Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Све то јесу њине задужбине! Ти остаде у столу њиноме и потрпа на гомиле благо, а не гради нигђе задужбине; ето нама неће пристат благо ни за здравље, ни за нашу душу, а ни
Таман бише вина највишега, тј. „баш кад су били у највишем пићу“. Ти остаде у столу њиноме, тј. онде где су они некад седели, па њином престолу.