Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ
А оне које не познаје, не мислећи о њима никакво зло, дозвољено је не наглити се, но чекати за моћи по њиховом поступку и начину живљења о њима судити.
приметити да често они који нису богати богате осуждавају, како и ружне, находећи лепшима од њих којекакве пороке, о њиховом се трошку смеју; они који нису у каквом званију и достојинству, с великим проницателством истражују и находе које
Осрамотили смо се! Нек придодам овде и то: доћи ће блажено време кад ће и Албанези на њиховом језику књига имати. Но они који буду ово лепо дело на се узимати, тојест за пречесно и предраго општество што нибуд
Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
Упути скромне Вучевчане да поштују своје старешине, да их слушају и буду им на руци у сваком послу њиховом. Даље опомену их да се добро чувају »републиканаца« и уопште бургијаша, немирних и подозривих људи, и чим кога опазе
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
Њихова кућа беше отворена и срамну и страшну, у њиховој кући беше живот, песма, весеље; људи и жене прилазише њиховом прагу с поштом; они су одлазили својим комшијама и били дочекивани срдачно: нико живи није мрзео на њих нити они на
— Мени је тешко опричати, ето Јовице. А Јовица саже главу. — Ево шта је! — рече Заврзан. — Био је у њиховом селу субаша неки Ибро. Јовица је имао сестру на удају, а Јован, опет, био момак за женидбу, па као комшијске куће...
Катић је бар двапут у недељи са својим пандурима прелазио Дрину да Турке у њиховом гнезду потражи. Заметне чарку, изазове их, намами преко Дрине, па бије.
Рањеницима севаху очи од задовољства. Више нису осећали рана, као да их и не беше на телу њиховом... Баба Стоја рече: — Станко, рано, лези ти. — Немој, бајо, молим те!
Дучић, Јован - ПЕСМЕ
у гомили дароваоца једног племића који је био друг њезиног детињства, када је са широких тераца пуштала птице да по њиховом лету види ко ће од њих двоје бити срећнији.
Повели су весело његовог магарца који се целу ноћ напасао и сад радосно потрчао за њиховом магарицом. На длан старца оставили су пажљиво камен да не постане вукодлак и да не помори околину.
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
гласом приповеда све што је чуо од Аркадије, а и иначе по селу о поповима, о тужби поп-Ћириној, о скором путовању њиховом, и о оскудици кола с арњевима, сад баш кад оба г. г. пароха морају да путују.
Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ
Нешто се споразумевају, а опет све иде као пре и, колико год гледам, ја немогу да видим баш никаквог смисла овом њиховом покрету. А све је то доле један свет. И вере ми моје, тај свет никакве памети и разума нема и не зна шта ради.
Црњански, Милош - Сеобе 2
Имао је, код Трифуна, у Махали, неколико, скупоцених, ждребади. Са својим кобилама, са њиховом ћуди, са њиховим наравима, са њиховим копитама, ногама, он је имао много брига и невоља, али их је све, а пре, а
Ето то је!“ Петрова жена је говорила неком мешавином свих наречја која су се чула у Исаковича, и њиховом друштву. Она је имала обичај да све што каже, тужно каже. Па и сад додаде: „И то ћу ти ријећ, Петре!
Све је у хришћанству било противно њиховом очекивању. Беда, лаж, неправде, велика превара, а не хришћанство. Турци су им се сад чинили господа, а Гарсули, па и
што је избрбљао, поче да, тој госпожици, прича о фамилији, о сирмијским хусарима, о патњи, тамо, на турској граници, о њиховом несретном национу. Госпожица Божич се смејала, и на то.
Он и његови братенци, богати Исаковичи, били су навикли на простоту и сиромаштво. У њиховом кругу, могли су се, на прсте, избројати они који су знали да читају и пишу, а немецки их је говорило, и међу
припрости, и сиромашни људи, а сутра ће, можда, изгубити све што је његова жена, радом својих руку, стекла, али се у њиховом дому гостопримство не плаћа. Они, већ годину дана, знају Божича, па су радо угостили и Божичевог рођака.
при растанку, капетана у образ, а изразио наду да ће њихово пријатељство, склопљено уз пут, бити више него епизода, у њиховом животу. Нада се посети капетановој, ускоро, у Вијени. Павле је при том ухватио поглед мајоров, зрикав, пун мржње.
И тамо су сератлије требале да буду муштране, на немецком језику, па су Личани, лајтнанту њиховом, који се звао Лабицки – који је почео да их муштра немецки – кундаком, развалили главу.
Њено лице имало је, и сад, лепоту лутака, али не више малих лутака. Њена уста нису била онако мека, као кад је на њиховом путу брбљала, детињасто, него, су била румена, тврда, боје пупољака. Обрве, црне, постале су јој биле непомичне.
