
Од врапчевога кљуна? Њеног длана? Чега ли. Зачуђена, она је стави у лонац земље и зали. Јесу ли дани, или је као пена у брзој реци, летело време?
Од твојих пољубаца спашће лед с њеНог срца, ослободиће се уклетости, а захвална — отвориће ти врата... — А тада? — дечак задрхта осећајући слабост у
Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ
Онда, ко зна откуда, можда из Милошевог даха, можда из њеног покрета одједном је наишла та радост као разиграно светлосно ткање и све друго више није постојало.
Љубица је уистину све и смиривала, али није могла да не примети како разлика између Господаревог и њеног поступања иде њој у прилог. За сваку обавезу имала је времена, у свакој несрећи била је сапатник.
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
280 ЦXЛВИИ ЈЕДНА ИНТИМНА ИСТОРИЈА 281 ЦXЛВИИИ 2 282 ЦXЛИX НА ДАН ЊЕНОГ ВЕНЧАЊА 283 ЦЛ ЗАВЕТ 285 ЦЛИ НОЋНА СВИРКА 288 ЦЛИИ ИЗ ЈЕДНЕ ШЕТЊЕ 292 ЦЛИИИ ЗВОНИ 295 ЦЛИВ НА БУНАРУ 299 ЦЛВ
Са покиданих жица, Последњи акорд звони. Божанска нека туга светли се са њеног лица, И она сузе рони. Анђео то је Туге.
мила Боко, невјесто Јадрана, Покривена небом к'о од плаве свиле, Љепша си од твоје приморкиње виле, И свјетлија си од њеног ђердана! Никада се тебе нагледао не би'!
В. Рајић ЦXЛИX НА ДАН ЊЕНОГ ВЕНЧАЊА И срушише се лепи снови моји, Јер главу твоју венац сад покрива, Крај тебе други пред олтаром стоји Проста ти
Залуд је враћах! Гвоздено упорство Сјаше из њеног зажареног ока; Док, на по пута, јогуница лепа, Суста и клону... и даље ни корака.
она оде, ми још дуго по том Гледасмо за њоме са крова од брода; Заслепљени њеном заносном лепотом, И музиком страсном њеног гипког хода. ...
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
“ Тако је и учињено. Када год узмем ту књигу у руке, сетим се њеног васкрсења из гроба. О њој нисам имао више да бринем.
појединачна наука може схватити и прозрети до дна само онда, ако се упозна и њен постанак и постепени развитак до њеног савременог стања.
Још када је - давно је то било - Хефестос начинио и предао Тетиди штит што га је сковао за њеног сина, брзоногог Ахила, биле су на њему урезане и небеске звезде.
Долином те реке ишао сам уз воду до њеног извора на Пиндосу; одавде сам пошао низбрдо долином Арахтоса до оног места где се он излива у амбрачки залив.
и њихови савезници на крају пелопонеског рата покорили и освојили Атену, порушили њене градске зидове и дочепали се њеног злата, она не престаде бити духовно средиште Грчке и чувар њених најдрагоценијих уметничких творевина.
ствари, мислима, одстраниш све њене случајне и пролазне одлике које проистичу из грађе те ствари, онда долазиш до њеног чистог вида, до њене идеје која је непроменљива.
Наша душа морала је те идеје већ пре некада однекуд да задобије. И заиста је то тако било: наша душа је пре овог њеног земаљског живота у нематеријалном свету сагледала те чисте облике стварности, и сада се њих сетила.
Силном моћи свога разума, поста он оличење духа науке, сунце њеног неба, које је две хиљаде година својом светлошћу надасјало све остале његове звезде.
Кад приступи кипу богињином, виде, у зрацима залазећег сунца, црте њеног лица, измењене, разнежене. Она га не гледаше сада опоро, већ са пуно саучешћа, а њене усне као да му говораху:
Испред стражњег њеног зида и испред оба уздужна зида стајале су по три мермерне статуе од којих је свака представљала по једну музу, тако да
да размишља, што је чинио без престанка и да разговара са самим собом: „То што она према мени осећа, само је сажаљење њеног меког срца, можда и искрено пријатељство, како ми га посведочава сваком приликом, но ништа више“.
