Јакшић, Ђура - ПРОЗА
прође на миру; али се већ око Ускрса ужурбала сиротиња, и тражаше од богатијих својих суграђана помоћи; али залуду!... Њихово срце беше тврђе од гвоздених брава на вратима њихових кошева и амбарева...
А то је, опет, њихово начело: лагати и живети... И они су се баш по самом том начелу побратимили. Од њих је далеко она узречица: „Живиш, да
Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ
и јуначнији од лавова, а лав неће то нипошто да призна, но напротив утврждава да је један лав јачи од неколико људи. Њихово преније потезало се задуго, док по случају намере се Хелгде на икону Херкулову, гди бијаше изображен ови како дави
| Наравоученије Несогласије христјана подигло је Турчина; њихово согласије понизиће га. Неслога браће сатире и у срамоту их погружава, а блажена слога и јединодушије возвишава их и
змија, и облести Еву, а ова са свом неисказаном својом љубовију к мужу свому, прелаштена будући, препасти и њега. Њихово непослушаније сасвим је основато на незнању, јер да су они знали шта ће се из тога родити, не би се преварили: ево,
Што су језуити чинили, јоште мислили (да су могли), томе је узрок њихово зло славољубије и лукавство. Јуче, 24. декемвра по римском, стоји у новинам: у Гоји граду, у португалској Индији,
Такова љубов не ограничује се само онима који у њихово време живу, него се распрострањује и до оних далеких родова људи који ћеду на хиљаде година по њима живити.
да учине које добро дуговремено, и ако је возможно вечно| често су принуждени замерити се онима у којих време живу, и њихово негодованије на се привући, и гњев, злобу и мрзост против самих себе воздвигнути.
древним у непроходимим ливијским пустињама пустиником (како житија њихова гласе) воздушни, или боље да речем: чрез њихово воображеније начињени духови у жене (и по свој прилици лепе) су им се претварали, и како на сан тако и на јаве
За ова два узрока: прво, што је њихово срце чисто и слободно од премногих страсти и злоба које великих господа и богатаца срца непрестано гризу и муче; а
и њихове пјесне излазе им из сред срца; а богате фамилије, кад их из далека гледаш, неописано и непоњатно ти се чини њихово благополучије, а кад близо дођеш и внутрењаја срца њихова познаш, гди је право седалиште благополучија или
Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
конференцији внутрених дела о тому посоветовали, како би се желанију српски̓ емигранта удовлетворити могло, будући да њихово желаније са желанијем императоровим сасвим сагласно јест.
Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
Чим се која наздрави — одмах Ђуко пали из пиштоља; учитељи и попови тек завију на стотине завијутака оно њихово дугачко: »многаја љета«, а вирауни почучну као орлушине око стрвине па тек дрекну из петних жила: »зоооорт! зорт! зорт!
Кевћу, вели, као пашчад. Може бити, ово је њихово штене, па заврљало чак амо. — Јао мени, кукавици! Шта ћу са оним човеком сад? — учини Смиља забринуто.
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
Радили су с планом. То се видело и по томе што наједанпут по свима варошима у Србији поставише своје људе, који у њихово име почеше управљати нахијама (окрузима). Те окружне старешине назваше „кабадахије”.
— Дакле, велиш: Турчин и Маринко? — Њих два! — Криви колико и Лазар? — Још кривљи!... Управо, то је њихово масло... Је ли доста сад? — Доста, хвала ти!... Збогом! — Збогом!... И Станко изиде из воденице.
И све ћу за те учинити!... Хајдмо твојој кући... И кренуше се. Кишне капи са оголелих грана падаху на њихово руво. Крушка је тешио Лазара: — Не брини! Кад се ја чега прихватим, оно мора ићи.
Онда сте видели како ројем полете у очи. Тако исто и Турци. Дарнуло се у њихово господство, у њихову силу. Зар се погани рајетин смео дрзнути да дигне руку на свог господара?...
Истина, био је нешто блед, али ведар и весео као и пре. У дугу дану шалио се са Сурепом, који беше радостан што њихово оздрављење тако напредоваше, па је пристајао на сваку шалу... Једног јутра рече Станку: — Ја бих ти нешто рекао.
Дучић, Јован - ПЕСМЕ
Мирис јасмина мешао се са љубичастом светлости ноћи у којој је спавао мртви син Божји. Војници су били поспали. Њихово оружје и шлемови светлили су око гроба.
Војници су били поспали. Њихово оружје и шлемови светлили су око гроба. Њихово дисање губило се у напорном дисању ствари и биља, које се чује у ноћи када зађу влашићи и месец.
Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
та је сабљица, таконазвани „рапир”, оштра само до половине, и они се секу само врхом, и то само по лицу — да види свет њихово јунаштво.
Станковић, Борисав - БОЖЈИ ЉУДИ
Чим почну да допиру у варош звона са цркве из Шапранца, мени се увек, увек кад год сам чуо то њихово тихо, пространо, гробљанско звонење, заједно с тим звонима причињавао и он, где онако згрчен, гегајући иде испред
Африка
сиреном, пролазећи поред једнога црначког села, што су црнци из околине Табуа пристали да раде на броду једино ако њихово село буде тако поздрављено. Тиме су се они опростили од породица.
Сељани, што ме прихватише и поведоше својим домовима, рекоше ми да је њихово село Мали Париз. Обрадова ме та идеја. Нису ли нам за време повлачења становници Андријевице са поносом причали како
Њих је живот односио из моје близине, али ја нисам никада престајао осећати њихово присуство у оном комплексу богатства које чини да нам је живот драг.
играо ради нас, разилазио се: кажу нам да у другом крају успаванога села Бауле ипак играју под маскама: вечерас је њихово вече. Идемо кроз село где све спава; стока око дрвета, по двориштима, узнемирена сновима.
Моји су црнци љубазни, весели, и насмејани. Ја им праштам бекство, а и иначе је право уживање слушати њихово неразумљиво брбљање.
Сада је њихово муслиманство један бизарнији фетишизам. Џамије су од набијене црвене земље, са терасама и купастим минаретима из којих
И сад је њихово друштво прави пакао угледања, исмејавања и пакости. Граја свађе и битке не престају. Бубу крешти поваздан.
Црњански, Милош - Сеобе 2
Пошто је он био у војсци испредњачио, а најбоље, међу њима, знао немецки, браћа су га изабрала да он, у њихово име – ако буде потребно – говори. Међутим, сад је Ђурђе стајао занемео, и ни у нос.
Махалчани су на то псовали бога и лелекали. А он им се подсмевао и понављао, као у шали, њихово: „О Боже, Боже!“ Хусари, са пиштољима, пратили су га по Махали.
Јахала је са њим, на егзерциришту, много, али се њихово, рођачко, пријатељство, изненада прекинуло, и нико није знао зашто.
Узалуд узимају и своју децу на крило. Узалуд их милују по косици. Узалуд се дозивају, немо, у ноћи. То њихово дозивање остаје без гласа и они остају лежећи, једно крај другога, непомично.
Наводио је разговор на то, како је имао младу и добру жену, како су сретно живели, како је њихово мало дете умрло и како му је и жена умрла. Он је сад сам. Не мисли више да се жени. Воли своју мртву жену.
А то га је узнемирило. Иако је и он залазио, у Темишвару, и Варадину, по наређењу, у куће кирасира и њихово друштво, ова раскош, у дому једног управника ергеле, била га је изненадила.
Зар то није неправда? Нека размисли капетан о томе. До сад су путовали тако лепо. Њихово путовање се међутим ближи сутра, или прексутра, крају.
Најзад се све добро свршило. Божич је пољубио, при растанку, капетана у образ, а изразио наду да ће њихово пријатељство, склопљено уз пут, бити више него епизода, у њиховом животу. Нада се посети капетановој, ускоро, у Вијени.
