Симовић, Љубомир - НАЈЛЕПШЕ ПЕСМЕ
Ко у постељи, ко на лађи, ко по кишици, ко преко поља, ко уз њиву за жетву спремну, сви одоше у ону земљу. Оде и звонар у подземно село. Оде и врач, и винар жедан вина.
Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
Шта се он пута успавао код свиња, а свиње право те у Ракину њиву па начине покор од кукуруза. Једно јутро сео газда Рака крај ватре, па пури пурењаке и припија помало ракије...
неколико пута свађао и судио с њим по општини, све око потре, па ето и сад му се некако измакла назимад те увукла у њиву Ракину. — Ах, гони у обор!... — дере се газда Рака, трчи као бесан уз кукурузе, а сав се задувао.
Ето, осећи ћемо и ту потру. Не бој се, неће ти пропасти. — Е, ти нареди људе, па хајдете горе у њиву. Ја ћу вас чекати — рече газда Рака сасвим мирно. — Не могу ја то данас — одговори Стеван.
где је нађе, Жико!... Их, колика је!... — Обиђох јутрос њиву доле у луци. Тек онако завирих у један шупаљ пањ, кад имам шта видети — букавац!... Ето, велим, учитељу да ујдурише.
Никад ти он не скида пушку с рамена. А пошао у њиву, а у дрва, а у виноград, а у ливаду — свакад ће је понети. Баш на Мале Врачеве поранио Радош да обиђе ниву, па онда
Аја! Не можеш ти њему ништа! Узео он пушку, па оде наниже у њиве. Брзо је Радош обишао њиву доле у Трнави. Ту је у риту пуцао на једног ражња, али га промаши. Би му мало криво.
Он се онда упути путањом преко буквика, гунђајући и псујући онако сам. Оде у нечију њиву да осеца потру. Тешко сад потричарима!... Радојка је већ давно стигла с овцама кући.
Душанка навршила тринаесту. Она увелико одмењује мајку у кућевним пословима. Ако Миона зором подрани на њиву да ужање који сноп више, или оде на ливаду да попласти оно што је Јеленко јуче покосио — неће у подне, кад се врати
Дај ми ту торбицу! Подне је ето превалило!... А је ли отишао одавно?... — Па и није. Тек ако је сад стигао на њиву... Миона брзо узе торбицу од Душанке, загледа шта је спремљено, па оде журно.
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
Замори се поглед путников гледећи једно исто: њиву, пашњак, њиву, пашњак, и ништа више. Или уђе у село. Ту види кућицу до кућице; уз кућу стаје, иза стаја бунар, иза
Замори се поглед путников гледећи једно исто: њиву, пашњак, њиву, пашњак, и ништа више. Или уђе у село. Ту види кућицу до кућице; уз кућу стаје, иза стаја бунар, иза бунара воће...
Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
Чекајте док свршим! Тако сам ја срачунао и смислио да јој одредимо, ако је ваша воља, ово парче земље гдје је кућа, и њиву уз њу, забран са шарамповом и ливаду с виром. То нека је њено! Је л' вам право? — Како ти наредиш!
Теодосије - ЖИТИЈА
Није се, исто тако, бринуо ни о томе да обделава њиву или да кућу сагради, него се боготесаним пештерама и рупама као сјајним палатама весело радовао, и тако, са
Ћопић, Бранко - Доживљаји мачка Тоше
савезника — Крушкотрес Кукурузовић — Тајанствени план Кад замрије тутањ чича-Бркиних корака, страшна тишина леже на њиву с кукурузом и на остављени џак, чинило се да се све утишало само да би се за који тренутак могло што боље чути како у
За тебе је већ прорекао страшне ствари. — А шта је прорекао? — Казао је, ако још икада навратиш у ову њиву, бићеш затворен у велику пчелињу кошницу, па кад тамо пчелама платиш рачун, онда ће се и чика Брко за поједене
Црњански, Милош - Сеобе 1
Већ издалека примети, дуж неког устајаног потока, бостане и високу кудељу, па куће, краве и њиву, у којој још беше висока трава, пуна турчинка.