Када сам при томе наишао и на опис квадратичне дворане александриске звездане и њеног уређаја, био сам стварно ганут.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
Ох, какво блаженство! Топили смо се од њеног осмеха, дрхтали смо под погледом њених жарких очију. Куцали смо се чашама, испијали, клицали, певали.
лежећи са стране и наслоњен срцем на њега, осећао као на самим прсима њеним, одакле сам гледао у оно самртно бледило њеног неисказано племенитог лица.
где се чуло само њено убрзано дисање и како се откуцаји часовника мешају са болесним ваздухом собе и откуцајима њеног ослабелог срца.
Није ми, поред тога, измакло да приметим: како млади људи облећу око њеног оца и како се он све више од мене либи као да му се чиним помало припрост за његов нови положај, а најпосле сам осетио
Правда је на нашој страни“, и опет наручим чашу вина. Али се сетим Берте и сневеселим се, па се сетим и Америке и њеног богатства и опет наручим чашу вина. И све тако и све тако док не обневидех.
То што га је овамо довело био је злочин из љубоморе, убиство, и то двоструко. Осуђеник је убио жену, затим њеног љубавника, по повратку с фронта, после издржаних мука.
из друге улице и све нас нервозно убрзао, па је наша рођака довела малога путника тако пажљиво забунданог да се од њеног лица, сем носића и плавих, паметних очију, ништа друго није могло угледати.
И брзо, иза овог њеног одговора, који никако нисам очекивао, ја приметих да смо се понова приближили, а у исто време као да се оно нешто од
помисле о мени да сам ма ко други, али ко, ни сâм нисам могао знати, само сам тако желео да оставим утисак једне врсте њеног заштитника.
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
у њој је скривен штилет, блистав и танак као гуја — фаза факир). Али није извукао перфидну оштрицу из њеног претворно безазленог трсковог скровишта, него је подигао трсковачу увис и навукао боље завјесу, да ме рано сунце не
улици срео с њом, обарао сам поглед и нисам успјевао да смогнем чисто физичку снагу која би ми подигла капке до висине њеног погледа. Такву устрепталу малаксалост ваљда никад више у животу ни пред ким ни пред чиме нисам осјетио.
Једна крхка, лабилна, прекарна љепота, љепота пуна стрепње. У таквој лепоти као да нешто вјечито упозорава на чудо њеног постанка. То није сама љепота облика, већ нешто што по њој пада као осветљење по пејзажу.
Можда виткост њеног стаса и танкоћу њеног струка неко негдје испашта медвјеђом тромошћу кретња или искривљеном хрптењачом.
Можда виткост њеног стаса и танкоћу њеног струка неко негдје испашта медвјеђом тромошћу кретња или искривљеном хрптењачом.
И опет су мутно свитале нове зоре и налазиле ме с груди пуном смрти и с устима пуним њеног црног укуса. Смрт. Вјечита мисао. Друг из дјетињства. Насушна храна мојих дана и мојих ноћи.
Искључити једну или другу изгледало ми је да значи осакатити стварност, осиромашити живот, лишити мисао једног њеног пола. Како ја схваћам, филозофије имају неког смисла и вриједности само ако их узмемо као начине осјећања.
У цјелову сам бројио до одређеног броја. У загрљају, сасвим сам присебно мотрио преко њеног рамена зелену бубицу на гранчици олеандра; тад бих помислио како ме она у том часу замишља очију заковрнутих од
њеним очима тињала је жута искра задовољства; ваљда искра наде да ће унук бити нешто разборитији и спретнијег удеса од њеног несретног Франа. Читаве ноћи нисам прилегао. Неколико пута повирио сам на прозор према уличици.
При свјетлости двију тордираних стилских воштаница, подрхтавање жућкасте маље на њеној усни и пулсирање њеног подвољка одавало је како у себи броји такт. То је њеном зрелом лицу враћало израз марљива детета.
оцјећај издигнутости над гомилом, осјећање подијума под петама, тај чисто епидермички осјет масе пред собом и омама од њеног даха на своме лицу.
Начисто сам, сасвим начисто: искреност има и једну сумњиву страну. Скупо долазимо до њених крајњих граница, до њеног пуног посједа. Али кад смо једном до тога дошли, она је готово бесплатна.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
Уочи тога дана дође лисица до оног мјеста гдје су њеног побратима убили и бацили у грабу, те узеде његову главу, метну је на врат, кад он оживи.
