Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ
Магарац се помами од гордости, мислећи да се то поштење њему чини, пак почне скакати. Људи, бојећи се да он не збаци њиховог бога, шчепају патарице и почну ти га уздуж и попреко, док позна које, кога ли носи.
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
То су били за њера људи којима је бог рекао да живе. За све време њиховог разговора чечао је као пас и слутшао њихне „паметне” разговоре...
Па кад њима то кажем, онда идем Катићу, Стојану, проти Николи... Свима ћу им рећи да нама није вајда од њиховог сашаптавања, него, ако ће што чинити, нека почињу!... Збогом, попо! И окрете се назад, па се упути Подинама...
Дучић, Јован - ПЕСМЕ
И чекала је жена равнодушно да се појави пожар њиховог града и осветли шуму, да би пробудила свог драгог и показала му на грудима своје гривне које није у мраку видео, и
Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
Лепо код њих ору три плуга без престанка; а кад трговци пођу лучити свиње, добро забрекне ћемер у Матије. Овог њиховог Арсена знам још кад је био кевиљ. Извади двојнице иза појаса, па све ћурличе покрај Бурмазовићеве куће.
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
Тако кажи и замоли је нека ти уфате и даду њиховог мачка, он је већ чувен мајстор за пацове. ’Ајд’, иди сад. Стој! Ти ћеш то заборавити к’о и запушач.
с том само разликом што је бог све и видео и чуо, а баба Макра по мало видела, а слабо што чула од свега разговора њиховог. И тако је то трајало све до оног фаталног и немилог догађаја.
Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ
И прелазећи оно кратко време њиховог заједничког живота, она се у чуду питала: је ли могуће, ама је ли могуће да је она, ову овде исту ругобу тако много
карактеру, гласу и стасу, дубоко у ноћ једном су само молбом узнемиравале доброг Бога обе жене на коленима: да чува њиховог јединог, да чува њиховог Алексија.
дубоко у ноћ једном су само молбом узнемиравале доброг Бога обе жене на коленима: да чува њиховог јединог, да чува њиховог Алексија. Његово писмо било је њихова амајлија, његова слика икона а њихов сусрет с њим највећа свечаност живота.
Африка
Цивилизација се не хвата њиховог духа као што се вода не хвата њиног озетињеног тела. Крај самих бенгалоа, они су у својим колибама остали исто тако
Алкохол осим тога убија још и последњи полет њиховог духа. Чим сам стигао, увече, однео сам писмо госпођи Беде, жени једнога одсутнога трговца.
Нико није рекао ни речи. Било је јасно дасе остали црни нису чудили што је Н. напао на њиховог сапутника, већ што га после негујемо. — Ви не бисте могли живети овде, — каже Н.
Ћупе су џиновске и јединствено ишаране. Вода се слива низ облине канариса и низ савршено нага женска тела. Из корена њиховог трбуха, чак до груди, расцветав а се пластична татуажа палмине круне.
Али оно што ме узбуђује највише то је влажна дивна ружичавост њиховог језика, десни, која се обзнани иза њиховог брбљања.
Али оно што ме узбуђује највише то је влажна дивна ружичавост њиховог језика, десни, која се обзнани иза њиховог брбљања.
“ Јер у чему би иначе била интересантност њиховог положаја! Док смо се враћали, сељаци једног села крај кога пролазимо, и које је на седам километара од Банфоре, кажу
Црњански, Милош - Сеобе 2
Аустрија је матора шкорпија, и то су њени, последњи, трзаји према њима. Росија има списак и њиховог ђенерала Шевича. Темишвар им не може забранити одселеније. Његов братучед Павле већ је на путу.
У кући је била настала велика тишина. Био је опет завршен један део њиховог живота, а по одајама је настала била празнина.
Није могао ни да замисли да је то почетак њиховог разлаза, заувек, на овом свету. У то време, у фамилији Исаковича, жена се отпуштала, као што се слушкиња отпуштала,
Божич га, међутим, дохвати под руку и задржа. Викао је, да је његова жена, заиста, прогледала њиховог сапутника и да треба затворити врата, на соби, где ноћас та мала собарица спава.
тражећи очима свог мужа, а кад виде да га нема, близу, поче да шапуће капетану, прешав са немецког на пригушене речи њиховог, матерњег језика. Држала га је за руку. Била је пребледела. А гледала га је право у очи, својим крупним, црним очима.
Била је пребледела. А гледала га је право у очи, својим крупним, црним очима. Говорила му је да до њиховог пришаствија Вијени нема него још само дан и ноћ, или два дана. Лепо су путовали, а наипаче је ова ноћ лепа.