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
На Косову се проспе у кући, а никако напоље, да се не би детету десило какво зло. Негде се, пак, проспе на родну њиву, да би дете добро напредовало.
и то да жена као подређена устаје раније од „мушкиња“, да полива мушкарцима када се умивају, да им носи ручак на њиву итд.
Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА
зна да од тог, нервозног претеривања вајде нема: И да чудо не гледа очима, огорчени стрикан обично здими некуд на њиву, хвата се плуга, српа ил мотике и све напрескок, као да му се некуд жури, распали да обавља мукотрпан и једноличан
Стриц Ниџо, пошто је одбранио њиву кукуруза од јазаваца, дуго после тога није имао мирна сна — био се навикао да скаче из постеље и виче на јазавце — али
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
Ово реко, па напоље брго, Пегазу се на рамена врго, И полете малко унапреда, Па ти нешто кâ њиву угледа, А по њојзи неко тумараше, Тумараше, вако зипараше: „Амо, купуј народни новина, Све шенице, да те је
ИИ Гледај горе, погледај домове, Гледај, брате, ону момчад младу, Свак оставља стадо и волове, Срп и косу, њиву и ливаду, Па се ето од милине скаче, Оштри оне пламените маче, Јатагане, убојите ноже, Огледа и о овнујске коже:
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
И ја бих тако знао. И да чудо не гледа очима, огорчени стрикан обично здими некуд на њиву, хвата се плуга, српа или мотике и све напрескок, као да му се некуд жури, распали да обавља мукотрпан и једноличан
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
Моја мати је пита код кога је тога дана радила и на чијој њиви. После јој казује од кога је садашњи газда ту њиву купио.
! — Трже се Цвета преплашено, кад чу онај други, више женски но мушки глас. И затим брзо се диже, и, као бежећи, уђе у њиву, узе мотику и поче копати. У томе дође Јован. — Радиш ли? — ослови је.
— Што си дошô? — упита га она пригушено. — Ја?! — Загрцну се он и уплаши. — Несам, веруј, него знаш, пођох на њиву, и твој ме човек нађе, те — дођосмо! А ти се љутиш? — Одмах да си ишô! — И окрену се љутито од њега. — Љутиш ли се?
Беше он благ, миран, тих и раден као нико. Ах, ти дани! Оду на њиву, да филизе1 дуван. Корење их покрива до појаса, под босим но гама крши се и рони суха земља, а око њих, свуда, у
Увек је гледао да се нађу. Ако она пође на њиву, он би издалека ишао за њом, обилазио путеве, само како би изгледало да се случајно сретају.
није видела, па чак ни воду која је дошла и, роморећи, шуштећи, упадајући у суве, жедне рупице, текла у другу, суседну њиву...
пазила нити отворала бразде, да би вода у њих ишла и натапала их, већ их оставила те вода отишла на страну, у суседну њиву, он се зграну, уздиже мотику и, сав цептећи од једа и беса, устреми се на њу. — Шта је ово, а-а-а? — зацича он.
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
Отален пође даље и путовао је врло дуго, док не дође у једно мјесто где видје ово чудо: људи узору њиву, подрљају, посију жито, жито одмах никне, а они га онда запале па изгори. То се све догоди док би набројио пет.
Он узме Милицу па је одведе кући, и после тога стече много, али је за све говорио да је Миличино. Једанпут изиђе на њиву да обиђе жито, а жито лепо, не може лепше бити. На то удари онуда један путник па га запита: — Чије је то жито?
КАКО ЈЕ ПОСТАЛА КРТИЦА Некакав сељак хтео да присвоји туђу њиву, па свога синчића закопао у земљу, пошто га је најпре научио што ће одговорити кад се запита.