Тај дугајлија је био неспретан само у друштву жена, и својих рођака, јер је био забринут за њихово добро, али, кад би остао сам, имао је храброст сабљаша, високих, који имају дугу руку, а немају децу.
Желела је да Павле гледа за њом кад одлази, јер је волела његове очи и њихово плаветнило. А морала је да га учи и томе, да жена хоће љубави, каткад, и на дану, а не само ноћу.
Да ли би могао, све, да докучи, што говоре, што мисле, што осећају, Чрногорци? Да задобије њихово поверење? Пошто амбасадор застаде, и, очигледно, очекиваше неки одговор, Павле му рече, збуњено, да су они, Серби, и
Копша је био чуо да, у лазарету, умиру двојица, па се надао, кад умру, да ће се, ваљда, неко сетити да њихово питање реши.
Теодосије - ЖИТИЈА
на падинама горе и у њезину подножју многе испосника, сишавши са горе испитао је њихов најсуровији живот, и видевши њихово пустињачко и безметежно живљење чуђаше се и весељаше се и у души узрасташе што се удостоји видети такве Божје људе.
А пиће њихово бејаше из камена планинскога слатка текућа вода што гаци жеђ. И не бејаху порабаћени многом спавању. Видевши да су
његове, у којима прослави Бог сву вољу своју̓, прославимо, да се достојно и према могућностима на свако добро дело њихово ради Бога угледамо.
А ако за време и одлаже свој гнев, Бог трпи такве покајање њихово очекујући, а ако они и опет остану непокајани и не обрате се к њему, још грчу муку себи спремају, као и овај о коме
Многе противнике који се на отачаство њихово, на српску земљу подигоше, молитвама Богу посрамљене одбише, а неке и сасвим срушише и убише.
И беси се више не усудише борити се с њим, Нити се к њему приближити смедоше. Али хвалисање њихово, што му рекоше да на крају живота чак и неке Велике надвладају, не заборављајући у срцу ношаше и као нож у души својој
Да није ко од познатих му пре нас дошао и с њим се радује? Али какво је то чудно њихово весеље, јер ни песама силу не успевамо схватити?
Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА
Кад се изврше антрополошка мерења на неком броју људи у ком било крају без обзира на њихово порекло (тј. одакле су дошли), показују се за Јужне Словене антрополошке разлике које могу бити само погрешне.
Пре него што пређемо на психичку класификацију Јужних Словена, треба да укажемо на њихово етничко јединство и на њихове заједничке психичке особине.
Лично достојанство, поштовање и пажња према старцима, понашање према деци и женама, пријатељима и непријатељима, њихово држање на саборима, све показује нарочиту отменост у начину њихова живота и осећања.
одакле долазили, ови се досељеници нису груписали према области одакле су дошли, осим у неким деловима западне Србије. Њихово мешање и стапање са старим становништвом било је услед тога утолико тешње.
Најдаровитији се, међутим, знају удубити у питања и способни су за велика психолошка проматрања. Понекад уз њихово лукавство иде дубока мудрост. Милош Обреновић је имао ове особине у највишем ступњу. Ере необично воле да се школују.
Најзад, интересују се више за верске и материјалне ствари, него за интелектуална питања. Уз то се њихово интересовање за материјалне ствари пробуди само онда кад су у питању њихови лични интереси, и тада се покаже онај
Најзад, интересују се више за верске и материјалне ствари, него за интелектуална питања. Уз то се њихово интересовање за материјалне ствари пробуди само онда кад су у питању њихови лични интереси, и тада се покаже онај
У Лици и у Загори су се напротив ретко могле испољити тежње за независношћу: њихово је становништво силом прилика било приморано да се стави у службу Аустрије или Млетака и да им даје пандуре и
Тешко је задобити њихово поверење. Али им душа одмекне и чисто процвета под утицајем слободног живота за којим су вековима чезнули.
знају више влашки, још нису усвојиле славу и одсуство славе код неких породица централног типа махом се може свести на њихово аромунско порекло.
Међутим, њихово национално осећање остаје неодређено или без дубине; њега не води, као што то иначе бива, нека врста националног
Словени су се и погрчавали и поарбанашавали. Иста вера је, нарочито у варошима, олакшавала њихово погрчавање, које се извршивало на миран начин. Међутим је поарбанашавање увек било само последица насиља.
Нушић, Бранислав - ПОКОЈНИК
Ја сам их нарочито и позвао ради тога, јер што вам будем говорио биће и у моје и у њихово име. МАРИЋ: Молим! СПАСОЈЕ: Ви знате да вас у стопу прати полиција? МАРИЋ (изненађен): Полиција?
Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ
Осим ње у кући је још осморо деце, а она је при горњем крају лествице, иако су јој два брата ожењена, а њихово потомство представља нешто, што Рашида, није у стању да свари. - Коте се као пацови! - рече забацивши косу.
Упитах се хоћу ли и ја ако се оженим Рашидом кроз неких тридесет шугавих година заузети њихово место, али то је као и већина мојих питања било питање без одговора.
Постепено, њихово узбуђење окретало се против мене. Схватате: одавали су дужно поштовање мртвацу, овај уопште није био мртвац и они су
Он је на време обавио све то. А Попара? Попара није знао шта се налази у оним писмима. Блажени нишчи духом, јер њихово је царство небеско. Нисам желео никакво царство а будућност ме не интересује. Оно што ће се десити, десиће се.
Црњански, Милош - Сеобе 1
Велико јато врана мора да је пролетело однекуда, јер њихово грактање испуни ноћ и поче да се диже у висине. И тек што је, онако тргнут из сна, полубудан, покушавао да се, у
И тако је многа лепотица, жељна сасвим нечег другог од њих, узалуд седала љубазно у њихово друштво, кријући свој смех иза лепезе, а трепћући очима, јер су је они примали као од беде, стискајући грчевито једном
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
МАГИЈА И ХИГИЈЕНА 105 ПОВИЈАЊЕ: ОБИЧАЈИ И ВЕРОВАЊА 107 ЗУБИ И МАГИЈСКЕ РАДЊЕ ЗА ЊИХОВО НИЦАЊЕ 108 СТРИЖБА 110 ТАБУИСАНИ ПОСТУПЦИ 112 ДРУГА ГОДИНА 114 ПРОГОВАРАЊЕ: МАГИЈСКИ ПОСТУПЦИ И
Јасно је да се ови „обичаји“ не упражњавају да би се добило женско дете, већ напротив, да би се спречило њихово рађање. Према томе, они су пре поступци за добијање мушке, а не женске деце.
не наслућује њихов смисао, односно не спомиње се да су ти поступци усмерени или на сакривање породиље од демона или на њихово уништавање или растеривање.
Док се дете свечано купа, отац или мајка ваља да раде онај посао који би волели да њихово дете ради када одрасте. Тако, рецимо, у Гњилану мајка, док се у цркви обавља крштење, чита неку књигу да би јој дете
злих очију и урока, пронађене су многобројне заштитне мере и магијски поступци којима се настоји да се пердупреди њихово штетно дејство.
Зато мајке увек на пелене мећу нож или дрво као заштиту.⁵⁶ ЗУБИ И МАГИЈСКЕ РАДЊЕ ЗА ЊИХОВО НИЦАЊЕ Ницање зуба прати мноштво веровања и магијских радњи чија је сврха да олакшају и убрзају овај процес, као и
МЕЊАЊЕ ЗУБА У шестој-седмој години детету први, млечни зуби, почињу да испадају, а на њихово место долазе нови, стални зуби.
“). За развој личности детета, откривају пословице, од највећег су значаја родитељи, њихове црте личности, њихово понашање („Каква мајка, онака и ћерка“; „По оцу се познаје син, а по мајци шћи“).
и најраспрострањенијих друштвених и културних институција коју чине одрасли за репродукцију способни партнери и њихово потомство.
