Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ
Шта ли би могли бити? Али ко ће ово једном народу или општеству дати? Нико него њихови управитељи и поглавари. А кад |ће они то дати?
Сваки час мора сваки готов бити убити, ако није рад убијен бити. Отети, упалити туђа села, разграбити, убивати, то су њихови всегдашњи и најмудрији разговори. Места великољепна, штоно реч — рају подобна, а у њима људи дивји зверови.
А благо ће пред богом и оним родитељем бити који се о томе постарају и потруде да њихови унуци и унука унуци бољи, паметнији, сљедователно и бла|гополучнији постану и буду.
” Онда почну тражити предикатора, ал' њега нејма. Од тада наши зецови живу како су и њихови стари живили, нити већ слушају којекакве лажи.
Цели народи поносе се и хвале с враждом, с мрзостију и с гоњенијем која су њихови стари другима наносили, и тако и своју децу истом враждом напојавају.
би добро било да се народу сприопште; јошт која овима подобна књига; а потом једну накратко |свију народа историју, с њихови обичаји, закони, прављенијем и состојанијем земље и мора, плодородијем и трговином.
то општеству добро мислило чинити, а у исто време кад се јошт види да та иста тајна браћа злонаравним (само ако су њихови) на достоинства пењати се помажу, — ово шта је, ко зна да дваред два чини четири, погодити може.
граждански мудро је установио да се за велике заслуге к отечеству не само заслужени отечества синови но и породи њихови „от рода в род” благородством обдаривају и прослављају, за возбудити чрез то витешку и саму времену смерт за
” Кад ова то чује чему се није надала, онда оде к људма, и измоли себи дозвољење да при њихови домови гди гњиздо себи начини.
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
И он вели дај да завадим ову двојицу; због њих ће се завадити и њихови старији, а због њих опет у селу сељани... Разумеш? Станко зину од чуда. — Н-н-не разумем!
Три пута јуришаше Турци, и три пута их одбише... Гласно се смејао Заврзан кад угледа да се повијају њихови редови. — Зеко!... Још ћеш их завитлати у Босну!...
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
И један и други, веле, сакрио је левчу под мантију, и тако отишли на разговор, да се, к’о људи и њихови стари, обавесте. Реч по реч, приповедао је даље Рада Чилашев, па је бо’ме дошло И до густог.
А шта су радили њихови укућани; шта попадије и ћерке им, шта г. Пера и Шаца — запитаћете, радознали читаоци. Г. Пера се одмах други трећи
За то време пронађе се из разговора да су Пера Тоцилов и црквењак и неки род, или боље рећи: биће род док се само неки њихови, који невенчано живе, венчају. Сто се постави и јело се донесе. Изађе и поп Спира с домаћином из собе.
Станковић, Борисав - БОЖЈИ ЉУДИ
горе, на небу, пуштају тада с неба те да онако жељни, гладни, сиђу у своје гробове и ишчекују да им тога дана њихови живи, дођу на гроб, препоју их, окаде, заките цвећем. И то много.
Доста је њима после само помен и молитва. И заиста, на тај дан, њихови, живи, долазе им. Износе им јела, пића и раздају. На тај дан, ма да мушки не иду на гробље, и чаршија је затворена.
нека оговарања, шапутања о покојној им матери, о њеном ашиковању у младости с неким агом чији су чивлуци и сад њихови. Па онда, што год би случајно од материних ствари нашло се у тој соби, он би цепао, бацао.
Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ
зинулих познаника, неки бивши министар и посланик из опозиције, поверљиво и важно прориче најужаснији исход ствари: — Њихови улани, та морали сте кад год слушати о њиховим хусарима, само њихови улани за двадесет и четири сата, упамтите ово што
и важно прориче најужаснији исход ствари: — Њихови улани, та морали сте кад год слушати о њиховим хусарима, само њихови улани за двадесет и четири сата, упамтите ово што кажем, за двадесет и четири сат а, могу да прегазе до Ваљева, само
улани за двадесет и четири сата, упамтите ово што кажем, за двадесет и четири сат а, могу да прегазе до Ваљева, само њихови улани, живи били па видели, чувени су њихови улани. Једна парада и крај.
што кажем, за двадесет и четири сат а, могу да прегазе до Ваљева, само њихови улани, живи били па видели, чувени су њихови улани. Једна парада и крај.
Африка
Пролази четврт часа у чекању, што је изван сваке мере; Меј и други црнци зову га кроз мрак и њихови дивљи уплашени гласови разлежу се п реко саване на читав километар. Никакав одговор. „Мачка!
Изузев гривни, ниједна нема друге одеће до свеже лишће напред и позади. Њихови су ликови раздрагани; зуби који блеште и очи које сијају. Удови светли и чврсти.
Црњански, Милош - Сеобе 2
ли је то, заиста, тачно да су се они, својеручно, уписали на тај списак Шевичев, или их је неко други – можда рођаци њихови – уписао. Вели, нигде се тај списак, у Бечу, није нашао, те и нема доказа њихове кривице.
Одузета им је застава, али су им они њихови барјаци – јер су, веле, црквени – остављени. Само је било дато наређење да се однесу у цркву.
Само јего благородије Павел Исакович није био човек који пред избуљеним очима попушта! Њихови оцеви, каже, били су браћа. А кад је имао да гледа леш своје матере, Трифунова га је мајка на руке узела.
Она има, у Митровици, много познаница, са којима је девовала, а које су сад удате. Па треба да их посете. А њихови мужеви знаће да му кажу, више, за те Чрногорце.
Ма колико да је Аустрија била постала омрзнута, у последње време, у Срему, Исаковичи, као и њихови рођаци, нису се били лако решили на селидбу.
Помисли да је Божич, од свог национа, далеко, одмакао. Иако су и Исаковичи били почели – као и друга њихови сународници – у Темишвару, да набављају намештај у Бечу, намештај у кући Божича, Павле је посматрао презриво.
Био се намргодио. Њихови кућери, у Хртковцима, у Срему, гледали су у шуму, над његовим огњиштем висио је бакрени котао, а пенџери у његовој
А знају да су слична гравамина слали и њихови рођаци, у Карловачком генералату. Писали су, и они, у Лици, и Банији, који се у Росију спремају.
За њих је доцкан да опет почну. Они желе још само да своје фамилије населе, тамо, где се и други њихови сународници, у Росији, насељавају – у провинцији зовомаја Нова Сервија.
Сви су, у росијском посланству, били пуни брилијаната, и Кајзерлинг, и Черњев, и Волков, па и њихови гости, који су обилазили Европу.
А остају за њима гробља, где сродници њихови, оцеви, сестре, браћа, заувек, почивају. Па ти људи греше, можда, јер су као у бунилу.