Судије и парничари дођу на њиву, и ту онај што је хтео неправдом туђе да приграби, рекне: — О црна земљо, ти сама кажи чија си? — Твоја сам, твоја!
У томе се и смркне, а Ћоса чекај и чекај Угурсуза да дође с воловима — аја, нема га никако. Ћоса се крене те на њиву, кад тамо има шта и видјети: волови поубијани; па пође у воденицу, кад он тамо а кучка скочи на њега, не да му да
Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ
Фијук метка: мук - Гњилане. С роговима у плетиву оре ђаво Крвну њиву. Цепте стабла, горе влати. Гине крава у појати. Сред кућице, у пошасти, глоговина почне цвасти.
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
Облак се прича о млину роји, Има ли неког да се не боји? ИИ А близу горе, уз њиву проса у шупљој букви живио Ћоса. Стан му је чудан, много не вриједи, љетос га Ћоса отео меди.
Погледај само проклетог типа, смаза ми њиву до задњег клипа!“ А дедин стражар, весели Жућа, грози се Ждерку глупом: „Кад ли га једном скопам у мраку, платиће
Застаде мачак у пола приче: „Чујеш ли, Жућо, друже, тако ми репа, мени се чини, кроз њиву неко струже. Канда је нека крупнија зверка? Озбиљно сумњам на кума Ждерка.
Нушић, Бранислав - ОЖАЛОШЋЕНА ПОРОДИЦА
Јесте ли ви, као срески начелник, кажњавали случајеве кад стока, рецимо ждребе, нераст, јуне или магаре, уђе у туђу њиву? АГАТОН: Како да нисам...
сам газду чија је стока, а газду чија је њива прегажена упућивао сам да премлати прошцем стоку која му је ушла у њиву.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
— и старац се дохвати за капу. — Шваба ми опљачка кућу и све однесе... А ви, христијани, дођосте и погазисте ми ову њиву... Па ко ће то да плати?... А? Војници се сакупили и слушају. — Шваба ће да плати, чико — упаде неко од војника.
Ту се родио, преко деведесет година живи и примио је аманет од својих да чува кућу и ову њиву. То је једина његова дужност.
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
викну она узбуђено, прилазећи све ближе њему. — Ено их у Ђокићевом кукурузу... под оном крушком на средини... Знаш њиву Ђокићеву... чим се изиђе из села, одмах десно... — Знам... знам...
Јакшић, Милета - ХРИСТОС НА ПУТУ
Један човек имао је њиву коју је немарно и рђаво радио. Земљу је обузела зубача и коров. А како је он радио? Он је мислио да је доста да се
Он је мислио да је доста да се човек само љути на зубачу и коров, а ништа није радио да их утамани. Њиву је рђаво орао, прљкао само по површини, остављао оплазине и зубача се и даље ширила и земља остајала неплодна.
„Истину је говорио он“ — мишљаше Агатон. — „Ја сам тај човек што је имао њиву и рђаво је радио. Ја сам само кидао лишће и ломио стабљику погане биљке кад сам побегао од људи, а требало је из
Него, да се ја вратим у свет па да дубље орем њиву, као што ми каза старац.“ И Агатон остави пустињу и врати се у своје место. Али то сада беше сасвим други човек.
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
Смеј и жагор, врисак и песма, проламају се из њиве у њиву, преко цела недогледна поља, преко читавог мора горе — хранитељке...
гробу Господњем и тако ће постати прави хаџија. За овај пут беше све спремно, само је још требало наћи коју њиву и посејати пшеницу, јер он немађаше њиве у брду.
Чича Пера узе од њега њиву, плати му кирију у напред, па узора и посеја пшеницу. Кад спреми све што је кући за зиму потребно он, једнога јутра,
Првих дана по доласку изиђе у поље да разгледа имање, па сврати и на њиву у брду. Ту затече чича Перу где чупа уродицу из пшенице и, како изгледа, веома се зачуди његову присуству.