култури сматра се да су старији несумњиво и мудрији, искуснији, способнији од млађих и да зато заслужују њихово поштовање. Народ каже: „У старога глава, у младога снага“ и „Млад знаје једно, а стар много“.
„Заједница која зависи од непрекидног напорног рада свих својих чланова не може да толерише њихово дуготрајно издржавање.“²⁴ И мала помоћ детета на селу веома је драгоцена и по свом значају велика.
То подразумева напуштање егоцентризма, разумевање групних норми и њихово усвајање као сопствених. Друштвене игре с правилима, игре надметања и мењања улога (од побеђеног до победника)
Максимовић, Десанка - ТРАЖИМ ПОМИЛОВАЊЕ
За сужње, царе, помиловане, за њихово помиловање од воденичког камена теже. ЗА ЧОВЕКА КОЈИ ЈЕ ПОГУБИО ПЕРГАМЕНТЕ Тражим помиловање за човека који се
оне који не пале и не жаре, за старе подвиге и за славе старе, за оне чији је завичај на обалама прошлости остô, за њихово горко сећања задовољство, за оне који угашена сунца бране, који се сећају снегова од лане, тражим помиловање.
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
— али већ сутрадан, првог, десетог или двадесет и петог, стизали су нови гости и говорили за комад обале да је то њихово место, и све је било исто. Не, не, заиста је крајње време да се пакујем! Био сам са келнерима на ти.
Стићи ћемо изморени проводима, уморни и згађени пред њихово мудро лице: тела ће нам бити истрошена, а кола чијом смо се брзином толико поносили — изрезана у старо гвожђе и
да изблиза разгледају великоварошане, странце, уопште, особе које је тешко видети у једном таквом месту какво је њихово.
Замолише га за интервју. Није им га радо дао, али кад већ пристаде, хвалио је учтиво њихово место и климу, изјавивши да више не може да поднесе несносну гужву главног града и да ни они сами не знају каква је
Одбио је и подигао чашу у њихово здравље. — Шта ће ми кућа — казао је — кад ћу једнога дана имати читаву улицу! Затим је разбио чашу.
Умирише их, рекавши да је Песник по свој прилици изабрао њихово место само због успомена из детињства. Када и та сенка би отклоњена, почеше да га позивају и по кућама.
је он, човек који је видео толико света и упознао тако много значајних људи што су мењали историју, ипак схватио да је њихово место кудикамо најбоље, што су они, уосталом, одувек тврдили.
Матавуљ, Симо - УСКОК
Па то је што и умријети! Срце му се стиште од помисли да више неће видјети своју драгу Лудмилу, свога зета, њихово дијете, које носи његово име!
— Чувах стоку у страни више нашега села, па заспах. Кад се пробудих, а оно стока отишла на њихово поље. Потекох онамо и опазих Илију Драгова под дубом, гдје сједи.
Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА
Правих дечјих писаца врло је мало. Њихово обраћање деци има смисао једне формалне погодбе. За њих је игра добијена или изгубљена пре него што се дете као
Поповић, Јован Стерија - РОДОЉУПЦИ
ГАВРИЛОВИЋ: Ја ћу онако поступити као што чине родољупци. Ваљда ћи и ја доћи у число њихово. ШЕРБУЛИЋ: Никад ни довека. Који је био лане мађарон, тај ће се као такав и подерати.
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
дижу се жалбе против злоупотреба црквених људи, истиче се потреба да се њихова власт ограничи, њихови приходи одреде и њихово образовање подигне.
и само у књигама које не потписује он напада на српске архијереје који занемарују српске националне интересе, на њихово властољубље и среброљубље, на лење и незналичке калуђере које назива »шумским беспосличарима«.
јотист«, »фанатичан Вуковац« и у Путу он је без поштеде напао противнике Караџићеве, њихову штуру класичарску ученост, њихово педагошко цепидлачење, њихов уски и нетрпељиви конзерватизам у питањима језика и правописа.
Милићевић, Вук - Беспуће
са раздрљеним кошуљама кроз које се црне прса, у прљавим гаћама, закриљене од сунца различитим шеширима који причају њихово мучење и пребијање по туђини.
Са једним нејаким очајањем, она се мољаше пред жртвеницима, и док су њезине другарице спокојно спавале и она чула њихово одмјерено дисање, она тихо шапуташе научене молитве, и успављиваше се ријечима из молитвеника. .
Сремац, Стеван - ПРОЗА
Поодавна се датира њихово непријатељство, још од лањског пролећа, кад му је мачак дрско и вешто здипио читав јагњећи бут.
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
— А како си ми ти, рођени Раде? Како ваш Ниџекања, гања ли још политику или се већ дозвао памети? За жене и њихово здравље Петрак се никад није пропитивао.
У немирним сновима становника удаљених брдских села још се чује њихово халакање и виде се гарави димови поврх зелених шљивика.
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
Оне друге стале и тапшу рукама. Осећах стид; али је ипак не пуштах од себе. У зраку бруји клик девојака и њихово тапшање, из баште пирка свеж ветрић, а хладовина са свежином се све више шири...
Покаткад чуо би се туп, металан звук мотике, промукли гласови раденика и њихово дозивање, али је све то, опет, на махове, разносио још топао ветрић, који је пиркао преко ове равнице.
хаљине, из јендека и међа вију се густи димови, чује се прасак сувих лозинака на ватри, узвици при товарењу крблâ, њихово крцкање, кикот девојака, разговор жена и витлање деце...
био на опрези, а у погледу његову и целом изразу лица осећало се: да он зна да их је прекинуо, да је упао, да није за њихово друштво и да треба да иде; и ићи ће — али опет није могао да иде.
хладну ноћ, ону мрко-гвоздену месечеву светлост или да не чујем Томчин страшан глас, како бије Цигане и испред Томче њихово пиштање и витлање по пустој, немој чаршији ... ОНИ Чим сам ушао на капију, предусрете ме жена му Марика.
Узалуд би их заустављали, молили, они би одлазили, изговарајући се увек једним истим: „Нека, нека. Има кад.“ А то њихово „има кад“ требало је да буде: кад још неколико њива и винограда купе, кад им: он, син, Мита, порасте, па ожене га, и
Свећа на среди стола осветљавала их је. И све се то Аници учини неугодно, највише што јој сви они, што јој њихово весеље не дође онако домаћинско, с неким редом, поштовањем: старији, млађи. На пр.
Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ
“ —тако некако, штатијазнам! А онда, сасвим случајно, натрапате једнога дана на нешто њихово, штампано у неком бедном штреберском средњешколском листићу и удари вас начисто шлог на лицу места!
Богами! Што је најгоре, где год се макнем, натрчим право на оно њихово чувено питање које ме мазне право у дијафрагму: „Где ћеш за Нову годину?
Питам се само одакле вам толика лова за њихово перје? То се питам! Па, јесте ли ви нормални? Како ће се одевати кад сами почну да шљакају, а навикли на тај нивеау?
И све оне друге смо наџивели, Чарли, што их више нема, а њихово дело, као, живи! Сви би они, да могу, радо променили своје дело које живи, само да буду мало као ја, то јест живи!
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
Обоје су се обрадовали када су ме видели. Али је њихово расположене било већ помућено кад сам им рекао да сутра изјутра треба да кренем. Мајка се заплакала. Отац је ћутао.
Увиђао сам колико је тешко њихово душевно стање, па ми се чинило: лакше ће бити и њима и мени кад се растанемо. Погледао сам на часовник. — Е... — Шта?
Неко је издавао наређења, али се не сећам да су извршавана, нити знам да је ико контролисао њихово извршење. Где се ко затекао, легао је на тврду земљу и заспао.
Они су сада у висини Чеврнтије. Ми смо враћени да ватром наших топова штитимо њихово одступање. — Дакле, ми нећемо више прелазити? — запита неко. — Не, не! — одговори одлучно командир.