Да их неће растављати. Он, Павле, зато, нада се да – кад се буду јавили у Кијеву њиховом рођаку Степану Витковичу, бригадиру, и његовом сину, потполковнику Витковичу, јако полковном командиру – да ће се све
Већ је три године у браку. А не може бити лако Петру. Сирмијски хусари су свиње, па му довикују, чим се појави у њиховом друштву: „Море, Петре, има л’ шта ново? Што не запнеш? Па да частиш, ако буде мушко!
Не уме да рашири крила. Да утре сузе. Ђурђе је, доцније, причао да је најлуђе, у том њиховом породичном заседању, у трактиру, „Код златног јелена“, било то сажаљење, које је Трифун, очигледно, имао над судбином
Теодосије - ЖИТИЈА
Ближњи, и знанци, и по крви рођаци дивљаху се чудесном изласку и животу њиховом у Богу, и долазећи к њима доношаху им потребне ствари.
Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА
Мистична логика. — Код динарских људи има склоности мистичноме, тајанственоме, мистичној логици. Она је у вези са њиховом интензивном осећајношћу и са фантазијом. Тиме они стварају тајанствена факта и појаве и формирају идеале.
За време турске владавине се у њиховом развитку осећају два појава. Један је што су динарска племена појачана или проширена многобројним ускоцима, а други:
У целокупном њиховом склопу, у њихову начину држања и кретања пада одмах у очи нешто као тешко, укочено, рђаво истесано.
Али су Турци ускоро заузели Славонију (1536. год.), која је под њиховом влашћу остала до 1699. године. Крајем XИВ века су почели притицати у јужнословенске земље бивше Аустро-Угарске
Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ
Мајмуни којима је упала кашика у мед, а они то чак и не виде! Рашида и ја сигурно не бисмо имали таква лица да смо на њиховом месту. - Ипак ћемо кад почне лето, и ми кренути, Рашида! - рекао сам, а она ме ухвати за руку.
Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА
Чамча ће бити ђенералштаблер овог трговачког похода. И он ће нешто профитирати, а овамо правиће о њиховом трошку путешествија, а то је живот за њега. Сад ће Чамча свој план предложити. — Дакле да вам кажем.
Црњански, Милош - Сеобе 1
Наступила је тада дубока потиштеност. Оно што је остало код куће, поче, у сећању њиховом, као и у души Исаковичевој, да се разлива и да нестаје као дим.
Царици је послат улак, при њиховом одласку из Граца. Уморан од вежбања војника, Исакович је ушао са њима у Аустрију, побољевајући од грчева у цревима.
Онако како их је себи, по њиховом причању, представљала. Под утицајем успомена на љубавни начин и на уживања свога девера, она хтеде да и последњег дана
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
Поетичност љубавних басми у тесној је вези са њиховом психолошком функцијом. Да би речи погодиле свој циљ, да би изговорена формула била делотворна, она мора бити песнички
које посебно вребају младенце који су лепи, млади, а налазе се у једној прелазној фази, па су стога веома подложни њиховом утицају. Свакако најприроднији начин избегавања погледа злих очију јесте скривање од њега.
Избор ових средстава, видећемо, није нимало случајан, односно у њиховом одабиру има извесног система. Од предмета, као што смо већ видели, највише се користи вода (магијско купање и пијење),
Током прве три ноћи од рођења суђенице одређују детету колико ће и како живети, као и то када ће и како умрети. О њиховом суђењу, које се увек неизбежно испуњава, постоје многобројне приче у нашем народу.
Ова црта конзервативности пословица, узречица и изрека омогућава нам да њиховом анализом доспемо до веома архаичне слике света која је у њима давно уобличена.
Загонетке као говорне творевине веома су старе, што се види по њиховом архаичном језику, остацима религиозних формула, анимистичком мишљењу и митолошким темама у њима садржаним.
⁴³ Подређени и маргинални положај деце јасно се испољава и у њиховом издвојеном обедовању за посебним, малим и ниским столом.
⁵⁷ Бајке, приче о чудесима, уједно су и чудесно лепе јер њиховом садржају одговара раскошно језичко рухо у које су оденуте.
правилима вербалног и невербалног понашања детета у односу на све одрасле припаднике патријархалне заједнице, затим у њиховом посебном облачењу, засебном обедовању итд.
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
На жалост, ови стихови су непреводиви, али можда ћете у њиховом ритму осетити нешто од неизвесности и стрепње дечака што стоје искушавајући своју срећу, свој страх да не буду шуга.
предност својих година, опонашали су манире старијих, чекајући стрпљиво свој тренутак у коме ће се године поклопити са њиховом сопственом представом о њима самима.
За старце, опет, то је једино место у њиховом крају где се нешто догађа. Оно им замењује седење пред градском већницом — затворена је оне године кад укинуше
Ногу пред ногу, одшетао је полако до Калемегдана. Корачајући тамним стазама и губећи се у њиховом лавиринту, ни сам не зна како, изненада изби на бедеме тврђаве што су се стрмо обрушавали у шипражје и ноћ.
Маки наручује трећу туру пића за све. Данас је празник! И одједанпут, он види како у четрнаест брушених огледала њиховом столу прилази учетрнаестостручени човечуљак из фотеље.