— Па теби Милан није казао да сам ја ову њиву узео под кирију и платио му погодбу унапред. Баш теби је и послао тај новац. — Каква кирија! Нећу да знам за то.
— Ама чу ли, Спасо, дете моје, ја сам кирију поштено платио, а њиву сам ја узорао и посејао. — Не знам ја за то... њива је моја и не дам ником да приђе ту. Излази, чича!
Кад је погодио са деда Миланом и платио му кирију, онда се он сам у себи радовао што је тако јефтино узео њиву. А чему се радовао? — Туђој штети, дакле, туђем злу. И још, што је најгоре, он је сам то зло и приредио.
Саслушаше га и, на његов захтев, дозваше деда Милана. Деда признаде да му је издао под кирију своју сопствену њиву и новце унапред примио.
После неколико дана Спасоје поручи Пери: — Да имаш још сто решења од највећих судова, ништа ти не помаже. На њиву ми жив не излази!
Незгодно му је и што иде на ту »добросрећну њиву«, која му је толике неповољности причинила. Али, кад се посејало, мора се и жњети, а већ у будуће добро ће отворати
Кад изгреја сунце, радници стигоше на њиву. Чича Пера остави ствари под једну крушчицу, исправи се и скиде капу, па узе опет да се моли Богу.
— Какву кирију!... Зар десет динара за такву њиву која баца двадесет крстина... — Спасо, иди с Богом, не чини ми зла. — Не дам ти море своју пшеницу... не дам, ја.
Нушић, Бранислав - НАРОДНИ ПОСЛАНИК
ЈЕВРЕМ: Не разумем. СРЕТА: Не разумеш? Добро, сад ћеш ме разумети. Видиш, ја имам на женино име ону велику њиву ван вароши... два хектара...
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
Кроз дане, као кроз снове, Купушњаци плове, плове; Лутају, по речном сливу, Тону, у магли и диму, Иду, из њиве у њиву, Из јесени у зиму. Ћуте, у влажној тами. Вазда сами. Да л сами? Не. Сваки купушњак има По зеца у гостима.
Петровић, Петар Његош - ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ
А ко чиња бити ће најбољи; а ко изда онога те почне, свака му се сатвар скаменила! Бог велики и његова сила у њиву му сјеме скаменио, у жèнê му ђецу скаменио! Од њега се излегли губавци, да их народ по прсту кажује!
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
Али ипак знало се да се то никада не сме дознати. Ни родбина, нити ико. Оно што преостало, особито ту њиву око Мораве, Магдини су синови узели да раде тобож на исполицу, а у ствари више давали него што од ње добивали, као
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
накривио, у ме’ану гледи: Чунови му водом плове, а исполци звече, Кесеге му коло воде, а гргечи гледе, Кечиге му њиву ору, а моруне влаче, Сомови му жито сеју, а јесетре жању, Лињаци му сламу деле, а штуке му вршу, Када они све
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
” Он узме Милицу па је одведе кући, и после тога стече много, али је за све говорио да је Миличино. Један пут изиђе на њиву да обиђе жито, а жито лепо, не може лепше бити. На то удари онуда један путник па га запита: „Чије је то жито?
Послије тога пођу даље стриц и синовац да четују. Идући тако виде једнога чоека ђе оре њиву су два вола. Тада рече синовац стрицу: „Хајде да му украдемо једнога вола из рала.
Станковић, Борисав - ЈОВЧА
Он је већ велики, већ домаћин, свој господар... »свој господар«, али, ено, већ виноград на Ћошци оде, и ону њиву већ је начео, преполовио... АНЂА Ако, од оца му је остало и очево а не туђе једе и троши. МИТА А, тако! Тако ти!
нећу душе да грешим, покојник све на време тачно врати, а од тога виде вајде, добро заради, купи баш тај виноград и ту њиву. А и она (показује на Анђу) и она му је помагала.
