Употреба речи њина у књижевним делима


Симовић, Љубомир - НАЈЛЕПШЕ ПЕСМЕ

Где су те славне отмице, ти јунаци, где су та њина чувена силовања? Брачних постења нигде, ни на лађама, ни у облаку, ни на планинском вису! Враћају се у аутобус.

Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ

Он им рече: „Чекајте ви ту (у Београ-. ду), одговор ће одма доћи.” Кнезови остану да чекају одговор на њина прошенија из Стамбола.

Дучић, Јован - ПЕСМЕ

И младост моја није више знала За дане страсти и трзања њина: У моју душу њена сен је пала, Бледа и хладна, као месечина.

Чу се страсна свирка. Затим друштво цело Јави се у врту; сва су лица њина Била раздрагана; све беше весело После доброг ручка и перфидног вина.

Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА

је тако једном после подне одмах по Божићу, кад је рад око спреме најживље и најжурније отаљаван, — кад ће се она њина лорфа удати за оног гóљу? Је су л’ одредили термин за сватове? — Кажу, гнедиге, тамо чак око Ђурђева дана.

Африка

Све је у белим испарењима. Јасно се виде тела риба, које лете испред брода. Њина врло широка пераја, која им у ваздуху служе као дуга крила, боје су зарђало црвене, док је тело сивозелено и скоро

Црни дошљаци испеше се уз конопац у лађу. Дуги, блештави, њина одећа састоји се само из једне обојене марамице. Чим се дохватише брода растрчаше се на посао, не питајући где ће

Маса сасвим нагих црнаца, свих племена, несрећних, бедних, прашњавих, ради у пристаништу. Њина тела јако снажна, нису намазана палмовим уљем, оним опојним палмовим уљем на које мирише све што долази из Африке.

који би полазио из њих, нити се виде њини облици, али се чује кидање врежа и ломљење грања да би начинили места за њина огромна тела.

Био сам у правом урођеничком чамцу који је јурио по вољи нагих младића. Иза њиних чела радила је њина усредсређена пажња да одрже чамац на матици; али то није била пажња мисли која умара, то је била урођена тежња да се

То је као неки вокални акорд, изненадан и прек. Када их питам шта значи песма и какве су њене речи, смеју се и они и њина старија браћа која су пришла и поседала око мене. Кад се узјогуним, да ми објасне какве су речи, они веле: „Овакве!

Иначе су Бауле у свему другом у декаденцији. Њина тела, необично лепа, постала су скоро филигранска у својој мишићности и пластици; њини ликови су одвише мисаони.

Ивице напућених усана такође превучене плавилом; са врховима лако навише. Њина тела, детињски дуге руке и ноге, јединствене су лепоте. Ништа мирније, свечаније и тише од ове деце.

Од тренутка очишћена па до ступања у Деде фетишку игру, девојчице–свештенице не смеју додирнути земљу. Њина старија браћа (код црнаца зову се браћом сви заштитници) носе их иа раменима.

Ја, који сам само читао по књигама описе сличних мађија, већ нисам зато имао осећање новости. И то је њина снага примитивности које у мени нема.

Цела је игра приређена иако нико није знао да ли ће њаму хтети доћи или не. Они су дошли, играли, и отишли, а њина идентичност није била утврђена. Нико се не би усудио да их прати и види у коју ће се кућу склонити.

тип старих египатских станишта, исто као што и луди Бобо имају до последњега детаља верни изглед класичних Египћана. Њина џиновска тела, широка у раменима, уска у куковима, затим снажни, али мирних линија, удови и глава купастог темена,

Црњански, Милош - Сеобе 2

У њиховом незнању, та земља је била, свуд, сербска, њина, а пружала се далеко, бескрајно. Многобројне женидбе и кумства, толико су били, те официрске породице, повезали и

Црњански, Милош - Сеобе 1

Прљави и бедни, прођоше каменита сеоска дворишта, наденута сеном, пуна стоке и осетише колико је сиротиња њина сиротиња бескрајна и блатиште, у ком су се населили, безмерно блатиште.