Чули су, наиме, да се један велики престонички сликар спрема да се настани у њиховом месту. Већ је формиран Одбор за дочек.
Уз то, његове другаре не би задовољио брз и лак упех; хтели су мрцварење, не знајући да је њиховом предводнику машта вечерас, очигледно, затајила. Нина пређе погледом преко гостију у кафани.
Нина пређе погледом преко гостију у кафани. Сви су зијали према њиховом столу. Када би јој поглед додирнуо било које од тих лоше обријаних лица, сва би се истог часа искесила удворички —
Матавуљ, Симо - УСКОК
Пушка се слабо чула, но је све јатаган радио. Срећом њиховом бјеше им слободна позадина, те, иако помало, ипак могаху узмицати. Тако смо их убијали до ноћи.
Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА
Рекнемо ли даје, можда, реч о аутентичним, занимљивим ствараоцима другог реда, поштовање које осећамо према њиховом посебном дару тиме се ниуколико неће умањити. За Соријана су „Перо, Андерсен, Жил Верн...
Разлика, она унутрашња, генеричка, увек се јасно осећала. Приближавању озбиљне и дечје поезије, њиховом измирењу и проналажењу заједничких естетских именитеља засад се опиру бројне навике, предрасуде, нерашчишћена питања,
Дечја књига је, још у почетку, привукла пажњу васпитача тиме што се, по њиховом осећању, дала лако искористити. Немам ништа против поучавања деце путем књижевности.
Многе намерно писане дечје песме и приче буквално су намењене деци: одговарају њиховом непазвијеном укусу, дакле доступне су им; свако их дете може разумети; сваки, а посебно лош наставник, може их
облици понашања, нашли су у Ћопићу посматрача који осећа њихова права значења, и који речите појединости хвата у њиховом најизражајнијем контексту То познавање јесте пишчева изворна, најцеловитија и најдубља спознаја; одавши се писању, он
дечје песме ка пародирању лако је објашњива: одбијајући велике узлете и гестове озбиљне поезије, дечја песма увек тежи њиховом приземљивању, па и исмевању. Самосвесној пози она се, можда, понекад и диви, али јој се и тада руга.
Песник се опире оним случајностима које би могле да га одведу у „нежељеном” правцу, али се, у исти мах, користи њиховом помоћи, ако је повољна.
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
века, када се научни рад средио у Матици српској и Друштву србске словесности, историчари и филолози упознају Србе са њиховом старом књижевношћу, која је од XВИИ века била само један мртав споменик прошлости.
поезији Симе Милутиновића, у Његошевој љубави за народну поезију, у плачевности песника четрдесетих година и њиховом подражавању народне поезије.
човечанства, не само ситно грађанство но и промашене егзистенције, пропалице сваке врсте, »бивше људе«, — и уживао у њиховом »ванредно симпатичном шаренилу«.
Милићевић, Вук - Беспуће
У њиховом друштву налазио се још један млад, штркљаст, голобрад ђак, вјероватно бруцош и на сваки начин један нов гост каване, ко
Па кад је силазио у башту, сјећа се да се је нехотице окренуо према њиховом прозору и учинило му се да је спазио једну женску главу које је убрзо нестало. И питао се зашто се он окреће?
И за час нестаде између њих свега што је сметало њиховом разговору и удаљавало их једно од другога. У њихов разговор мијешао се жамор шуме над њиховим главама и око њих, док
Сремац, Стеван - ПРОЗА
« Од то доба једнако лепо живе. Било је, истина, у њиховом иначе ведром животу и мутних и облачних дана; понеки пут је пала суснежица на њихов љубавни жар, али је то све стари
Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ
Питам се само шта раде ти експерти Уједињених нација! Да сам на њиховом месту и да имам толику ловуџу, откупила бих нашу фамилију и ставила је под стаклено звоно, ради изучавања.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
У жена је развијено осећање материнства, а оно је у тесној, органској вези са њиховом природом, њиховим бићем. И зато оне више саосећају него што је то случај са људима.
Осмехивали су се на шале, али је још било сете на њиховом лицу. С времена на време би се замислили и лак уздах, готово неприметан, отимао им се из груди. Само не задуго.
Осећао сам лаку дрхтавицу помишљајући шта бих да сам на њиховом месту. Дивио сам им се... Задатак је њихов очајан: да се крећу све док их непријатељ не опази и не припуца на њих.
Заборавио сам да ме и у том положају може куршум погодити, јер сам већ преживео тренутак када сам био на погледу њиховом. Тада ми је постало јасно зашто су пешаци онако равнодушни кад около њих звижде куршуми.
Људи из позадине немају то осећање. Њиховом животу не прети опасност, па су учмали. А сада, оне боје јесењег шаренила изгледају ми изванредно лепе и јасне, као да
Пошто смо ми сада најистакнутији, то ћемо чекати док четврта и шеста батерија избију на Остењак, па ћемо онда ми, под њиховом заштитом, напред... Молим вас, наредите одмах да се за војнике скува ручак.