Сватови се зауставише пред једним орезаним виноградом, — то беше шума што плаче. Мало затим, ето ти и њеног оца, сав крвав. — Шта би с тобом? — попиташе га сви. — Ето шта је било.
Петковић, Владислав Дис - ПЕСМЕ
Небо се промени, Плаво небо тад се наоблачи. Сви стадоше покривени тамом Код постеље, око њеног гнезда, И дисаху у ћутању самом, Док на небу не изађе звезда.
Са погледом, к'о сањивим Моја драга бледа, нема, Иде тако... Спровод овај Њеног драгог гробу спрема. Рака стоји отворена; Гробар прима...
Видим једну звезду у обмани више И осећам како тишина мирише. Видим једну звезду и крај њеног доба, Једну моћну сенку што лагано кружи Над њом мртвом тако као уздах гроба: Можда на тај начин за умрлом тужи, Ил'
Тесла, Никола - МОЈИ ИЗУМИ
Када јој је било шеснаест година некаква заразна болештина харала је земљом. Њеног оца су били позвали да обави последњу причест болесника на умору, а за време његовог одсуства она је сама отишла да
Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака
Једног понедељника Џејн није дошла на посао. Питајући за узрок њеног недоласка сазнадох да се прошле суботе венчала. Иако сам се трудио да сакријем своје узбуђење, девојке ипак приметише
Посматрао сам олуја са Пилатуса из планинске кућице и слушао њеног домара како ми честита на реткој срећи, не само зато што сам имао прилике да видим диван призор олује онако како се
Посматрао сам олуја са Пилатуса из планинске кућице и слушао њеног домара како ми честита на реткој срећи, не само зато што сам имао прилике да видим диван призор олује онако како се
Још увек чујем како падине Глен Санокса одзвањају од њеног звонког смеха, кад год бих направио неки погрешан потез у току напорних покушаја да овладам брђанским ”флингом” или
година, а сваком важнијем догађају свога живота умела је да одреди место, који би постајао саставни део симфоније њеног живота. Када би чула нешто важно, увек би реаговала у складу са својим погледима на живот.
Имала је једноставну плаву хаљину, испод које су се назирали ритмички покрети њеног тела. Покрети су били усклађени са осциловањем кофа које су се спуштале и дизале као двоструко клатно, савијајући
нешто мало више од четвртине, требало је да се утроши на подизање административне зграде, будућег дома Академије и њеног претходника Националног савета за научна истраживања.
споменику у Вашинггону, налази се данас, скоро довршена, административна зграда Националне академије наука и њеног претходника, Националног савета за научна истраживања.
Поменућу сада још два друга идеала. Посматрајте неког летњег јутра како рани сунчеви зраци буде успавану ружу из њеног слатког сна.
коју у простор емитују атомске структуре код којих електрони и њихово кретање одређују карактер ове структуре и њеног енергетског састава.
Ћипико, Иво - Приповетке
Дуго је чекала. У крчму долазе људи и одлазе. Лампа дими и заудара, а један пијанац додијавао јој, грдећи њеног поочима; нуди је да у њега дође служити, гдје ће јој добро бити.
Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ
набрајало, тужило, чак дословно нарицало, а прецизније речено: једном приликом прошења девојке, други пут приликом њеног предсвадбеног, ритуалног бањања, па онда на самој свадби, у тренутку одласка из родитељске куће и, с друге стране,
године формирана Југославија па до недавнога њеног распада. Ти разлози, међутим, нису били довољни да се паралелно са заједничким називом за језик појави и заједнички
“3 При томе он очигледно не мисли на општи однос између поезије и језика (као њеног медијума) који истичу модерне теорије песништва, него на појаву која карактерише српску културу.
стопе се дечје топе кроз поља широка као први снег и стонога лови сенке пале преко зида и трава расте до изнад њеног чела трава заборава или успомена није важно (3) нек теку реке нек теку реке нек теку реке нек спирају крв (Итд.
Нушић, Бранислав - ГОСПОЂА МИНИСТАРКА
ЧЕДА: Па ипак, мислим се нешто, само како ћемо да се опростимо оне вуцибатине? РИСТА: Кога? ЧЕДА: Па њеног мужа, тај нам много смета. РИСТА: Како, зар вам није казала госпа Живка?
