Upotreba reci njine u srpskom jeziku

Јакшић, Ђура - ПРОЗА

Све за чиме си чезнуо, све оно о чему ти је душа сањала, све си са њиме добио... У томе часу највеће њине усхићености изиђе из густог браника стари Сремац; лице му беше озбиљно, хладно као и обично, само гласом је мало

Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ

’ — Кажем му ја, да од наше нахије до Сокола има 4 сата, до Ужица 7, а до Дрине 8 сати. — ,А где су њине жене и деца?’ упита даље цар. Ја му кажем да су са собом одвели. ,А где су ваше жене и деца?

Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО

Ратници стајаху бледи и неми. Док ти тек јекнуше свирке и борије, и звуке њине понесе тиха Сава и однесе их далеко, далеко... — Ту су!... — Будите спремни!... — загрме Чупић. — Али, само у месо!..

Дучић, Јован - ПЕСМЕ

НОЋНИ СТИХОВИ Код Светог Јакова у Дубровнику Ја волим ноћи, њине мутне зборе, И њине тишине, и њине олује; Њине црне реке када сетно хује Своју песму тамну и дугу, до зоре.

НОЋНИ СТИХОВИ Код Светог Јакова у Дубровнику Ја волим ноћи, њине мутне зборе, И њине тишине, и њине олује; Њине црне реке када сетно хује Своју песму тамну и дугу, до зоре.

НОЋНИ СТИХОВИ Код Светог Јакова у Дубровнику Ја волим ноћи, њине мутне зборе, И њине тишине, и њине олује; Њине црне реке када сетно хује Своју песму тамну и дугу, до зоре.

НОЋНИ СТИХОВИ Код Светог Јакова у Дубровнику Ја волим ноћи, њине мутне зборе, И њине тишине, и њине олује; Њине црне реке када сетно хује Своју песму тамну и дугу, до зоре.

ПЕСМА УМИРАЊА Љубави умиру без збогом, сред њине Агоније дуге, неме, неприступне... Ничу и мру у свој лепоти тишине, И кришом затворе своје очи крупне.

(„Американски Србобран“, 28. октобра 1941) МОЛИТВА Помилуј, Свемоћни, невине што гину, Теби су пружене њине чисте руке: За Твоју су они пали величину, На Твој знак принели све сузе и муке.

Не бој се јастреба него кукавица, Не бој се лажова него њине лажи. Бог нека те спасе твојих спасилаца, На свакоме углу има их по један. Презри мудрост глупих и глупост мудраца!

Африка

Свима је заједничко само да своје зубе не престају зашиљавати дрвеним прутом. Њине компликоване фризуре чине их грдно главатим, огртачи су им пуни широких набора са дивним осенчењима, широке блузе

Сваки њин покрет представља једну хармонију. Њине речи одлећу у тихо небо као птице. Све су улице пуне црних шетача, сањалачки насмешених.

Много људи излежава се без одела по урођеничким дугим постељама исплетеним од трске. Њине тамне очи пуне су плавог неба које се гаси.

То није врелина зракова која убија, већ угао под којим ови падају, и нарочито онај део њине спектралности који је јачи на Екватору но на северу.

су изгледали том тишином и тим мирним ритмом тако пространи и тако вечити, да би човек и несвесно замислио како се њине тамне плећи продужују у раширена анђелска крила.

Становништво је по расту веће а његова кожа је обасјанија; нарочито су жене сад дивне. Њине груди су ретко кад исушене. Напротив, оне корачају испршених груди, чији необично набубрели врхови трепере.

Од свих племена, Бауле је осетило највише ону хармонију и мир у пластици који толико приближују осећањем њине скулптуре класичним грчким скулптурама.

Бауле још увек израђују јединствене ствари; али, откако је тражња белаца за њине ствари врло велика, они своју рутину примењују на меко дрво много лакше за израду.

Када ме виде са апаратом, цичећи нестају у зеленилу. Њине две другарице, исто тако лепе, пристају да се сликају али најпре обавијају своја бедра.

То нас више умара но висока трава саване. Шеф пуши цигаре а њине пикавце дели пушама која можда још и сисају; она преврћу очи од уживања.