Пешаци застали и поседали покрај плотова. Неки од војника шуњају се по празним двориштима. Чудновато је њихово спокојство, као да иду на маневар неки. Мало даље окупили се око бунара и пуне чутурице.
Аустријска артиљерија је тукла наше ровове, али, за срећу, шрапнели су се распрскавали сувише високо, те се њихово дејство није осећало. Сада су почели да траже и нашу батерију.
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
Јаднице !«... Беше јој жао ових глупих ширета — жена, јер она не познаваше њихово стање ни намере. Она им одговори пријатељски: — Ваши људи тамо уписују... они вас знају најбоље, па њих и молите.
се добро, а последица те слоге беше нечистота, која се морала трпети, и јевтине намирнице, које су још више учврстиле њихово пријатељство. Они су сад врло интимни, међу њима нема никакве засебне тајне, договарају се озбиљно и поверљиво о свему.
Вељи као да беше мало незгодно њихово присуство, он се опет окрете учитељицама и стаде их нешто задиркивати. Гојко то опази, па чим виде да је Љубица
Црњански, Милош - Лирика Итаке
Песник зна само да су тамо дошли из оближњег села Црња. Песников отац мислио је, и причао, да је отуда и име њихово, које су добили при сеоби из Црње у Итебеј. Може бити.
Такав сам улазио у кућу тих разних младих девојака, и у њихово друштво, и оне нису ни сањале кога имају у друштву. Само ме је Ромилда Морпурго познала, и у домину.
НА РИБАЊУ СА МЕСЕЦОМ Лутајући по Приморју ја сам, свако вече, гледао како рибарске барке излазе у лов. Њихово је време ноћ, кад се свици јаве и месечина разлије по огледалу мора.
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
Има две врсте застарелих момака. Једни су од раног доба навикли на чистоту и ред; она се постепено тако урезивала у њихово биће, у њихову душу, да је постала саставни део њихова живота.
Чистота, ред, симетрија — то је њихов живот, њихово дисање... Они им жртвују све. Због тога се они плаше и сваке помисли, да може неко друго биће, нека личност са стране
Чини се изнемоглом болеснику да слуша и њихово шуштање, и оно му изгледа онако исто злослуто и језиво, као и последњи одјек јасног звона...
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
им рујем горе — у гомилицама нешто ћућоре; погнутих главица, црвено-сјајне, шапућу росне баштенске тајне; а лишће њихово ћути, чучећи, тек тако, да свежањ буде већи. ЛУБЕНИЦЕ Сазреле су лубенице Покрај воде Студенице.
Петровић, Михаило Алас - РОМАН ЈЕГУЉЕ
значкама, испитивани су рибари на које се успут наилазило, хватане су и проучаване јегуљине ларве у свима морима, њихово кретање, провераване су претпоставке о миграцијама ларви и јегуља, и т. д.
исте појаве као и у дубинама између Бермудских Острва и Саргаског Мора у Атлантском Океану: сићушне јегуљине ларве, њихово радијално распростирање са тога места, њихове миграције и метаморфозе.
у сребрнасту; 7˚ свадбено путовање сребрнастих јегуља од слатких вода до светског плодишта у Атлантском Океану и њихово расплођавање на томе плодишту.
На слици 13 је обележено кривим линијама њихово поступно рашћење при удаљавању од плодишта у разним правцима; бројеви на слици означују дужину ларве у милиметрима.
70˚ северне ширине, док друге силазе на југ испуњавајући топле воде Средоземног мора, јужне Европе и северне Африке. Њихово пространо царство обухвата све европске, како хладне, тако и топле воде, од Урала до Азорских острва.
земљиној невидљиви истовремени сигнал за полазак на велико прекоокеанско путовање из слатких континенталних вода на њихово опште, заједничко плодиште, удељено хиљадама километара?
До пре неколико година Бермудска острва су била главна база за криумчарење алкохолних пића и њихово увожење у Америку, где су била најстроже забрањена.
После рата њихово село није више на граници државе, па је, бар онде где су они радили, престала потреба криумчарења. Па пошто нису били
Петровић, Петар Његош - ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ
Земља стење, а небеса ћуте... Луна и крст, два страшна символа — њихово је на гробнице царство. Сљедоват им ријеком крвавом у лађици грдна страданија, то је бити једно или друго.
СВЕ УМУЧА, НИКО НИШТА. КОЛО Три сердара и два војеводе са њихово триста соколовах, соко Бајо су тридест змајевах мријет неће док свијета траје.
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
Па онда исто тако је знала, када би они мислили да она увелико спава, за оно њихово, материно и очево, дуго, ноћно, седење, целе ноћи немо, без речи, а из очију им се види: како све ово треба једном
Знало се само да је испод цркве, да води на друм, и да поред текије и преко винограда излази на границу. Њихово село било тамо у Турској, одмах иза манастира Светог Оца. Куће све од камена, чак и кровови од камених плоча.
Особито се истицало нарицање сељанки, његових тетака и стрина. Оно њихово просто једноставно нарицање, али тако силно н јако, да је изгледало да се с тим плачем и сам кров и кућа диже.
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
Није им ни говор разумијевао, но на прсте разговараше ш њима. Ипак бјеше му пријатно њихово друштво. Погледа се — кад тамо и њега прерушили; украј себе нађе штуц са натакнутијем бодежем.
Уз то, како га невоља нагнала бјеше да се понешто претвара, умно је отклонити њихово подозријевање. Дакако да је нашао начина да се са стриком састаје. Вира пак чекала га је и дочекала као озебао сунце.
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
називи за оне животиње које наносе зла и штету, већ им се еуфемистички промени назив да би тобож на тај начин избегли њихово присуство.
Сам начин њихова излагања, обично кроз градацију, као и само њихово мистериозно казивање, уз разна обредна средства, осим тога и непосредно обраћање болести као да се говори живом бићу,
Као посебан циклус занимљивих песама издвајамо песме, намењене у првоме реду деци, а које опевају разне животиње, њихово чудно одевање, особито њихове љубавне авантуре, а има и правих епски заснованих женидби (Зечева женидба, Женидба
ову ствар, молећи га да је избави и спасе, да ће се њих двоје узети, те ће све оно благо што је у граду бити њихово. Пастир пристане, и дјевојка се створи змијом, те је плазила по неком штапу да пољуби пастира.
Завади се наше и њихово село около границе, и дошло до крви, па да не би много крви пануло, уговоре да њихово село одабере једнога мегданџију,
Завади се наше и њихово село около границе, и дошло до крви, па да не би много крви пануло, уговоре да њихово село одабере једнога мегданџију, а ми другога, па чије буде јунаштво, нек је његова и правда.
Свети Сава - САБРАНА ДЕЛА
сами себи сагрешења у себи, притецимо ка другоме, који нам може расудити зле обичаје, који нам стварају погубу души. Њихово оправдање, ако је праведно, тражиће од вас праведни и непреступни Судија.
на сваком богослужењу — на јутрењу и на литургији и на вечерњи нека помен бива, у молитвама јектенијав, да је помињање њихово до четрдесет дана, у којима сваки дан и просфора нека се за њих приноси са овима.
“ А ја, видевши њихово жељно мољење и да је потребно то испунити, покренувши своју немоћ, на то почех спремати. И угледавши погодно време да
Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА
основата је здрава старост; да им не дају којекаква јела слатка и мајсторски зготовљена, конфете и воћа недозрела. Њихово младо срце к чловеко|љубију и к добрим наравом мало-помало да окрећу; њи[х]ов ум и разум, како почну мислити и
им на ови начин благопотребну забаву, украшавајући њи[х]ове нарави, просвештавајући њи[х]ов ум и облагорођавајући њихово срце истиним благородством добродетељи и просвештенија разума.
постојани, тако и у оном што познаду за боље и полезније, разумом и словесностију управљајеми, к измењенију, које њихово исправљеније, побољшеније и благополучије узроковати може, готови су.