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
Из вршка екстазе, из емотивног и телесног грча њеног отвара се још једна приповедна раван, отвара се нов временски угао из ког ће се, према замисли, даље приповедати:
А што се десило са телом, десило се и са сећањем Софкиним. Не само што је Станковић мењао оба почетка њеног сећања, него је премештао и њихов положај у композицији романа, чак толико да је најзад дошло до пуног темпоралног
њу жртвује удајом, у роману се почињу јављати пејзажи са понеком сабласном појединошћу, које долазе, разуме се, из њеног опажања.
А пошто је мотив продаје куће искључиво садржај Софкине свести, где се год појави „купац”, неминовно је да потиче из њеног опажања. Има, међутим, један случај који канда не потврђује изнесену претпоставку.
већ обраслих, црвенећи се као да су од меса, као - а то није могла да појми откуд јој дође и зашто - као да су од њеног меса, од ње саме. Она се сва стресе.
и даље нагнута на прозор осећајући како јој шалваре дуго, тешко падају по куковима и како јој се пуна плећа, услед тог њеног угибања и увијања, додирују”.
У XИ глави, после ноћног разговора с оцем, из њеног се немог размишљања понављају речи како она жели „да се покаже како се жртвује, приносећи себе ради њих”, тј.
Дотле, наиме, покоран, по варошким мерилима узоран и Софки предан муж, Томча се истог часа преобраћа у њеног страшног мучитеља. Код Станковића доста често налазимо ненадане, оштре „ломове” у понашању ликова.
164 Што, међутим, уобразиљи није допуштено, то је да „њега , „њеног младожењу”, учини одређеном особом. Према томе, потискивање објекта еротске жудње очигледно је условљено Софкином
И што је најглавније, услед додира њеног раскошног тела, не осећа, као што је целог живота осећао грлећи друге жене, оне безумне страсти и пожуде, него са
равни укинуто и сећање Софкино, које је с почетка степенасто враћало читаоца од јунакињине старости уназад све до њеног раног детињства.
аустријска и француска војска због оспоренога наследног права Марије Терезије на хабсбуршки престо после смрти (1740) њеног оца Карла ВИ.
Божовић, Григорије - КОСОВСКЕ ПРИЧЕ
Уосталом, кућа јој је била насред села, сасвим уз друге блиских рођака њеног мужа. Скромна планинска кривача, покривена сламом до земље и ограђена плотом, без иједнога прозора.
Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА
Тако прође пет-шест дана, жена зове га Па га опет шаље риби (дуготрпљивој) Да јој каже нову жељу њеног господства. Оде старац сињем мору, мору дебелом, Над морем се натурила магла, облаци, Ал’ још море није бурно, само
Миљковић, Бранко - ПЕСМЕ
свој пепео са свежином зоре Она светли: то светли њена празнина Њена ће немоћ осветлити наше путеве Сунце је име њеног насиља Њена издајства скрива људско срце Она је признала север Она под старост благосиља цичу Птица која себе ствара
срце Она је признала север Она под старост благосиља цичу Птица која себе ствара из своје немаштине Чита лед из њеног ума На начин умиљат и страшан Дани су различити ал светлост зоре је иста Загађена ватра у глави, бивша реч Будућу
припитомите животињу Да вас пропусти у повратку Ако хоћете песму Ископајте је из земље Али се чувајте њених навика Њеног подземног знања Речи имају душу гомиле Разнежује их просташтво и гугутка Али опасности превазиђене метафором На
Краков, Станислав - КРИЛА
По том је навикао да гледа бароничине истурене груди под кецељом, и да осећа мирис њеног тела. Било је потребно да буде ту, крај такве жене, да би могао оздравити. То је све прошло кроз главу.
Петровић, Растко - АФРИКА
има узбуђених нота девојачких, пиштавих детињских и промуклих кликтања ратничких; и радује живо и прозрачно црвенило њеног језика који јој се као какав влажан цвет непрестано појављује између зуба док говори.
своје срце, чији облик није као нашега срца, већ је мрачно и тешко, теже од њене земље и болније и непријатељскије од њеног неба.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
— Слушао сам, не знам да ли је истина, да си јој изашао на рапорт... — Јест... Збуни ме женска, Господа јој њеног... — Није могуће! — засмеја се гласно Радослав. — Да видите шта је било...