На раменима су им мале свештенице као оне у Баплеу. Њине сасвим косе очи, плавим обојене у круг, и висока чела под тешким металним дијадемама; дивне танке руке светле од уља

Људи су из времена фараона; станишта из времена фараона. Њине најмлађе песме певају о Сумангуруу, који је био пре наше битке на Косову; они цртају исте цртеже које су цртали још

Црњански, Милош - Сеобе 1

Наслутише огромну разлику између њине непрекидне патње и весеља туђег, кад их по селима дочекаше гозбе, печени јарићи, ударање у звона црквена и читави

Негде је морало бити нешто светло, значајно, па треба отићи тамо. Видећи их доле, у трави, мрачне њине гомиле, како леже око кола, осветљене ватром, њему се чинило, наслоњеном на точак, да их треба одвести некуд даље.

жене и деце, куће и кућишта, повратка, свега тога што чине, расла је откада их је гледао многе, тако далеко од њине земље, у туђини, кроз коју су ишли као глуви и мутави, не знајући куда их воде.

Били су обешени тако ниско, да су скоро додиривали тикве и лубенице и њине велике, жуте цветове, међу којима беше и огромних краставаца.

Максимовић, Десанка - ТРАЖИМ ПОМИЛОВАЊЕ

Тражим помиловање за све који могу лако пасти исте судбине, за унапред знане невоље њине кад стану као облаци да се пласте, за дом око кога освану санте што их нико не отопи, не премости, за оне којима су

ЗА ОНЕ КОЈИ СЕ СПОТИЧУ ПРЕКО ПРАГА Тражим помиловање за безазлене, за њине зачуђености недогледне, за људе вечно малолетне, за утописте, за преко воде преведене жедне, за преко блага преведене

ЗА МАРИЈЕ МАГДАЛЕНЕ Царе Душане, тражим помиловање за жене каменоване, за њине саучеснице, помрчине ноћи, за мирис детелине и грање где су пале опијене као препелице и шљуке, за њине животе

њине саучеснице, помрчине ноћи, за мирис детелине и грање где су пале опијене као препелице и шљуке, за њине животе презрене, за, неудостојене самилости, љубавне њихове муке.

Тражим помиловање за месечину и рубине коже њине, за њене сумраке, за пљускове косе расплетене, за руку сребрно грање, за њине љубави разголићене и проклете за Марије

помиловање за месечину и рубине коже њине, за њене сумраке, за пљускове косе расплетене, за руку сребрно грање, за њине љубави разголићене и проклете за Марије Магдалене.

За маште њине сунцем опаљене, и тајне мирисом сена запахнуте, за себарске жене, за урамљену у нетачна сећања ноћ љубави и ноћ

ЛОВИШТА Царе Душане, тражим помиловање за ловишта, за начичкане гнездима гране, за крила кобаца, за небопарне подвиге њине, за тетребово лудовање, заверенички дрвећа тајац пред час кад ће сунце да зађе, за мозак змије камењарке, за осунчани

То су грешници што су хришћане у другу веру продали. Иду царским друмом безухи, не радује душе њине глас птице што шуму сребри. Ко су они, ко су они? То су на зборовима похватани непокорни себри.

Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ

Марковић ту природне науке ставља на прво место и тражи да им све друге науке буду подређене, не само да приме њине резултате но и њихове методе. У часописима се увелико почињу преводити Луј Бихнер, Карло Фогт, Молескот.

Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ

“ Момци чили подвикују: „Свирац свира, Не да мира, А још више девојчице, Њине очи и ножице, Деде, брате, ијујуј! Де поскочи, не лудуј, Ко би јако момак био Па се не би помамио!

“ Тако бака, Па рашити руке, Да довати деце двоје — Јао њине муке! Поскочише, повриснуше: „Јао, мајко, јао!“ Скочи мајка од огњишт(а), Деце јој је жао.

'“ 55. „А ја њему поче на то, Да послуша родитеље: 'Слушај, реко, слушај, злато, Њине жеље, боже жеље; Бог на небу силан живи; Ко ће с' њему да противи?' 56.

Свако гледа да поможе: Тај водицом сад прискаче, Они опет трти заче Слепе очи, ноге, руке, Ма су залуд њине муке. „По лекара, по лекара!“ Слузи плао проговара. „Брже, брже, седлај сместа!“ — И из избе слуге неста.