Земља њина, као из сна, јављаше им се све ређе у мислима са својим тромим, мутним, устајалим рекама, острвима зараслим буником,

Не говорећи им ништа, он је гледао њин ход, њина лица, њину гомилу као прах што се дигао путем, али који ће се ускоро распасти и расути.

Тајна њина бивала је све несноснија, јер она поче да му омогућује да је види скоро цело време док је на служби, а особито ноћу и

Иначе је њина обала, пред шумом, била го песак, где није било могуће скрити се од метака. Гледајући из шуме у супротну обалу, није

да умре, што напитом Аранђелу Исаковичу, у том тренутку, не изгледаше нимало немогуће, он је веровао да би се сва та њина несрећа добро свршила и да би он, у том случају, био мио и драг и самом себи, и њој и брату, и свакоме.

Максимовић, Десанка - ТРАЖИМ ПОМИЛОВАЊЕ

својих троваче, за оне што вичу кад им се плаче, кад у нежности грезну, што уходе себе као туђина, за пушкарнице срца њина, за свачију душу затворену и опрезну.

Поповић, Јован Стерија - РОДОЉУПЦИ

Ј. С. П ЛИЦА: ЖУТИЛОВ, бивши некада нотарош НАНЧИКА, његова супруга МИЛЧИКА, ЕДЕН — њина деца ШАНДОР ЛЕПРШИЋ, млади стихотворац ГОСПОЂА ЗЕЛЕНИЋКА, његова ујна ШЕРБУЛИЋ, банкротирати трговац СМРДИЋ,

Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ

Но макар како, ђаволска је шала, И тајна њина рано се сазнала, И које, да је, никуд из те коже, И они гину ради правде боже, Они се бију кано и рисови, Ма млоге

Да нема ништа, они сами виде, Ма опет сваки унапредак иде, Јер ето оће њина крвца млада Да спомен даде свету за свакада, За правду како ваљаде умрети, Да ђаво клети Богу се не свети.

“ 86. Свуд заједно они шећу Од весеља на весеље; Данци иду и пролећу, А за њима и недеље: Ето зиме на измаку, — Њина срећа ни за длаку. 87.

пољем бежи, Што слободно, на земљици лежи, Још се само неколико бране, Ал' ниједан није ту без ране, „Довде рука њина је отела, Сада нека и одбрани бела“, Тако сваки себика је рекô, И падају, та просто им млеко!

Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ

И, увек би гледале да што пре оду од ње и оставе је саму, бојећи се да јој од њина присуства и разговора не буде тешко. И зато она сада није пред њих ни излазила.

Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ

колора: мрквиног тена, трешње пред брање, некоју с венцем снега са гора, понеку црну, рујних је тушта Изворци њини њина су ушћа. Увелих врежа суши се гроза. Сỳдбина чили - вене јој мирта. (Захвата свекруг плава осмоза.

Бронзано брује - постају звона јаросне трубе са Јерихона. Појмови, ствари, њина имена оловна, сива, нејасног склопа немају мира ниједног трена: смичу се листом с Књиге живота.

Илић, Војислав Ј. - ДЕЧЈА ЗБИРКА ПЕСАМА

Не хоре се песме тамо Са лаганих тамбурица, Суморне су песме њине И суморна њина лица, Ал' им језик слатко звони. Којим зборе милиони. Они штују обичаје.

Међ жбунастим гранчицама, под копреном њина хлада, Мала једна тица живи од старина, од вајкада. Она пева целе ноћи, она пева целог дана, Не плаши се од кобаца,

Црњански, Милош - Лирика Итаке

Нећемо ни победу ни сјај. Да нам понуде рај, све звезде са неба скину. Да нас загрле који нас море, и њина земља сва изгоре, и клекну пред нас у прашину.

Сенка је њина као паучина танка, што дрхти немоћно, меко. Ја сам на свету свему успаванка, а мир је мој далеко. Моје су ране болне

Мислио сам да им одем и у Парламенат, да им се насмејем. Нашто то? Ето гледам им децу. И све видим. Њина лица вире из тих чудних огрлица и капутића смешна, са црвеним носем и великим, зачуђеним очима.