Увиђао сам колико она мора патити. Природа је према њој заиста била немилосрдна. Са њеног лица збрисала је све трагове љупкости, а оставила јој нерве, чежњу и онај природни нагон... Како ћу изићи?...
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Видиш, птица жали, неће да поје Кад се лиши бедна љубави своје. Суво дрво тражи она, себе седало, Да свак види да је њеног драгог нестало, И кукање бедно зато настало. Могу ли ја, бедни, то пожелити Да ћеш, серце, за мном тако жалити?
Ти си залог од љубави, Моје драге дар, Ах, у теби тужан гледим Њеног лика чар. Ничи, ничи, рад’ утехе, Бели крине мој, Разливај ми љупкост рајску И вечито стој! Октобра 1842.
Код подножија њеног стојала је кошница, у руци десној имала је свјетилник а у левој књигу Летопис, јербо је представљала Матицу српску.
Ти си залог од љубави И последњи драге дар, Ах, у теби једном гледим Лика њеног дивни чар. Ничи, крине, рад’ утехе, И развијај рајски цвет. Да мирисом љупким красиш Мог зеленог венца сплет.
Бојић, Милутин - ПЕСМЕ
Зраче, жељан сам твога загрљаја, Јер дршћеш препун пурпурнога праха, Мириса њеног осмеха и даха, Сав око мене хоћу да се свијеш.
Ивић, Павле (са групом аутора) - Кратка историја српске књижевности
Нови језик је произашао из те оријентације, а уједно је био и главно оруђе њеног спровођења. Независно од интенција српских црквених власти, у дугој половини 17.
Станковић, Борисав - ГАЗДА МЛАДЕН
Све кључеве од подрума и од оног њеног сопчета, од сандука, ковчега у којима су стајале нове, стајаће хаљине, новац и друге драгоцености.
За Младена, њеног, милог, слатког брата Младена. И за све време спремања, од испита до свадбе, није ништа било онако као код других.
послом, мајка се навлаш задржала у кујни кувајући јој кафу, она, изненада, чисто уносећи се у њ, што је Младена од тог њеног отвореног, јасног погледа, чисто пресекло, рекла му: — Брат-Младене, не стај на пут!
Она, мати му, свесрдно давала, не жалила ни јела, пића, готвења, али, као што рекох, поред свег њеног свесрдног плача, туге за бабом, својом наном, свекрвом, ипак код ње, и у липу и у погледу, осећала се сад нека већа
Знао је Младен да је зато, због нестанка бабина, њеног господарства, мати му сад тако весела, срећна, и није се љутио.
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
, купају се »здравља ради« (СЕЗ, 17, 533). Теј од ж. пије се од грознице (СЕЗ, 16, 424; од њеног корена, 13, 1909, 341), а заједно са срчаником (гентіана лутеа?, или: полyгонум біѕторта или алпінум?
‹ѕ. в. Врба›) [свети] Крстивоје благослови маслину (»да без њеног рода нико не може живети«) јер је показала куд је побегао ђаво (СЕЗ, 41, 1827, № 167). Од м.
11, 1896, 292). У народној медицини м. се употребљује као пургатив, али и то ретко, јер се боје њеног отрова (ГЗМ, 12, 1900, 151).
Стежа; дивља перуника (СЕЗ, 19, 216). Стежа у комовој ракији (СЕЗ, 13, 346), или сок из њеног корена (СЕЗ, 19, 216), лек од срдобоље. СТИДАК Оöхре (цауцаліѕ грандіфлора, Вук; дауцуѕ царота, Панчић).
Богородице̓ која је ̓канула̓ за вријеме ̓менструације̓ из ̓њеног полног органа̓ на листове ове биљке, па су јој отуда и дале име: богородичина трава«.
дочекује младожењу дајући му торбу са погачом, у невестиној кући износи се једна погача пред свекра и једна пред њеног оца — обе са сољу и вином и ракијом (»пресипањем соли узете са обе погаче, кроз невестин прстен, што чини сваки сват,
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
пути, зар му се неће у једном тренутку завртети у глави од њезине близине, мириса нене коже, меког мазног гласа, њеног даха и пламсаја у њеним очима?