те зваше, Младића мене мамијаше; Детенцету ти игре благо, Младићу друго си наслаго: Са тебе гледа он околине, И њине млоге красотине, И блажену му душа ћут Тад имађаше сваки пут.

Србин, брате, крај Турчина, Па с' још један на другог мргоде; Ако душа из тела и оде, Ох, те ако на другоме свету Њине душе једна другу срету, И онде ће пусте се побити, Ал' друкчије и не море бити: Срб и Турчин злотвори довека, Ту

Сече Вељко аге и бегове, Сече Раман помамне Србове, У њи њине угледају с' војске, Па злотвору деле ране својске. Сваки јунак јесте љута змија: Свуд се губи, нигде не добија;

Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА

Кад ово виде царски зет, онда позове везирске синове и поиште њине жене да му даду. Ови га стану молити, да им по уговору првом не узима жене, већ да јошт једну опкладу учине, па ако

Поповић, Јован Стерија - ЗЛА ЖЕНА

) СРЕТА: Господине, само женама не верујте: та ви знате, сви вилозови да устану, опет не могу њине лукавштине описати. ПОЗОРЈЕ 4. ПЕРСИДА, ПРЕЂАШЊИ ТРИФИЋ: Девојко, гледај добро ову жену.

Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ

- Празне се собе Доњега шара, крчази тмуре. (Њине ногаре могу да сломе нâјтиши звуци - када зажмуре.) Хитри јахачи Апокалипсе смирују коње. - Лозице, виј се!

Ћопић, Бранко - Чаробна шума

им поглед иде, имали су шта да виде: унутра крај софре фине, сједе четир газде њине, па се часте, брке масте.

Илић, Војислав Ј. - ДЕЧЈА ЗБИРКА ПЕСАМА

Видео сам реке обе, Мој Србине, сужњи робе! Не хоре се песме тамо Са лаганих тамбурица, Суморне су песме њине И суморна њина лица, Ал' им језик слатко звони. Којим зборе милиони. Они штују обичаје.

чекају На минулу славу стару, Да завришти српски коњиц На Миљацкој и Вардару — Надају се, српски сине: Не превари наде њине!

Црњански, Милош - Лирика Итаке

И песме и мачеве наше дуге и тмуре? И једра и весеља, урличућа кроз буре? Заборавио си њине тешке, мрачне главе? Хај, погледај, и сад, шкоља кад се зажаре и тресну о нас грмљавине твојих таласа.

Изгледа да се збиља по целом свету диже генерација оних који су ратовали. Читам, полако, њине стихове, који остављају илустрације живота и одлазе у зрак, у брда, у вечне колутове.

То не значи да певају о хризантемама. Идеје су им старе, зар не: „Спасење је само у једном, бити добар.“ Њине речи су, каткад, тешке и хладне, без латинске чулности и боје; али овај је немачки језик неизрециво нов, гибак и

како стоје на обали, међу конопљем, на сваком далматинском острву, и гледају исто овако, мирни и прокисли, некуд? Њине су капе црне, али они пуше исте луле, а лица стараца су на целом свету, свуд, једнака.

Три дана сам провео са њима по старим вртовима иза звездарнице, на дну позоришта, увече на улици, слушајући њине благе, уморне гласове. Они се мирно смеше и причају ми Ајнштајнове теорије. Обишли смо изложбе.

Ох, Французи се, ако им пребаците што, врло брзо пожуре да вас задиве. Руси су на све стране. Њине балете обожавају.

Јакшић, Милета - ХРИСТОС НА ПУТУ

Тако лепо гледа...“ И све би затим уздахнуле тио Што њима таку Бог лепоту не да... Ал од то доба због доброте њине, Што нису биле од зависти слепе, Мирјам им даде дражи и милине И драгоцени дар да буду лепе...

Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ

Шта одсуство њино значи? Шта задеси ћилимаре? Куд одоше њине шаре? Где су фирме изнад врата, Где су људи од заната, Обделаваоци цинка и воска? Куда оде част мајсторска?