Да је, то, што се са њима ради, великое нечаствије! Да се томе од Двора нису никад надали. Њихови су дедови, кажу, оцеви, браћа, крв проливали и нису је штедели, па су ова места, где су се сад нашли, својом крвљу, и
Теодосије - ЖИТИЈА
А други, када му се ругаху деца јелинска, заповеди медведу да дође из пустиње и да их све удави, да би се устрашили њихови родитељи кад ово виде, и да не буду противни његову благочастиву учењу о Богу.
у пристаништу града званог Брендич, и промашивши наду, гневом својим сами у себи растрзаху се, јер се осујетише њихови умишљаји, којима се злу поучише.
Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА
АустроУгарске и отворено исказивали своју одлучну вољу, да се са Краљевином Србијом уједине у политичку целину. Њихови поступци, скоро револуционарни, уливали су озбиљна страховања нашим мирољубивим људима, јер је Србија желела заслужен
Сељаци се често одликују осећањем мере, које ређе имају њихови школовани сународници. Исто је тако развијен смисао за комичним који потиче од интелигентног и финог посматрања туђих
Даље су печене коже, с познатим црвенилом људи које шиба ветар и непогода. У њихову оделу превлађује црна боја; њихови пеленгири су врло карактеристични. Живе уопште просто, али не без неке патријархалне угодности.
не живе више у племенским заједницама, ипак имају још много великих задруга; многобројне породице су јако разгранате и њихови изданци до ниске Шумадије, у коју се гомилама исељавају, образују братства као у Црној Гори. Они су врло плодни.
Уосталом Шумадинцима их приближавају њихови обичаји, предања и њихова јака национална свест. Нарочите психичке особине.
Они неће учинити ни најмањи напор да уклоне препреке, које се могу лако уклонити. Често се неће потрудити, све док њихови коњи могу проћи, чак и са највећим напорима да уклоне дрво сваљено на пут или велике гомиле камења, које су се на њега
Родитељи не знају за жалост и тугу, ако су њихови јуначки погинули. Они знају да се тешко живи у њиховој сиромашној земљи, али се могу починити славна дела, умрети
На брачну се верност код њих много не пази. Исто тако најлепши њихови обичаји нису о Божићу, о Ускрсу и о Ђурђевдану као код осталих Динараца, већ о свадбама.
изненађивао ступањ незналиштва, крајњег незналиштва, духовна тромост, некритичност и наивност динарских мухамеданаца. Њихови су ме бегови опомињали на једног арбанашког бега са обала Преспанског језера, који је неколико дана „сеирио“, седећи
Уз то се њихово интересовање за материјалне ствари пробуди само онда кад су у питању њихови лични интереси, и тада се покаже онај себичан, уски „бошњаклук“ муслиманских бегова и сељака, особита духовна
Уз то се њихово интересовање за материјалне ствари пробуди само онда кад су у питању њихови лични интереси, и тада се покаже онај себичан, уски „бошњаклук“ муслиманских бегова и сељака, особита духовна
Узрок је у томе, што су мухамеданци овде били најбогатија класа, те су и њихови станови били најукрашенији. Овоме треба додати и динарску утакмицу и динарске склоности за живописним.
Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ
У млаком мајском ваздуху чинило се да њихови гласови долазе из воде. На самој обали реке дечаци су пуцали топовима од блата, а дечја излетничка група пентрала се
Замислите! Замислите! Њихови гласови гушили су се у сутону и шуштали као крила отровних птица. Одједном сам се осећао мали и безначајан, и сувишан,
Била је недеља и људи су се одмарали, тако да је плажа била готово празна. Једино су пецачи чучали уз обалу и њихови ликови посматрали су их окренути наопачке на тихој, готово замрлој Тиси.
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
Зечевић, С., „Срби у насељима око Будимпеште и неки њихови обичаји“, ГЕМ, 33, Београд 1970. Зечевић, С., „Веровања и обичаји о рођењу“, ГЕМ, 42, Београд 1978. Златановић, М.
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
Бежати као без душе, баш као што су још од средњег века, у време покоре, ратова и несрећа, бежали њихови преци од куге и од шуге, надајући се да ће их само лудачко бекство спасти заразе; трчаће панично и очајнички, не
се да ће их само лудачко бекство спасти заразе; трчаће панично и очајнички, не обазирући се на препреке, баш као и њихови очеви после Првог светског рата, као и њихови дедови после оног рата и њихови прадедови после оних, оних, оних ратова
трчаће панично и очајнички, не обазирући се на препреке, баш као и њихови очеви после Првог светског рата, као и њихови дедови после оног рата и њихови прадедови после оних, оних, оних ратова и устанака.
не обазирући се на препреке, баш као и њихови очеви после Првог светског рата, као и њихови дедови после оног рата и њихови прадедови после оних, оних, оних ратова и устанака.
Негде су, грмећи, одлазили експресни возови, а њихови звиждуци допираху чак до Синановог зида попут далеке јеке. То су други људи путовали на север или према мору, а нико
Птице стоје у ваздуху на оним својим местима, тачно на оним местима на којима су некада стајали њихови омиљени прозори, њихови димњаци, њихова антена радио-апарата марке »телефункен« — производња 1929. године. – Схваташ?
стоје у ваздуху на оним својим местима, тачно на оним местима на којима су некада стајали њихови омиљени прозори, њихови димњаци, њихова антена радио-апарата марке »телефункен« — производња 1929. године. – Схваташ?
од оне тупе, осамљене деце која вире из свог стармалог оклопа, чекајући да постану исто тако просечни и свирепи као и њихови родитељи.
Матавуљ, Симо - УСКОК
Први пође поп Марко Пунишин, човјек средовјечан, ни по чему не различан од осталих Црногораца, јер у оно вријеме њихови попови не ношаху ни браде.
— Чим? — пита њеко. — Сољу, ваистину! Слушали сте да у њихови стари сијали сô, па им се још потражује! — А опростићеш зато, то су радили Ћеклићи! — рече Цуца.
Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА
Начела педагогије су једна, поезије друга. Ако се, остварени понаособ, њихови резултати у неким тачкама могу додиривати, препоручљиво је, и за поезију и за педагогију, да своје тежње остварују
уживање: Глодари Берберије (1928), Обичаји зеца (1948 Зечеви и кунићи (1957), Узгајање зечева (1954), Зечињаци и њихови житељи (1 954), Зечеви и зечић (1946), Узгајање зеца — симпозијум о дивљачи (1975), Узгајање зечева (1966), Мој
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
из грађанства и народа дижу се жалбе против злоупотреба црквених људи, истиче се потреба да се њихова власт ограничи, њихови приходи одреде и њихово образовање подигне.
Иако су Срби остајали под сумњом панславизма, иако се нису поштовале њихове привилегије и никако нису одржавани њихови црквено-народни сабори, иако су им чињене извесне сметње у књижевном развитку (забрана другог издања Караџићевих
и дидактични, чували се личних излива и држали се »мирнога чувства«, све сводили на моралну и патриотску поуку и њихови стихови били су књишки хладни, старачки мудри, високопарно свечани, укочено правилни.
Милићевић, Вук - Беспуће
Тмасти облаци мијешају се немарно и смућено. У ваздуху нешто тешко што заражава чамом и малаксалошћу. Њихови погледи пратили су крупне капље кише која је шкропила плочник, распрскавајући се, узимајући маха све јаче, пљуштећи,
Познавао је те људе по одијелу, шеширима, навикама; њихови гласови долазили му гадни, њихове кретње одвратне, њихови погледи глупави.
Познавао је те људе по одијелу, шеширима, навикама; њихови гласови долазили му гадни, њихове кретње одвратне, њихови погледи глупави. И он, за један тренутак, нађе у себи само страшну мржњу за њих и низак презир за себе.
жетелаца, која се разламала бесконачно: они ту пјесму пјеваху земљи која их држи и храни, земљи на којој су одрасли њихови дједови, вјечно радећи и бранећи је с пушком у руци, сахрањујући у њу све своје наде и муку и јаде и зноје, земљи из
— запита она послије ћутања. Отац не одговори ништа у први мах, и то је дирну и узруја; и кад се сретоше њихови погледи, оба пуна сумње, он јој само рече несигурним гласом: — Ти немаш више маме.
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
разумио, нешто се није чуло, али оно о чем су најгласније причали, па чак и на мене саучеснички намигивали, били су њихови доживљаји из дјетињства.
Иза партизанских положаја, нарочито око кухиња и артиљерије, купи се народ из околних, „бандитских“ села. Њихови су тамо, у обручу, па сад чемерни свијет зебе и стријепи на шта ће све ово испасти.
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
И као да пуче нешто. Поче песма. девојке, жене... Њихови чисти, дрхтави, топли гласови испунише собу. Не може се више. Забранише да се пећ ложи.
Око крста би упаљене свеће тихо гореле. Лелујали би им се њихови лаки пламенови. Она, пошто чело гроба клекне, нагнула би се напред ка гробу, тако да јој глава, чело, додирује крст.
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
Како су ове новине веома ретке, а нарочито њихови додаци, то је у науци настала мала збрка око првих објављених народних приповедака.
идеш, па ћеш наћи једне велике вратнице, кад прођеш оне вратнице, држи десно, па ћеш доћи управо у њихов град, онде су њихови двори. Кад ујутру сване, царев син устане, оправи се и захвали пустинику, па пође како му је казао.
Сад је запита би ли му знала казати гдје живе Таригора и Кривигреда. Она му показа да су то њихови двори. Ту јој се он сад каже, узме је за руку, па с њоме у те дворе, нађе Таригору и Кривигреду а они се разгњилили од
Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ
Таква смо ми, оћу да кажем, земља. Мале Београђанкице расту, заљубљују се и удају, а њихови матори нису у стању да им пруже ништа више сем оног идиотског сервиса за ракију од кристала, купљеног на некој
А њихови маторци им стално намештају неке Енглескиње — као: оне буду мало овде, па онда оне мало тамо. И тако нека Светлана пове
Морам да вам признам, и данас осећам нешто као благу муку када ми нетко спомене те декоративне кафане на гласу! Њихови власници мисле да је довољно поређати неке блесаве сељачке ћупове по зиду па да се човек начисто упишки од аутентичне
је доста типова који целога живота стављају запете на погрешна места и бришу поједине пасусе у говорима који им пишу њихови потчињени, само зато да оправдају своје постојање, јер сами не умеју ништа да раде.
Све је било јако фино, али ми је страшно сметало што су њихови гробови били на патосу, па су туристи стално газили преко сиротих даса из читанке.
— процеди. — Само сам их помало дотеривала ... — На који начин? — Знате, сметали су ми њихови екстремитети. (Два нервозна трзаја главом улево.
Као да си рибара старог кћи! — То су ти њихови обичаји — објашњавала је тада маман. — Баш је лепо што нас се сетио! Мисли на нас, то је најважније!
Илић, Војислав Ј. - ДЕЧЈА ЗБИРКА ПЕСАМА
око појата селских са риком облазе вуци; У селској чађавој крчми свирка се и песма чује, И једнолико, ситно хоре се њихови звуци — И тону у јасној ноћи...
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
доле!“ — и њихови узвици изгубише се са клопарањем гвожђа. Иза станице чује се такође песма. Група сељака навали на перон.
На своја места! Кроз батерију се пронео глас да ћемо вечерас кренути, јер су посилни причали како је наређено да њихови официри морају вечерас бити у касарни тачно у осам часова.
Јер сваки тај пуцањ доноси можда смрт и људи сада у самртноме ропцу умиру. Свеједно, наши или њихови, тек људи су. А ми идемо баш тамо... Мучно је стање ишчекивања.
Са те баш стране допирали су пуцњи. Не знамо да ли то гађају наши или њихови топови, тек земља је дрхтала. Људи се невољно окрећу, сећају се родног краја и тишине домаћег огњишта.
Он се нада да ћемо сада и ми ступити у борбу да бисмо их протерали. Мучило ме је љубопитство да видим где су њихови ровови и како изгледају. Замолих Александра да одемо на брег и видимо.
Видели су се сада отворено. Назад више не могу, а у питању су њихови животи, те се хука и прасак повећа још јачом жестином. — Поправник педесет два — зачу се артиљеријска команда.
Са ове пољане се силази право у реку, а с оне стране су били њихови ровови. А ову чистину је требало претрчати и пробити се слабим грудима кроз читав рој челичних зрна...
Мучила ме је стрепња да не наиђем на кога од њих, јер су ми њихови ликови остали у свести, те су ми били блиски. Али мучно је загледати, јер су сви мртви имали подједнако мученички
Војници га прате погледом, старајући се да упознају мртве. Јер тамо су њихови рођаци, браћа, другови... И никад их више неће видети.
Црквени торањ изгледа висок до неба. Још је под ударцима и наше и њихове артиљерије. Ако га не сруше наши топови, њихови ће сигурно. А на врху, налазе се четири прозорчета, кроз која се види звоно.
Али сада их гађају њихови позадњи, и укљештени, они падају ничице. А из шуме десно куљају као ројеви, ено их где трче, један паде, још један,
Објаснили су ми тачно место са кога онај топ гађа. Кроз пушкарницу виде се њихови ровови. На сваких пола метра зјапи отвор из кога штрчи бајонет, или је такође затворен циглом.
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
Вељи се већ знало кумство и без договора. Али се нешто обе учитељке у почетку опираху, док њихови мужеви не изјавише, да ће се то све свршити мирно, тихо, без сватова, осим часника.
Следи се од страха и стаде пажљиво мотрити... Истина, ни досад нису њихови односи наликовали меденом месецу, о чем је Гојко толико слушао и понешто читао, али то се, у њихову положају, није
Црњански, Милош - Лирика Итаке
на четвороугаоним сандуцима за рибу, изгледају као угљари, црни од дима петролеја, а не као неки хероји таласа и бура. Њихови ликови су компоновани са испрепуцаним јарболима и испреплетаним ужетима и одају тупу патњу и сиротињу.
“) Сад су се, пред јесен 1915, у Галицији, повлачили од положаја до положаја, из рова у ров. Њихови ровови били су месецима пре тога ископани, и дубоки. Покривени редом балвана, па земљом, па редом балвана.
Скоро свака друга умела је да каже италијански „хвала“. Уосталом, није било тако тешко научити реч‑две талијански. Та њихови су мужеви и браћа гинули тамо доле. Опера је још увек дивна. Балет је красан. Он је сад под руком Фокина.
Домановић, Радоје - МРТВО МОРЕ
— Министри ће на то рећи да су унапређивали преко реда само своје најближе рођаке и луде за које су се заузимали њихови присни пријатељи, и никог више. — Шта ћеш ти на то рећи?
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
Трепере мило сићане звезде, хтеле би ма како да осветле густу помрчину што се над земљом прострла, али су слабачки њихови зраци, тупе су њихове стреле за густу копрену мрака, кроз коју се тихо поткрада лагани поветарац, те целива знојно
Кроз густе слојеве праха разговарали су се они са омиљеним научницима и песницима, те су тако њихови појмови о свему везани за — прашину. Она им је тако омилела, као онима горе чистота.
— И пеленају их, и кувају, перу, шију, преду, плету и т. д. — Те тако док сад ваше колеге предају у разредима дотле њихови мужеви седе код кућа, чувају децу и кувају ручак?
Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ
Не знаш ко им је неочешљанији и чупавији, или они или њихови у кући, или кровињаре њихове. Седе тако поваздан у механи, па се разговарају о општим стварима у селу или у Србији, а
Петровић, Михаило Алас - РОМАН ЈЕГУЉЕ
Тако су утврђени правци путовања европских јегуља и брзина са којом оне путују, а којом су путовали и њихови претци од кад јегуља постоји.
Људски скелети, котве бродова, топови и њихови меци, расуто злато негдашњих потопљених шпанских галиона, све то плива на разним висинама изнад морског дна.
да су јегуље толико заморене да више не могу нападати, оне се умире и тада личе на испражњене електричне батерије. Њихови мишићи још раде и оне се крећу, али немају више снаге за јаке електричне ударе«.
тих двеју врсти ларва на крају крајева нађе у слатким водама у које су залазили и од вајкада у њима свој век проводили њихови преци.
Према ономе како су распоређене океанске струје и њихови правци у океанској области између Саргаског мора и европских и афричких обала, путовање ларве по тако распоређеним
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
И још кад он сагледа где је Софка кувала кафу: како отуда, из тамне, широке кујне, одсјајују они њихови велики, тешки послужавници, оне жуте широке тепсије; па онда испред њега, где он седи, сухе степенице, које воде на
| И онда отпоче да се тужи, као сви сувише стари људи који, не што им се не мили живети, него што виде колико их њихови у кући не пазе, дигли руке од њих и у неко удаљено сопче метли их да седе.
И овај сада његов син није његов син, него ваљда брат. И сви они, сви, како су хтели, онако, како су њихови оцеви са њихним женама, тако и они са женама својих синова. А сада, само њему се не да, само он то не сме!...
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
А мрско им пак сад бјеше оно презирање „фукаре“ и „никоговине“ којим њихови старији обично зачињаваху говор о тим „стварима“.
и Стана са страна; све три блиједе и забринуте не скидаху погледа с рањеника док се видар не би исправио, а онда њихови се погледи стеци на лице видарево, да с њега прочитају судбу рањенога.
ха ко је момак!... У час се сукобише наши и њихови...“ „Богме, Господару, у мал’ не би Косово“, настави Јован. „Измијенисмо неколико метака, кад ти стиже, да те Бог
„Стане! понови, треснувши јој лагано рукама. Њу трнци прођоше. Затресе се и ублијеђе, па лагано диже очи, те њихови погледи казиваху им узајамно, да су дотле једно мислили а друго говорили.
Рањени лежаху у крај огња, а она два мртва, покривена струкама, лежаху подаље на гомили шушња, што им њихови другови подастријеше. Кад се људи одморише, посједаше сви у коло и припалише чибуке.
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
и просторно неодређене наше народне говорне творевине имају све битне одлике традиционалних тековина и онако како су њихови разнородни обрасци очувани у усменом народном предању допрли и до нас, дело су у првом реду живота и рада не само
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
идеш, па ћеш наћи једне велике вратнице, кад прођеш оне вратнице, држи десно, па ћеш доћи управо у њихов град, онде су њихови двори.” Кад ујутру сване, царев син устане, оправи | се, и захвали пустинику, па пође како му је казао.
Свети Сава - САБРАНА ДЕЛА
панихиде и држати помене И они који после мене што достојно учинише и узаконише да се помињу од нас, годишњи помени њихови да бивају, и такође братије чија су имена у поменицима написана, или ће се тек написати.
Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА
били су, како ваља, вооружени; но и тако гдигди бивало је сумњеније да се не намеримо на веће число хормовитски[х] и њихови[х] сојузников непријатеља; зато у такови мести давали су нам по неколико момака с оружијем за пратњу.
Кôк, на посештеније. Већ после тога сваки дан бивале су, како у њи[х] овом дому тако и код други[х] њихови[х] пријатеља, части и весеља и про[х]ођања по најлепши мести града и наоколо, куда сам и ја почти свуда морао [х]одити.
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
Послије, кад ђакон и Бујас дођоше на обично предавање, и њихови погледи (ваљда поводећи се за Бакоњином) прилијепише се за ковчег.
Па и њихови фратри, Дувало и Блитвар, пристали би радо у хајку на Бакоњу. Из тих црнијех мисли трже га куцање на вратима из тријем
Послије вечере било је сијело у дворишту. Дође фра-Захарија; дођоше сви стричеви, и Шунда с рањавом ногом, па и њихови одраслији синови. Кнез их почасти вином. Сви су се надметали ко ће више поласкати Бакоњи.
Требало би читава књига да се опише све што је Бакоња видио путујући читав дан до мора: њихови разговори на путу, први утисак града на њ, пријем код бискупа, миса у саборној цркви, гдје је служио сам бискуп, и
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Рабаџије се гомилају пред механом, а снег облеће око фењера. Све су механе исте. И фењери, и друмови, и њихови повраци кући. Предомисли се и, носећи пушку, уђе последњи.
Кад сивкасте главице маслачка постадоше жуте, уплакане од дуге ноћи и чекања сунца, он се сагну и поче да их кида, а њихови зелени вратићи облише се белом крвљу. Гледа у жуто да ни о чему другом не би мислио. Броји дукате.
Олујић, Гроздана - НЕБЕСКА РЕКА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Нико јој ни године ни право име није знао. А и чему би? Сва деца из улице, као некада њихови очеви и дедови, трчала су за њом, вичући: — Татага! Татага! Да ли их је примећивала? Ко зна.
На све четири стране света отварали су се њихови путеви, али ма куда ишли, увек су се враћали под свој бор. Ту су их рибари најрадосније дочекивали. Како и не би?
Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ
Намрштио се, са гађењем: осећао је да ће њихови аргументи морати да га убеде. Али из те се коже више није могло. Док се у интову Аврама Петронијевића возио на Врачар,
О чему су све разговарали, ко зна. Дорћолски ветрови су разнели њихове речи, њихови кораци, кад силазе низ падину, више не остављају трагове, из излога некадашње апотеке, уместо уздржаног осмеха Савке
У буни, све се мењало: било је лако погинути као што је било лако и стећи. Пиштољи убијених јаничара, њихови руком резбарени ножеви и украшене сабље, рухо од чоје и источњачко прстење, све је доносило брз добитак.
Седео је иза лозничког бедема, око њега се пуцало и псовало, јаукало и гинуло, Турци су надолазили, њихови узвици су били све ближи, топови су грували.
се понављају: опет је седео иза оног шанца, опет се око њега пуцало и псовало, јаукало и гинуло, Турци су надолазили и њихови узвици су били све ближи, топови су грували.
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
И затим тише и тише јецаху сребрне струне, И премираху болно и тихо њихови гласи, Као молитва чиста, к'о уздах невине душе, Ил' к'о последњи јаук с животом што се гаси.
око појата селских са риком облазе вуци; У селској чађавој крчми свирка се и песма чује, И једнолико ситно хоре се њихови звуци, И тону у јасној ноћи...
Петровић, Петар Његош - ЛУЧА МИКРОКОЗМА
су горе од алмаза, превисоке, у правилном реду; из њих бију четири фонтана са жалошћу пламтећијех лучах; дебели се њихови стубови у правилном подижу размјеру у опширну небодршца сферу.
За наказу њихова немира немирни се њихови духови у окове блатне тјелесине један вијек осуђују кратки; нека они чрез јудол плачевну ланце тешке с бурама
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
рушевина штампарије у којој је отштампано моје научно дело, а тим послом се отпочело баш на ономе месту где су њихови табаци лежали затрпани. Када се, копањем, стигло до њих, затечени су горњи табаци у бедном стању.
Када су га њихови одговори задовољили, он им рече: „Погледајте сада на ону светлу звезду што лежи на крају руде великих небеских кола,
„После велике муке пронађох прва три таква броја: 5, 12, 13. Њихови квадрати су: 25, 144, 169, па је заиста, збир првих двају тих квадрата једнак трећем.
Зачудило ме кад сам видео да су и све остале пирамиде саграђене у тој размери. „Запитах се којим су путем њихови градитељи дошли до ове размере, па нађох овај одговор.
Абдерићани стајаху као окамењени. Тек после извесног времена почеше њихови мозгови да функционишу, и то се испољи кроз уста њиховог вођа. Он рече кратко и одлучно: „У ред! На лево круг!
АРИСТОТЕЛЕС Духовна својина је неприкосновено власништво. Све и када су Спартанци и њихови савезници на крају пелопонеског рата покорили и освојили Атену, порушили њене градске зидове и дочепали се њеног
Јер од Платона и Аристотела сачували су се сви њихови најважнији списи како су их, реч по реч, написали, а од Демокрита остало је тек неколико малих одломака његових дела у
Одатле следује да Сунце и Месец имају једнаке привидне пречнике, тј. да се њихови стварни пречници виде, посматрани са Земље, под једнаким углом.
Од осталих списа Аполонијевих већина је пропала; очували су се само одломци, кратки подаци о садржају списа или само њихови наслови. Један од тих загубљених списа напоменут је у „Алмагесту“, астрономском делу Клаудија Птолемаја.
А како су били дивни њихови рукописи са својим украсима и сличицама! Свега тога ће нестати“. „Да ли си видео, пречасни оче, Еванђеље што га је
“ „Да бих се усавршио у грчком језику толико, да могу читати грчка дела у оригиналу“. „А зар ти њихови латински преводи нису довољни?“ „Сваки превод је непотпун.
Истина, ове грађевине леже у рушевинама, али њихови облици, слични бесмртним идејама, живе даље у новим здањима. Пролеће, не оно обично свакогодишње, већ оно велико,
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
Свуда: на улици, у позоришту, на тркама; свуда они и њихови фијакери, аутомобили, тоалете, бес, расипане, неморал, коцкање у огромне суме; све преко наших леђа.
да би срећније живели будући нараштаји; наши су очеви чинили то исто да би створили што боље услове за живот нама; њихови су се очеви борили и страдали да би њихова деца била срећнија, наша деца чиниће то исто да би обезбедила лепшу
Онда је отаџбина била религија. Онда Бог није био свуда и на сваком месту. Њихова божанства, то су били њихови мртви очеви чије су душе становале у кућама своје деце и нигде на другом месту. Колико Богова, толико отаџбина.
Залелуја се алпијска трава, широко се растворише плави љиљани, снажно замирисаше њихови петали; весело се заискрили снежни врхови и масиви глечера надвишени над безданом.
Оно је застало задихано, подигнуте главе, и њихови су се погледи сусрели. Она је витка, свежа, и као биљка сочна. Она је љупка, и сунчани зраци трепере у дубини њених
је мој син, мој Рустем; а седамдесет и четири гроба око кућице, то су сватови, они из Комзе и они из Кашара, наши и њихови. Ја сам остао жив на своју несрећу, а стари и добри Јусуф одмах је полудео, па је умро после кратког времена.
поврате после подне, кад облаче герок, дугачак до испод колена, и лети у преклањском сламном шеширу што се жути као и њихови образи, а зими у полуцилиндеру који се сјакти као и њихове ципеле, јер се истом четком дотерују, излазе са женом до
пуно света што чека своје путне исправе, и снуждени, онако у дугим и неуређеним брадама, очекују да им се отуд изнесу њихови документи, па сваки час извирују чиновници на врата и гледају на њих са страхом и дивљењем, док се најзад не појави и
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
Благодат заборава и окрутност памћења леже ван наше власти. Без наше заслуге и без наше кривице ми смо њихови робови или њихови усрећеници.
Без наше заслуге и без наше кривице ми смо њихови робови или њихови усрећеници. Негдје дубоко у нама чами окован и слијеп неко, али на један дубљи начин мудар, мудрији од нас, и он као
Тад су се сјетили да је киша престала и дигли се у предвечерњу шетњу. Дозивали су и мене. Чак и њихови груби гласови чинили су ми се свјежи, као свјеже ољуштени, сочни од кише. Притајио сам се.
Прошли су стубиштем, малчице бучније него посјетиоци-пјешаци, а затим су се чули њихови кораци на ходнику, све док нису замакли у собу мог сусједа.
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
разбацане беле, ћерамидом покривене кућице; оне вире и једва се распознају у густим шљиварима и воћњацима, белуцају се њихови зидови и црвене обасјани кровови кроз густо зелено рпање воћњака.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
идеш, па ћеш наћи једне велике вратнице; кад прођеш оне вратнице, држи десно, па ћеш доћи управо у њихов град, онде су њихови двори. Кад ујутру сване, царев син устане, оправи се, и захвали пустинику, па пође како му је казао.
Сад је запита би ли му знала казати гдје живе Таригора и Кривигреда. Она му показа да су то њихови двори. Ту јој се он сад каже, узме је за руку па с њом у те дворе, нађе Таригору и Кривигреду, а они се разгњилили од
Петковић, Владислав Дис - ПЕСМЕ
однекада, И да ће такав и остати вазда: Да вечно пати с унутрашњег рада, Да залуд траже оног ко га сазда, И коме иду њихови милиони.
Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака
и искрено, јер сам веровао да говорим људским бићима чија срца нису окована гвозденим калупима које су измислили њихови претпостављени.
Ниједан газда у мом селу не би учинио тако нешто. У том погледу свидели су ми се делаверски фармери и њихови амерички појмови. Код куће ме је чекало још једно изненађење.
Били су одевени као и сви други грађани, али њихови маркантни ликови и њихове биране речи, остављали су на мене утисак да спадају у виши круг људи које је сам народ
У премошћивању препрека ове врсте, велику помоћ ми је пружила породица старог Луканића и њихови амерички пријатељи. Али, уколико сам се више дружио са овим људима који су живели у скромној Принс стрит улици,
Посматрајући људе за време вечере, чинило ми се да су њихови манири простачки, па чак и оних виших чиновника којих је било неколицина међу путницима.
Посматрајући људе за време вечере, чинило ми се да су њихови манири простачки, па чак и оних виших чиновника којих је било неколицина међу путницима.
и капе би ишчезле, а замењивале су их фланелске панталоне, шарени џемпери и капе које су тада носили и студенти и њихови прогресори.
Оба су дошла на Кембриџ зато што су их њихови професори математике, као на пример славни Де Морган, први Рутов учитељ математике, били математичари високе класе
истина” је према мом тадашњем схватању, света позадина Тиндалове вере у науку, а радови великих проналазача у науци, њихови животи и њихови методи истраживања физичких феномена, били су једини извори из којих људски разум може примити
мом тадашњем схватању, света позадина Тиндалове вере у науку, а радови великих проналазача у науци, њихови животи и њихови методи истраживања физичких феномена, били су једини извори из којих људски разум може примити светлост која ће
Открића бесмртних ствари и непроменљивих закона по којима се оне владају и сама су бесмртна. И њихови проналазачи су бесмртни, а то је оно што и заслужују.
о способностима и жељама наших америчких младића за “схватање и прихватање” онолико “математичких заврзлама” колико и њихови рођаци Енглези. Кратко време по мом повратку на Колумбија колеџ, године 1889.
Ћипико, Иво - Приповетке
Браћа га посматрају, као чини им се да од њега зависе њихови животи. Он се занио у читање, па не осјећа на себи њихових погледа; наоко задовољан је; досјети се да то што је
Отац и кћи ложе ватру, а стара испод покривача једнако јеца. Кад пламен кућу захвати и дим се диже, чисто њихови образи постадоше светлији и веселији, и пуцкарање и цијук наложених грана ожви кућу као људским разговором.
Сељачка деца нису волела дете аристократске, посрнуле породице, мада је његова мајка била из њихова рода. Њихови родитељи причали су деци о некадањем господству његове породице и причали им старе приче о насиљу његових пређа, док
Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ
радо посежу за необичним, неочекиваним одабиром (приређују, рецимо, антологије) наслеђенога песништва, и што управо њихови избори и тумачења бацају нову светлост на то наслеђе?
Познато је да могућности комбиновања самосталних (најмања је реч) језичких јединица, дакле њихови допустиви пореци у исказу, стоје у тесној вези са формирањем и исказивањем масивног или неког другог садржаја.
који се сада објављују садрже праву терминолошку шуму кроз коју се једва пробијате, ако се уопште и пробијете. Њихови аутори морају знати да овакви текстови ничему не служе, и да ће брзо бити заборављени.
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
као реалистички роман, усредсређен на друштвено прераслојавање у једној балканској вароши после ослобођења од Турака. Њихови разлози нису ваљани поготову кад се мисли, а мора се мислити, на реализам као стилски правац из деветнаестог века, са
друга два лика, Аранђел и Дафина, прелазе истоврсну судбоносну путању као и Вук, схвативши на крају да су сви њихови подухвати узалудни и ништавни.
Божовић, Григорије - КОСОВСКЕ ПРИЧЕ
И да покажу осталим планинцима, тврда уха за оваку песму. Пуцају, пусте, од здравља и устрептале младости. А њихови људи услужнији но други сељаци: не траже да их оне дворе и послужују као Колашинци, но им сами доносе каву и медовину
— Како си, попе? — Јесте ли сви здраво, попе? — ређали су се њихови поз– драви са бацаним му цигаретама, докле се пред њим не начини читава гомила.
Миљковић, Бранко - ПЕСМЕ
више дан није нити ноћ сном треба дочекати разбојнике птице су небо на југ однеле спавај они неће доћи њихови кораци су тешки спавај љубав иде градом на штакама спавај ал им глас не сањај ИВ Ноћ је пуна мрачних анђела уклета
Краков, Станислав - КРИЛА
Плаве маље дрхтале су по мршавој бради. — Ћути, ћато, стари бунтовниче, какву смрт нам припомињеш... Њихови образи су били румени, а плећа широка. — Осуђени сте на смрт а весели сте. Носите радост као кожну болест у себи.