Напротив. Она се ражестила. Црвенило јој је ударило у лице. Говорила је како она неће дозволити да добротвора њеног дома, човека који јој је спасао мужа од смрти, кољу ти дивљаци, а да њена војска седи овде у безбедности иза дебелих
Моја шака је склизнула кроз оковратник њеног хаљетка и у округлини длана је почела да мигољи њена велика мекана дојка са пупећом брадавицом.
Зрак месечине пролазио је кроз пукотину на крову и осветљавао крајичак њеног лица. Видео сам њено десно око како светлуца.
Пажљиво сам пратио његов сусрет са Јеленом. Кад је пришла да га пољуби у руку и у груди, он је прелетео очима преко њеног стаса, не би ли, ваљда, спазио какву промену. Расте ли јој трбух! Дадара је требало на томе да поради, зар не?
Образ ми гори од њеног даха и што год га ветар више брије и хлади, све је врелији. Рекла је: „Доведи ми соколара Андрију“.
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
Мени је драго њено лице, Ја још једнако волим њу. Као суморног Алгијери Њеног ме лика води сјај Кроз освећене рајске двери, Где вечно млади трепти мај. Но даље с тугом!...
Са покиданих жица Последњи акорд звони. Божанска нека туга светли се са њеног лица И она сузе рони. Анђео то је туге.
Пред том вечном тајном ми стојимо немо, Кô саиски мудрац пред Истине ликом; Вео с лица њеног дићи не умемо, Јер Истина цела не даје се ником.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
Али га је лепота Клеопатрина подмладила и освојила. Он ју је узео у заштиту, борио се за њу и, победив њеног брата, вратио на краљевско престоље.
по разноликости свога хода, на некакву животињу, а да је та животиња сродна ловачком псу, то доказује неопходност њеног њуха. Дух научника мора имати способност да намирише нове проблеме, као што ловачки пас нањуши дивљач. Иначе не вреди.
је у Нашем Светом и Часном Синоду прочитана одлука Свеправославног Конгреса о календару, у циљу правилног усвајања њеног, које је усвајање већ следовало, као што то јављамо Пресветим Православним Црквама, Часни Синод је с особитим
покретном прозорчићу и померао га дуж лучне раздеобе толико да, гледајући кроз његову рупицу, опази звезду у тренутку њеног пролаза кроз средину прореза непокретног прозорчета, које се налазило у центру квадранта.
после шездесет година, разазнају се на површини тих цигала иницијали имена мога оца и потсећају ме на његову циглану и њеног надзорника Марка.
Ми, деца, употребљавали смо је само за пресвлачионицу да са њеног сплава или са њеног крова скочимо у таласе Дунава. За ручак се седало око један.
Ми, деца, употребљавали смо је само за пресвлачионицу да са њеног сплава или са њеног крова скочимо у таласе Дунава. За ручак се седало око један.
Ова лепа варош је као створена за то, јер ко жели тишину, може је наћи усред вароши, где се око њеног дворског брежуљка простро велики хладовити парк са равним стазама поред којих су поразмештане клупе тако да се после
Ова је имала облик бубња. Из њеног дна вирила је цев ракетле, одакле ће шикнути млаз који ће отискивати воз на његовом путу по васиони.
И то је последица физикалног стања простора кроз који путујемо. Када смо били на Земљи, наше отстојање од њеног центра било је 6370 километара, а сада је оно 6870 километара.
Када која од Марсових хемисфера уђе у своју зиму, онда се она бела капа око њеног пола рашири до пречника од неколико хиљада километара; а када на тој хемисфери гране пролеће, онда се она капица све
А ни плавичаста светлост којом Земља трепери, није никакво чудо; то је плаветнило њеног неба, Земљиног ваздушног плашта.
Станковић, Борисав - ТАШАНА
Знаш, ми жене, и кад умремо, хоћемо да смо лепе. Али то је друго. (Као увређена на Миронову сестру због њеног издајства те њине тајне): А она ти је то казала? Е, гле ти ње! Ах, само док ми дође!