— добацује капетан Веља. — Ех, зорт их је сложио. Знају они да ће сутра мечка и пред њиховом кућом да заигра! — дира их поручник Бранко.
Црњански, Милош - Лирика Итаке
Певамо затим „Ој Србијо, мила мати“, а Румуни устају врло учтиво. Ја онда хоћу да комплиментирам рмпалије Цоловића на њиховом гоњењу непријатеља, од Солуна до Темишвара, па велим: мора да је било тешко.
Домановић, Радоје - МРТВО МОРЕ
За њих се не зна где су. Опште је мишљење да су издали и побегли. Једном је приликом онај говорник и говорио о њиховом срамном издајству.
Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ
Ја мислим да ћу бити веран тумач осећаја свију вас ако кажем овде да смо и ми саучесници у срећи и слављу њиховом; да се дивимо прегаоштву њиховом, да се радујемо успеху њиховом! Је л’ тако, браћо? Опет пауза.
веран тумач осећаја свију вас ако кажем овде да смо и ми саучесници у срећи и слављу њиховом; да се дивимо прегаоштву њиховом, да се радујемо успеху њиховом! Је л’ тако, браћо? Опет пауза. Један рече отежући: »Пааа... оно...
ако кажем овде да смо и ми саучесници у срећи и слављу њиховом; да се дивимо прегаоштву њиховом, да се радујемо успеху њиховом! Је л’ тако, браћо? Опет пауза. Један рече отежући: »Пааа... оно...« и ућута да чује даље. — Браћо учитељи!
Петровић, Михаило Алас - РОМАН ЈЕГУЉЕ
Шмит је тада предузео један сасвим обрнути посао: на место да даље тера траг одраслих јегуља на њиховом свадбеном путу, он је предузео трагање за јегуљином ларвом, да би тако дошао до места одакле оне потичу.
Тако је исто казано да се, пратећи обележене полно зреле јегуље на њиховом путовању од обала континената или острва, може дотерати траг до једне простране, али одређене области Атлантског
Друга једна њихова врста игра важну улогу при дезагрегацији коралних маса и њиховом распадању у прах. Та мека, слабачка морска створења гутају комадиће корала, па их у својој унутрашњости претварају у
јегуља« обављати дубински риболов и проверити нека тврђења ихтиолога теоретичара, који понешто виде онако како би по њиховом нахођењу и можда по здравој људској логици требало да буде, али се понекад ствари дешавају и другојаче.
) XИX. Азорска острва и њихова околина Као што је напред казано, пратећи при њиховом свадбеном путовању јегуље снабдевене значкама, природњаци су им дотерали траг до Азорских острва, па се одатле траг
На њу се у овој морској области доста често наилази; она ту јури туњеве при њиховом путовању и многе од њих скроз пробуши и набоде на свој кљун.
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
несрећом буду растављени и немајући када о чем другом да мисле, бар их она, овако мала, има онда у доброј успомени по њиховом добру, по овом њиховом гошћењу, чашћењу, и као такве, богате и добре, памти их и сећа их се.
и немајући када о чем другом да мисле, бар их она, овако мала, има онда у доброј успомени по њиховом добру, по овом њиховом гошћењу, чашћењу, и као такве, богате и добре, памти их и сећа их се.
Већ је почела и готово продала онај горњи део баште иза куће, који је гледао на улицу. И то наравно продала је „њиховом“ Тонету, пошто су само њему смели да се повере; пошто само он не би причао и износио свету да је то његово, да је од
свет, особито женске, када почну из цркве да излазе где су биле не толико ради службе божје колико да их свет види у њиховом новом, тек тада први пут обученим хаљинама. Ено млада, пуна и чиста лица, Ната газда-Миленкових.
| њихне а сада и већ своје куће да се нагледа, да је добро запамти, да је сву онако у наоколо, са комшилуком и са оном њиховом тешком капијом, унесе у мозак.
И онда оно у шта Софка до тада није могла да верује, она прича о њиховом чувеном чивчији деда-Вељи, за кога се причало да је са свима снајама живео.
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
Јана и Елвиру живо већ тиштате неправда, законом освештана на њиховом властитоме огњишту, бива: да им је мајка само Венцелу мајка а њима маћеха; тако отац, њима очух.
да, „стрико“ је то постигао потајно, њиховом помоћу, у оно доба свемогућом. Тај безбожник подмити духовенство и тијем (иако ради добре сврхе), један гријех више
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
Типове правих загонетки, за разлику од загонетки скривалица и загонетки питалица, лако је познати и по њиховом облику и по самом начину гонетања, а и по томе што се оне задају са „Дашто ми, дашто“.
3 Питала унучад бабу: — Зашто, бако, плачеш? — Плачем за некадашњим ђевојачким стидом и за данашњом њиховом слободом. 4 Питала баба непознато момче: — Кога тражиш, момче? — Једнога човјека, па не могу да га нађем.