Срећа је, уосталом, оно што сви они траже, иако су, као и коњи, кратка века. Нико не плаче над судбином и несрећом њиховог национа. Ђурђе је имао обичај да каже, кад је о том била реч: Е мој Пајо! Друго је что жена потребует!
Стефана, а знао је и греческу црквицу, на тргу месара, Флеисцхмаркт. Седма кућа, поред те црквице, била је дом њиховог рођака, Копше, код кога је новаца имао. Копшу му је био и Трандафилович препоручио.
Мати и кћи се онда посвадише, око тога, да ли Исакович нешто вреди, или не вреди, и историја њиховог сапутника била је тиме свршена.
Иако је он знао само две‑три речи њиховог језика, које је био научио раније, они су знали да им од њега долази храна, па су се понашали, према њему, са жучношћу
Кад се чу, међутим, да официр зна речи њиховог језика, око Исаковича се начини вика: „Шта ти би име?“ Питали су га је ли неки Рагузин, Албанез, Венециан, папежник.
Чудно! Чудно! Само неће смети свом братенцу, Ђурђу, рећи име родног места тог њиховог светитеља. Ђурђе би се – да се тако зове – зачудио. Све је у свету лудо!
Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА
Упорност, неповерење и притворство су особите одлике њиховог карактера.“* Један дописник Фигара пише у овоме листу 1017.
Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА
замоли да их жени његовој предаду, да не иду у штету; и дао је опоменути да децу од зла одвраћа, да узму сви пример од њиховог оца; и, очитав још „оченаш”, сигурним кораком ступио је на вешала. Сутрадан их скинуше и укопаше са оном четворицом.
Црњански, Милош - Сеобе 1
Једино још овце, сећаху их на њихове овце на дому и понеки коњ, мрков, на понеког њиховог мркова. Иначе, поверова се, најпосле, у целом полку да не иду на Турке, као пре, те им се земља којој су ишли, учини,
Да им дају заставе, да их ките перјем и да их пребројавају, живе и мртве, као коње и фишеке. Да измећу њиховог тумарања по ратиштима и живота оних на дому, у баруштинама, нема никаквог смисла, ни везе.
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
(веома распрострањена у јужној Србији) која, осим естетске, имају и магијску функцију да као извор светлости бране њиховог носиоца од насртљивих демона подземног света.
својим додиром, онда се предузимају одређени терапијски поступци да би се дете што пре и што потпуније „очистило“ од њиховог штетног дејства.
А када престане развој оних који су постали родитељи, онда започиње нов животни циклус, нов развој — њиховог детета. ИИ ДЕО ПРЕДСТАВА ДЕТЕТА У ЈЕЗИКУ И ГОВОРНИМ ТВОРЕВИНАМА У језику једног народа најбоље се огледа сама
развоја личности детета, будући да су невидљиви и да измичу непосредном доживљају, у пословицама нема ни трага од њиховог утицаја. Али зато пословице говоре веома много и проницљиво о најважнијем преноснику социјализације, а то је породица.
искључиво за време зимских вечери, што је такође индикатор њиховог ритуалног порекла.²² По неким мишљењима, загонетке су „искључиво средство народне забаве“.
своје жене и да је међу њима велика дистанца, попут оне између суверена и поданика, може се јасно видети из начина њиховог међусобног ословљавања.
Максимовић, Десанка - ТРАЖИМ ПОМИЛОВАЊЕ
ЗА СЕБАРСКЕ ЖЕНЕ Милости молим за шале себарских жена кад се повуку у вајате и луч утрну, за ширу њиховог кикота у тами, за мисли што их, у сумрак, прате.
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
— Јер ме не волиш. – Жужи, Жужи! Тако сазнах да се зове Жужи. Нисам разумео ни речи од њиховог разговора, али сам знао о чему се ради. Тачно сам знао о чему се ради и кад је погледала његов сат. — Скини га!
Презирем их, а опет сам непрестано с њима«, мислио је, »али бар су учтиви, а то је ипак нешто, свеједно што иза њиховог кежења нема ничега сем пусте земље господина Томаса Стернса Елиота.« – О, баш дивно што сте овде!
просечног талента и лица начини заштитни знак за успех — све до овог јутра на Тераси, када су за две слободне столице њиховог стола седела покрај њих и два пораза, један покупљен негде у белом свету, други зарађен овде, код куће.
Отрезни их спортски баритон њиховог професора, који рече: – Момци, данас морате бити изузетно пажљиви на часу! Од тога зависи успех моје младе колегинице
Одвукле су их њихове супруге да се не би заразили лошим примером њиховог друга. Понекад се догоди да у препуној градској кафани седи сам са својом девојком, а да нико не сме да му приђе.