Је ли истина? АНЂА Истина. ЈОВЧА Све? АНЂА Па... ЈОВЧА Истина да је виноград продао? АНЂА Јесте. ЈОВЧА И њиву већ упола начео? АНЂА Јесте. ЈОВЧА И дућан празан, ништа у њему не ради? АНЂА То не знам.
Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА
Млад човек, благодаран богу и родитељем, ласно ће и радосно примити на њиву срца свога семена најкраснији[х] и најблагороднији[х] добродетељи.
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Онда опет деца. А кад умрем, сви кажу: „Толини унуци...“ — А коју ћеш кућу и њиву да му даш? — Дотле је мој. Мени је толико доста.
Обилазио је имање. Неколико багремова украли су сељаци, врзина је растурена око ливаде, на велику њиву целом матицом насрнула Морава и даноноћно гризе растреситу црницу. Краду, разносе, Морава обурвава.
да не би заридала пред њим, брзим кораком пошла је у кукурузе. Једва је стигла да уђе десетак корачаја у њиву, загазила у тиквине вреже, сплела се, загушила и, тешка, смрскала неколико жутих цветова.
Нека затрудни с Толом. Он је веран. Чуваће тајну, а добро ћу му и платити. Ја му и овако храним децу. Даћу му једну њиву да је ради без кирије... Тола је крупан, леп... Све синове рађа. Главно је што синове рађа. Мени наследник треба...
И да има право да га воли. Па јој је то ноћу исказао, терао је, он ће му њиву дати да ћути, баш Толу, јер је крупан и жена му све синове рађа.
ми, ти што се рађаш ноћас да казниш моје године и на ђавољем гувну порастурану снагу, па не могох да заорем једину њиву што сам зажелео моја да буде, те сам остао ралица рђом изједена и бачена уз плот Аћима Катића, није ми у нарави да
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
Јер ево светлост свету се спрема, А ваш да пород очију нема! дижите школе, Деца вас моле! Посејте њиву будућих дана, Радите на њој са свију страна; Не жал'те труда - сећајте с' плода Ил' нисте синци српскога рода!
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
„Не можемо, вели, њиву да купимо, али ово бар можемо! Идемо, вели, мајци у походе, па је право да се бар чиме поновимо.
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
— Шта ћемо мерити, кад се то зна: нек’ му врати стотину клипова, кад убере њиву, па квит посла — рече кмет. — Је л’ тако, Јоване? — запита Ђурица. — Тако је, брате; то је људски, а оно ’нако...
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
Он узме Милицу па је одведе кући, и после тога стече много, али је за све говорио да је Миличино. Једанпут изиђе на њиву да обиђе жито, а жито лепо, не може лепше бити. На то удари онуда један путник па га запита: — Чије је то жито?
КАКО ЈЕ ПОСТАЛА КРТИЦА Некакав сељак хтео да присвоји туђу њиву, па свога синчића закопао у земљу, пошто га је најпре научио што ће одговорити кад се запита.
Судије и парничари дођу на њиву, и ту онај што је хтео неправдом туђе да приграби рекне: — О црна земљо, ти сама кажи чија си! — Твоја сам, твоја!
Ћипико, Иво - Приповетке
— рече свом човјеку, повезавши му рану својом белом округом што је с главе скида. Илија тога дана навлаш пошао је на њиву: лакше ће жени бити да се кући поврати, јер му беше тешко да у туђој кући преноћи; и кад се поврати с њиве, у саму
Божовић, Григорије - КОСОВСКЕ ПРИЧЕ
А душманин то прозире, па разапиње мреже. Ако не може грубо, он хоће вештином. Ту скоро његов други син вадио њиву. Дошли суседи Арнаути са женама и мотикама. Без оружја. Изазвали свађу. Наговорили једну Арнауткињу да насрне на њега.