— Нисам, куме, не дао бог! — Како ниси, кад јеси? (И ту се они посвађају и потуку). ’Челе (пак, божем збуњене њиховом виком и наљућене, напашће на њих обојицу, и, зујећи свака својим гласом, уједати их, тј.
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
Одмах му донесоше свијетло и ново ођело, измише га и обукоше. За толико дана трајала је радост и весеље не само у њиховом двору, већ по цијелом граду, пјевало се и веселило, и њега за младог цара окрунише.
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
И опет ноћу са планина силазе луди и вода. У липовој кори доносе децу. Пси лају по њиховом трагу. И од глади постадоше курјаци. У Тим протицањима крв нам се искварила. И наружила се земља од погашених огњишта.
Олујић, Гроздана - НЕБЕСКА РЕКА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Зашто врабац? Има и других птица... — Зар то није свеједно? — Смејачко направи круг изнад кровова, изненађен њиховом лепотом. С осмехом поздрави цвет израстао у олуку, намигну гуштеру који се сунчао на димњаку.
Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ
новембар, дан Св. Андрије, требало је да осване са њиховом победом. Васа је, однекуд, био сигуран да ће и бити тако, и нека страховита радост грчила му је сваки дамар.
Али није приметио да се Кнегиња било са ким, осим са њим, сусреће. У њиховом сусрету она му, уздржано, климне главом а Змај јој се, уздржано, поклони. И мимоиђу се.
Најзад је Љубица рекла да мора да размисли: најрадије би да помогне и својим синовима и њиховом оцу. Вучић се сложио а она му је прочитала на лицу како схвата да је дошао у добар час.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
табаке дела, од сваког по 500 комада, видео сам онде, несавијене, уредно положене један на други, да би се приступило њиховом сашивању у поједине књиге.
научницима Антике, о Питагори, Демокриту, Аристотелу и Архимеду имао сам у својој библиотеци скоро све што се зна о њиховом животу и раду. Упознао сам средину и прилике у којима су живели.
атома, ковитла се, један поред другог, и они изазивају тим својим непрестаним кретањем све природне појаве у њиховом непрекидном низу и разноликости њиховој.
Стигох напослетку и на сам зараванак вароши и нађох се у свету племства и витезова. Ту видим, у свем њиховом господству и раскоши шпанске великаше, витезове на коњу и у челичном оклопу, китњасте пажеве и дивне госпође.
Посумњао сам да је тако како филозофи говоре. Такво питање, рекох, не може се решити филозофским разматрањем и њиховом речитошћу, већ само опитом, јер вештина у препирању не решава научна питања.
После тога дођоше на ред разне успомене из оног доба која је у њиховом дому преживео. Уживеше се у та времена, смејући се весело, јер сада им изгледаше много што шта лепше но што је у
Но када се запитамо шта се дешава са Сунчевим зрацима при њиховом улазу и продирању кроз атмосферу чак до Земљине површине, онда морамо тражити одговора и у физици.
природе такве су хармоничне целине, њихови органи налазе се у међусобној зависности, било да једни друге потпомажу у њиховом дејству, било да велики развитак једних иде на рачун других.
радости подиже се у народу малишана, стара мајка се насмеши; то беше, као што деца одмах опазише, пристанак и санкција њиховом плебисциту. Она ме без оклевања ухватише за руке и за крајичке мог капута и одведоше ме трком до игралишта.
на глас, синови ми помагаху при мојим посматрањима и опитима, преписиваху у чисто моје списе и вршише коректуру при њиховом отштампавању“. Он се блажено осмехну и баци поглед на питому околину.
сам књигу за књигом, вадио из њих прибелешке, прочитане књиге слао сам у њихов магазин, а прибелешке смештао, према њиховом предмету, у ове безбројне картоне.
двеју непосредно узастопних формација далеко сроднији једни другима но остаци оних формација које леже раздалеко у њиховом узастопном реду.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
2 Управо, сукоб овај који се десио између студената, предратних по њиховом сопственом признању, с једне стране, и богаташа, ратног по томе што то није порекао, с друге стране, а који као да
ребрима која сам на оном, не баш малом, одстојању испред кафане лепо могао избројити, и толико малаксале да о каквом њиховом касу не би ни помена могло бити на највећој низбрдици. Све то онерасположи ме.
Идемо даље и ћутимо. Несумњиво је да нас, Арнаути свакога тренутка могу убити. Ми смо на сваки начин на њиховом земљишу, јер лутамо скоро целу ноћ. Наједанпут, мени изгледа да неко говори. — Ко је то? — вичем одмах.
дуванског дима и који се често појављују над главама непријатељских стрелаца, то су наши шрапнели, што леде крв у њиховом жилама, и заривају се дубоко у њихово месо што дрхти и кости које се ломе.
овим победама, па се пропише, завадише и покварише тако да онај скромни и поштени народ нико више није могао познати. Њиховом разметању није било краја, а хвале њихове нису се више могле подносити, јер стадоше омаловажавати чак и своје
умало не врисну од радости, јер му сад беше као дан јасно да то нико други не може бити до Срби, јер их ево затече на њиховом најмилијем послу — на гласању.