Ракић, Милан - ПЕСМЕ

Нек застрепе, бедни! Нек у смртном страху, Крстећи се, чују твоју песму плаху Где грми крај њине сликоване прозе! ЉУБАВНЕ ПЕСМЕ КОНДИР Почује драга, речи искрене и јасне Једне болне душе, твојој души присне, Пре

Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ

— Хвала, нано! Хоћу, нано! — једнако одговара љубећи је по руци брзо, и кријући се, да их не би опет Софка и мати, њине газде, видели и насмејали им се за ту њихову „сељачку“ љубав, одлазио би иза куће, одвезивао коњића, уседао на њ и,

Само њему, госту, чинило се да — (а то као да гледа обрнуто, кроз себе и иза себе) — отуда са њине, Софкине куће, једнако гори свећа и осветљава овамо испред њега пут.

Особито када из њине куће поче сваки час да излази Магда. А Софка је знала да она то трчи по родбини и све позива. Ускоро, виде како из

Свуда је било мирно и мраком притиснуто, нигде се није чуо ни лавеж паса, ни бат чијих корака. Једино горе, из њине куће и из оне његове, очеве, собе, једнако се светлост прозорска мењала.

Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ

Сећам се увек суморне тишине Облака, лишћа, нечујних ветрова, Глед’о сам широк израз туге њине Кад су те дали месту мртвих снова.

Ја ипак видим из мртвачких кола Невине људе, и крај злобе њине; Осећам снагу целог светског бола, Знам да су деца земље и прашине. Умиру зраци, природна лепота.

Умрла је када цвеће гине. Остављену, не знаше је људи; Она боле видала је њине. Како ли је пусто, тамно сада! Срце суво; груди болно празне Очајања змије море разне; А на душу вече што сад пада

Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО

Проста им гордост! Судбина је слâгала и раслагâла, ломила и преметала стихије њине, ама се одржаше на скупу — одржаше се, божија ти вјера, одржаше, успркос злим људима и злим временима, носећи на

Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ

Кад ово види царски зет, онда позове везирске синове и поиште њине жене да му даду. Ови га стану молити, да им по уговору првом не узима жене, већ да јошт њему опкладу учине, па ако

Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ

“ Момци чили подвикују; „Свирац свира, Не да мира, А још више девојчице, Њине очи и ножице! Деде, брате, ијујуј, Де поскочи, не лудуј! Ко би јако момак био, Па се не би помамио!

У цвету младости прве љубљаше Хипоник Хелу, И јутро живота њиног радост је красила штедро; На глас љубави њине оживе природа цела, И сиње дубоко море, и небо плаво и ведро.

К'о црне њихове власи, тако се и желе њине Плетоше у један венац. Под буром детињске страсти, Подобно мајскоме цвећу, они се свијаху дружно, Пијућ' из златне

Петровић, Петар Његош - ЛУЧА МИКРОКОЗМА

којијема слијепо мртвило не да познат великога творца отеческо благоутробије, - рече Гаврил оцу бесмртноме - и на њине небројне ликове заждиће се жертва к твоме трону, све ће теби пламат признаношћу!

Дан четврти сјутра ће гранути на њих страшним гњевом наказања и вјечите њине погибије; чуће сјутра удар свемогући, треск ће његов испитат ужасни, сјутра ће се одзват слава творца, ви јој

земаљски сужњеви бич ће страшни сумње испитати: она ће их свуда спроводати, она ће их свуда претјецати и погледе њине к будућности.

Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР

Тако могу написати и за мене, али нека дође ко да ме убије. Чик му га !... — Право кажеш: мари ти он за њине претње. Не убија се лако ’наки човек — прихвати друга.. — Вала и јесте одвојио од других. Само да није онаки...

Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА

Кад ово види царски зет, онда позове везирске синове и поиште њине жене да му даду. Ови га стану молити да им по уговору првом не узима жене, већ да јошт једну опкладу учине, па ако

Петковић, Владислав Дис - ПЕСМЕ

Тад стављаху јорговане на се, Умиваху са мирисом лице, Увише се у бујне таласе, Црне, као и њине зенице. И пођоше. И те жене туди Мирисаху на сан плаве ноћи И јоргован, док им поглед блуди Вечном песмом и вечитом

Ја немам сузе за оне младиће Што су весели пошли из свог стана, К'о да их зове за границом коло: Њине су груди пуне светлих рана, На које душа прнула им холо.

Уместо сузе да мртве делије Ожале редом, нек гробове њине Песма из срца, из груди прелије: Велика песма уместо црнине.