Ја сам гледао, зачуђен, њина бледа, изнурена, лица, и ћутао. Будући да сам један од оних који то исто чекају од Словена, непријатно ме је дирнуло.

Њен рад против Немачке је сјајан. Невероватно тачно овде у чему је немачко питање. Њина борба, с пргавим Лојдом Џорџом, имала је и величине и топлог хумора. Ја их гледам већ месецима.

Прошла недеља била је маџарска. Све су новине ћутале и чекале. Нека никог, код нас, не превари њина коректност. Сад, дабогме, кажу да их је био страх од заплета, који је могао настати да је војска Мале антанте ушла.

Не сећам се живих бића, ништа ми не могу, остављам их, и пролазим кроз ове мрачне градиће тако да ми ни њина имена не остају на души. Свуд стојим загледан у небо, и провлачим руком по ваздуху и милујем га, милујем га.

Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ

) На сунце не излазе оне никада: Чија је, ако није њина ливада? И напослетку — а последњи Играч у колу зове се кец — Ту је и главни земљопоседник Акса Аксић, ливадски

Петровић, Петар Његош - ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ

Све је ово некаква наука! Без момчади ове те су овђе шест путах је јошт ов'лико дома; њина сила, то је твоја сила.

Величаство витешке ти душе надмашује бесмртне подвиге дивне Спарте и великог Рима; сва витештва њина блистателна твоја горда мишца помрачује. Шта Леонид оће и Сцевола кад Обилић стане на поприште?

Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ

Чак и не чу кад се капија поново отвори и на њу се слободно провуче њина Магда. Као увек, уђе она брзо, носећи пуно завежљаја.

Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ

Продирне јауке Душа је слаба да гони од себе. Из ока њина тмине гроба зјáпе; И смрт је с њима, да живот мој погребе.

И што даље иду, сенка бива њина Све већа на своду мраморном и златном, И страхотно свака има узраст џина, Што се мрко губи за планинским платном.

— Да л’ вам се веровати може? — Више но другом. — Уосталом, зна се, Песници ласкају... то је слабост њина. — Увек мања но што замишља „средина“. – Али поезија, то је машта, чуство, Илузија лепа, којој се све прашта.

Симовић, Љубомир - ЧУДО У ШАРГАНУ

Асталчина уза зид, около клупе, а за асталом ташта и таст, шураци, трудне свастике, трудне снаје, зетови, њина деца, пашенози, браћа, јетрве, сеоски поштар! А и за просјака има места и хране!

Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ

А кад нам хати клонуше у лету, Пред тобом видјех ја шеика њина. На груди твоје он очаран пође Ал' на мом копљу смрт се из сна трже, И пре нег' пољуб на уснице твоје, Преда те живот

И моја младост није више знала За ведре страсти и чезнућа њина; У моју душу њена сен је пала; Бледа и мртва као месечина; Или к'о светлост што у катедрали, По зидовима с којих

Чу се страсна свирка. Затим друштво цело Јави се у врту; сва су лида њина Била раздрагана; све беше весело После доброг ручка и перфидног вина.

Бог је диг'о старе витезове наше Што за род умреше у оружја звеци; Њина трошна тела на Косову паше, Ал' Дух њихов оста у њиховој деци!

Петровић, Петар Његош - ЛУЧА МИКРОКОЗМА

њојзи ревноваху; опивени њеном поезијом, по блиједом тумараху св'јету и ствараху различне предмете; но привидна њина творенија бјежаху им од слабога вида, ка што куле сновидјења бјеже.

комате раздробио, у бездне зајмио, па бих друге изнова свјетове из мрачнога лона воскреснуо и на кола окрунио њина.

легиону каза, на њихова божествена мртво, воцари се ухилење мртво, погибе им живост божествена на движења и на њина лица.