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
растиња и птица, и којечега другога — којима никад нисам сазнао правог значења: баш као да сам се подсвијесно уклањао њиховом тачном сазнању, како им не бих разорио чар.
Слушао сам како ме по кући зивкају и траже, како се питају гдје ли сам могао исплинути, и чудио се њиховом малограђанском одсуству фантазије, коме никако да сине гдје да ме потраже.
Заредала би по свим просторијама у кући удјељујући свакоме по двије-три ријечи којима је храбрила чељад у њиховом бављењу или их потврђивала у стању у коме су се затекли. — Што радиш, Анка? — Ево чистим рибу за вечеру.
дефекту, или у специфичности њиховог спознајног апарата: оно што нису својим прстима такнуле и опипале, не постоји у њиховом запасају одистинског.
У сваком њиховом чину, ријечи, погледу као да је присутно читаво њихово биће, читав њихов дотадашњи живот. Кад шуте, кад не чувствују,
И каквим ли се, — кроз та дуга тисућљећа и кроз све оно што су људи у њиховом току око таквог једног фантома наплели, намаштали, начувствовали, најадили, настраховали, — каквим ли се он заогрне
Жене из дружине нарочито су завољеле Калпурнију, која је сад била стално у њиховом друштву. Дотјеривале су јој изглед, савјетовале јој прекројбу хаљиница, преудешавале јој фризуру.
Ваљда сам и рођен с том тежњом да своје покрете душе одредим просторно и чулно: то сам звао њиховом „конкретизацијом”; и све фантастично, метафизичко, апсурдно у мени тежио сам увијек да снабдијем том еуклидовском
Али су ме у увјерењу подржали баш они слободни и јаки: у њиховом надмоћно презривом подсмијеху учинило ми се да сам запазио трачак позлијеђености: одакле одрпанцу такав луксус!
И у њиховом се чаврљању, свакако, бар десетак пута навраћала ријеч „кола”, „наша кола“, у разним спрегама , као код вјежба у падежи
А бивало је нешто тужно у том њиховом остајању у служби музе „након одслужења рока“, као кад бивши пацијент остане и даље у умоболници у својству болничара.
Није ред тако неозбиљно говорити о нечему што је за дуги низ миленија људима било алфа и омега у њиховом мучном пентрању, у њиховом црвљем копрцању под хладним бешћутним сводом.
Тесла, Никола - МОЈИ ИЗУМИ
Многе од њих сам конструисао и уживао у њиховом раду. Како је необичан био мој живот може се видети из овог случајног догађаја.
Никад нећу заборавити три године проведене у њиховом дому. Ниједна тврђава у току рата није имала строжу дисциплину. Хранили су ме као канаринца.
Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака
Када је воз стигао у Праг, они су хтели да им, пошто-пото, будем гост у њиховом прашком хотелу који се звао ”Плава звезда”, бар за један дан док не нађем своје пријатеље.
сељаци опирали ако би неки странац, чији назори не би били у складу са њиховим традицијама, покушао да се настани у њиховом историјском селу.
Чињеница да њихово знање није било баш нарочито, није сметало њиховом веома образованом оцу, јер је он највећи део свог научног знања, како ми је рекао лично, стекао много касније, после
ишао сам у дуге шетње, обично са неким младим наставником или студентом који се бавио сличним проблемом као и ја. Њиховом помоћу добро сам упознао историју Кембриџа и његове околине.
У њему су иконе великих светаца науке. Размишљање о њиховом раду помоћи ће ти да ступиш у везу са духом ”вечне истине”.
Нити су они могли разумети моје дивљење према Лагранжу који је, ио њиховом мишљењу, био само несавршени тумач Њутна. Хелмхолца су више ценили, али високо мишљење које је Максвел имао о
Пруски аристократи нису осећали расну мржњу према Србима, ако би се о томе судило по њиховом пријатељском понашању према Николи. А Никола никад није пропуштао прилику да покаже како се поноси тиме што је Србин.
Америчка радиност и штедљивост учиниле су све што је могуће да се савезници помогну у њиховом напору. Тако је добијен овај рат.
” Често ми данас ове речи долазе на памет, и чврсто верујем да милиони људи у Европи виде Америку као Нови свет у њиховом духовном земљопису. Сигуран сам да и становници Панчева мисле исто.
Ни у једној грани људске делатности народ не треба толико просвећивања као у основним принципима наука и њиховом односу према техници.
Постоји много песимиста данас који проповедају супротан ток догађаја у овом, по њиховом мишљењу, најпокваренијем свету. Модерне науке потврђују, изванредно добро, веровање старих Грка.
Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ
Код правих песника увек чујемо двопев: њиховом се гласу придружује глас самога природног језика из дубина наше културе као из нашег прапамћења.
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
њихне а сада и већ своје куће да се нагледа, да је добро запамти, да је сву онако унаоколо, са комшилуком и са оном њиховом тешком капијом, унесе у мозак.
У ствари, истанчанији одзив на промене у природи код ликова расте упоредо с њиховом егзистенцијалном потресеношћу и самосазнањем о узалудности сопствених (људских) подухвата.
Миљковић, Бранко - ПЕСМЕ
миром својим златом својом чашћу Хоћемо ли моћи да платимо ноћ љубавника Не, ми ћемо се зауставити Пред њиховом пишљивом ружом Ми ћемо постављати тешка питања њиховом Сунцу Или ће одговорити или пасти Једна ноћ другој ноћи
моћи да платимо ноћ љубавника Не, ми ћемо се зауставити Пред њиховом пишљивом ружом Ми ћемо постављати тешка питања њиховом Сунцу Или ће одговорити или пасти Једна ноћ другој ноћи пут Додирнут циљем светлости Мрак цвета у врту — када
своје име на његовој усни ПРИЈАТЕЉУ ПЕСНИКУ Танасију Младеновићу Срећан ко исписујући песме и посвете Избегне њиховом прејаком смислу разумљивости погубној Чудовиштима лепоте ноћи белога стиха Болесној ватри колери рђаво вољеној
Јакшић, Ђура - СТАНОЈЕ ГЛАВАШ
гинути На прагу ове тесне колибе Што је у трошан оквир сместила Слободе српске сјајан одломак, Окупат челик крвљу њиховом, Код твојих ногу, после... скончати!... (Чују се споља пушке.) На посô сад!
Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА
мало остраг да се склоним од грдне прашине, што су је дизали обесни коњи под обесним штаблијама и да се сит насмејем њиховом утркивању и падању с коња. Предамном је поигравао на своме парипу тазе потпуковник, г.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
од четника излетели горе, лутајући кроз маглу, то не значи да су они освојили врх, који, уосталом, и није био на њиховом правцу наступања. — Шта сте даље радили? — Мене су однели у болницу.
„Тако ми и треба!“ — мислио сам као да пркосим некоме. Необјашњива ми ова моја нова улога. Док сам био у њиховом друштву, понашао сам се уљудно. Када сам увидео да сам сувишан, устао сам... А сад?...
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
А камо, где су племена вашега Избрани прочи? Кровију њиховом Кристалне пређе бивше струје Све поруменише сунцу на жал. Ви мојим речма серца отвористе: Јуначке хитро скачете на
Ивић, Павле (са групом аутора) - Кратка историја српске књижевности
облици контаката, мешања и прожимања, док се не успостави културни склоп који почива на оба вида културе и на њиховом продуктивном односу. Они не долазе у колизију јер имају јасно раздвојене функције у друштву.
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
Клен има веома велику моћ у одбрани од чини и у њиховом разбијању. Нека була помоћу три лескове младице и басме зауставила је на једној њиви три плуга, само четврти није
намене зрна појединим момцима, а једно себи, и онда их на ватри прже: па чије се зрно при грејању највише приближи њиховом за тога ће се момка удати (СЕЗ, 14, 60). Ј. се почиње сејати о Матијеву (ЗНЖОЈС, 7, 147). У народној медицини ј.
Ћипико, Иво - Пауци
Он се окрену да их поздрави и скоро му се нададе да заплаче, но у час кад их угледа, жалост му се некако умали. На њиховом обличју не опази никакове бриге ни узбуђења.
У соби је свијетло, јер сунчане зраке кроз отворена два прозора простиру се по поду и зидовима; у њиховом сјају, над њиховим главама, трепери лако позлаћени ситнеж.
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Можда, помишљају каткад, можда је то та искра божијег духа утиснула на њиховом челу знак посебности, можда Господ преко њих шаље своје тајне поруке, можда је њима дато да докуче тајне земље и неба.
Сада је ризу изврнуо наопако. Да није помрачио? Рекао је да ће Бог решити о њиховом животу и смрти, а они му се препуштају пуни љубави и поверења.
Никанор се правдао њиховом јасном кривицом. Рекао је да грех мора бити кажњен, а рекао је и то да му се у Митровачкој пећини јавио анђео који га
и ако неколико гомилица распоредим по покривеној рупи, ослабити свињама пажњу, те неће приметити да је неко чаркао по њиховом путу. Мислио сам да ће чопор ићи у строгом реду, најпре голема веприна, затим крмаче, па назимад и најзад прасићи.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
Ова два накинђурена војника су без сумње Гали; то видим по њиховом говору, гестовима и погледу којим гутају жене. А имају и чега да се нагледају.
У њиховом хладу се држе и предавања; ова су, изгледа, баш довршена, јер кроз главну капију Музеума, која гледа у Канопску улицу,
Онамо ми ваља поћи! Зато довршавам ово писмо и опраштам се са Александринцима; та ни на њиховом господском столу не бих могао бити боље почашћен него на нашем, без сребрног и златног посуђа и уметничких амфора.
“ На тај начин пошло му је за руком да поједине стране старога текста палимпсестовог среди и сајузи по њиховом садржају. Али известан број страница није се дао сврстати у скуп познатих Архимедових списа.