Ласно може ко помислити какав сам ја секрет имао множество овакових добрих људи на[х]одити и себе у њихово благовољеније унедрити? Ника[ка]в секрет на свету, но простим природним путем ту сам долазио.
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
— опомену је кнез. Опет се зачу лупање. — Ајде, Криветино, отвори, нека је враг носи. На велико њихово чудо уђе Бакоња. Бакоња, блијед у лицу, глибав до кољења, у руци му штит од кише, а о рамену шарена торбица.
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
како Мијат шиба коње, коњи бацају пут под трбух, санке, лака црна љуска, заносе се и лете, ударају о обале пртине, а у њихово брзо пролажење уткивају се багремови, брестови и трње. Лице му није видео и никако није могао да га замисли.
раније није одседао, узео је собу „на дуже“ и страховао да не сретне познаника, некога ко би га упитао за укућане и њихово здравље, поменуо ода, жену, брата, запитао шта он ради сада ту, у Београду.
Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ
О осморици путника се бринуло, упућиване су молбе за њихово ослобођење, често су помињани братство, слобода и једнакост, од тих помињања лица достојанственика у аустријској
Петровић, Петар Његош - ЛУЧА МИКРОКОЗМА
Удар ови први и најсјајни њихово је раздробио царство. Поб'јеђене мојом круном сјајном, сакрише се у густе гомиле у просторе мртвијех безданах;
у сузама и у риданију; нек тијела своја препитају са билијем и њиним сјеменом, водом хладном и са животнима. Њихово ће кратко заточење бит им тужно непостојној души: са плачем ће на земљу падати, са плачем ће на земљи живити, са
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
„Поплаве Нила не долазе сваке године тачно у исто доба. Њихово задоцњење распростре страх и трепет по целој земљи, сви упиру свој поглед у исцрпели Нил и у стубове који показују
Велико орахово дрво бацало је дебели хлад на њихово одмориште. „Којем срећном случају или провиђењу имам да захвалим за твоју посету?“, упита Демокритос Хипократа.
ваљда, видео највећи део настањеног света, прокрстарио најудаљеније пределе, проучио њихова поднебља, њихове житеље, њихово животињско и биљно царство.
Они имају само релативно биће, па се зато читаво њихово постојање може звати и непостојањем. Због тога они нису предмети стварног сазнања.
Но таквом претставом не могоше се растумачити посматране неправилности у кретању тих планета, а нарочито њихово повремено кретање уназад.
Но кад се приближавамо оној правој која, повучена по тлу, спаја та два стабла, њихово међусобно отстојање постаје све мање, она се привидно приближавају једно другом да се, у тренутку када ону праву
Прва од њих се састојала из два концентрична круга; њихово средиште Ѕ предочавало је центар непомичног Сунца, унутарњи круг П1, П2, П3 претстављао је путању Венере, за коју је
Из добро познатих различитих времена обилажења тих двеју планета око Сунца може се њихово кретање око њега пратити корак у корак и предочити на тој слици тим њиховим положајима у одабраним временским
Смишљеном комбинацијом тих елемената успео је да конструише разне машине, да унапред израчуна њихово дејство и да га по вољи увећа.
је и своје велике дизалице, употребљаване при грађењу своје лађе, преиначио у убојне справе на тај начин што је ојачао њихово брвно и продужио га, а на његов конопац причврстио ченгеле којима се могао хватати далеко уокруг.
Персијанаца, целу северну Африку, већи део Иберијског Полуострва и искрцаше се и на великим острвима Средоземног Мора. Њихово царство се протезало од Индуса па до самих Пиренеја“. „Заиста, чудновато!
Ви сте далеко узлетели из нашег гнезда, али ми ипак дозволите да вам, у име наших земљака, поставим и њихово треће питање: Када ћете се опет вратити у своје гнездо?“ Сузе му ударише на очи. „Кремоно, драго место моје!
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
И као што су стари, у античком добу, носили статуе својих богова у борбама, клањали им се, убијали у име њихово и чували их да не падну у ропство, тако ми сад носимо нека платна оглашена за светиње у чије име, онако исто, убијамо,
А ми се играли, над нашим главама високо лете шарени змајеви, поред дућана пролазе наши несташни другови чујемо њихово весело клицање, маме нас, задиркују. Ми га гледамо молећиво, преклињући, нека нас пусти само мало, само мало.
Нехљудова, оног високог, елегантног господина у бунди или снажног Симонсона, док су звона оглашавала Ускрс и брујање њихово умирало у бескрајним белинама сибирским, та Каћенка знала је зашто је живела.
Летео је на све стране. У једном тренутку он, са ужасом, примети да су му оруђа оштећена и да је дејство њихово онемогућено. Тада чу наређење: — Понесите затвараче и повлачите се!
Где ли су сад Арнаути? А где сам ја? Да нисам случајно прешао на њихово земљиште, јер је шанац, одакле сам пошао, на самој граници? Јасно ми је било, да се из рата глава не може да изнесе.
над главама непријатељских стрелаца, то су наши шрапнели, што леде крв у њиховом жилама, и заривају се дубоко у њихово месо што дрхти и кости које се ломе. Али ја окрећем главу од ове борбе у чији сам исход више него уверен.
Тада им неизбројна царска војска и силан плен од ње паде у руке, па се славно име њихово пренесе широм света, чији најбољи део и сам беше у пламену страшнога рата.
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
На сјеновитој страни, кугле су биле угашене. Њихово је плаветило било замућено, а у средини као да се назирала рана, попут црва у срцу јабуке.
Вјеровао сам да је најпогоднији час за мотрење људи навече кад лијежу. Тад упознајемо њихово дубље, тајно, право својство. Засебна преградица у мозгу чува ми једну издвојену слику — сјећање на дједа.
Јер знају да у недјељу, а поготову у недјељу послије подне њихово болничко својство знатно попушта. Они што могу да ходају изишли су у својим модро испрутаним болничким хаљецима, и
Или чак само нечија бубица? Наравно, они се не слажу, они не одобравају. Схватљиво. То је њихово. Они се тиме бране. Сви смо ми најогорченији онда кад бранимо једну невриједност у нама.
Сви смо ми најогорченији онда кад бранимо једну невриједност у нама. Кад сам овако разлагао, често сам наилазио на њихово противљење, па и на њихово негодовање. „Ма'ни! То је метафизика!
Кад сам овако разлагао, често сам наилазио на њихово противљење, па и на њихово негодовање. „Ма'ни! То је метафизика!” Или, кад су хтјели да буду офензивнији: „То је некаква, твоја, метафизика!
У сваком њиховом чину, ријечи, погледу као да је присутно читаво њихово биће, читав њихов дотадашњи живот. Кад шуте, кад не чувствују, такве су љепоте погашене лампе.
Љепота је нешто што оне вјечито у себи преду и из себе сучу, као паук своју нит. Зато нам се она привиђа као неко њихово беспрекидно дјелање, и као њихова лична заслуга.
Њихов анимални витализам није за наше зубе, њихов оптимизам за нас је понешто јефтин, њихово херојство за нас је помало карикатура.
влажним просторијама били су распуцани, зидови олупљени и ишарани свакојаким цртаријама и написима, стакла полупана. Њихово страдање најпослије гане домаћице у мјесту, па почну шиљати женама храну, сирупе против кашља, нешто топлог рубља,
сам дјед ни ма ко други па ни бакица, од свега тога нису ништа осјетили и да је све то за њих саме савим безболно: то њихово несазнање и та њихова безболност само су појачавали моју патњу.
забијељених очију у патетички изобличеној гести према прозорима наше куће, и пријетеће песнице жена из мјеста, и њихово пучанско иживљавање у гњецаво болним потанкостима, и причања о девојци на одру, усана разједених од киселине,
Тесла, Никола - МОЈИ ИЗУМИ
Али преко је потребно прво повезати околности и прилике које су им претходиле и у којима може да се нађе њихово делимично објашњење. Још од детињства сам морао да се бавим самим собом.
Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака
Земља која им је дата постала је њихово власништво. У нашем селу ми смо се сами бринули о својој школи и цркви, а свако село је бирало своју сопствену управу.
Тамо сам срео учитеље који су на мене учинили јак утисак, нарочито њихово познавање природних наука, које су биле сасвим непознате у Идвору.
Немачки акцент мојих нових познаника имао је чудан нагласак, а њихово понашање и изглед били су различити од онога што сам до тада видео. Уливали су ми поверење.
велике америчке традиције и да су могућности ове земље неприступачне оним усељеницима који нису, као Билхарц, разумели њихово значење и њихову животну важност у америчком животу.
Стекао сам њихове симпатије, али нисам имао могућности да у пуној мери искористим њихово другарство чиме сам, као бруцош, изгубио да нешто научим из оних поучних акција ван учионица које амерички колеџи
Они су били изванредне атлете, али упркос томе били су мека срца и племенити младићи. Чињеница да њихово знање није било баш нарочито, није сметало њиховом веома образованом оцу, јер је он највећи део свог научног знања,
И као људи били су изузетни. Личности професора, као на пример личност чувеног Ван Амринџа, и њихово велико знање, као на пример, оно поштованог председника Барнарда, умањивало је тежњу студената да се сувише посвете
мисли у друштвеним и политичким наукама за које се интересују амерички студенти”, рекао сам им као одговор на њихово раније питање и додао неколико саркастичних примедби о напредним мислима у друштвеним и политичким наукама које нису
мисли у друштвеним и политичким наукама за које се интересују амерички студенти”, рекао сам им као одговор на њихово раније питање и додао неколико саркастичних примедби о напредним мислима у друштвеним и политичким наукама које нису
Они нису много познавали грчки и латински језик, историју или економију, литературу или природне науке као ја, али њихово предзнање из математике је било знатно веће од мога.
Реч ”сила” увек ме подсећа на призор како Галилео баца тешке предмете са кривог торња у Пизи и посматра њихово једнако убрзано кретање, проузроковано привлачном силом земље.
усмерен на студирање Максвела и Лагранжа и подсећао ме је непрекидно на творце науке и на материјалне појаве којима је њихово учење открило смисао.
Ћипико, Иво - Приповетке
— Смијешан ти је! — вели јој он, кад је официр мимоишао. — А не зна нашки.... Има једно њихово магаре што им пошту носи. Видјео сам на своје очи једном: милује га и глади као да је крштено...
—Шваба је! . —Па, бога ти, што му дадоше да ради нашу цркву? —Ко пита данас како се крсти! Данас је, брате, њихово царство, а ми смо да измећаримо и себи и туђему, — докрајчи Лазо.
Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ
Јер, ма колико да оне саме по себи могу бити ситне, њихово понављање обично није случајно. Једну од таквих мањих појава из књижевности и језика, коју ћемо овде покушати нешто
и наш круг трагања за пореклом слика које су нас први пут магичном снагом привукле у народној песми „Анђа капиџија“. Њихово порекло није древно фолклорно, нити је митолошко, многобожачко словенско.
Растко Петровић је, међутим, најпре наизменично ишао једним па другим, а затим једновремено једним и другим. Али је њихово обједињавање несумњиво представљало претежак задатак, који изискује не само дуг него и стрпљив, усредсређен рад на
Јер се десило нешто дубље и важније, што сада можемо само овлаш поменути: да, наиме, укидањем метричких ограничења на њихово уланчавање, речи не само што могу понети и већи број денотативних као и конотативних значења, а то деконцентрише стари
обликовни фокус, него више њих, па се добија утисак како је пред нама стално ферментирање поетских облика, не њихово поступно и методично кристализовање.
у говорноме низу одлучније изведено: строжа селекција лексике, извесно потирање конкретних лексичких значења, њихово уједначавање на основу заједничке функције речи у стиху, стално осећање ритмичкоинтонационе линије, која обједињује,
Увек, дакле, постоје два система, односно најмање два кõда, а њихово познавање служи за што пуније читање или пак оно тумачење поетскога текста које се може превести на минимално строг,
изузетних критичара у изузетним тренуцима те књижевности: они иза себе не остављају само сведочанства о томе како је њихово време прихватало нове песникове текстове, које је место на вредносној лествици додељивало савременим песницима, него
И, с друге стране, не сустиже ли управо њих судбина која припада свему што се у књижевности изворно збива: њихово је деловање једнократно и ограничено, досеже властиту границу сразмерно брзо и сразмерно брзо се исцрпљује, неспособно
Откривање таквих системских потенција („празних места“) и њихово остварење, „попуњавање“ у индивидуалним песништвима, и јесте, право говорећи, унутарње развиће једне националне
појавила су се добро научно, текстолошки припремљена дела неких наших писаца, и то је утицало и утицаће благотворно на њихово проучавање или тумачење.
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
може се судити по понашању и по судбини свих или готово свих Станковићевих ликова, дакле не само из Нечисте крви. Њихово понашање редовно и потпуно зависи од многих а строгих колективних забрана и ограничења; зависи од способности, од
она то из свог доживљаја учитава: „Па онда, исто тако је знала, када би они мислили да она увелико спава, за оно њихово, материно и очево, дуго, ноћно, седење, целе ноћи немо, без речи, а из очију им се види: како све ово треба једном
Избор стварносних појединости и њихово прекомерно појачавање заправо их и чине књижевнотворним. Сем тога, давање предности нарочитоме положају на прозору
просторни односи могу приказивати уопштено, као са некога и невидљивог места; али се они могу дати и конкретно, као њихово опажање са извеснога разговетно назначеног места. Та једноставна разлика види се у јошт једноставнијим примерима.
Њих на првоме месту чува породица као јако друштвено језгро. Њихово пак кршење у свим случајевима, без изузетка, доноси казну, или проклетство, или пропаст.
Њихово пак кршење у свим случајевима, без изузетка, доноси казну, или проклетство, или пропаст. Али зато и њихово строго поштовање за ликове може бити - а најчешће и јесте - поразно будући да тражи превелику личну жртву.
и међусобно их упоредила код разних ликова, али која би нас и превише далеко одвела, могла би показати колико њихово понашање зависи од једне изузетно густе мреже или у обичајни систем већ укључених (колективно канонизованих) или у
253 На фону оних првих, жутих, јаче се истиче модрина ових других, њихово небеско плаветнило. А учестало понављање синтагме „боја зимског неба”, и у понављању њено варирање, подстиче
Штавише, пејзаж којим писац окружује ликове покаткад толико утиче на њихово понашање да га без „урачунавања” природе пејзажа не можемо ваљано разумети.
305 Једно Дафинино перцептивно магновење - између сна и јаве - Црњански је разложио делић по делић, а онда је њихово нагло смењивање укључио у свој оштро сегментован, тако рећи скоковит а убрзан синтаксички низ.
Углавном је искључено њихово индивално језичко уоблинавање сопствених опажаја и држивљаја; знатно више, наиме, него што се то обично у новијем
Постоје, међутим, извесне сцене у којима се њихово понављање особито издваја. Таква је већина сцена где се описује Дафинина веза с Аранђелом, од часа када је ступила у
Божовић, Григорије - КОСОВСКЕ ПРИЧЕ
Али свако њихово село има један дан у години, кад се по могућству сви скупљају, који је већи и од Ускрса и Бајрама, и кад планинци
И, грешан, узвикнем да су они криви, а не ја. Јер сам ја само њихово испаштање. Па се вазда у том присетим Мет Фираје и његова последња погледа.
Петровић, Растко - АФРИКА
сиреном, пролазећи поред једнога црначког села, што су црнци из околине Табуа пристали да раде на броду једино ако њихово село буде тако поздрављено. Тиме су се они опростили од породица.
Сељани, што ме прихватише и поведоше својим домовима, рекоше ми да је њихово село Мали Париз. Обрадова ме та идеја. Нису ли нам за време повлачења становници Андријевице са поносом причали како
Њих је живот односио из моје близине, али ја нисам никада престајао осећати њихово присуство у оном комплексу богатства које чини да нам је живот драг.
играо ради нас, разилазио се: кажу нам да у другом крају успаванога села Бауле ипак играју под маскама: вечерас је њихово вече. Идемо кроз село где све спава; стока око дрвета, по двориштима, узнемирена сновима.
Моји су црнци љубазни, весели, и насмејани. Ја им праштам бекство, а и иначе је право уживање слушати њихово неразумљиво брбљање.
Сада је њихово муслиманство један бизарнији фетишизам. Џамије су од набијене црвене земље, са терасама и купастим минаретима из којих
И сад је њихово друштво прави пакао угледања, исмејавања и пакости. Граја свађе и битке не престају. Бубу крешти поваздан.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
Да видите сад шта је било. Прошло је подне. Командант шаље ордонанса да се војници припреме за јуриш. Њихово спремање трајало је кратко време. Натоварили су ранчеве на леђа, напунили пушке. Пала је команда: „Излази!
Покрај људи, животиње. По истом поступку и ритуалу, да сам се згадио на људе и на њихово наметнуто достојанство... И сада, за време ових тешких часова у болници, често ми је пред очи излазила та слика.
Настала је онда притајена борба између лекара и неких са положаја, који су желели да се њихово боловање што дуже продужи. Многи су прибегавали различитим триковима да би обманули лекаре.
Пред тим неразјашњивим проблемом, он се мири и вели: судбина! — То су фаталисте... — Јест. Рат је, дакле, њихово животно опредељење, а смрти нема без суђена дана.
Молим... Хоћеш ли вино? — Ритери се не питају, већ се служе. А њихово господство одлучиће са: да или не. Дође ми да се насмејем начину њиховога опхођења.
Коста ме збуњено погледа, махну главом и насмеја се. — Е, изради ме на брзину. Њихово ведро расположење прешло је и на мене, те сам за моменат заборавио на страшну стварност. Али време је било да идем.
Каписле запуцкеташе. — А-ха! — учини неко. — Пазите на њихово повлачење. Кроз ноћ блесну пламен и грмну експлозија. Друга... Онда се проломи отегнуто: Гр-р-р-р-р!
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
ма и чедне уметничке егзистенције; трагајући пре за њиховим обично до краја неоствареним намерама него испитујући њихово неретко само чемерно а редовно фрагментарно стихотворство, поново њега самога ради.
себичних националистичких романтизама таман онолишно колико и у много уздржљивије доба козмополитске просвећености. Њихово очајање и крајњи песимизам опевали су, често принудно дискретно, многи, а Милош Светић га је 1828.
Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА
Каткад мећава утоли, вјетрови се смире, стишају. Ништа се не чује, ништа се не осјећа до њихово кратко, изнемогло дисање, и оно лагано, дрхтаво изумирање вјетрово што трепери и клизи по снијежној бјелини око њих.
Ивић, Павле (са групом аутора) - Кратка историја српске књижевности
С. Лихачев. Али ова литература, која је Словене образовала и била им лектира, неће у потпуности утицати на њихово оригинално стварање.
Хришћански подвиг кнеза Лазара и косовских јунака довољан је за њихово прослављање. Тражи се нова форма и нов узор. Подвиг косовски близак је раним хришћанским мартиријима, причама о првим
"Њихово биће је", каже Грим, "потпуно европско, и само по тананости и богатству мисаоних веза... подсећају на оријент, али не о
в., и њихово учешће у биткама широм Европе. Снажна романескна фреска на библијску тему о изгнаном народу. Најзад, Роман о Лондону
А већ од 50-их година, током друге половине века, појачано интересовање за српске писце, њихово све приметније присуство на другим језицима, одјек на који њихова дела наилазе код страних читалаца и проучавалаца
Станковић, Борисав - ГАЗДА МЛАДЕН
И онда би настало оно уочи недеље, празника, њихово спавање овамо у соби. Он, отац, мати, и млађи брат у колевци. И сви, свршивши све као што треба, спавају и одмерено
Младен би их остављао. Само, да не би јаче у очи пало то њихово, целе куће, ослобођење, радост због нестанка бабе, он се као и пре држао одвојено. Ретко се међ њима задржавао.
Чаршија се затвори. Наши, остали, почеше да траже турске куће богатих Турака, и да се под њихово окриље стављају, осигурају се од напада, пљачке разбијене војске и бегунаца Турака.
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
, закопају се три јајета у земљу; после три дана изваде се из земље, поједу, а љуске баце у ланиште, а па њихово место забоду се три прута беле врбе (СЕЗ, 17, 1911, 16. За сличне жртве и Хоцхзаубер ‹= висока магија› код Немаца в.
У Лесковачкој Морави, да пшеницу не би нападале главница и пиревина, врача се на следећи начин: исецка се њихово корење, па се од тога умесе и испеку хлепчићи, који се опогане и баце на раскршће, тако да пролазници, мислећи да је
Б. може бити два или три (б. и њихово дете). — Б. је божанство (нешто као ,демон вегетације̓), које се ритуално спаљује, да би опет оживело (мотив о
Ћипико, Иво - Пауци
А ви радите увијек на вашу, по турску ... А што ти је са оном несретницом, Цвијетом? Кажу ми да иде калуђеру да научи њихово „Вјерују”... А што су мене овдје слали? ... Проклетство! — Зашто, попе, проклетство? — вели Илија.
Све је негда било опћинска шума, па стари људи прихваћали и бранили, па сад је њихово! Видиш, тако је урадио и мој покојни отац и сачувао мени, па је ли право да ми се сада одгојак отима?
Не могаше одолети жељи да их не походи, па тако започе њихово познанство. Отада и ходаше за њом и дуље остајаше код своје куће, а поче и да учи за испите. Бијаше много мирнији.
Он се бијаше навикао на море и поље, на младост и њихово весеље и на бриге и невоље цијелога села... Подао се нехају и простоме животу, па тешко му бијаше отргнути се наново
Мрса, гледа Крњу, у чијим рукама тешки је криж; иза балдахина вуче му се отац; познаје људе и њихов живот; зна за њихово милосрђе, зна из чијих уста диже се вапај. Све му се то мијеша у глави.
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Хук ветра и праштање громова који су ударали све ближе, заглушивали су њихово узнемирено мрмљање. Ја сам седео у самом углу, наслоњен леђима на зид и покушавао да стиском зуба зауставим дрхтавицу
Краве мисле да сам ја њихово посвојче напуштено од свих, гоњено одасвуд, преплашено бедно створење које је задњим трзајем удова ускочило овде у
Пратио сам пажљиво њихово понашање на Саборишту, сабирао сваки глас који о њима довде допре, раздвајао оно што је вероватно од онога што је
То је она иста ивица шуме са клупом од преврнуте пресечене облице, изукрштане жиле бреза, њихово лишће што дрхтури на ветру, зуј пчела, пчеле, безброј злаћаних крилаца које светлуцају око клупе, поље јечма а изнад
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
Свак за себе ради, сви за себе живе, Само се за пропаст узајамно криве. 9. Па шта ме се тиче њихово весеље, Или њине наде или њине жеље? Кô суморни путник на празнику туђем, Зар са мрачним челом да међу њих уђем?
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
Остале звезде су од ове целе Сунчеве породице толико удаљене, да се ни њихово властито кретање, ни оно привидно које следује услед обилажења Земље око Сунца, не може оком запазити.
Хиљадама леже, растурени, по земљи. Архитекти покушавају да их врате на њихово првобитно место, и полагано у том успевају. Она четири стуба Партенона подигнута су на тај начин из овог гробља.
Нарочито не знам шта да почнем са оним старим, на папиросу исписаним, списима; не знам чиме се баве, не разумем њихово писмо, њихове Чудне знакове и бројеве.“ - „То су, дражајши, прибелешке халдејских посматрача неба.
То је немогуће. Њихово привидно кретање, то је само неминовна последица ротације наше Земље. И планета Венера, и то је једна Земља.
Није бадаваџисање лежати у мрежи, разапетој између два стабла, па кроз њихово грање посматрати утркивање облачака и слушати цвркутање птица.
Али астрономски инструменти пажљиво прате њихово кретање по простору, одређују његов правац и мере брзине којима се поједине звезде крећу.
Кад уочимо велике неимаре астрономске науке при њиховом послу, разумећемо ваљда и њихово дело. Данас ћемо у Златни Праг!
Ко управља то њихово кретање без чиода и конца? На то питање одговорено је 28 априла 1686 године. Тога дана држало је Енглеско Краљевско
припростим животом и држали се обичаја својих дедова, они су се расплођавали као сељаци, али када су се погосподили, њихово стабло поче да се суши.
Савршено беле, оне се виде оштро ограничене и у слабијим догледима. Зато је, из године у годину посматрано њихово растење и опадање у току годишњих доба.
на она времена када су овде владали кнежеви-надбискупи, господа господари, како их је Моцарт звао, а горко искусио то њихово господство. Наш храм лежи врло далеко, даље него дворац Монсалват, али се ипак надам да ћемо стићи онамо.
Остале су још много даље, а светлост утроши хиљада милиона година док са њих стигне до нас. Њихово међусобно отстојање мери се милионима светлосних година. Хвата нас вртоглавица.
Опачић, Зорана - АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ ПОЕЗИЈЕ ЗА ДЕЦУ ПРЕДЗМАЈЕВСКОГ ПЕРИОДА
Есме, међутим, задржавају своје „дупло дно“ и њихово право значење млађи читаоци могу тек интуитивно да наслуте, али у потпуности разумеју тек са зрелијим узрастом.
Станковић, Борисав - ТАШАНА
(Стани): Стано, јеси спремила дечје цвеће? СТАНА (показујући главом на дечју собу): Јесам, јесам. Њихово је цвеће тамо код њих. Деца га узела. ТАШАНА одлази и враћа се водећи два дечка који носе ките цвећа.
Чак, слађе ми је ваше друштво него њихово, пошто сам са вама: с тобом, с покојним ти мужем, и осталим мојим комшијама, одрастао, заједно смо се играли.
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Уме бити срећан, и то је његова срећа... Јулици и Срби чиним много више, они више и траже, али њихово радовање је сасвим другачије. Боже опрости, радују се као керићи који дочепају комад меса и једу га у свом буџаку.
Па два младића треба опремити и послати у свет, и сваког првог спремати готов новац за њихово издржавање... Па је адвокат нешто забрљао с продајом млина, а Јеврејин Штајн је рђаво шпекулирао кад је дошло да с
— Страшно непријатно. Добро што Бранко и Павле још нису дошли. — А можда би баш боље било да су ту; њихово пријатељство би све поправило — разговарали су Светислав и госпа Лепосава.
за живот на селу, за бескрајну слободу коју имају велики поседници на селу, за шарене и луде ћефове газда које само њихово село хоће да трпи, и још се њима и поноси.
Новац њихов и имање немају биографију; не пита се за њихово порекло и квалитет. Том се новцу држе парастоси — уосталом парастоси на које нико не дође — и под обрачун о том новцу
Мајка и ћерка се код куће сложише у тузи и бризи. Марија Влаовићка види да ћерка њена добро цени стање и пропадање њихово, и плаче горко пред њом, и тужи се да ни мужа ни сина не разуме. — Све у кући и на имању замире, а њима свеједно...
Мало њихово насеље налазило се у поменутој краткој и врло уској улици која је задржала своје класицизирано име, Римска улица.
Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА
мораш ништа знати, па ипак важиш за човека који све зна; не мораш бити мудрији од оних који ћуте, па ипак ти говориш у њихово име. И колико чаробништва у томе позиву.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
Први пут од почетка рата. Њихово расположење могло би се свести на двоје: или енергична офанзива, па ма сви изгинули, или да их распусте кућама.
Али они им не могу помоћи сада, ни себи, па ни овом детету. И као да би хтели да заглуше савест своју, њихово лице се грчи, они убрзавају ход, не би ли избегли страшан призор, пред којим су немоћни.
Тамо иза оних планина налазило се њихово огњиште. Све оне мисли, које су услед тешких и дугих напора биле замрле, васкрсавале су постепено пред овим плавим
Пешачка паљба са наше стране као да помахнита. Митраљези сколише па никако не прекидају оно њихово бесконачно: кррр!... кррр!... Само некипут чује се: так! так! так! крк!... крк!... крк!... па стане.
Петровић, Растко - ПЕСМЕ
је осећање срамотности, Стрмоглаво, Што сте изазвали сами као признање, Што је похвала од људи за које би желели да је њихово мишљење за вас тајна јер их не можете уверити у нешто у шта нисте уверили себе.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Живот у таквој средини, несумњиво, утицао је и на њихово стварање и тенденције господских класа у епској поезији често су сасвим очигледне.
„Одело њихово и њихових жена било је богато и кићено, како се у песми описује, мегдане су делили, зубима се клали, у чету ходили,
У њима нема маште, као што нема ни хумора; у њима је само известан трезвен реализам у опису. Излагање је њихово просто и збијено; језик је у њих прост и крепак, нимало реторски.
са зулумима, дахије — да би онемогућиле устанак и уклониле сведоке својих насиља — одлуче да посеку кнезове и да на њихово место поставе своје људе. Ову одлуку Турци су остварили почетком 1804. године.
Цар умрије, а ми остадосмо, и ми нашег цара не слушасмо, већ велики зулум подигосмо: погазисмо њихово поштење, свакојаке б’једе износисмо, и на рају глобе навалисмо, и гријоту богу учинисмо.
Виле ником неће зла учинити докле их ко не увриједи (нагазивши на њихово коло, или на вечеру, или друкчије како), а кад их ко увриједи, онда га различно наказе: устријеле га у ногу или руку,
Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
Тих дана Јованче се често сјећао оних војника, који су под оружјем пролазили кроз њихово село. Они су, можда, слутили до чега ће једног дана доћи.
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
) О ТУРЦИМА Со тим и Турком окрајање постаде, од Исмаила, оца њихово тај адет. Јерно Исмаил син је био Аврамов од слушкиње му робиње Авгаре.
Сваки о себи у незнан се разбегоше. А трговац пак се обуче, узе све своје добро и њихово што нађе покупи и натовари на коње, што ли је имао. Оде, и змија га испрати путем спрам првога села.
Их, цар се до конца смути и забрину се за тим заточником својим и самоборцем Лијем, како то он погину, кроз кога би то њихово хрвање, и дочукну нешто мало да се кроз Димитријев посао згодила Лијева смрт.
Како се то не бојиш од Бога, с којим но очима гледећи ти безочне играчице блудљиве н њихово разваљивање се на постеља, где но се свршују богомрски злочести послови, — и частне пред олтарем иконе и свету трапезу
Ама није да је по неком телесном облику и образу то прознавање њихово; зашто тамо је свим један узраст, та овде био стар, та дететом.
Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА
— Ласно, мори, за тој! — умеша се тетка Дока, и на велико запрепашћење њихово додаде: — Чорбаџијске куће много су, и наш Мане — један си је помеђу момци и трговци и чаршилије!... — Ама неје то!...
јер, на велико изненађење њихово, Манча није дошао ни чупав, ни неумивен, ни необучен, — укратко, није био бедна изгледа, како обично изгледа човек кад