Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
— рече он одсудно. — Да ми је тако нешто! — рече Крушка. — Да ми је да се њетко завади, па да ја мирим!... Тако би видјели да сам ја човјек!... Маринку се насмеши брк. Он погледа Крушку право у очи.
Али помрчина као тесто. Обилазише око хана — нигде никог. — Даље! Даље! — викао је Турчин. — Њетко јест! Потражи! Потражи!... Момци су тумарали по помрчини, али се ништа не чу сем ветра. — Нема никога? — Никога!
— Јао! — дрекну ђедо, и нестаде га у валима. — Што то би!? — упита преплашено један. — Мени се учини да га њетко свуче. На другој шајци дрекну други... Ваздух се поче проламати од писке и јаука.
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
Ево и за чаушем... (какав је да је, наш је), дош’о њетко и донио њешта: мрвицу круха, залогај смока, од комарца пржена ребарца, од мушице душице, у решету ракије, да се гајдаш