Јакшић, Ђура - СТАНОЈЕ ГЛАВАШ
краде усеве, Бирајућ зрна класју богатом — Али у стању није створити Ни љуску једну граха дивијег, То ли украсит њиву плодови Што језгра свога храном питомом Султана леног трошан желудац И просијака гладне утробе Једнаком бригом
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
Сељак на пример оре, сеје њиву, гази блато. Наиђе град, и цео усев му потуче. Али он не ропће. Тако је ваљда морало бити...
Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА
Има палиграпа, дупли', кабасти' палиграпа, јазо! Јадна ли ти и прежалосна мајка твоја! Зар изјести читаву њиву куруза, па не засладити с палиграпом, е то би било Богу плакати! Судац: Ко је то?!
Судац: Јазавац! Шта ћеш с јазавцем овдје? Давид: Тужим га славном суду, јер ми је изио читаву њиву кукуруза. Тужим га и тужићу га што се даље и теже море! Судац: О-хо, људи, људи!
Судац (наставља): Исти је Јолпаз Давидов упропастио Давиду Штрпцу читаву њиву куруза... Давид: ... која се зове Ни Давидова, ни царска, ни спа'иска. Само, молимо, по реду и закону! Судац: ...
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
К. колач (од кога се једна половина закопа у њиву приликом орања) утук је против града: њиме се махне три пута према градобитном облаку, и нареди му се: сту!
Кад се семе први пут изнесе на њиву, не сме се у кући варити жито ни вариво (БВ, 10, 1895, 90); такође се у то време не сме пурити к.
на ватри, »јер ће сва зрна у земљи попуцати« (Караџић, 1, 1899, 212; БВ, л. с.). Приликом првог орања заоре се у њиву половина к. колача (СЕЗ, 17, 15); кад се к. сеје, у први оџак закопа се мало бадњиданске вечере (СЕЗ, 14, 86).
па га укопају, кришом и од копача, у овај оџак и то се сматра за преношење туђих плодова на своју њиву (СЕЗ, 19, 362).
Важнија је обедна жртва, која се састоји у изузетно обилатом ручку, са вином или ракијом, и који обично носи на њиву домаћица лично, и том приликом благосиља (СЕЗ, 40, 332; 7 163; 32, 9).
На Косову пољу тога дана жена закоље на гумну, крај стожера, петла и носи на њиву орачима (СЕЗ, 7, 321). Кад се сејање доврши, онда се, »ради берићета«, једе »пшеница с пекмезом или шећером« (СЕЗ, 40,
забадају се врбове гранчице у њиве да би жито расло високо (СЕЗ, 70, 383), а у Горњој Пчињи се забадају »да сачувају њиву како од града тако и од жена врачара (,мађосница̓) да не оберу род« (СЕЗ, 68, 1955, 99).
од неродне године) и враћају га тек после четрдесет дана, а кад неко умре у доба сетве, »семе се одмах носи на њиву« или се, ако се то не учини, замењује (обично код суседа); сем тога, »узму мало семена у крпу и провлаче кроз недра
жели да најбоље роди у идућој години«, а на једноме уреже »јарам« или »криж«, па га упали на Нову годину и изнесе у њиву (ГЗМ, н. с., 24—25, 1970, 310); у Јадру гатају по жеравицама од б.
О чесници и разним божићним к. (за вола полаженика и за човека полаженика, за пастира, за њиву, за овце, за пчеле итд.) в. нпр.
жене помажу рад на њиви испуњавајући прописане дужности у кући: на пример, »не врте вретеном, да врана не врти семе у њиву«; не дају ништа из куће (ни оно што је позајмљено); ако месе, не додирују ништа црно; на софру не стављају судове са
Овим се као бајаги краде и преноси род са туђе у своју њиву. Овај струк краде домаћин или његов син, а никад жена или кћи.