бездне, мрачне и нијеме, сном вјечнијем мртво успаване, сјутра ће се затрест јеком славе пресилнога противника њина; хоћу сјутра удар дати страшни, да га и ја могу назват силним!

велике полкове да ћерају неба отпадника из предјелах блаженог жилишта у тартарско мрачно владјеније на вјечита њина мученија.

Непостојне њихове надежде! Кад помисле да су их пристигли, онда ће им даље измакнути. Ова њина пишта пријеварна биће сумњом отрована љуто; лаковјерни земаљски сужњеви бич ће страшни сумње испитати: она ће их

два сасвијем противна закона: на једну ће закон правде благе бит у свете начертан линије, на другу ће превласника њина зла свакога црњат се закони - адски спомен свезе са Сатаном.

На земљи ће хиљаде божествах осл'јепљени сатварати људи; биће њина ништожна божества све изроди у безобразију. Безумнога овог јазичества нечисти ће престол представљати на глибљивом

Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА

Како оне то чине дуж целог свог преклопа, могу замислити да су оне, дуж њега, прилепљене једна уз другу; тим се њина равнотежа неће пореметити. Шта сам тиме добио?“ Он нацрта једну трећу слику.

Петковић, Владислав Дис - ПЕСМЕ

И пођоше. И те жене туди Мирисаху на сан плаве ноћи И јоргован, док им поглед блуди Вечном песмом и вечитом моћи. Њина љубав за смрт знала није, Њина уста знала су за речи И пољубац који небо крије, Плаво небо што им умор лечи.

Њина љубав за смрт знала није, Њина уста знала су за речи И пољубац који небо крије, Плаво небо што им умор лечи. Њина срећа лежала је у том Што још

Њина љубав за смрт знала није, Њина уста знала су за речи И пољубац који небо крије, Плаво небо што им умор лечи. Њина срећа лежала је у том Што још ништа пожелеле нису, Што живљаху са сваким минутом, К'о цвет вечит у своме мирису.

И гле! сви гробови испратише живе! Њина мртва уста још су могла рећи: “Ми чекамо цара крај пучине сиве, Да би могли мирно тада у гроб лећи.” 17.

Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)

узнемирено и из потаје гледа на кућу, при чему се она именује карактеристичном метаболом са упућивањем на Софку: „њина, Софкина кућа”.

Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА

У горици лишће кô да друкче шушти — Разумете л’, Срби, језик тај немушти? То су српске виле, то ј’ близина њина, Подигле се жиле из својих пећина; Над главом нам лећу летом невидовним, И рукама крећу крстом благословним Дошле

је оно чега с’ подлост жаца: Светлих жртав’, сјајних образаца, То је пропаст пустих пудљиваца, У коју их лудост њина баца.

ГАРИБАЛДИЈУ Спалили су мртво тело неумрла дива, Пепео носе да у земљи за навек почива. Звона звоне, а из њина жалостива јека Чујем гласе: „Слава теби, дико нашег века!

А знам, има многих, многих Што су били отац, мати. Умрла су деца њина: Ојади их жалост веља; Њима ј’ тешко, теби теже Без обране родитељâ.

Краков, Станислав - КРИЛА

Борове шуме се црнеле на месечини. На рововима су клепетали митраљези, и њина зрна су тужно јаукала у светлој ноћи. XИВ СТУДЕНТ СА ПЛАВОМ БРАДОМ - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - -

Петровић, Растко - АФРИКА

Све је у белим испарењима. Јасно се виде тела риба, које лете испред брода. Њина врло широка пераја, која им у ваздуху служе као дуга крила, боје су зарђало црвене, док је тело сивозелено и скоро

Црни дошљаци испеше се уз конопац у лађу. Дуги, блештави, њина одећа састоји се само из једне обојене марамице. Чим се дохватише брода растрчаше се на посао, не питајући где ће

Маса сасвим нагих црнаца, свих племена, несрећних, бедних, прашњавих, ради у пристаништу. Њина тела јако снажна, нису намазана палмовим уљем, оним опојним палмовим уљем на које мирише све што долази из Африке.