Кад уочимо велике неимаре астрономске науке при њиховом послу, разумећемо ваљда и њихово дело. Данас ћемо у Златни Праг!
Када је завршио своје рачуне, он нацрта са највећом тачношћу оних десет троуглова са њиховом заједничком страницом Сунце Марс на једном листу хартије.
Тај остатак зовемо њиховом бојом. Овај снег на планинама зна врло добро да га Сунчеви зраци слабе својим пољупцем, па их зато враћа у целини.
Ја сам већ причао кака су ме њих двојица, још док, су живели у Хамбургу, позвали на сарадњу на њиховом делу „Климати Земљине прошлости“.
Сунце је звезда као и милиони других звезда које се до недавно зваше некретницама. У њиховом безбројном скупу има их младих, старих и у средњем добу.
Стеларна астрономија успела је да их класификује и да их поређа по њиховом узрасту, а тај ред даје нам поуздан материјал за слику њиховог живота.
Станковић, Борисав - ТАШАНА
Али не. Не смем да их загрлим, ижљубим. Моје су руке нечисте: оне више не припадају само њиховом оцу. Али могу децу бар кроз рупе на вратима да последњи пут видим.
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
— Какво је то име? Викнути га човек не може... Не знам ја за имена у њиховом календару, али кад за мене ради има да се зове Лука, иначе ми не треба...
једаред лудачки — тако да смрти њене нико није од ње слушао причања о Влаовићима, ни о њиховој слави и моћи, ни о њиховом сумраку и срамоти.
Поповић, Јован Стерија - РОМАН БЕЗ РОМАНА
) — заглавље, наслов ТИТУЛИРАТИ (нем. тітуліерен, из лат.) — ословљавати титулом, давати назив ТЈЕХЖЕ — њиховом ТОКМО — само; но, али, осим ТОЛКОВАТИ — тумачити ТОРЖЕСТВО — свечаност, прослава; с највећим торжеством
Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА
година, па их има који су и умрли а тај толико велики и важан посао нису довршили, те се ни данданас ништа не зна ни о њиховом животу ни о њиховом раду на науци — то сам одлучио да за времена приберем грађу за свој животопис.
су и умрли а тај толико велики и важан посао нису довршили, те се ни данданас ништа не зна ни о њиховом животу ни о њиховом раду на науци — то сам одлучио да за времена приберем грађу за свој животопис.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
Са висине опажамо позади нас колону војника, све један за другим. И тако осећамо неко задовољство што нисмо на њиховом месту... На путу се испречио коњ у снегу. Са њега је скинута спрема и грешна животиња лежи немоћна, гризући снег.
које су услед тешких и дугих напора биле замрле, васкрсавале су постепено пред овим плавим небом које је лебдело над њиховом домовином. Негде на обронцима ових планина налазила се граница отаџбине. Узалуд гледају војници.
Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ
— А где би требало да га тражим? — љутито рече младић, изненадивши се њиховом одговору да се кључ налази у бунару његовог дворишта, испод старог расцветаног багрема. »Баш којешта!« помисли младић.
Станковић, Борисав - КОШТАНА
Што ти то... Силом! Зашто си власт? АРСА (правдајући се): Па то и радим. Гледам. Сваког дана говорим оном њиховом кмету и претим му. »Неће«, одговара он. »Она нас, Цигане, и не гледа«. ТОМА А, неће? АРСА Неће.
Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
позив, дружина се састала да постави и распореди страже, које ће пазити на долазак усташа и обавјештавати село о њиховом приближавању.
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
Да бих ш њиховом снагом од Христа реч примио, и уједно бих данас скупа с ангели и пастирми, кликтећи попевао. УЗАЛУДНИ БЕГ ОД ЉУБАВИ И
А он домисли се и учини саборно договор са свом црковном наредбом и ш њиховом вољом ту велику и красну цркву докона, те је посвешта на име скупа свим светим нека буде за почаст.
Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА
Пио би, а чочеци би му певали и играли и вили се пред њим до зоре, а он их, расположен песмом, свирком и игром њиховом, бацао на крило тако силно да би им папуче полетеле чак у штукатор, и лепио би им стопарце и динаре и уверавао их да
— Лелеее!— узвикну тетка Таска кад јој рекоше како стоји с њиховом Зоном, којој је она још једнако редовно доносила, кад год би им дошла, бадема и рокчића, сматрајући је још за дете.
“ И зато није ни чудо што није уз пут приметио буљуке сељанака и сељанчица у њиховом живописном оделу како промичу путем крај њега.
Мислио је о Зони и о вечерашњем састанку и разговору, о Манулаћу, о прошевини, о свадби њиховој и о животу њиховом после свадбе, па се трже уплашен и од саме помисли те. Врати се опет мислима синоћњем догађају.
се задржавао мало крај група сељанчица, заустављао их и питао их како су задовољне с берићетом и кад ће бити берба у њиховом селу. Из које си село, дете? — застаде Замфир и запита једну сељанчицу. — Из Вртиште. — Татко — кој ти беше?