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
себарски клипан пришао, дрско ме погледао право у очи и рекао: „Ако стварно уживаш у трњу, дођи мојој кући, ја имам њиву коју с крајева напада врзина. Помогни ми да сузбијем врзину, избошћеш се до крви а и мени ће то користити.
Морава је оставила по долини плодни наплав. Ретко је коју њиву засула крупнијим шљунком, готово свуда је више користила него штетила. Моји се људи опорављају.
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
Кô дивљи, разуздан коњиц, мрсећи срдито гриву, Он пуста прелета пола, ливаду, поље и њиву И мутне растури вале у хучном полету своме, Што стење ваљају с гора и храшће столетно ломе.
Станковић, Борисав - ТАШАНА
Јеси све спремила? СТАНА Хм, хм! И момци већ однеше ручак аргатима на њиву. А како је леп дан и биће врућина, децу сам послала с Диком у башту да се тамо играју и у реци брчкају.
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
За ове три године, ви видите и знате што је о в д е. А не знате да је Срба за то време појео једну њиву. У један мах сам морала да зајмим новац, ја, Лазарићка, најбогатија жена у околини.
Да, да, не гледај ме. Даћемо сад и теби једну њиву, и штајервагн, па смо онда саме жене управитељке: ја, ти, Пава ветеринарка.
Да, она моја плата да ми се шаље на минут тачно, ни пара више али ни пара мање!... и, Паула и Љуба да се преместе на њиву под шикаром...
Поповић, Јован Стерија - РОМАН БЕЗ РОМАНА
Колико ји паште се дознати колико зрна кукуруза на месец цела Европа троши, а своју њиву напуштају, те се мишеви легу. Гледе какви духови по атмосфери пребивају, а не познају траву која им увек у очи пада.
дијамант љубопитном оку представља се, пусти; — тек што јестество затруби и радосним птичице гласом ратар на своју њиву, пастир с овцама на ливаду поити — наш млади Роман, који је петнајсту годину већ навршио био, оседлавши коња, којега
Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА
пример, како је ушао у први разред гимназије, није га пуне четири године напуштао; отприлике, као кад човек не напушта њиву или ливаду коју је после других и мучних парница добио.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
А ко чиња бити ће најбољи, а ко изда онога те почне, свака му се сатвар скаменила! Бог велики и његова сила у њиву му сјеме скаменио, у жене му ђецу скаменио! Од њега се излегли губавци, да их народ по прсту кажује!
Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
Он је упадао најприје у своју њиву, другог дана у Стричеву, па у Мачкову и тако редом, брао кукуруз, копао кромпир и чупао роткве и слатку репу.
би добро било за ручак испећи кромпира, а Ђоко већ скаче и зове Вањку: — Широки, понеси врећу, идемо у црквењакову њиву. Потрк сукне кроз шуму као змај и док Вањка стигне до њиве, већ је тамо накопана читава хрпа кромпира.
Тражити га тамо било би исто тако узалудно као правити потјеру за мравом који је још прије три дана отишао у њиву с пшеницом. — Чекај, онда ће нам пољар за све платити!
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
Јерно и сам се себи бојим, зашто не себи да своје семе сејем ни у своју ми њиву, него семе и њива је спахијска, ја исто за најам послујем.
Дао си сиромашку хлеба, житца ли, ал' си — бој се — похуђега занео, оштетио, њиву преорао, ливаду покосио, твоја ли је марва потрла и погазила; невештијем трговцу пут си му пресекао, добротвора
Тко пред другим копа јаму, сам ће у њу се увалити. Тко ли се са злим дружи, кан'да с голим шакама њиву од корова треби; змија ће га хапити! Нејма у замахне косе пробира ни штедења травна.
Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА
фустанима у коло, а у понедељак завргну мотике преко рамена, певајући ,,Зелен зекир, драго моје“, иду у поље, у њиву или у виноград... Све су то биле лепе прилике за Манчу. Признаје то Јевда и каже да ће говорити Манчи, сину свом.