који би полазио из њих, нити се виде њини облици, али се чује кидање врежа и ломљење грања да би начинили места за њина огромна тела.

Био сам у правом урођеничком чамцу који је јурио по вољи нагих младића. Иза њиних чела радила је њина усредсређена пажња да одрже чамац на матици; али то није била пажња мисли која умара, то је била урођена тежња да се

То је као неки вокални акорд, изненадан и прек. Када их питам шта значи песма и какве су њене речи, смеју се и они и њина старија браћа која су пришла и поседала око мене. Кад се узјогуним, да ми објасне какве су речи, они веле: „Овакве!

Иначе су Бауле у свему другом у декаденцији. Њина тела, необично лепа, постала су скоро филигранска у својој мишићности и пластици; њини ликови су одвише мисаони.

Ивице напућених усана такође превучене плавилом; са врховима лако навише. Њина тела, детињски дуге руке и ноге, јединствене су лепоте. Ништа мирније, свечаније и тише од ове деце.

Од тренутка очишћена па до ступања у Деде фетишку игру, девојчице–свештенице не смеју додирнути земљу. Њина старија браћа (код црнаца зову се браћом сви заштитници) носе их иа раменима.

Ја, који сам само читао по књигама описе сличних мађија, већ нисам зато имао осећање новости. И то је њина снага примитивности које у мени нема.

Цела је игра приређена иако нико није знао да ли ће њаму хтети доћи или не. Они су дошли, играли, и отишли, а њина идентичност није била утврђена. Нико се не би усудио да их прати и види у коју ће се кућу склонити.

тип старих египатских станишта, исто као што и луди Бобо имају до последњега детаља верни изглед класичних Египћана. Њина џиновска тела, широка у раменима, уска у куковима, затим снажни, али мирних линија, удови и глава купастог темена,

Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА

На 200 корака од шанца куљали су из шуме и из јалака пред шумом густи, густи редови Турака и док су их друга њина одељења с виса потпомагала јаком пушчаном ватром, ове се колоне устремише брзим кораком на шанац.

Велимировић. То су људи нежна, осетљива срца, неспособни да поднесу и преживе тако сурове ударце. Њина осетљивост је њина слабост и њина величина. Ја радо верyјем г.

Велимировић. То су људи нежна, осетљива срца, неспособни да поднесу и преживе тако сурове ударце. Њина осетљивост је њина слабост и њина величина. Ја радо верyјем г.

Њина осетљивост је њина слабост и њина величина. Ја радо верyјем г. Драгашевићу као професору наше војене академије и васпитачу тога осетљивога колена, али

Ко гођ гине, гине помало улудо. Мудријаши сједе код куће крај пепелишта. Ама по ђе-што мудрија је наша лудост но сва њина памет. — Али ти ето и на једно око не видиш од превеза, па како ћеш тако?

Јовановић, Јован Змај - ЂУЛИЋИ И ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ

Ово су ми кô два цвета Из детинства, из давнина; Ова роса на том цвећу, То је суза њина сина. XXX Што је јава тако кивна, Да ти веру сву потреса! Откуд санку сила дивна, Да отвори сва небеса?

У младости, у прозорју снова, У то бујно чиловања доба, Имао сам од срца другова, И од срца — и до њина гроба. У зрелости на оствару жеља Кад се стаза бољој срећи прти, Имао сам добрих пријатеља, — Није свако умро пре

Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА

Сами чест немаду поете код Сове, Зато што от љубви издају стихове. Хули, ружи, грди, куне њина дела, Живе би их пекла, тек када би смела. Пак ће опет, веруј, овог лета бити Да ће се и она дати намолити.

што сви узму људи, Било срамно, било подло, били скверни блуди, Они правду и светињу праве или кваре, Гди закона њина није, за све то не маре. Кују мисли како хоће — „Завјет с неба!“ кажу, —, И кумира ком' се моле у бога прелажу.