већ ижџикљало, израсло са по којом сувом граном — исто као и ја; планина нада мном, у коју сам, онако мали, због њеног вечитог зеленила и магле, увек са страхом поглéдао, да ће бити већ мало гола, стара, изрешетана пукотинама и стенама —
Из њеног крова штрче греде, размакнуте и откинуте шиндре, са тек по којом од маховине већ зеленом ћерамидом. Ћерамиде стоје тако
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
по гробљу, а богами и подаље од паланке, расејани су гробови оних што некада беху везани за госпа Нолу, или за њеног мужа, или бар за имање њеног мужа.
подаље од паланке, расејани су гробови оних што некада беху везани за госпа Нолу, или за њеног мужа, или бар за имање њеног мужа.
Слаже пасианс, игра домине, чита новине, или неку „стару књигу”, што је значило књигу прича или песама из њеног родног краја. Па остави све, затвори очи и певуши.
За Нолу и за њених шеснаест година, дошла су велика искуства и искушења. Ватрена жена просто је опијала њеног оца, и млада девојка је гледала у кући право блудничење већ више него зрела човека и жене која је скоро безумничила у
Тајна. Гос-Тоша је мртав, а девојчица се тргла из несвести тек при удару који је оборио и убио њеног поочима. Језивост притиснула паланку и околину, као камен. Лазарић је сахрањен некако кришом и уз шапате.
Нит госпођа, нит дама. А нико од нас није видео тог оца с којим се толико хвалисала, нит јој кад дође ко до њеног „наш крај, наше планине...” Сирота госпа Нола.
У кући је почела да штеди непријатно; плашила ју је дуга болест Милушићева и даља судбина Јуличина и њеног детета. У цркву је престала ићи.
Напротив. Сто и једну закачку измислите и ви и онај господин Јоксим, сто и једну закачку метните између Јулице и њеног мужа, да не могу раскомадисати имање оног племенитог човека кога ево сад и ја изневеравам.
Сад ће вам одмах бити лакше, одмах. — Госпа Нола се одједаред, снажно издиже, и на једну руку њеног доктора Мирка обори уморну главу и издахну. Напунила се соба. Доктор Мирко седи на коферу и плаче.
Учинила је, додуше, част да међу првим ђацима нашег разреда спомене и тебе и мене, наравно после њеног сина — Владимира ни с резервама није метнула међу прве — а успут је ошинула репом неке матуре и матуранте из година
— Павле је скоро годину дана давао часове, и бивао у кући госпође Мање Рускиње и њеног мужа Господина Кондилиса. Тамо се тако рећи искључиво говори француски; али како они станују ван града, и скоро се ни
Погледајте само ону нашу обичну фрау Розу. Једним пламичком је само још жива, али од животног апетита њеног преостаће још и за Морицова Морица...
Поповић, Јован Стерија - РОМАН БЕЗ РОМАНА
Свештеник, који је баш онда Љубомира у Јелисијуму читао, саслушавши њену чудновату повест, рекне Роксанди да ће од њеног сина знатни човек изићи, и препоручи јој да га особито чува и негује.
имала, зато није ни чудо да при овој грмљавини из уста њени киша од пљувачке на оног следоваше који је био предмет њеног разговора.
Најпосле каже матери да њему није до њеног бапског разговора, јер он мора мислити. »Еј, тешко си га мени (мисли у себи мати), али, ајде, мој је син филозоф.
Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА
њенога значења, рекао била је: „дај“ и од тога доба, па кроз цео живот, ту реч кад год изговорим, изговарам је свестан њеног значења. Но важније него то је да сам ја, после првих зуба, на крају прве године, већ стао на своје ноге и проходао.
О, више него то, ми смо пред бракоразводном парницом. — Исти почетак као и код њеног мужа. — Верујем — настави она — да вас то изненађује, јер вас буни то што се ја и мој муж иначе лепо опходимо.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
Некаква грана ми наиђе на лице. Стиснух зубе, па је дохватих и рукама допратих до њеног правог положаја... Ено су и коњи привезани за ограду... А они из цркве нешто износе. Јест.
Петровић, Растко - ПЕСМЕ
Те никад њеног одлакшања дочекати нећу, Смрт ће мене најзад растурити сутра; Умрећу. Кад? У хладна јутра. Два војника крај друма
Тежи је један Шарло но сва козмичка мора; Никад њеног порађања дочекати нећу: Умрећу. Одлакшаће се једним уздахом или смехом, Откинувши од притиска Одлетети кроз
немогуће више да мисли до оно што ја ни погађати не морам; ја држим њену руку у својој, и то је довољно да је цео ток њеног живота скренуо новим правцем.