Већ трећи дан како испред њиховог застртог стола дефилују таленти и обожаваоци. Првог дана још им је и било жао тих младића и девојака стиглих ко зна
Првог дана још им је и било жао тих младића и девојака стиглих ко зна одакле, њиховог глумачког заноса и ничим потврђене љубави према позоришту, али од јутрос су већ дубоко заронили у отупелост.
Стопала су им несигурна у разбуђеној земљи, тако различитој од њиховог родног асфалта. Заслепљени сунцем, стоје као опчињени, ошамућени и сапети у своја градска одела, у пределу где им је
Клатарили су се лаганим, претећим кораком, грицкајући чачкалице у углу усана. Прођоше покрај њиховог стола и не погледавши га. —Хајде, мала, дижи се! Време је... —Време за шта? — прошапута Нина бледим уснама.
Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА
Такви текстови, у најбољем случају, у граничном су подручју књижевности, а ми смо често склони, због њиховог одјека, да им придамо вредност коју немају.
Добробит најмлађих је притом увек истицана у први план. Све што се у дечјој књижевности чини, зарад њиховог добра се чини. Деци, дакле, нису више потребовале куце и маце, него нешто друго.
Животиње, деца, старци, биљке, речи, предмети, машине: само је дечјој песми доступан смисао њиховог чудесног постојања.
Из сличних разлога су се и дечји писци окренули деци, и сада слове као једини овлашћени тумачи њиховог света, попут званичних заступника и бранитеља „радничке класе”.
Дете је, за Змаја, пре свега Српче мало, које треба упутити у извесне колективне обреде пре него што и постане свесно њиховог смисла и значаја.
и не нарочито занимљив, већ добро уочене кретње животиња у њиховој сталној борби за храну, у њиховој игри, у реалности њиховог свакодневног постојања.
Све се то чини у самозабораву, у заносу игре. Елементи игре су речи; значења долазе као резултат њиховог слободног додиривања.
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
Срби, који су већ три века страдали у турском ропству, држали су да је дошао час њиховог ослобођења, дигли су се на оружје и придружили царској аустријској војсци.
Српски омладинци су обожаваоци Гарибалдија и Мацинија и њиховог републиканског национализма: они симпатишу Међународној лиги за мир и слободу, која је око 1870.
Милићевић, Вук - Беспуће
Из шикаре, на трњу, плаве се њихових прслуци. Читаво поље испод њих одјекује од њиховог посла, њихове вреве и експлозије динамита.
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
долазила шестокрилка, и да их је одбранио један човјек, који је убио змију, те их тако за вавијек спасао од највећег њиховог душманина. — Па гдје је, гдје је тај? — запита орлетица. — Ма гдје ми је, кажите ми.
Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ
Када сам с тобом, осећам се као да ми је двадесет, а понашам се као да ми је петнаест!“ што се тиче њиховог понашања, они се иначе понашају као шефови диктаторских режима — у последњем тренутку мењају место и време састанка да
И то ће бити једна од највећих заблуда њиховог безвезног живота, оћу да кажем. Јер, ако се неко стварно разликује од других, мислим, ако се разликује изнутра, онда
Занимљиво да они из цуга некако погоде да ниси из њиховог тима, мислим клапе! Уосталом, када бих се нешто одлучила да будем фалсификатор, радије бих правила новчанице од
То је казала пре него што је почела да прича о Лондону, кроз који смо се возили левом страном њиховог стрита. Било је некако страшно дирљиво то што је Барбара казала да је наша, да је удата и да је добро што није сама —
Павловић, Миодраг - Србија до краја века
и Вук у Раваници Расту два сина сигурна у свој лик по њима сунчев сјај бриди венци трепере још мало па ће њиховог оца да посеку при крају жетве Јуноше високе усред рата и песме расту на брду својим сјајем и стакленим мирисом
Црњански, Милош - Лирика Итаке
То су били људи, сељаци, тако бирани, тако стасити – цвет Баната – да се ћуприја од њиховог парадног корака тресла. Већ првих дана јесени, сва су та лепа, мушка тела била мртва.
Секли немилице, ножевима страшним, што су задирали дубоко, и бесно, али нису могли да исеку ни један јаук, из тела њиховог, пуног рана, окуженог, жутог, гробног, јадног. Пијем у славу кола Банаћана.
А ни интернационалистима, јер није личила на Рембрантову матер. Ја пијем у славу њиховог кола вечерњег, недељом. Светиљке су биле прашњаве и мале.
Домановић, Радоје - МРТВО МОРЕ
Протарем чело у страху и прекрстим се, чудећи се шта све човеку не дође у сну. „Умало ја не потамнех славу њиховог Леара”, — помислим и окренем се задовољно на другу страну, а би ми помало криво што се цео сан није завршио.
Петровић, Михаило Алас - РОМАН ЈЕГУЉЕ
јула сваке године област плодишта је испуњена милијардама мајушних јегуљиних ларви од 4 милиметра дужине одмах после њиховог постанка од икре и млечца, па до 75 милиметара пред њихову прву метаморфозу.
Треба поменути и то да кад је већ било одлучено да се одрасле јегуље пажљиво прате и хватају за време њиховог путовања ка плодишту, најпре се открило да јегуље из египатских слатких вода пролазе поред острва Кипра.
Друштво, са којим сам и раније учествовао у трагању за јегуљама у близини њиховог плодишта, овога лета нарочито се задржало у околини Азорских острва, једно ради проба са новом рибарском мрежом,
пројектованом и конструисаном за дубински океански риболов, а друго и ради лова полно зрелих јегуља у самој близини њиховог плодишта.
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
избору патроната над црквом, над каквим општим добром, биран је и по један члан из њихове куће, и то не толико због њиховог учешћа и рада, колико због тих поклона и прилога.
Готово један чивлук отишао откупљујући је и доводећи натраг. И после, да се све то сакрије, удали је за једног њиховог слугу, коме горе, готово накрај вароши, купили кућицу и дали му неколико њива и винограда, да би могли живети.
издвојеније и јаче жуборење реке, клапарање воденицà, а више њихних глава једнолико, као из далека, шуштање топола, њиховог густог, сочног лишћа. После, док би мати намештала горе постеље, отац би остајао да пијући лешкари.
Тада се видело да им, после свега, од њиховог имања неће остати ништа. А што је најгоре било за Софкина оца, још ће поред свега морати да иде пред судове и тамо он,
по гробљу, да пије друге воде, из других бунара, јер све оне не ваљају, не могу ни да се принесу овој води њиховој, из њиховог бунара, те одахњујући, говорила би: — Ох, ох, што је слатка ова наша вода! Е, баш је нигде нема!
се виђају махалска деца како испред свирача јуре, и кад, сигурно на тај глас свирке, из комшилука, тобож због воде са њиховог бунара, почеше да долазе жене, она, као да се сакрије, побеже, уђе у кућу.
А већ кајмакам или спахија за какав данак, десетак, није смео ни да привири. Једино што су око тога њиховог, као градића а не села, била у наоколо удаљена неколика арнаутска села.
Једино што су око тога њиховог, као градића а не села, била у наоколо удаљена неколика арнаутска села. А то богаство њиховог села и њихове куће умножио је највише исти овај газда Марко, када је, после оца, предузео старешинство.
А Софкини опет, ради њих, да би пред њима показали колико они воле и цене свога новог пријатеља, тог њиховог „бату“, сви су се утркивали у служењу, облетању око Марка.
Извађене и набацане уза зид белеле се гомиле камења. Земља се црнела мека и изривена. Поред оног њиховог сопчета и цела је кућа била споља окречена, па и она велика соба, особито оне њене црне, куршумима изрешетане таванице
Да забашури, поче једнако чистити чакшире и ципеле, што их је тобож упрљао идући преко капије и њиховог дворишта, а у ствари да би што више сакрио своју љутњу и бес и имао шта да гужва и стиска рукама. — Како си, тато?
Све јој је било тако јасно. Све се, исто као некада, и сада понавља. Исто као што од оног њиховог хаџи-Трифуна њени почели да пропадају, тако, ево и овде почиње од свекра јој, Марка, мужа Томче, и саме ње.
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
Он му све опрости, не даде га ни убити ни објесити, већ само оћера га изван њиховог царства, да више под власт њихову не припада.
Свети Сава - САБРАНА ДЕЛА
речено треба давати и онима који су пали у болест и тога ради потребно им је боље јело и пиће, због састава немоћног њиховог тела. Ово ми, уосталом, изгледа разумно. То и братија држи без саблазни.
Ако се деси да су непознати, по истеку седам дана од њиховог доласка овде да се облаче у плаштаницу и у монашки шлем. Нека му се према могућностима заповеди служба и да се
предањем Светога Духа, и благодаћу Божијом просветивши се, и Христа настанивши у прекрасне њихове душе због чистога њиховог живота, против ђавола победу показаше и његовим многим искушењима распаљивани одолеше му, више од злата огњем искушана
злата крила мисаона уперивши, на небеса узлетевши као богопарни орли, нама оставише устав Богом преданога појања њиховог и умилне молитве, којима Господа милостивим себи учинише.
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Одавно је из њега ишчилела радост од њиховог жутог светлуцања и танког, чистог звука. Прсти су престали да их се плаше. И веђе да се размичу.
Кеса је меко пала на кревет, а цијукаву ларму злата брзо је усркала вунена черга. Беше то друге зиме њиховог брака. Он се вратио с пута и, кад су ушли у собу, кроз танак осмех као некоме другом а не њој намењен, дуго су му се
Можда је она с неким другим овако... Научио је неко. Затрпан пословима, он није видео; није је познавао. Пола њиховог живота он је провео у путовању. Могла је. Имала је прилике. С ким ли је само? Или је сада, баш ових дана, с неким?
Дуго се гледају без речи, они са страхом од војске, а он са страхом због њиховог страха. Онда гологлав старац, Аћимов вршњак, викну: — Да изнесемо касу! Она је већа од печата.
тестамент и што иза те речи стоји Вукашин, који га је више и друкчије него Ђорђе осрамотио, онда, шест година после њиховог растанка, кад га је видео у Скупштини како седи у клупи за владине посланике.
Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ
Откуд то, питали су устаници из Ваљева, да војвода остави њиховог Проту Турцима, а сам се избави? Да нису Стојана Чупића толико смутили турски дарови да је и образ бацио под ноге?
Летња тама се провлачила кроз мало окно и клизила по невидљивим зидовима њиховог собичка, Милош је спавао поред ње а прастаре празнине лебделе су у шуми.
Када се вратила, Милош је стајао на прагу њиховог кућерка. Полако му се приближавала уверена да ће се, ако га само додирне, све то светлосно ткање из ње пренети и на
Кад се вратио, Љубица је седела на прагу њиховог кућерка. Очекивала је његово лице, које лице? Више није сумњала да их Милош има многа.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
Тек после извесног времена почеше њихови мозгови да функционишу, и то се испољи кроз уста њиховог вођа. Он рече кратко и одлучно: „У ред! На лево круг!“ Они се поврсташе у ред и кренуше.
Из броја, величине и међусобног положаја атома, дакле из њиховог квантитативног и просторног распореда и састава, произилазе све квалитативне разноликости материје како их пред собом
Оне су право биће, нематеријална стварност“. „Па како долазимо, учитељу, до њиховог сазнања?“ „Идеје, нетелесна бића, упознају се појмовима.
Но на славу тог открића имају своје право и поменута два претходника Хипархова, јер без њиховог каталога звезда не би Хипархос могао да примети ту небеску појаву.
културом која их у међусобној сарадњи оваплоћује и уздиже; говораше о њиховим живим трговачким везама, извором њиховог благостања, увераваше Хијерона о свом непоколебљивом пријатељству и мољаше га да, као видљив знак и залогу тог
између злата круниног и прстеновог, тим мање што поједини релијефни делови круне показују, према различитом степену њиховог осветљења, различити сјај“.
таквом силом Сунце, директно је пропорционална производу маса тих небеских тела, а обрнуто пропорционална квадрату њиховог међусобног отстојања.
у правцу тих делића, која је директно пропорционална производу маса тих делића, а инверзно пропорционална квадрату њиховог отстојања. Фактор пропорционалности који се овде појављује јесте једна универзална константа.
„Закупци пореза, свесни своје исправности, нису избегавали ревизију њиховог обрачуна са државом, већ је изричито захтевали. Но та ревизија отегла се у недоглед.
Тада се опет сетише закупаца пореза. Комисија за ликвидацију њиховог закупа би позвана да доврши свој обрачун на врат на нос. Није дала очекивани резултат.
Видело се јасно да је смртна казна осуђених била одлучена још пре њиховог саслушања“. „А чиме је трибунал образложио такву осуду?“ „Недостижни геније Кофенала пронашао је и ту прави пут.
породицама врате сва одузета покретна добра, дигне секвестар са њихових непокретних имања и изврши поновна ликвидација њиховог закупа. Она је показала да закупци нису дуговали држави 130 милона већ држава њима 8 милиона“.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
Са осталима за крагујевачки воз оде и народни посланик, а ја остах сам у оној истој врелој атмосфери у којој је, после њиховог одласка, још задуго брујало од бурног сукоба два света, ни крива ни дужна, уосталом, што се нису могла, нити ће се
ми што сам дошао, а он ме је позвао само на њено наваљивање, те да се заједнички посаветујемо: може ли штогод бити од њиховог живота и од Николе, који се од доласка из војске, а нарочито од скорашње смрти своје мајке, сасвим изменио, изгубио,
други пут све оне рупе неким нарочитим прашком, па изађе испред дућана и седи и чека док не почне све да прашти од њиховог кијања.
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
Из дубине њиховог стакленог меса извијао се топли јантарножути свјетлац и, у часовима јачег разгарања, пробијао се до на површину.
На примјеру мог односа према њима (а и њиховог према мени) научио сам како можемо годинама с неким живјети а да се међу нама не развије клица било каквог осјећања.
генерале послије неславне капитулације, прегаоце и фанатике послије слома њихове завјетне мисли и над рушевинама њиховог животног дјела.
А није то само зато да се увјере јесу ли зреле: томе, бар дијелом, узрок лежи у неком дефекту, или у специфичности њиховог спознајног апарата: оно што нису својим прстима такнуле и опипале, не постоји у њиховом запасају одистинског.
Идеал и осмишљење читавог њиховог живота и дјела. И то не било каквим, ситним, незначајним људима, сентименталним душицама, него баш оним највећима и
Навикла на болеснике, ваљда их добро познаје. Зна како се круг њиховог реалног свијета сузи, сведе на најмање: за њих плес двију бијелих руку упослених над вулгарним предметима свакидашње
Али ни то није све. Постоји у људима нешто што их тјера из њиховог властитог кута гледања, нешто што их нагони да буду помало присташе својих противника.
Више неће постојати ни трачка сумње ко је чији објект. И све ће опет бити тачно онако као што је било код њиховог последњег сусрета лицем у лице. XЛИ „Бојим се да се нећеш знати да прилагодиш ако некад дођеш у неповољније прилике.
Али што се тиче самог звука њиховог инструмента, често ми се учинио прилично резак, готово непријатан. Помишљао сам: није без неке што се тај инструмент
Прешао је и посљедње чађаве фабричице у предграђу, оставио за собом смрад њиховог дима, њихове на катран мирисаве тарабе, њихове ране сијалице што кроз жичане нагупце лију жуту свјетлост на гњецави
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
долазила шестокрилка, и да их је одбранио један човјек, који је убио змију, те их тако за вавијек спасао од највећег њиховог душманина. — Па гдје је, гдје је тај? — запита орлетица. Ма гдје ми је, кажите ми?
ЗЕЧЕВИ НИЈЕСУ НАЈСТРАШИВИЈИ Учине негђе састанак сви зецови по заповијести њиховог старјешине, те им старјешина рече: — Браћо моја, срце ми се радује кад на вас погледам и толику силу око мене, али
Тесла, Никола - МОЈИ ИЗУМИ
Према томе, заронио сам и када сам био ван њиховог видокруга, окренуо сам се и наставио брзо да пливам према супротној страни.
То значи да је моје чуло слуха било тринаест пута осетљивије од њиховог, мада сам у то време, тако рећи, био глув као топ у поређењу са оштрином слуха коју сам имао у доба нервне напетости.
Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака
у кукурузу и чекали да неко говече тамо зађе, а онда би га одвели на своја оближња кукурузна поља, на другој страни њиховог села.
И тако, не знајући енглески језик, нисам био у стању да разумем ни једну реч њиховог разговора. Енглески језик ми је наличио на неразговетно спајање речи, слично као и зглобови непокретних делаверских
Посумњао сам да ћу икада успети да научим реч-две овог необичног језика. Сетио сам се сељака из Идвора и њиховог говора на поселима, њихових крилатица од којих је свака продирала право у моју душу.
Луис је био годину дана старији од свог брата Винтропа. Преко њиховог нећака, мога присног пријатеља и колеге у класи, упознао сам се с њима.
људима великог знања и изванредних личности и, захваљујући њима, нестали су сви трагови магле и тада сам у свом сјају њиховог учења видео целовиту слику онога што сам веровао да је америчка цивилизација: дивна ћерка једне дивне мајке која се
су дошли да ме виде и да ми кажу да у читавој Војводини нема младог човека који би био ближи свом родном селу од њиховог Мише.
су дошли да ме виде и да ми кажу да у читавој Војводини нема младог човека који би био ближи свом родном селу од њиховог Мише.
Када сам схватио то значење, више се нисам осећао као странац на пољу науке. А знао сам и то да је највећи значај њиховог рада био у томе што су открили део онога што је моја мајка називала ”вечна истина”.
нису схватили да електрична струја може да постоји и у вакуму где уопште нема електричних оптерећења, па према томе ни њиховог кретања?
двоумљења то пренео доктору Кенигу, да физичари континенталне Европе нису прихватили енглеску теорију јер је она изнад њиховог схватања. Коначно сам рекао да ми то најбоље објашњава, зашто је Кирхоф тако мало пажње поклонио Фарадеју и Максвелу.
Тек после тог дана, теорија је сишла на земљу и остала међу смртницима, постајући саставни део њиховог схватања. Оно што је Херц донео на земљу, био је небески дар.
На пример, развој низа детаља у вези са мојим проналаском, био је изванредан и пружа доказ о највишем квалитету њиховог научног истраживања.
Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ
пак симетрично организованим синтаксичким порецима често долази или до привиднога или до стварног стапања понекога њиховог истоветног дела. То и јесте синтаксичка синкопа.
Јесте ли одмах били свесни њиховог значаја? Направићу мали прелаз, а волео бих да се то не схвати као да себе поредим с Црњанским.
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
Али, на основу приказа просторних односа, на основу конкретнога њиховог опажања садржаног у именовању „она два” и „ова друга два супротна”, са сигурношћу можемо реконструисати како ју је
При томе се потомци повезују с прецима: „Све се, исто као некада, и сада понавља. Исто као што од оног њиховог хаџи-Трифуна њени почели да пропадају, тако, ево, и овде почиње од свекра јој, Марка, мужа, Томче, и саме ње.
Али су и облици осујећивања, потискивања њиховог, такође чести и разнолики. Чежњу саму по себи - у најчистијем виду, зато што јој је предмет најмање одредљив -
Миљковић, Бранко - ПЕСМЕ
света су се отимале за њихову смрт која је била почетак а не крај путеви су их тражили по целом свету нема их профил њиховог одсуства чува ноћ зеленгоре њихове су смрти најдивнија сазвежђа на југу неба земља мирише на мртве зеленгоро чујем те
Петровић, Растко - АФРИКА
Цивилизација се не хвата њиховог духа као што се вода не хвата њиног озетињеног тела. Крај самих бенгалоа, они су у својим колибама остали исто тако
Алкохол осим тога убија још и последњи полет њиховог духа. Чим сам стигао, увече, однео сам писмо госпођи Беде, жени једнога одсутнога трговца.
Нико није рекао ни речи. Било је јасно дасе остали црни нису чудили што је Н. напао на њиховог сапутника, већ што га после негујемо. — Ви не бисте могли живети овде, — каже Н.
Ћупе су џиновске и јединствено ишаране. Вода се слива низ облине канариса и низ савршено нага женска тела. Из корена њиховог трбуха, чак до груди, расцветав а се пластична татуажа палмине круне.
Али оно што ме узбуђује највише то је влажна дивна ружичавост њиховог језика, десни, која се обзнани иза њиховог брбљања.
Али оно што ме узбуђује највише то је влажна дивна ружичавост њиховог језика, десни, која се обзнани иза њиховог брбљања.
“ Јер у чему би иначе била интересантност њиховог положаја! Док смо се враћали, сељаци једног села крај кога пролазимо, и које је на седам километара од Банфоре, кажу
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
збивања у природи, и у свету, указују да крвожедни инстинкт, као вечна нит, прожима сва свесна и неразумна бића од њиховог првог зачетка.
Они живе својим животом... Да ли је та смртна опасност драж њиховог живота или је код њих развијена нека висока свест о дужности, која је непозната онима у позадини.
Војници су се пребројавали. — Нема Раденка, ни Стојана... — Видео сам кад је Тоза пао код њиховог топа. — Чуо сам кад је каплар јаукнуо пред жицама, кад смо се враћали... За петорицу нико није знао да каже.
У њеном гласу било је нечег леденог. А у оном одрицању од своје рођене сестре огледала се сурова логика њиховог чемерног живота. После нервног надражења као да је њоме овладао замор и нека досада.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
једино транскрибовани на савремено писме, али су им сачуване чак и извесне карактеристичне одлике правописа и графије. Њиховог дотеривања и улепшавања, тј.
Ивић, Павле (са групом аутора) - Кратка историја српске књижевности
Одржавање конспирације уске групе јесте и главни фактор њиховог опстајања. За ускоке, међутим, неку врсту јатака представљају стране хришћанске државе, Млетачка и Аустрија, у оквиру
и самосвојности, о невољама њихових породица, о настојању католичког клера да их преведе у католичанство, о зависности њиховог положаја од политичких односа великих сила, о комуникацији најпознатијег котарског ускока Стојана Јанковића с
Станковић, Борисав - ГАЗДА МЛАДЕН
— А већ се по њеном гласу, лицу, видело да се сетила свега [њиховог]. Он се чинио невешт. Унесено, мирно, завијено, одговори јој: — Снашке, коме ја на пут стајем?