Уместо сузе да мртве делије Ожале редом, нек у њине кости Уиђе љубав новога појаса И бол мој, зашто овај живот прости Нисам спустио у борбу таласа.

Они спавају прости, без украса, И њине груди густи црви плаве; И док се губе из свог лепог стаса, Хумке им расту у цветове славе.

Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ

цени: Навешћемо, као илустрацију, само једну, иначе изванредну строфу, с каденцирањем на њеном крају: Ја волим ноћи, њине мутне зборе, И њине тишине, и њине олује; Њине црне реке када сетно хује Своју песму тамну и дугу, до зоре.

илустрацију, само једну, иначе изванредну строфу, с каденцирањем на њеном крају: Ја волим ноћи, њине мутне зборе, И њине тишине, и њине олује; Њине црне реке када сетно хује Своју песму тамну и дугу, до зоре.

једну, иначе изванредну строфу, с каденцирањем на њеном крају: Ја волим ноћи, њине мутне зборе, И њине тишине, и њине олује; Њине црне реке када сетно хује Своју песму тамну и дугу, до зоре.

изванредну строфу, с каденцирањем на њеном крају: Ја волим ноћи, њине мутне зборе, И њине тишине, и њине олује; Њине црне реке када сетно хује Своју песму тамну и дугу, до зоре.

Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)

оба лика, Софку и Марка: „Само њему, госту, чинило се да - а то као да гледа обрнуто, кроз себе и иза себе - отуда са њине, Софкине куће, једнако гори свећа и осветљава овамо испред њега пут”.

Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА

ИИ Гледајући како звезде Сјају са висине, Видим наше чешке моме, Чујем песме њине. Наше моме рано ране, За певања тица; На потоку, прије зоре Умивају лица, Прије зоре, док је поток Пун

Деда с мајком поглéдаху На нас двоје, на румене, Поглéдасмо и ми горе На седину глава им. Њине мисли враћале се У прошлости румен златну, Наше мисли отисле се У далеку будућност. »Јавор« 1890.

Али такви нека буду Крила вам таласи, Кандиоце нашег храма Да се не угаси. ИВ Видим ȁле, њине жвале И чељусти клете, Које свима народима Подједнако прете.

Па се загледајмо у очице њине... Засузићеш, брате, сузом од милине. Покушај једаред то у своме веку, У светињи бадњој запалити јелку; Тај обичај

А пастира? А пастирку? А на руци њено чедо? — То гледати Бог ти не дô! Ал’ то не зна свет далеки: Муке њине нико не чу — Црногорци не јаучу.

Верио се соко руски Са србињском соколицом, Верио се Петар кнеже С кнегињицом са Милицом. Њине руке руковане Пред очи нам стижу амо; Топли стисак ових руку Срцем, душом осећамо.

Отварају с’ раке што другове деле, Њине дичне кости здружити се желе. Потомство се жељам’ покојника клања, Здружује им кости под сводом штовања.

Поповић, Јован Стерија - ПОКОНДИРЕНА ТИКВА

РУЖИЧИЋ: Не лармаз. Љубимац муза и грација јест само Аполо. САРА: И ми њине другарице, право, право, право. ФЕМА: Па кад донесу пунча, лимунаде.

Краков, Станислав - КРИЛА

Узнемиреност овде је све већа. — Пресећи ће нам одступницу, чују се војнички гласови, н њине главе се дижу изнад камених заклона. — Шта је то тамо? Шта је то тамо?... очајно пита мајор и себе и друге.

Опет јаукну неко. Само да се већ једном дође. А зато сад стоје овде? Војници гунђају. А на челу њине колоне неки виши, крупни командант говори чичици мајору: — Од вас све зависи. Драгомир на тебе чека.

А горе се непрестано бије. Горе је граница. Први наслућени комад њине земље. И рањеник пита носиоце да ли је и он на граници рањен. Потом би бол због потреса био јачи и он би јечао.

Вода је хучала и пенушала. То је била весела зимска песма. Крај стена за коље су били привезани мали чупави коњи, и њине велике мршаве главе уморно су висиле. Кувари су лупали мањеркама, и казанима. Дим се лагано дизао са огњишта.

Петровић, Растко - АФРИКА