Да пропадну и да иду сви од нас без трага Који кћери кад удају мотре само блага, Којима се права [њина] ни зашто призната, Својом ћуди коме хоће отварају врата!

Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА

ЈЕЛИСАВЕТА: Вујо? КАП. ЂУРАШКО: Јест он. — Па на лукава њина питања, Из лудости ли или подлости, Исказа много што би требало Пред пакостима људским башити.

РАДОШ: А ја ти сумњах и о тазбини — Опрости, кнеже! Ма Латини су!... КНЕЗ ЂУРЂЕ: Сад су нам браћа. А кћи је њина твоја госпођа!... ВЛ. ВАВИЛА: Бог да је живи! РАДОШ (за себе): Ал’ не да буде моја госпођа!...

Бојић, Милутин - ПЕСМЕ

Тисуће иноча стезаху ми бедра. Оне беху беле ко снег са Селмона, песма њина беше као шумор кедра, Очи модре као чивит из Сидона И мирне кô небо у индијске калме.

Јер хоћу да влада бескрајна тишина И да мртви чују хук борбене лаве, Како врућим кључем крв пенуша њина У деци што кликћу под окриљем славе.

Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ

Чудни су пути којим страсти воде, Ал' све што живи ове путе зна: Садашњост њина непобедљив град је, Прошлост је њина пепео и пра'. Па кад је тако - тако мора да је!

Чудни су пути којим страсти воде, Ал' све што живи ове путе зна: Садашњост њина непобедљив град је, Прошлост је њина пепео и пра'. Па кад је тако - тако мора да је!

Он никô поврх гроба удовице неке младе, Што силни јаничари исекоше у комаде. Међ жбунастим гранчицама, под копреном њина хлада. Мала једна тица живи од старина, од вајкада.

Опачић, Зорана - АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ ПОЕЗИЈЕ ЗА ДЕЦУ ПРЕДЗМАЈЕВСКОГ ПЕРИОДА

игром, осећају „да је соба тесна“ и да се мора трчати у природу („Лаку игру удесили /несташни дечаци,/ уска им је соба њина /и уски сокаци –/ на брег, на брег“).

И чекићем покуцкуј! НЕСТАШНИ ДЕЧАЦИ ЈОВАН ГРЧИЋ МИЛЕНКО Лаку игру удесили несташни дечаци, уска им је соба њина, а уски сокаци – не брег, на брег!

Петровић, Растко - ПЕСМЕ

Кад? У хладна јутра. Два војника крај друма седе, Па усхићено гледам њина лица млада: Ко би рекао да ко хуље Од старице што их примила Украше осам динара!

Ево: отисци последњих руковања Новога Завета; Ево сва тела смеђа, дебела и бела; Ево њина друга (и сва редом до милијардитих) стања!

Руке су човек као што птице су њина крила; Руке у рђавог су сличне пустошном тлу, и горама, А смерних старица с чијег вретена истиче свила даду да им се

Станковић, Борисав - КОШТАНА

отац Коштанин КУРТА, цигански пандур КАТА, жена Хаџи-Томина СТАНА, кћи Хаџи-Томина ВАСКА, кћи Арсина КОЦА, другарица њина КОШТАНА, Циганка, певачица и играчица САЛЧЕ, мати јој Врањанци, Цигани, Циганке, пандури. Врање. Садашњост.

Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ

Неки у суботу тамо и на богомољство одлажаху, поклањајући се онде Богу, јерно и при Мојсеју црковно од шатора њина сенка толико стопа насамо (освем људскога стојишта) одвојена стајаше.

се они изнапре о томе нису удоговорили злочестом већом и мунитву сашили, не би могли ни његове снове изјаснити, и та њина пакост што је досадила Јосифу издаде му у руке јегипатско царство!

Није ли њина право свест, без промене човечији судија? Често им мутећи памет и срдце смућајући те од њих продати исподмукла им

је говорећи му: хоћу их скоро и сам нагледати с жељезном палицом и истезати од њих што они послују, што ли чине, те њина безакоња и велике неправде одчалити на њима.

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности