Јакшић, Ђура - ПРОЗА
— У мојој деци је крв и млеко моје, — говораше бака у својој занетости, — а у мени је јад њихов и жена њихових; ја сам, сањајући, стрепила за њих, а они се, будни, не сећају своје старе мајке! Ја вичем: „Однеће ме вода!
Видећемо и ми како пламенови њихових дворова шарају облаке љутитога неба! Видећемо их понижене, побеђене и поништене — те угнетаче народности наше, те
Њихово срце беше тврђе од гвоздених брава на вратима њихових кошева и амбарева... „Зар скитницама и бескућницима да издамо нашу храну“, рекоше, „а наша деца да гладују!...
газили су све што беше лепо, узвишено, идеално... Та зар је једна ружа угинула под храпавим ђоном њихових чизама? Коприва и боца слободно су расле; па сад се „Тежак“ заман труди да их истреби — дубоко су корена ухватиле...
Штета што у његово време није било „Српског народа“, „Видовдана“ и њихових другара, а уводни чланци били би пуни Неронових врлина...
Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ
оштра ума, и отменог духа, ако не љуби правду, и ако се всегда не учи и не просвештава да је кадар људе и потајне њихових срца свитке и заплетке распознавати, он мора бити најпреваренији човек под небом.
Нашто су оним последњим, иштећеним и порабоштеним Атинејцем и Македоњаном прва њихових старих витештва и добродјетељи разве на већу срамоту и уничиженије служиле?
Симовић, Љубомир - НАЈЛЕПШЕ ПЕСМЕ
вртоглавица, кроз главе им севају златне ливаде Арголиде, међ ногама се открива зрно пшенице, али јунака нема, ни њихових лађа пред Науплионом нема! Те ученице личе на цвеће, то цвеће би могло рађати богове, кад би се нашли прави људи!
Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
Кад би поред њихових вратница, а он враголасто намигну на њу и рече: — Јеси ли сустала, Маро? — О, кљусино матора! — промрмља љутито
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
Ту беше детињство, и пажња, и љубав њихових родитеља, и оне слатке и миле успомене. И страшно се беше решити на тај корак, тим страшније што Лазар досад не чу
– Јесте. – Је ли твој бабо знао да Станко зна? – Јесте. Наше су куће као једна. Ништа од њихових укућана није скривено. – Ех, ето видиш! — рече Крушка и упиљи у Лазара... Лазар се поче досећати.
Ноћ је била тиха. Бахат њихових ногу одјекивао је. — Боже, ја лијепе ноћи! — рече Зека. — Лепа! — рече Ногић. — Шта ли сам овакијех ноћи провео
Дева и Заврзан нека све добро разгледају, јер од њих не треба гласник да изиде... Нико од њихових не сме причати шта је било!... Можеш их помлатити, можеш их и мени довести — то ми је свеједно!...
Пођоше... Кроз густо лишће пробијаху сунчеви зраци. Хиљадама бубица милело је по земљи и пролетало око глава њихових. А у Станку је кипело. Он је смишљао муке. Он је хтео да их натера да осете шта губе, да осете сву страхоту смрти.
Притегоше упрте, па се одвојише. Густи луг их брзо сакри од њихових другова... Хајдуци уздахнуше дубоко и оборише главе. — Као да ми рођени одоше! — рече Ногић...
Свака реченица из уста њихових била је пуна духа. Нека ми опрости историја и сви славни Немањићи, али ово доба, доба од 1804.
Та граја пробуди рањенике. Станко отвори очи и погледа нада се. Виде мајку, жену и снахе где стоје више њихових по стеља, умузгане од суза... Виде и погружено лице Сурепово, који се окаменио. — Шта је то?... Што јауче тај народ?..
Ову грмљавину што је небеса проламала надмашаваше тепање са њихових усана... Пунио је своју шару и пуцао, и гађао сваким метком, али то је чинио тако као кад би дељао какву иверку...
Дучић, Јован - ПЕСМЕ
Ниједан ме није осетио за собом, јер је ноћ била шумна и зато што су били уморни. Бела пара из њихових уста и са тела дизала се у једном заједничком прамену магле. Кола су напорно одмицала напред.
Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
било приближило, и вампири су чекали да се минутна сказаљка на сахату помакне за један чеперак, те да дигне поклопце с њихових ковчега. Бледог месеца није било. (Штета! Уосталом, ти можеш целу сцену замислити спрам месечине).
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
неки Темишварац, па, к’о човек, исприповедао, и сад не даду никако мира људима, него их дирају једнако за прождрљивост њихових крава. Али је зато и било свашта. Било је батина, па, богме, и разбијених глава. И од тога доба мање их дирају.
ни најмање... К’о да и нисам ту! Ја ћу ево овде на канабе! — рече Габриела, и седе иза њихових леђа на једно канабе, и извади свој штрикерај. — А не, не, — не дâ јој гђа натарошевица.
Станковић, Борисав - БОЖЈИ ЉУДИ
Тад је био бесан, и све — трговце, хаџије, па и самог владику и пашу псовао, по неколико дана долазио испред њихових кућа и дућана да се дере тражећи да му врате његов новац.
А, вуци! а, а! ... — почели би да вичу и скачу око њихових кућа као да пујдају, туткају нешто на њих. — А, а, Турци, а, а! ...
Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ
Он прелете преко њихових модро-тамних лица, осети како га поплави неки хладан талас и помисли, да је и он сам исто тако сад овде могао лежати
Африка
Песме црквене, католичке са латинским речима, енглеске ратне и црначке, све су биле подједнако чаробне и узбудљиве из њихових уста. Вуије је био приморан да призна да је то дивно, и да је то Африка. Седамо у чамац и прелазимо у град.
кад је морао, као и они, себи ловити „месо“ којим ће се хранити, врло често и несвесно заборављао да није један од њихових.
Над нама лете неке чудне птице које, као лептири, прате крајеви њихових репова. Ови крајеви су пера на врху невидљивих дугих голих стабљика, тако да се у први мах ни не зна да припадају тим
Они се задувавају; дрво клизи са њихових темена, и њихов напор у први мах изгледа огроман. Помало осећам грижу савести што тежим на теменима тих бедника, иако
Споменуо сам раније колико су црнци пажљиви и дискретни. Човек се никада не осећа да је праћен од њихових погледа. Тако, док се купам у мору на Гореу на сасвим златној плажи, али на самом пристаништу, без костима, са каском
Црњански, Милош - Сеобе 2
Вели, он је желео, засада, само да их види. Желео је да чује, из њихових уста, да ли је то, заиста, тачно да су се они, својеручно, уписали на тај списак Шевичев, или их је неко други – можда
Био би то коњички полк, нимало гори од Харахових кирасира. Није право да ове људе, ни криве ни дужне, терате са њихових огњишта. Али, ви, тамо, на Двору, увек сте били велика дупета.
Та плава гусеница имала је да пређе преко Махале, преко њихових кућерака, преко багрења, преко те земље коју су били натопили крвљу својом и омастили мртвима.
Тај кезизуб онда – причао је Павле – догура сто до њихових постеља, и до ногу Павлових, тако да Исакович није могао учинити ни корак, два, а да га не пробуди.
Честњејшем Исаковичу чинило се да још чује топот њихових коња, да чује њихову песму при одласку. Да чује њихов смех, весео. Као да га стотине по имену из даљине дозивају.
причи Исаковича судећи, његови братенци стекли су утисак, после, да фамилија Божич није онаква, какве су биле породице њихових сународника, које су, раније, познавали.
Око којих се крију безбројне сенке мушкараца, који се шуњају до њихових кревета, и безбројна убиства и урликања, преварених мужева и остављених љубавника.
Божич му онда рече да треба да пожури. Ветеринар ће га одвести до ергеле грофа Пара и њихових штала. Догодила се велика несрећа. Најлепши ајгир у ергели, Јупитер, цркава.
Исаковичи о том нису знали. Њихов видик био је ограничен Росијом. Иако је њихових сународника, мртвих, у аустријској војсци, било на свим европским ратиштима тог времена, не само у Прајској,
У росијској војсци, било је већ мртвих њихових сународника, у Персији. Они су се у ту војску селили, плачући. Очекујући аудијенцију у росијском посланству, поменутог
Секретару је било стало до тога да дозна, из њихових уста, да ли су они, заиста, родбина владике Василија, да ли нису неки свет са венецијанских територија.
Повлачила се, као вашар, шарени, крај њихових згаришта, откуд се чуо јаук и лелек, док не уђоше Турци. Кад је, пре тринаест година, Павле одлазио, из Србије, у
Теодосије - ЖИТИЈА
И тако се испусти из њихових руку. А самодржац Стефан даде му велико мноштво злата, њему на потребу и ради раздавања манастирима у Светој Гори, и
Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА
тежак, није могућно да се човек не интересује студијама које могу тако јасно да осветле нарави и понашање народа и њихових разних етничких група.
уколико су две етничке групе које су на истом профилу више удаљене једна од друге, утолико су јасније разлике њихових психичких особина.
год.) и Карађорђева устанка (1804. год.). Њихових непосредних потомака је нестало. Нема племства: уништено је после Косовске битке и за време Турака.
панонског типа, каткад врло експанзивног, од далматинских говорника који понекад говоре течно и елегантно и од њихових суседних рођака у Старом Влаху који говоре, каже се, чак и кад их не слушате.
Исто је тако развијен смисао за комичним који потиче од интелигентног и финог посматрања туђих акција, нарочито њихових побуда. Све оно што се не допада јавно се износи шалама, хумором и исмевањем.
Ова су племена остала мала и број њихових чланова се није осетно увећавао у току векова. Напротив, рашка племена, насељена у зеленој динарској зони,
Турско-источњачки се утицаји понајпре запажају у познатом типу босанско-херцеговачких и санџачких вароши и њихових тргова, „чаршија“. Те су вароши живописније него муслиманске вароши и куће осталих области Полуострва и Мале Азије.
У XВИ веку су често одлазили у Индију и у Америку. Многи су Дубровчани били у служби Шпаније; дванаест њихових најбољих лађа, које су улазиле у састав Непобедне армаде, уништено је 1588. године.
Истина, рајинске особине нису карактеристика само централног типа. Њихових трагова има и у динарском, па чак и у панонском типу. Али су најјаче изражене у централном и у источном типу.
Први је знак мимикрије у овим областима био примање арбанашког одела. Затим је дошло усвајање њихових покрета, понашања и самог језика, тако да се на путу и на тргу нису могли разликовати Срби од Арбанаса.
Арије њихових лирских песама разликују се мање-више од лирских песама других јужнословенских типова. Најчешћа је карактеристика динар
Мијачки су мајстори радили и дрворез у цркви Св. Спаса у Скопљу. И по другим црквама западне Македоније има њихових дрворезачких радова од веће или мање вредности.
Црњански, Милош - Сеобе 1
су, на дугом столу, поставили велике завежљаје спискова, из којих им прочиташе не само њихова имена, него и имена њихових оцева, жена, деце, што их је, да се зна, сваки пут понова, зачудило и задивило и сневеселило.
Као и магле што су лебделе ниско, над пољанама и нестајале иза њих, раскидаше се, у њиховим мислима, и слике њихових жена и деце.
На свом путу лудом, после прашине што им је пунила грло, нос и уста и остајала у браздама њихових лица, после непрекидног преласка преко брда и река, кроз баре и плотове, засеоке и воћњаке, дворишта и гувна, њима се
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
То значи да знатижељне труднице или неко од њихових ближњих, с циљем да открију пол још нерођеног детета, изводе извесне поступке чији ће исход указати хоће ли дете бити
Било какав контакт труднице са овим опасним, „нечистим“ животињама могао би имати за последицу преношење њихових негативних својстава на дете. Табуисане биљке. Трудница не сме чупати лан, јер ће детету опадати коса.
⁸² Друга група заштитних имена јесу јака имена, која као штит одбијају зло, урок и болести од њихових носилаца. Таква имена су: Гвозден (да би дете било јако као гвожђе), Златко, Сребрен, Камен, Кован.
а поебно оно педагошко искуство које се показало погодним за подстицање социјалног развоја деце и култивисање њихових разноврсних способности.
Максимовић, Десанка - ТРАЖИМ ПОМИЛОВАЊЕ
За људе који прижељкују да судба нанесе на чардаке веће од њихових земљотресе, да језик пожара стогове нечије славе лазне, а они да га мотре негде изблиза.
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
Онако, као кроз изврнут двоглед, наопачке. Вратимо се тако до њихових кола, кад тамо украли брисаче! Још и то. Да ми је само знати ко их је здипио, био бих у стању да га задавим на лицу
Шуга! Шуга! Шуга!« Сећам их се; њихових утучених лица се сећам и њихове помирености, њихову слабост памтим, и то како се више нису усуђивали да наставе игру,
играли сумануто целе ноћи пробадајући се иглама. Са Андреом сам слушао, занемео од страха, потмулу грмљавину њихових тимпана, арлаукање и испрекидани дах играча, чија су боса стопала тутњала по утабаној земљи.
Могуће је осетити ветар на лицу и суви, клепетави замах њихових крила. Попут јата риба, попут сенки које то јато оставља на песковитом дну, мале сиве мрље долећу носећи са собом
Ипак, тај облак остаје да лежи похрањен негде у кинотеци њихових призора, и једнога дана када га постану свесни, тај птичији облак ће их однети према другом граду, у коме ће бити
На таваници су били насликани ружичасти анђели. Строп је био препун њихових дебељушкастих стражњица. Одводили су у небо Марију Терезију.
Све је већ испричано и претресено. Остаје само вечна аутомобилска бујица што протиче испред њихових свезнајућих, угашених очију.
Одгурнуо је жене и кроз метеж њихових млитавих тела, праћен псовкама и бестидним церекањем, одјурио до станичне гардеробе да остави кофер.
призора, да наоштре нож, очисте секиру; зашто су гледали пред себе у земљу, коју ће за који трен натопити крв из њихових жила? Зашто? Зашто? Шта су могли да изгубе кад су већ стигли на врата смрти?
Њени мучитељи претворише се изненада у сенке. Да су заиста постојали сведочила је само шкрипа шљунка иза њихових корака, а нешто касније паљење мотора и шкрипа кочница на кривини. —Обуците се! Дрхтећи, Нина поче да навлачи одећу.
Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА
Неке од њихових закључака можемо усвојити, друге одбацити. Најважније је ослободити се тупоумне применљивости која унизује све чега се
Достојевски и Андерсен се не искључују: могло би се, сигурно, утврдити чак и извесно допуњавање њихових визија. Расправа о првенству, о важности и нивоу, ту постаје беспредметна.
Васпитни учинци њихових романа, као и они дубљи, тананији, што остају у нама после сваке неспутане и изворне дечје песме, могу имати великог
Неке од њихових песама деца су прихватила и заволела; то је лепо; али, то је једна од оних чињеница којима се ништа не доказује.
удару књижевне критике која их је, не правећи разлику између узрока и последица, прогласила кривим за неинвентивност њихових портретиста.
У игру је ушло свечано узбуђење. Осветливши део сложене повезаности између гласова и њихових графичких слика, између фонема и његовог ликовног израза, Радовић се наднео над бездан колективне подсвести, спустио
Али данас, у дане среће, док тихо вече милује уснуле врбе, сети се њихових поклича, њихових нада и жеља, победа и успеха, јер су те они, Републико, створили и својом крвљу натопили.. ...
Али данас, у дане среће, док тихо вече милује уснуле врбе, сети се њихових поклича, њихових нада и жеља, победа и успеха, јер су те они, Републико, створили и својом крвљу натопили.. ...
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
3 1741, нова робљења српских сељака и отимања земаља из њихових руку, забрана српским варошанима да раде земљу и трговину и да купују имања, тако да се приличан број Срба поново
Милићевић, Вук - Беспуће
Па онда, он је осјећао у себи слабост да их бијесно мрзи, они су га само умарали, као да се на њега сручио сав терет њихових живота које они тако мучно и напорно вуку, и лијено, оловно мртвило њихових душа.
као да се на њега сручио сав терет њихових живота које они тако мучно и напорно вуку, и лијено, оловно мртвило њихових душа.
Из шикаре, на трњу, плаве се њихових прслуци. Читаво поље испод њих одјекује од њиховог посла, њихове вреве и експлозије динамита.
у очима, они су причали много и весело, као пријатељи који се познају годинама, док је вријеме јурило као вода испод њихових ногу. И обоје се осјећаху тешко и неодлучно у часу кад се морадоше растајати.
И онда отац, вазда да избјегне да дијете не буде више свједок њихових свађа које су биле оштре, и у којима се нису штедиле ријечи, дао ју је у самостан гдје се осјећала боље него код куће:
прозора, одаја, полумрачног ходника куда нечујно промичу часне сестре као сјенке, и само се забијеле уздигнути крајеви њихових бијелих капа; са пространом црквом у којој вазда влада сутон, са потамњелих фреска помаљају се главе и руке, по
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
чланова партијских комитета, омладинских и АФЖ-овских руководилаца, одборника, старих угледних људи, родољуба, чланова њихових породица, политичара антифашиста, активиста који се пребацују на друге терене, лакших рањеника итд.
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
Штрче им и беле се пресеци њихових почађалих греда. Скрените на десно, среска канцеларија. Пред улазом истоварени сељаци, рањени и поубијани од Арнаута.
Обазирао се уплашено, брзо прелетао преко њихових свилених минтана, белих кошуља, чистих чакшира. И сваки час је очекивао нешто, био на опрези, а у погледу његову и
Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ
омиљених афектација из разреда имају толику ловуџу да мирно могу изнајмити чак и неког половног нобеловца да уместо њихових наследника обави тај мучни, интелектуални посао.
Један за радни дан, други за недељу. Па се препознају, Чарли! Па им мило што је један од њихових најзад остварио заједничке снове, здипио ловијановић и набацио фрижидер с уграђеним телевизором, па га гледа кроз
Кад зрело размислим, мислим да он нема ништа против паса лично, већ само против њихових власника! Гледајући непрестано ону ташну у зубима пса, матори упита госпођу да ли њен кер можда иде у школу?
Као уклети. Да, баш тако некако. Ушла сам у „Три грозда“ и села за слободан сто,иза самих њихових леђа. Мислите да су ме приметили? Људи моји, па то је била чиста коцка!
Петровић, Растко - ЉУДИ ГОВОРЕ
Жене су у грдним покретима с једне стране улице на другу, спремајући се на посао. Гласови из њихових грла су врло значајни. Ја сам у чамцу између Острва и Ескалоне. Села по језеру запловила на његову воду.
Сагрера ће се одмах вратити. И јато младежи нестаде грајећи. Стрме улице су одјекивале од њихових гласова и обуће. Затим као да их није било до малопре, апсолутна тишина завлада око нас.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
— Овај... знаш, бој се бије, како да ти кажем... „срцетом“, а не поткованим цокулама. Не дам ја Танасија за десет њихових. — Зар је тако добар? — Кој... хм! Знам га још из турског рата.
Цела падина Цера црнела се од лешева људских, коњских трупова и разбацане спреме. Било их је на гомили и наших и њихових. Свеједно, смрт их је помирила.
Међутим, непријатељ као да је погађао нашу намеру, и кад војници опалише први метак, одмах затим, изнад глава њихових свитну шрапнел. Полетеше у заклон. Али један се поведе и паде пред отвором. — Рајко, Рајко — повикаше војници.
Други се пружили дужином рова и спавају, иако пролазници прескачу непрестано преко њихових глава. Био је топал јесењи дан.
— Сигурнији смо овако. Експлозије чујемо сада јасније и увиђамо како се нешто страховито крши и ломи иза њихових ровова. — Још за педесет! Пешаци се ослободили и подигли главе.
Погурени и промрзли газили су блато, док су главе коморџија вириле изван арњева и са носева њихових капала је вода. После успеле офанзиве, враћали су се растурени, деташирани делови у састав својих јединица на
Бректали су коњи и грцали, издужујући вратове да бисмо им попустили дизгине, а са вратова њихових је капао зној, измешан са белом пеном. Пред дивизионом сјахасмо. — Господо, изволте ићи!
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
Ви сте, дакле... И ја сам овде постављена... Љубица Петровићева. — Ене, зар то нови учитељ! викну неко иза њихових леђа. Учитељ се окрете и прелетевши оком сва лица климну главом и промрмља: — Како сте?...
Одједном их поклопи облак, уши им заглухнуше од блејања оваца, а поред њихових ногу сноваху ошишане, погнутих глава до земље, сите и добре овце.
уједно и сама опажати, а то је и Гојко напоменуо, да јој деца почињу бивати све више утегнута и повучена, нестаје са њихових лица оне обичне дечје живости и она почињу личити на војнике у фронту.
Пролети слепи миш и запара танахним крилима поред самих њихових очију; пројури тихо, без шума, водени кос, враћајући се ноћишту; зажубори речица, зашапућу капљице што се слевају с
И она зна да му је обећала венчати се са њим, и ако има живу жену, и таман да му изјави сад пристанак, а иза њихових леђа викну Стојан: — Не може, братићу, мени је обећала!
Симовић, Љубомир - ПУТУЈУЋЕ ПОЗОРИШТЕ ШОПАЛОВИЋ
ВАСИЛИЈЕ: Зашто кажете: ако би преживео? СИМКА: Да ли ви можда познајете некога ко се вратио из оних њихових подрума? ВАСИЛИЈЕ: Мислите да ће га стрељати? СИМКА: Стрељаће га, ако буде имао среће! ВАСИЛИЈЕ: Ако буде имао?
Црњански, Милош - Лирика Итаке
Мој круг је био круг мојих, католичких, другова, племића и њихових намирисаних сестара, са којима сам узимао часове француског језика. Није у томе било никаквог снобизма.
је желео уједињење Босне и Србије, али је отворено признавао и то да је то био само корак ка даљем циљу атентатора и њихових другова. Тај циљ је био револуција. „Сви смо ми били Бакуњиновци“, биле су речи Принципа.
Пијем у славу њихових малих прозорчића и у славу лекара, белих, и угојених, који су им долазили, одевени у бело, као жене.
Господо, у славу њихових постеља, срамних, пуних црвених, крвавих, мрља, које не могу да опишем, јер нису личиле на руже авињонске.
Сем тога, тај замор, после победе, и у рату и у револуцији, појава је која се враћа, у историји. После победе њихових идеја, уморни су и појединци. Пост цоитум омне анимал тристе.
Ја бих ту, међу узроцима за то, пакосно, узео и овај: до данас Америка може изложити бољу колекцију њихових модерних, него они сами. Сезанове изложбе, још немају непролазну моћ оних лепих ствари о којима се више не говори.
Домановић, Радоје - МРТВО МОРЕ
” „Ја сам само вршио своју свету дужност према отаџбини!” Више њихових глава лебди у облаку голуб и у кљуну носи траку на којој су речи: „Милостиви Творац отклања свако зло од Страдије,
глад јуначки трпе; лиферантима, предузимачима и сваком другом добром грађанину срећне Страдије лако је рећи да исплата њихових рачуна није ушла у овогодишњи државни буџет.
ту масу бедног становништва које љута невоља нагони да напусти крај у коме су се родили и у коме су гробови предака њихових.
Из њихових оштрих и дрских говора увидео сам да су анархистичких начела и да у тајности сигурно спремају буну и преврат у земљи.
племенита, јуначка крв наших ђедова, оних див-витезова што ни зубом не шкрипнуше умирући за слободу и за добро нас, њихових потомака.
племенита, јуначка крв наших ђедова, оних див-витезова што ни зубом не шкрипнуше умирући за слободу и за добро нас, њихових потомака.
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
Кажи сад ти мене. — Али поздраво? — Поздраво. — Е јесам, али ћути! — Је л' ту Миленија? зачу се шапат иза њихових леђа. — Ко си ти? пита Милица. — Ја сам. — Јес' ти, Мићо? — Ја. — Ево је, до мене.
Народ се све више плашио, а имена одметничка уплетана су све више у народно причање, које је од њихових испада стварало читаве бајке...
Детету остаде у памети само слика њихових готово састављених глава које пливаху тако, једна другој окренуте, као приковане магнетом... »Шта је ово ?!...
Нушић, Бранислав - НАРОДНИ ПОСЛАНИК
МЛАДЕН:... А у земљу, пред кафаном побијен велики барјак, па чим прође крај кафане који од њихових а они му подвикују: уа! И бацају се за њим мезетом, краставцима, јајима...
Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ
њихова и тражио за њих потпуну еманципацију, равноправност и право гласа, као једини лек против горе наведених порока њихових. Журио се са овим (то јест са правом гласања), докле нас није Америка у том претекла.
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
Мужеви као да нису смели првога дана преда њ, а знали су да ће он, шта би за њих имао, преко тих њихових жена поручити им и наредити. Свака би одлазила горе, на горњи спрат, и на онај доксат, где би он обично седео.
И једино на том чивлуку што би се ко од њихових мушких могао видети, а иначе нигде, јер и њихов се сав живот састојао само у раскошном ношењу одела и непрекидном
Чак би се преправљало одело и слугама, нарочито слушкињама, којих је увек било по неколико и то већином из њихових чивлука.
И у томе је био једини живот тих њихових мушких, јер цео остали живот, живот на улици, по комшилуку и чаршији, трговини, продаји, не само да је био далеко од
Више је изгледало да је то од њихових сељака, чивчија, као неки поклон и дар, него ли наполица. А већ аренде и закупи од воденице толико су унапред и ко зна
Трче бесомучно, да достигну муштерије. Завалили се од корпе симита. Џепови им, надути марјашима, клате се око њихових ногавица. Они развалили вилице, | оптрчавају око сељанки и силом им гурају и нуде старе, подгрејане симите.
уза зидове лежали, одмарали се, да дођу овамо у велику собу, за софру, Софки се учинило да их не зову, што без њихових здравица и благослова не могу они да отпочну ту њихову слатку, велику вечеру — зар је њима сада до јела — него, као да
И то није пристајала, не што није хтела, него да не би свет, особито њихна родбина, осетила то као одвајање од њих, од њихових села, а | још више да се не почне причати како ето већ почело да се имање, ханови, продаје и троши.
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
физичких и психичких, моралних и материјалних, мана и недостатака, како појединаца или струка и професија, тако и њихових сталежа, или и самих других народности.
Из шаренила наших нарочито покладних „машкара“ и њихових више мимичних приказивања (као што су „бомбељ“, „чороје“, „вила“ и „турица“, „клоцалица“, „баба и ђедова“,
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Жене јој више не пребацују пакосно да је нероткиња, да је Бог казнио због кривомерства њихових свиња, жита и ракије. А син, не син, већ синови, рађаће их она као зечица, биће богати и моћни.
погуреним надничарима, а грубе руке спуштају кашике поред загризака проје и све очи падају по њој која стоји више њихових глава, висока и усправна, слеђена дугуљаста лица, одједном постиђена и смехом и Тишином после њега.
Људима би се сушиле руке и одузимале ноге. Деца би се окаменила и из њихових уста врућа вода би текла. Једна богомољка заноћи у мом селу и, кад угледа месец, паде на колена и поче да запомаже:
Олујић, Гроздана - НЕБЕСКА РЕКА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Све му се вртело у глави од њихових ситних гласова. — Шта тражиш? — замрси му се једна од њих у косу. »Баш да јој не кажем!
Читаво двориште одјекивало је од њихових звонких гласова, треперило, блистало. — Баш којешта! — старац се ухвати за ухо.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
Зато се моја лична библиотека из године у годину обогаћивала делима из историје егзактних наука и њихових примена. Читао би их као разоноду у часовима одмора од мог устаљеног дневног рада.
Посидонија, Акрагас и Селинунт познати својом архитектуром и пластиком, о чему нам још дан данас говоре остаци њихових храмова, сазиданих у најкласичнијем дорском стилу; Елеа остаде овековечена својим филозофима Ксенофаном, Парменидом и
После пола сата преслиша их Питагора, једног за другим, шта су на небу опазили. Из њихових одговора увиде одмах који ће од њих постати временом добар посматрач природних појава.
Већина његових младих ученика положи добро овај први свој испит. Из њихових исказа следовало је да се на источном небу хоризонта, тамо где се небески свод и површина Јонског Мора међусобно
Њихова дела овековечена су безбројним сликама и исписима на зидовима њихових храмова и њихових гробова. „И у астрономију су Египћани били добро упућени; они су се разазнавали одлично на небу и
Њихова дела овековечена су безбројним сликама и исписима на зидовима њихових храмова и њихових гробова. „И у астрономију су Египћани били добро упућени; они су се разазнавали одлично на небу и полагали своје
А мени је пошло за руком да одгонетнем тајну геометриског облика њихових пирамида“. Он ућута. Његови ученици, који су га слушали без предаха, гледаху у њега погледом у којем се читао израз
Ученици се загледаше као да питају: „Неизрецив број! - Шта то може бити?“ Питагора разумеде говор њихових очију па рече: „Сада ћу вам то растумачити“.
Из њихових причања испашће да сам ја највећи мудрац, што га је Земља носила. А Велики Сенат ће, одмах после тога, једногласно одлу
А иза њих гори ватра и црта на зиду испред њих сенке стварних предмета који се покрећу иза њихових леђа, а они виде само те сенке и сенке себе самих, и ништа више“. „Па шта је истинска стварност?
У том писму називаше Филаделфос Хијерона својим драгим братом и савезником, напомињаше духовну сродност њихових двеју држава, надахнутих хеленском културом која их у међусобној сарадњи оваплоћује и уздиже; говораше о њиховим живим
убеђени да ће ту бити заштићени од домаха ђулади која ће, због огромне снаге Архимедових машина, прелетати преко њихових глава. Што Римљани наумише, то и учинише.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
чије су штаке биле прислоњене уз столове са кривим ногама обавијеним канапом и крпетинама, онако исто као и патрљци њихових ћутљивих сопственика.
су увек хтели ону античку оданост поданика, и који су веровали да та отаџбина постоји само њих ради и ради остварења њихових амбициозних планова.
Било је хладно. Полако, подмукло магле се подизале навише, пењале до њихових ногу, увијале њихова тела хладом, мучиле њихове очи.
и ми бацамо поглед на лица својих најближих другова, која од синоћ нисмо видели, усиљено се осмехујемо и трудимо да из њихових израза закључимо шта су ноћас претрпела, о чему мисле, како се осећају, надају ли се.
пољима; и док зује и рујају ројеви око њега и круже јастребови над њим, па се ништа под милим Богом не чује до шум њихових крила и оно зујање, њега нешто гуши и стеже у грудима, да га удави.
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
Лица спавајућих не лажу: тек на њима видимо праву биједу њихових сопственика. На јави, наша су лица затегнута било каквим свјесним хтијењем или несвјесним стремљењем, оживљена било
Ћубио сам међу тим старим људима слушајући често сами звук њихових гласова и примајући у себе саму кору њихових разговора.
Ћубио сам међу тим старим људима слушајући често сами звук њихових гласова и примајући у себе саму кору њихових разговора. А успут сам зарезивао окрутном дјечјом оштрином сваку безначајну вањску појединост.
А био је вјештак у љуштењу „индијских смокава” и у уклањању њихових бодљика. Узалуд су биле Аничине енергичне батине, узалуд је стари Тома стално обнављао кресту стаклених крхотина на
смо и често говорили о мом учитељу и о његовој учитељици, то је било више у вези с оном другом, „нестручном” страном њихових личности, о његовом трзању раменом и намјештању виолине, или о њеном старомодном фицху-y и о скакутању њених
„Хајде, хајде! Драго ми је! ”... Гледао сам и њихове боре и гримасе, и изнад њихових ријечи, које су ми шумјеле мимо ушију као шушкање жутог лишћа, опет сам себи говорио: како ли се измијенио!
Па и поред тога што од њихових разлагања не схваћамо или чак и не чујемо ни слова, она опет имају неку своју озбиљност, своју тежину, своју
Та молим вас, што ће Есхилу или Софоклу надодати театар? Што ће нам представа пружити више него читање њихових текстова?
Је ли могуће да не знају? Та то спада у круг њихових елементарних занатских сазнања, то мора да пише у некаквом њиховом „стручном приручнику”!
А ту им границу ударамо увијек за један степен изнад њихових реалних могућности. Ономе који је савладао три хидре замјерамо што није савладао и четврту, ономе који их је савладао
примјерцима људске врсте деси се да остајемо згранути над кржљавошћу, над управ неандерталском неразвијеношћу њихових осјећања. И бива нам непојмљив тај трагички несразмјер у њиховој личности.
своме нијемом, никоме саопћеном и никоме повјереном, неспознатљивом постојању, није се могло двојити о истинитости њихових саопћавања, јер тих саопћавања није ни било.
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
Тако је цедио и становнике и своју дружину, док год не стану да се оплећу густе мреже око њихових недела. Кад осети да је близу крај, он убије вођа дружине, узме од државе уцену и са тим живи, док не пронађе друго
Ово ће се напослетку дознати, па онда ја немам куд. Треба из раније да знамо шта ћемо. У тај мах груну пушка иза њихових леђа. Ђурица скочи, дохвати пушку и пружи је на ону страну одакле се чуо пуцањ.
хајдуци, ови само мрдаху ногама, на позив својих суседа да изиђу, показујући тим да се не интересују оним, што је иза њихових леђа... Одмах сутрадан, око заранка, исто друштво опколи кућу Николе Чолића, богата сељака из Грабовца.
Кад окретоше подножјем Венчаца, оном шумовитом страном, зачуше пред собом познато звиждање, знак њихових јатака. Обојица се заклонише за дрва, спремише пушке и одговорише на знак.
Тесла, Никола - МОЈИ ИЗУМИ
јунских гундеља како их зову у Америци, који су били истинска напаст у нашем крају, а понекад су се под теретом њихових тела сламале гране на дрвећу. Жбуње се црнело од њих.
Један од чиновника ми је обећао крупну надокнаду у случају да успем, исто као и у случају усавршавања њихових динама, па сам се надао да ћу добити приличну суму новца.
Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака
Расна мржња је била водећа страст онога доба. Да није било оне топле љубави чешких дечака и њихових родитеља, осећао бих се веома усамљен. Сувише је била велика промена за мене долазак из Баната у Праг.
Сетио сам се сељака из Идвора и њиховог говора на поселима, њихових крилатица од којих је свака продирала право у моју душу.
се усред велике масе људи, али смо ипак могли добро да видимо председника и његовог министра и да чујемо сваку реч њихових говора.
Стари Грци су жртвовали сто волова кадагод би неки од њихових филозофа открио неку нову теорему из геометрије, а успомена на филозофа се вечно славила.
” Максвел је био један од предводника ове групе и један од најбољих примера њихових духовних ставова. У свом кратком осврту већ сам говорио о реформистичком покрету на Кембриџу који је тежио новим
мишљење да је наука о електрицитету основа електротехнике, али да је у њој наглашено присуство других наука, или њихових примена у електротехници, па према томе то није правило већ природна последица развоја.
Задивљавала га је једноставност њихових открића јер је готово невероватно да један диск може тако да вибрира да репродукује верно све сложене вибрације без
Читајте историју Сједињених Држава, од њихових првих почетака, када су се пилгримски оци искрцали на Плимут Року, пре три стотине година, па ћете наћи да је та
Сигуран сам да и становници Панчева мисле исто. Али био је потребан један светски рат да се из њихових глава уклоне предрасуде да је ово земља ”америчког материјализма.
Ћипико, Иво - Приповетке
Нагон да се спасе живот испољи се свом снагом, а као једина узданица сину им пред очима Црна Гора, стара постојбина њихових пређа.
Браћа га посматрају, као чини им се да од њега зависе њихови животи. Он се занио у читање, па не осјећа на себи њихових погледа; наоко задовољан је; досјети се да то што је написао није службени запи сник бирократскога облика, већ врућа
— рече јој господар озбиљно, а господарице пак настоје да је утјеше, мада их она у узбуђењу и не слуша, и не разабира њихових ријечи. Госпођица је пољуби, припомене јој да се ничега не плаши: све се за љубав чини.
Гледајући на немирну, усколебану пучину, неко вријеме стоје и ослушкују шум мора и хуку олује. Док вјетар хуји преко њихових глава, у заклоници је тишина; тек кад јачи удар вјетра насрне на гране других танких жбунова што у пукотинама
се, веле Павлу у очи да им срамоти племе, а неки мекши узеше ствар на лаку руку: ни бриге их није кад се не тиче њихових жена; нека свако чува своје, — па је све мирно.
сумња да се о њему говори, али људи домишљати, па се уозбиљили, а и он се претвара и кришом гледа на њих, тражи да из њихових покрета сазна о чему воде разговор.
Како су ситни и незнатни у овоме величанству хармоније! Како су ситни и незнатни према величини фанатичности и греха њихових пређа! Иво Полић осети потребу да се моли. Био је у фесу, одлучи се. Постави се у ред верника и с њима клањаше.
Није хтео да слуша, запажао је оно што се око њега догађало. Он је набрзо запазио разлику између фратарских речи и њихових дела; они су пресити, а он је гладан; њихове собе су загрејане, а њега студен бије; они се возе колима у шетњу, а он
На пољани, између жбунова, момци потраже згодно место и стручак суве мирисаве траве да га под главе подметну. Неки од њихових — а познају их по беседи и по оделу — већ се сместише, а други, по два—три, долазе у одмацима.
Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ
Јаче се осећа и њихов гласовни и слоговни састав, као и размештај њихових нагласака, па се тек сада може говорити о јампском наспрам трохејског ритма.
Лепота овога моста, која као чудо делује у „кршу и дивљини“, то су успостављени односи између њихових камених блокова, односи који подлежу сврховитом поретку.
Мада се иначе слике из њихових песама једва могу међусобно самеравати – толико су различите. Па ипак, међу њима, са књижевноисторијског становишта,
У Куленовићевим најбољим сонетима, напротив, наглашено је урањање у саме речи: тежина појединачних речи, тежина њихових непренесених и пренесених значења, њихових синтагматских и синтаксичких веза, па чак и њихових самосталних акцената и
наглашено је урањање у саме речи: тежина појединачних речи, тежина њихових непренесених и пренесених значења, њихових синтагматских и синтаксичких веза, па чак и њихових самосталних акцената и гласовних састава – све је то овде готово
речи, тежина њихових непренесених и пренесених значења, њихових синтагматских и синтаксичких веза, па чак и њихових самосталних акцената и гласовних састава – све је то овде готово опипљиво и онемогућава општи ритмичкоинтонациони
Канда око њихових речи недостаје известан значењски и емотивни флуид који осећамо у најбољим Дучићевим, Дисовим или Миљковићевим песмама.
Скуп међусобних односа знакова у сразмерно стабилизованоме систему, то је исток њихових вредности. Међусобних: то значи да су и Попине песме мењале вредност онима које су им претходиле.
Али изгледа да је мало ко то приметио. Покушао сам – на основу понашања ликова, њихових доживљаја, као и описа који се дају било у приповедачево име – да бар делимично разоткријем у заборав већ потонуло
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
одлуке или када то други место њих чине - не уводи толико у њихову свест колико нам приказује реакцију њиховога тела и њихових чула.
и у његовоме опису све оживљава, и као да се креће: заједно са кретањем Вука Исаковича и његових ратника, са померањем њихових очију, као да се креће, помера и сама околна природа.
су критичари давно приметили оно што је у првом поглављу овог рада истакнуто: да јунаке Сеоба често затичемо или поред њихових завичајних или поред туђинских река.
И заправо је ова јака песничка подлога и проузроковала да се у ликовима тежиште не налази на продубљавању њихових неједнаких индивидуалних психологија, будући да се већ и по карактеру разликују, из чега би по правилима романескног
Божовић, Григорије - КОСОВСКЕ ПРИЧЕ
Сви су људи са оружјем и оно је око њихових седишта згомилано у праве дрвљанике. Домаћице им спремају саборске цицваре, а они пију као немани.
Миљковић, Бранко - ПЕСМЕ
једни другима под челом смрти помножена са хиљаду гробова јој на кордуну облаци су узели цвет ватре из њихових руку које су последњим покретом поделиле предео на две тишине где плачу птице од пепела поѕт ѕцріптум У земљи где се
Петровић, Растко - АФРИКА
Песме црквене, католичке са латинским речима, енглеске ратне и црначке, све су биле подједнако чаробне и узбудљиве из њихових уста. Вуије је био приморан да призна да је то дивно, и да је то Африка. Седамо у чамац и прелазимо у град.
кад је морао, као и они, себи ловити „месо“ којим ће се хранити, врло често и несвесно заборављао да није један од њихових.
Над нама лете неке чудне птице које, као лептири, прате крајеви њихових репова. Ови крајеви су пера на врху невидљивих дугих голих стабљика, тако да се у први мах ни не зна да припадају тим
Они се задувавају; дрво клизи са њихових темена, и њихов напор у први мах изгледа огроман. Помало осећам грижу савести што тежим на теменима тих бедника, иако
Споменуо сам раније колико су црнци пажљиви и дискретни. Човек се никада не осећа да је праћен од њихових погледа. Тако, док се купам у мору на Гореу на сасвим златној плажи, али на самом пристаништу, без костима, са каском
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
Дошло ми да се чупам за косе. Но, хвала Богу, и они су се притајили. Ваљда и неће. Опет груну плотун из њихових ровова, и сада алаукнуше још страшније: „Уре, уре, уре!“ Били смо на граници стрпљења. Узео сам дах да командујем.
— Пробају вам глас — вели Мишић. — Знам ја ту њихову тактику. — Не потраја ни десет минута, док се од стране њихових ровова зачу неко шушкање, ломатање... Као да неко обори камен. Силуете људи указаше се. — Плотун, пали!
„Ах, братко... леле, мајко... санитет!“ — чују се узвици рањеника, који су остали између наших и њихових ровова. С наше стране одјекују још појединачни пуцњи, те сам наредио да се одмах обустави паљба.
Другојаче није могло да буде. Али то камење дошло им је наскоро главе... Између наших и њихових ровова лежали су мртви војници. Артиљерија је одмах отпочела. И њихова и наша.
Завладали смо њиховим рововима. „Лези, лези!“ — наређивао је командир, и ми прилегосмо између њихових мртвих војника. Испод нас је текла локва крви.
— Господине потпоручниче, доле на реци су Бугари. Претрнуо сам. Тачно иза мојих леђа. Али и ја сам се поставио иза њихових леђа... Шта ћу сад да радим... Војницима то нисам смео да говорим. Сваке сигурности ради, овога сам задржао поред себе.
додаје Живадин — заборавио сам где, да је целокупна људска историја једна гробница, један маузолеј срушених култура и њихових хероја. На тим рушевинама и на основу стечених искустава рађала се увек нова цивилизација.
И ја сам се решио да се сада разрачунам и са њиховим бомбашима, и са тим мерзером. Терен смо извидели... У висини њихових ровова налази се једна огромна стена, и иза ње је постављен тај мерзер.
У току сутрашњег дана ви ћете регулисати ватру пете пољске и четврте брдске батерије на простору између наших и њихових ровова. — Колико је далеко?... Грр-у-у! Дохватио сам се бесвесно за сто и мало подскочио. Срце ми је снажно ударало.
будете регулисали ватру батерија, треба да удесите тако да се наши шрапнели распрскавају на двадесет метара испред њихових ровова. Схватио сам...
— Знам. Али ако ви сматрате да вам није суђено да погинете данас, онда, молим вас, изиђите на ров испред њихових објавница. — Ех... није него, знаш... Човек тада излази изван оквира онога што му је опредељено.
— Добро, твоја воља... Да вам изложим сада начин нашега напада. Циљ нам је, дакле, да се неприметно довучемо до њихових ровова, и да бомбама разнесемо њихове топове. Наш је план овај. — Командир се замисли. Војници су га посматрали...
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
књижевности, ори се од песама и напева са дубоким коренима у свакодневном животу најширих народних слојева: у суштини њихових расположења уосталом и није поезија него поетичност.
за време рада на овој књизи омогућили да последице знатних празнина Матичине Библиотеке бар донекле ублажим употребом њихових потпунијих збирки.
Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА
Снијежне лепирице укрштају се у лету, ломе се једна о другу и шуште у тананом и меком шуму поврх њихових глава, а њих троје, старац напријед, крава за њим, за кравом Вујо, промичу чаршијом лагано и уједначено, стопу за
Поврх њихових глава шуштао је и меко лепршао снијег који је пискаво шкрипио под ногама, а око њих је као болно чамила језиво бијела
За часак се опет ненадно диже мећава. Јеле су се љуљале из корјена, шкрипећи болно, и вјетрови су са њихових врхова у помамном бијесу и звизгу тргали и разносили огранке и иње на све стране. Пријеђоше планину и сиђоше у поље.
Бојић, Милутин - ПЕСМЕ
Јеси ли сита крви што спасава? Ти ћутиш. Ветар кости развејава. (1912) ВЕРА Тада дохвати се очију њихових говорећи: По вери Вашој нека вам буде. — И отворише им се очи. (Матеј ИX, 29, 30) Глас је Господњи над водом.
Ивић, Павле (са групом аутора) - Кратка историја српске књижевности
јединства, језичког као и другог, а кад је уједињење остварено, показало се да им је оно било потребно ради решења њихових тада актуелних проблема, и да њихов крајњи циљ није изградња и учвршћивање заједничке државе, него издвајање из
Архивска грађа пружа податке о њиховим тешкоћама, о њиховој непокорности и самосвојности, о невољама њихових породица, о настојању католичког клера да их преведе у католичанство, о зависности њиховог положаја од политичких
За првих четрнаест година излажења "Гласник" је и код писаца и код њихових читалаца појачавао извесне представе о књижевним узорима према најопштијим али јединственим мерилима.
Станковић, Борисав - ГАЗДА МЛАДЕН
А по чаршији као обично. И после долажење, одлажење муштерија, комшија, њихових слугу, да из дућана код Младена што узму на послугу.
Чак до црног мрака, када их или који од слугу им са фењером или који од њихових мужева дође и одведу кући. Знао је Младен да је зато, због нестанка бабина, њеног господарства, мати му сад тако
Ћипико, Иво - Пауци
Око њих лежи сатрвен, погажен снијег, и лијепо се види траг њихових ноћашњих стопа. —Волила бих да нам је нови снијег замео траг — вели Божица, као поплашено гледајући око себа погажени
— Колико је здравих снажних људи уништио, раскућио, а зашто? Бар да му од њихових земаља бијаше потреба, да их ужива, али што? Никада није ни био на њивама, ливадама, одгојцима ...
Чељад замрије, старац престаде да моли. У кућици све задржало дах, а вани бије лед, комади долијећу до самих њихових ногу. Зло потраја неколико часова, па постепенце попушташе, док не престаде.
— Ниј е вироват' ! — одговори сухо Јуре и крену даље. По селу врвио свијет што се из поља враћаше. Из њихових разговора и уздаха разабираше се да је град, бар понешто, посвуда допро.
морскога продора долази собом носи тужне звукове, к'о нечији вапај за изгубљеним и недостижним, и пролијета поврх њихових глава, даље у простор. — Овај шум слатко ме успављује! — вели Иво, и ухвати доктора под руку.
А с отворенога продора једнако долази јаки шум, прелази преко њихових глава, зауставља се у густом боровику и јечи силним вапајем, у којем је помијешано сијасет жалосних гласова што, у
— Петре мој! — отрже се њој уздах, и потресе Иву до усред душе. Топећи се у сузама, дуго стоје загрљени. А преко њихових глава једнако вјетар хуче, удар уставља се у густоме боровику и затресене гране једнолико жаморе о далекој неугасивој
Уто изнебуха до њих докотура се вал—самац. Као да се одвојио од пучине; разлије се око чамца; сер до њихових ногу, а враћајући се котрља за собом пијесак и изгуби се у мору. А у исти час из морскога промора чу се мукли шум.
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Гледао сам њихове грубе, жестоке загрљаје, ослушкивао густе шумове њихових убрзаних уздисаја и издисаја. Јелена је, иначе, и даље остала да чека.
Са зебњом су погледали доле, у непрегледну бару жуте и прљаве водурине из које су вирили врхови кровова њихових кућа, рогаџе врхова сена, поцрнеле крошње воћака. Вода је дремала, лења и непомична, изнад плодне вратимљске земље.
Тако сам и поступио. Наредио сам људима да тих десетак испијених и измрцварених црноризаца изваде из њихових распаднутих постеља и да их натоваре на коње. Измакао сам се одатле да не бих слушао клетве и запомагања.
Па ипак уживао је он некакав особит углед међу сиротињом, која је и сама мрзела своје похлепне господаре и сјај њихових гиздавих одора.
Ниједног човека није изложио. То се показало као веома мудро. Киша њихових разбојничких стрела пљуштала је у празно по зупцима бедема, чвркала о камен и падала натраг затупљених врхова не
Призор је био стравичан. Свуда по поплочаном доњем дворишту лежале су крваве лешине и њихових и наших. Неки су их пребројавали, али ја не знам тачан број погинулих пошто сам побегао у своју одају док мртваце не
Поново ћу морати непрестано гледати њихова жута лица, слушати њихове распукле гласове и удисати киселкасти воњ њихових тела. Збогом моја лепа, промајна кутијице на врху торња. Рат је завршен. Победничко славље се разгорело.
Не, он није отишао њима да би их преобраћао у праву веру. Он се није бринуо за спас њихових душа. Лечио је само њихова тела огрезла у грех и порок. Лечио је ђавола у њима. Прихватио их је онакве какви јесу.
Међутим, ја сам ипак био у сенци њихових грехова и на мене нико до сада није упирао прстом. Уместо да се забринем над својом судбином која се на моје очи
по рукама њихове млитаве удове, трљајући њихове усахле груди, ослушкујући са стрепњом слабашне, нечујне откуцаје њихових срца? Сети се, луди дечаче. Застани мало пре него што разастреш по столу своје травчице.
Сакрили смо их под земљу од лешинара. Зар је требало да извадимо из њихових груди копље које их је спојило од сада па за сва времена у самртном ропцу?
Зар је требало да их растављамо из првог и последњег загрљаја? Зар да с њихових тела оперемо њихову помешану крв? Зар да их окупамо од страсног зноја, обучемо у друго, ново рухо, искитимо цвећем и
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
Али после 223 месеца, т.ј. пошто је Месец 223 пута прошао кроз све своје мене, они се опет нађу у оној тачки пресека њихових путања, па се онда деси опет ново помрачење Сунца.
Код Питагорејаца све је број и пропорција. Полупречници њихових кристалних небеских сфера стоје у хармоничким пропорцијама, а једна, нама нечујна, музика тих сфера употпуњава ту
Обишао сам и Принкипска Острва и науживао се њихових лепота. У слободној природи осећам се несравњено боље него међу зидинама Цариграда.
То су оне године које се свршавају са две нуле. Оне су у Грегоријанском календару само онда преступне ако се број њихових векова даде без остатка поделити са четири, иначе су обичне.
преступна свака година дељива са четири, са изузетком секуларних година, које ће само онда бити преступне ако број њихових векова подељен са девет даје остатак два или шест.
а њихова два прастара дома, у којима се још сачуваше Исајловићеви портрети Тодора и његових синова и још друге слике њихових супруга, синова и снаја, остадоше усамљени, нека врста породичног музеја.
Значи да ова последња планета треба 248 година док обиђе Сунце. Ја сам моделе планета сместио дуж њихових путања у онај међусобни положај у којем се оне баш данас налазе; при томе сам стазу која води од павиљона ка Дунаву
отстојања охлађених небеских тела од оних која их загревају, разни нагиби оса око којих се обрћу, специфичне особине њихових атмосфера, све то чини да у тој безбројној множини светова нема два сасвим једнака, као ни у шуми два једнака стабла.
пронашао: „Квадрати времена обилажења појединих планета око Сунца стоје у пропорцији трећих потенција великих полуоса њихових путања.“ Ето, тако је Кеплер из вечне књиге неба прочитао три важне реченице.
Увек ми је било највеће уживање када сам могао да се одвојим од света, људи, њихових ситних интереса, ниских пожуда и уских погледа, и спасем у природу.
Зато им морадох данас опширно испричати шта сам све за време рата претурио преко главе. Сажалителни изрази њихових доброћудних лица показаше ми јасно да је наше пријатељство остало непомућено, иако сам за време борбе стајао на
Но, тај се распоред мења без престанка. Планете се обрћу око својих оса, што проузрокује промену њихових дана и ноћи. Сем тога, обилазе оне око Сунца, а при томе њихове осе не стоје усправно на равнини њихових путања.
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Отуда ваљда она чудна зависност Јевреја од жена, надмоћ жена њихових... Погледајте Стари завет. У Старом завету има жена владарки, има богатих, лично угледних девојака за које младожења
Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА
Оно се смејало слабостима као и врлинама, јер су људске врлине често веће слабости од њихових мана. Оно се смејало узвишеноме као и униженоме, јер узвишени је често мање душе од онога кога он са висине погледа.
Жалосно је по који пут погледати ту децу осуђену да уче латински. Са њихових се усана обично изгуби осмех младости, са образа им ишчезне руменило, у очима угаси сјај и младо им се чело избразда.
— гунђа у себи латинац, хотећи као да пребаци колегама да су ђачки стихови последица њихових оговарања. — Па онда — настави директор — већ сам ове године двапут кречио та одељења због стихова који се односе на
Па и то би се дало разумети, али за музиканте правило прописује да су дужни одати поздрав „према својству њихових инструмената“. То нисам могао никако да разумем.
Такав би поздрав, ако би се извео „у својству њихових инструмената“, могао бити чак и неучтивост. Кад си и ту важну обуку, поздрав, свршио, онда ти даду пушку, и од тога
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
Командант наређује да су официри у сталном додиру са војницима и да их уверавају у штетност њихових намера. Саопштавам ту наредбу командиру треће батерије. — Добро, молим те, шта да им говорим?... Да не беже!...
Људи се са муком извлаче и нека чудна сличност постоји у изразу њихових очију и оних преморених животиња. Очни капци су навучени и кроз њих блуди мутан поглед.
Аероплан одлете. Пошао сам одмах да нађем војнике. Али нигде их не беше, па ни коња њихових. Мој коњ је само стајао везан... Сиђох до пута, и тада угледах у даљини како се на коњима беласају џакови брашна.
Уто се Живадин гласно насмеја. — Пази га, он не верује — и Душан муну Луку: — А ми смо прошли поред њихових штала. — А где су? — пита љубопитљиво Средоје. — Близу... нема четири километра одавде. Живадин се пригушено смеје.
Војници су у шлемовима, на леђима носе ранчеве, а на ногама жуте ципеле. Са њихових лица капљу грашке зноја. Њихов је поглед замишљен, а лице укочено. Ишли су журно. На челу батаљона јахао је командант.
Принесемо руку шлему у знак поздрава и потерасмо коње даље. Коњи су грцали од умора и са њихових вратова капао је зној. Топлота је била несносна. Откопчали смо јаке блуза.
Батерија је за собом остављала облак прашине. Бугари нас сигурно виде одозго, али смо несумњиво ван домета њихових топова. Али шта ће бити кад наиђемо на село Доњи Пожар, које је под артиљеријском ватром.
Како су угледали непријатељске коњанике, ови пешаци су одмах отворили паљбу на њих. Најпре насумице и преко њихових глава, да не би побили и наше, а онда, поведени и ободрени од неких официра, који се однекуд створише међу њима,
Али услед грувања наших топова и трештања експлозија од њихових граната, губили смо оријентацију. Била је то права „бубњарска паљба“.
Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Мислиле звездице, премишљале, од силних њихових мисли варнице небом летеле, никако да се сете ко би за Тау Ка најподеснији гласоноша могао бити...
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
„Одело њихово и њихових жена било је богато и кићено, како се у песми описује, мегдане су делили, зубима се клали, у чету ходили, братимили
прота Ненадовић радо слушао јуначке песме, тако су нам капетани избирали и доводили најбоље певаче из њихових кумпанија); а у Кладову и Брзој Паланци имао сам гусле у кући, и, осим различних војника који су ми певали, једно
настајале савремено или бар скоро савремено1 догађајима и јунацима који су послужили као материјал и прототип њихових сижеа и књижевних(!)2 ликова“.
разд’јелише војску, њи четири кô четири брата, пак на граду отворише врата, и одоше с војском по тефтишу кроз њихових седамн’ест нахија.
вам да је народни певач пре (и, можда, само) хтео да истакне разлику између Мусине и Маркове снаге него разлику између њихових класних интереса. Муса је рођен на плочи студеној, у природи, и отуда потиче његова чудовишна снага.
Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
Почело се причати о припреми устанка против туђих освајача, Нијемаца и Талијана, и против њихових слугу и помагача, усташа.
Сви су били гладни, неиспавани и забринути због својих код куће. Није се знало је ли непријатељ продро даље, до њихових кућа.
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
Индикт казује се — повељивање, римска заповест од ћесара њихових. И заради оваквога посла то се је пронашло онда, каде су Римљани свим овим светом владали; то месеца септемврија