Као чун низ реку пођосмо из њеног тела Успавани брзином и духовношћу дубоких вода, Није ли рука њена то што од суморности и стрепње бела, Облак је још с
Претрнух, зар ће изделити ме свег њен стас, У болу крикнух имена њеног глас Па све, што ми оде кад, врати се страсно у тај час; Задрхтах, учини ми се, у даљини, њен ход!
И тако ме раскида и штити њен дух, Ал нигде не наиђох проласка њеног траг, Залуд мрвила за собом стварности крух, Из сваког сна претекне покрет јој благ Ал не и део тела којим пронесе
Прихватив најзад јој руку, као да своју не знам склопити над њом, Већ пун јецај гледам из мира њеног мени тај зрак. Каткад једрима сна допловим у њу као у дом. Када ме завеје плавила њених очију знак.
Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Шта цветови корала према цветовима јасмина? У размишљању о бљеску Горњега света сјај њеног света потамне: замрзе Седефна ружа кружење риба у прозрачној плавој води.
Чега има чудесног у рађању нове звезде из једног њеног откинутог крака? Милионима година расту корали, пузе ракови, њише се корална грана срасла уз стену.
Једва се Лепотица још и сећала старице и њеног дара, кад извлачећи кошуље из шкриње наиђе на огледало. — Гле, камо се оно сакрило!
Како засновати породицу?« — будила се обливена хладним знојем Белкова мајка, са страхом гледајући како се на леђима њеног сина нешто надиже, нешто пупи. Шта?
Како грозничаво, помицао казаљке! Како потиштено ћутао покушавајући да се сети њеног лица и младића који јој га је с ружом поклонио! — Гле, какав јахач! — засмејала се девојчица.
Станковић, Борисав - КОШТАНА
Али ово је девојка. И поштена. Што је право, право. Сви душу носимо. Али за то... ТОМА Ех, поштена: Сигурно ради њеног поштења толико се бесни и трчи око ње. АРСА Ништа ти још не знаш, хаџи! Они млади, па већ човек и да се не љути.
Шантић, Алекса - ПЕСМЕ
мила Боко, невјесто Јадрана, Покривена небом кô од плаве свиле, Љепша си од твоје приморкиње виле И свјетлија си од њеног ђердана. Никада се тебе нагледао не би'!
Како ли ме грли и целује мило! Кô на дажди класје, кô различак плави, Ја дршћем уз њеног срца топло било. Све тако, крај реке, греје ме и крепи, А кад бела зора с песмама се јави, Кући носим пуну прегршт
1918. КОЛЕБАЊЕ Низ литице хума насмијана, блага, Рана вечер слази сврх воде и трска. Са рамена њеног, из пуна крчага, Прелива се гримиз и по кршу прска — Распе се ријеком на шеваре голе, И запали лишће брезе и тополе.
Један лептир, што је био Пун златнога прашка над њом разви крила, Док је сребрн вео титрајући крио Пурпур њеног т'јела. Из коса кô свила, Из њедара њених, са лица и чела Падале су руже, и свака је била Као крв црвена.
Опомиње ли ме, или се срди на ме? Ипак из њеног ока жар слатки греје, Што ми сву памет и целе трза груди, И док ме она гледаше строго и чудно, Но ипак тако љупко,
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
мислећи пре свега на старогрчку епску поезију, Маркс каже: „Што се тиче уметности, познато је да одређени периоди њеног лроцвата не стоје ни у каквој сразмери с општим развитком друштва, па према томе ни с материјалном основом друштва,
Од Лике до мора који је дуго одолевао турским насртајима; то су били ускоци, храбри браниоци мора и читаве Далмације и њеног залеђа.
Кадно света недељица дође, кад изиђе на сокак међ’ друге, њеног Мирка на крило посади, свог Маринка до себе на земљу: нитко не зна да је сиротица, а да Мирко своје мајке нема.
Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА
И Мане гледа како је лепа и кад плаче, и мило му да је гледа кад плаче. Каже јој да га је у сну видео као њеног младожењу, па би сада рад био и на јави видети га и као девера!...