Душко је гледао пуста изгорела поља крај Лутре, где су некада били њихови логори. Осећао је тугу што је све то тако пусто и празно.
И код Галатишта су били њихови логори. Ту су радничке колоне правиле друмове, а они се купали у потоку усред бодљи од купина и весело врискали.
Петровић, Растко - АФРИКА
Пролази четврт часа у чекању, што је изван сваке мере; Меј и други црнци зову га кроз мрак и њихови дивљи уплашени гласови разлежу се п реко саване на читав километар. Никакав одговор. „Мачка!
Изузев гривни, ниједна нема друге одеће до свеже лишће напред и позади. Њихови су ликови раздрагани; зуби који блеште и очи које сијају. Удови светли и чврсти.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
Срећом те тога дана нису летели њихови аероплани. А тукла је и наша. Чини ми се још жешће и јаче, те се Бугари мало примирише.
Последњи поздрав мртвим друговима. Преостали, и још читави, улазили су у своју земљу, да крче нове путеве. Њихови бајонети су светлуцали при јутарњем сунцу... Пред отвореним вратима Капије Слободе остали су мртви као неки стражари.
Они не припадају више себи. Њихови животи стављени су у руке неком команданту који има само да им одреди кад који треба да умре.
— Ах, да! — подсети ме наједном. — Бугарске објавнице далеко су од наших педесет метара. А њихови ровови, и тај мерзер, тако... сто, сто тридесет. Можемо изићи да вам покажем. Командир је ишао напред, а ја за њим.
А вечерас ћемо се старати колико је год могуће да им помоћу ракетла онемогућимо прилаз... Али знате како је. Нису ни њихови ровови преко света. Између једног и другог паљења ракетли, они могу да ускоче.
уверавам, ако се остане овако у рововима још једну годину, доживећемо да ће једног дана изићи изван ровова и наши и њихови, и објавиће крај рату.
— А шта је са топовима? — Не постоје више... — Нису се надали. Кад смо утрчали у ров, њихови пешаци нагрнуше да беже, па се сабише у гомилу... — Аух, мајко моја, што су кукали!... Војници су наилазили.
Одрпана и босонога дечурлија врзмала се око пословнога света, и њихови пискави гласови појачавали су вреву варошкога живота...
Ивић, Павле (са групом аутора) - Кратка историја српске књижевности
јер су први јунаци словенске књижевности били творци словенске писмености и књижевног језика, Ћирило и Методије и њихови словенски ученици, које је млада словенска црква сматрала светитељима.
поглавље о Постању гдјекојих ствари поклапа се с групом етиолошких предања, док поглавље под насловом јунаци и коњи њихови обухвата историјска и културно-историјска предања.
Ранковић је дао личности у развоју, њихове сударе са светом у којима се руше њихови идеали, мењају њихови карактери, те се човеку све догађа супротно оном што је хтео.
Ранковић је дао личности у развоју, њихове сударе са светом у којима се руше њихови идеали, мењају њихови карактери, те се човеку све догађа супротно оном што је хтео.
Станковић, Борисав - ГАЗДА МЛАДЕН
И већ распасани, у папучама, с лулама у устима седе ту. А више њих њихови млађи стоје. Спроћу Младенових, на капији газда-Стојанчетовој, све његове кћери изишле.
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
се приноси на жртву и демонској мечки, о Светом Андреји (СЕЗ, 19, 67). Понегде о празницима на крстове покојника мећу њихови сродници к. (ГЗМ, 6, 159).
Ћипико, Иво - Пауци
Над све, докле око допире, пала је дубока, сњежана, зимња ноћ, чиста, бијела, неоскврнута као Пречиста дјевица! ... А њихови обгрљени животи горе и у ватри се троше... Раде се наједном трже, вели јој: .
слоге у опћинску управу ушао и само ради ње данас се жртвовао да и газда—Јовом дође, јер друкчије не би дошао, јер још њихови стари нису били пријатељи.
У бакри вари, а он се до Божице грије, и њихови јаки животи дирају се, мирни, сигурни што им дуга зимња ноћ носи... И сјети се љета и планине, и бијесне и плашљиве
— Ко је узрочан? Твоја луда памет! —Ча вам је! — одазва се за оца Марија. Иво погледа на дјевојку. Њихови се погледи укрстише; једно се другоме тужно осмјехну, и, након што им се зјенице засвијетлише, оборише их у исти мах к
Марија заувијек одлази!... Пред очима му се нижу њихови тихи и стидљиви састанци; сугестивно упија у се чисти дах мора и мирис ваздуха, у чијем простору осјећа Маријину душу.
На страни посебице стоји дружина из његова села. Он се умијеша међу њу и потражи Марију. У гомили састадоше се њихови погледи, ну не могоше да проговоре ни ријечи. Настаде тајац и хитро схваћање задњега растанка...
Стоје и ништа не говоре, а врући дах младости скупља им се на образима; у ноћној пустоши боље отскачу њихови животи, а очи чини им се да продиру у мрак и освјетљавају га ... — Лијепо је овако! Је ли нећеш још отићи?
— Рекли смо, тако нас је свитова стари Анте. Нека је мир! А мислили смо да су то њихови посли. — А не би се за све благо овога свита криво заклели! — надода млађи.
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Приче о рату! Како су ми смешни њихови приповедачи! Како бих их радо повешао по дрвећу о учкуре усраних гаћа које су пунили у истим оним биткама о којима
Тако су разбојници долазили одоздо уз лестве, а да их наши не примете, све док се њихови густи обриси не би пресуљали преко ивице назубљеног зида и док не би, дивљачки вриштећи, насрнули са подигнутим
Отишао је да на њих штедро расипа своју вештину, благословену вештину. Да ли зато да би ти њихови рањеници што брже прездравили и с већим бесом и мржњом кидисали на нас, његову браћу?
Одредили су Сабориште да у њему држе сва она бесмислена чудовишта која измишљају њихови згранути и опседнути. Могли су одредити било које друго место. Изабрали су Сабориште јер је живописно.
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
око појата селских са риком облазе вуци; У селској чађавој крчми свирка се и песма чује, И једнолико, ситно хоре се њихови звуци И тону у јасној ноћи...
тутањ подземља мрачног, кô узвик гневнога Крона И затим, тише и тише, јецаху сребрне струне, и премираху болно и тихо њихови гласи, Као молитва чиста, кô уздах невине душе, Ил' као последњи јаук, с животом који се гаси.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
„И стари Вавилонци и Халдејци, а нарочито њихови свештеници, којима је то била главна дужност, посматрали су звездано небо пажљиво и истрајно.
Он је замишљао да Земља има облик бубња. Да Земља има облик лопте, то су прво учили Питагора и његови ученици. Њихови разлози за то сасвим су по укусу Платонову.
те генерације Миланковића остадоше у Даљу опет само њих двојица: Јован, син Георгија, и Милан, син Антонија, мој отац. Њихови потомци: Душан, син Јованов, адвокат, ја и мој брат Богдан професори, одоше у Осек, Београд и Сарајево.
Први спрат тог господског дома, осветљен безбројем свећа, пун је Гостију. Госпођа нема, да би њихови мужеви могли, несметано пијанчити. Домаћин дочекује сваког госта пријатељским речима.
Њу су, додуше, мерили разни посматрачи, али њихови резултати јако су се размимоилазили. Зато нам у оном другом закону васионе није био познат један број који се зове
У утроби овог диплодокуса нашли би довољно места Одисеј, Менелај, Махаон, Епеус и сви њихови другови, па зато није ни тројански коњ био већи од овог чудовишта.
Зато ће се овде на Месецу моћи приређивати ненадмашне лоптачке утакмице, јер ће, при томе, и њихови учесници отскакати као лопте.
Иако су ови њихови рачуни стајали на слабим ногама, то њиховим читаоцима није ни најмање сметало. Ловелово дело о Марсу, са једном дивном
Али не у коју од ових четрдесет цркава салцбуршких. Њихови свештеници погледали би ме попреко, јер нисам катодик, не верујем у непогрешност папину и не дајем му дарова.
Опачић, Зорана - АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ ПОЕЗИЈЕ ЗА ДЕЦУ ПРЕДЗМАЈЕВСКОГ ПЕРИОДА
Две песме Бранка Радичевића, које се обично узимају као песме за децу (јер су, између осталог, њихови јунаци деца), пружају прави пример за то.
Станковић, Борисав - ТАШАНА
Бегови га опколили и на коњима одјурили с њим. Не могосмо да их стигнемо. Ови наши брдски коњи ситни, а њихови хатови, па ни пушком да их догнамо. Одведоше Сароша у Куманово. ХАЏИ РИСТА Бре, бре!
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Говоре, брате, Јеврејке — целу истину сам у причи писао — све што и њихови људи говоре. Барабар с њима се мешају у трговину, у политику, у новчане ствари, у лицитације.
Давно су мртви обојица, и сви ми, њихови ђаци и пациенти, давно смо мртви такође, али та два човека као да су се издробила у своје савременике, и од тога траје
Знају они то одавно: главно је да Мирка не севају руке. То су били, и још увек су, ето и ту, пред сиротиштем, њихови срећни тренутци: кад одумину болови у зглобовима Мирковим, кад несвест понесе, па опет остави човека на миру.
Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА
А та борба, то је управо традиционална борба у мојој породици, у којој су толики моји преци, а нарочито њихови потомци, учествовали.
се јавља као колективна болест читавих разреда гимназијских, који се на првом месту инспиришу оним стиховима које су њихови претходници написали на зидовима скривенијих одељења.
Ја мислим, када би их консултовали, да би њихови одговори гласили овако отприлике: Историја: Брак је једна од ретких историјских појава, код које се освајач потчињава
тешка је то ствар обратити се свакоме појединцу, али када би се обратили појединим професијама, ја бар мислим да би њихови одговори овако гласили. Трговац: Брак је ортачко предузеће, које може успевати само онда кад га не поткрадају млађи.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
А шта ћеш ти да радиш ако коњаници не побегну... Добро, и да побегну. А ти заборављаш да су њихови пешаци ту, пред селом. Чују пуцњаву, и таман ми на пут, а и они. — И то јест — одобрава наредник.
Са наших осматрачница гледали смо читаве дивизије како на миру прилазе, логорују у близини границе, онда њихови команданти извиђају и испитују терен, и пукови најзад поседају положај...
Све пред нашим очима и нашим приправним топовима... Па им се не свиди једно место, и онда се помере на друго. А њихови артиљеријски официри прегледају дурбинима терен и примају секторе које ће гађати...
Иако су торбе у војника празне, као и њихови стомаци, знају Арнаути да се са измученим и острвљеним пешацима ни шала не збива, а још мање замеће кавга.
Ствари се претоварују на јаче коње, или се сандуци остављају покрај пута. Пешадијски официри натоварени су као и њихови војници. Њихова паћеничка лица се не разликују... идемо, идемо, тражећи спаса, као неки очајници.
Све један поред другога. Леже махом потрбушке, исто онако као и у стрељачком строју. Према светлости сијалица виде се њихови рањави табани. Црни таласи поигравали су око лађе. Копно као да је потонуло у бездан.
— па се обрати Кости: — Друже, ходи овамо! — Ама шта ће ти, зар не видиш да је пијан! — љути се Драгиша. — Њихови су пијани још више... Коста прилази полако, натмурен.
— добацује један од пешака, који треба да их спроведу до првог села. Навикли су војници на такве збегове. И њихови укућани бежали су исто овако пред навалом непријатеља, па су на крају остајали незаштићени насред пута.
Командант нареди батеријама, те оставише друге циљеве и све се сручише на непријатељске јуришне таласе. Њихови редови падају као лесе, али се јављају све нови и нови. Изгледа ми да непријатељ хоће овде да направи продор.
Командири гађају прецизно, као да руком бацају гранате. Ваљда су закукали и њихови пешаци. Бугарски шрапнели свитнуше над нашим батеријама.
Треба што више спасти, што пре, јер око нас са свих страна урлају и наши и њихови пешаци. У питању су секунди. Командир прве батерије појаха коња и викну: — Ко је готов, за мном!
Све телефонске везе биле су прекинуте и наређења су носили ордонанси. Њихови осматрачи могли су да виде непрекидна кретања око наше осматрачнице.
Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Пекли су Златокосу њихови погледи. Прљио јој је образ њихов дах. Тишина је била тако потпуна да се чуло како листак на земљу пада, када се
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Сем тога, њихови одреди најчешће су били бројнији него хајдучки и чешће него ови борили су се на коњима и ван бусије — као права војска.
Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
Јесу ли то баш озбиљно пукнули у њ? XИ Из дана у дан стражарили су дјечаци из Јованчетове дружине и њихови сигнални димови често би се извили над Лисином и Голим брдом најављујући опасност.
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
Свуда се људи моле Богу, сваки по свом језику и завичају; сваки свој закон свуда пазе како им њихова црква заказује и њихови их наредници уче, и то они сахрањују. А крошто ти један не мож свој закон пазити?
Ал' о њихови подушном добротворењу убах слабо има да се ко постара, кроме што сваки на своју воденицу воду навраћа, да себи што од
Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА
На то радо присташе сви — и младенци, и родитељи њихови. Митанче већ може; из чорбаџијске је куће, млад је, леп је, има науснице, друг је Манин, — дакле, нико бољи од њега да