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Једва сам се наканио да уђем унутра, плашио сам се да не станем на змијски сплет, јер ово је време њиховог парења, а овде их је у коврагу сијасет. Задах трулежи, паучина, мемла.
Нема ни најмање недоумице шта ваља оставити, а шта ишчупати. Јеванђеље не допире до њиховог ума, оно им се чини као смутња која их збуњује.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
Астрологија је вештина читати будуће догађаје из положаја звезда, њихове констелације и њиховог кретања. Она захтева два посла: први, прочитати са неба моментани положај звезда, и други, извести из тога положаја
Да је и наша Земља члан њихове породице, то нису ни слутили, још мање су могли да објасне механизам њиховог кретања. Ми данас знамо да се све те планете крећу око Сунца, око кога и наша Земља оптрчава, па из тога стварнога
Ми данас знамо да се све те планете крећу око Сунца, око кога и наша Земља оптрчава, па из тога стварнога њиховог кретања следује оно привидно које нам се на небу оцртава.
Под ударцима њиховог длета и чекића. одлетала су у ваздух парчета тог класичног камена. Из једног таквог парчета дао сам истесати Ваш
Звезде некретнице изгледају нам као приковане на својој сфери, а кретање Земљино не изазива мењање њиховог привидног међусобног положаја само зато, што је пут Земљин око Сунца сићушан према полупречнику сфере звезда
Једноставна деоба показује да је годишње задоцњавање њиховог календара било четврт дана. Како да се испомогну, то се они или нису сетили или се нису усудили.
Преко њиховог дела ушле су моје криве у науку и нашле широку примену. Још пре но што је то дело објављено, предузео је професор Фрајб
успела је да их класификује и да их поређа по њиховом узрасту, а тај ред даје нам поуздан материјал за слику њиховог живота.
то су острва у васиони, иста таква као и наш Галактични систем што је, скуп сунаца која изгледају нагусто збијена због њиховог огромног отстојања од наше кућице. Ми их пролетамо, облетамо и ево већ остављамо далеко иза наших леђа.
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Шта ћете, узела сам дете, па сам се закачила и за родитеље. И преко њих некако и за оног њиховог попа. Јер тај жупник, неки род и помоз-бог им јесте, верујте. Чим се где састану разговору краја нема.
Петровић, Растко - ПЕСМЕ
Сунчаре које привлачи тајни неки зрак у ноћ Никаква снага неће их задржати за ову земљу чудну, Када их привуче кружења њиховог законског моћ: Он сам притрчавао је прозору с криком у сну.
Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Ој, како је треперила кула од њиховог смеха, како се тресла од топота дечакових и патуљкових ногу! Дечак је збацивао болест са себе као тесну кошуљицу.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
државе, у XИВ и XВ веку, док су домаћи феудалци још били у животу, и да ли су те песме и у којој мери носиле печат њиховог утицаја.
Уочавајући опасност од Турака, а стојећи им први на удару, деспот Угљеша се залагао да се против Турака, у циљу њиховог протеривања са Балканског полуострва, створи коалиција свих угрожених земаља, у коју би ушла нарочито Византија.
Наши преци су изабрали друго. Из њиховог огњеног сна израсла је горостасна фигура Марка Краљевића. Кроз песму о њему престајали су да буду робље.
Народни певач, који је у основи реалист, није могао да их мимоиђе, није могао да их одагна са њиховог места. Али је он, сликајући њихов живот, уносио и различне моменте из свога живота, из народног живота, и то у много
Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
Пред њим се открише жућкасти зидови неке доста простране пећине, нешто мало мање од њиховог разреда у школи. — Лазаре, идеш ли? — зовну он шапатом. — Ту сам — исто тако шапатом одазва се Мачак.
— препаде се Николица. Најзад се договорише да кују вежу за једно дрво, десетак метара даље од њиховог. Тако се нису морали бојати да ће бити откривени. Ко би се досјетио да прегледа све букве у околини.
— Идемо већ сутра! — дочекаше још неки. — Поведите онда и њиховог вођу, онога што је утекао! — подругљиво рече кнез. — Ту сам ја!
Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА
Срчу кафу и разговарају о удавачама за које су нашле да би могле бити прилика за њиховог Манчу. Поче стринка Парашкева: — у Мадине, ете, там’ спроти Зелену чешму, какво девојче искочи — пуста не остала!...
згрануше, показаше му врата, и тако оде и без кафе, задовољан што нису, како су му припретили, пустили с ланца чувеног њиховог зељова. Излазећи, мислио је у себи: Боже мој, много ли смо још иза срећних, цивилизованих народâ!