Дучић, Јован - ПЕСМЕ
А море је пуно звезда, па их њише, И по жалу немом, празном и без сене, Котрља их сву ноћ, кô песак и пене... ЉУБАВ Из Стона на Пељешцу Стоји
Африка
На диреку у средини залепљене четири свеће чији се пламен њише заталасан од игре. Кад парови прођу сасвим близу, свеће се скоро угасе и настаје за тренутак мрак.
Велика жута трава саване, златна као наша зрела жита, али толико виша и крупнија, њише се између џиновских грчевитих стабала фромажеа који ће се ускоро крваво распевати.
Видео сам опет ону пучину што, као какву зеленилом окићену лађицу, њише острво Гореј на себи. Видео сам огромне црвене и шарене рибе, веће од жена које их носе на главама.
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
ВЕЧИТО ЛЕТО Високе трске зелена ћуба њише се покрај реке. Мочвара ту је, завичај драги грлатог жапца Креке. Ту Креко води весели хор, слуша га месец одозгор.
Једнога дана Жућа и Тоша мочвари крену шетњом; над њима облак, леден и тежак, одише снежном претњом. Трска се њише уз шапат благи: свратише мало, шетачи драги.
“ А Жућа нато: „То ветар њише зелено перје и — ништа више.“ О цару глупом казује Тоша, па тек што причу сврши, упита Жућу: „Чујеш ли, друже,
Страдала многа штука и мрена, младица једна, четири клена. Около њиве ћуте у тами, зрело се класје поспано њише, заспао мачак, спава и Жућа у млину старом дедице Трише. Само под точком, у тмине неме, капљице броје вечито време.
Петровић, Растко - ЉУДИ ГОВОРЕ
Заиста, све што је људско на језеру спава. Нема више ничега човечанског у овоме пределу. Седам у први чамац који се њише на води и гледам. Не одвезујем га. Шта чини сада што дању по њему гамижу људи!
Жао ми је и свршетка покрета чамца који се њише. Или не, све је то лаж јер је мисао. Нећу да мислим. Нећу да мислим, и ево више не мислим. Не жалим више никога.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
груди, а друга обухватила, вероватно у самртним мукама, струк траве, где је и беличаста главица детелине, коју ветар њише. Иако је мучно, неко унутарње љубопитство гони да се ма и летимично погледа.
седи на топовском предњаку, везан каишем, пресамитио се преко ограде, опустио руке, а глава му климата и сам се њише као напукла грана... Хвалио се после како је изванредно спавао. Изишли смо из области где је господарио непријатељ.
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Таваница се спусти ниже, над само његово чело, и лампа је у њега закуцана, па се њише и дими, и боле га очи у уморној дреци кафане, којој краја нема.
Ђорђе отвори очи. Почађавела кафана гњура се у врелу маглу уморног пијанства, боли га у стомаку, стеже једњак, и њише му се у глави, глава се њише од таванице до пода, вала се по нагнутом келнерају, пече се на фуруни обешеној о лампу,
кафана гњура се у врелу маглу уморног пијанства, боли га у стомаку, стеже једњак, и њише му се у глави, глава се њише од таванице до пода, вала се по нагнутом келнерају, пече се на фуруни обешеној о лампу, столови — изврнуте бубашвабе,
Колона се њише и заноси, а јахачи тромо одскакују у седлима. — Пијани су! — виче старац са касе. Запањен, као радостан.
Тако су погнути они са срцем неверничким. А ход јој још лакши и хитрији, и као да се у бедрима више њише него раније. Чије је, змијо? Чије семце, чији расад побадаш у моју градину?
Зна! Колена кренуше напред, па се штрецнуше. Колена се ломе, Ђорђе се њише над њима, Аћим зна да није успео у Београду, зна шта је Симка урадила, окрену главу према путу, побегао би, чавке
“ Хајдучка, проклета. Стеже дрвене шипке на прозору. Као да крцка кров. Њише се. Воденица. и Вукашину је причао пред полазак, оне ноћи кад су пси лајали на месец, ноћу кад ветар спава у
И како је сад могао да спомене тестамент и наслеђе? Како је могао да помисли на Вукашина? Аћим подрхтава и њише се, тако се њише и Ђорђе, обојица се њишу заплетених очију, рогова сударених као да су урасли једни у друге, и кроз
Како је могао да помисли на Вукашина? Аћим подрхтава и њише се, тако се њише и Ђорђе, обојица се њишу заплетених очију, рогова сударених као да су урасли једни у друге, и кроз њих осећају шта
Немо се моли Богу и заклиње... На столици дими лампа и шара таваницу. Димом обешен о таваницу, њише се велики лист сенке. Ђорђе клечи уз постељу. Камен у старом гробљу.
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
А море је пуно звезда, па их њише; И по жалу немом, празном, и без сене, Котрља их сву ноћ к'о песак и пене... Ј. Дучић XЦИВ ПОДНЕ Над острвом пуним
Попа, Васко - КОРА
у сенци ребара Зрелу празнину меље Опушци јевтиних снова У пепељари се диме Нисам више ту Привезан чамац њише се На црвеним таласима Пар недозрелих речи У облачном грлу виси Нисам више ту С места се нисам померио Али сам већ
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
стоји ли још на своме мјесту у парку попрсје латинисте с изгриженим носом, да ли се за оним приземним прозором још њише у мјесечини велика водена глава.
Миљковић, Бранко - ПЕСМЕ
и раст Суштине у врлет Када јој освану глас РАСПОРЕД РЕЧИ Плод неумољен видом слеп Дозивање здравца покој и сан Век њише се песком и сен Падом и харфом пробуђен слап Исцељен заблудом претворен у кип Јаву кад збуни песник и маг Крије
Петровић, Растко - АФРИКА
На диреку у средини залепљене четири свеће чији се пламен њише заталасан од игре. Кад парови прођу сасвим близу, свеће се скоро угасе и настаје за тренутак мрак.
Велика жута трава саване, златна као наша зрела жита, али толико виша и крупнија, њише се између џиновских грчевитих стабала фромажеа који ће се ускоро крваво распевати.
Видео сам опет ону пучину што, као какву зеленилом окићену лађицу, њише острво Гореј на себи. Видео сам огромне црвене и шарене рибе, веће од жена које их носе на главама.
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Но кад је угледала тога мекушца, наједном се преобразила, почела нагло да се кинђурише и њише куковима при ходу, нападно и бестидно.
болести, занет у свом страху, сиромашак један који се не усуђује да посегне руком за набубрелом крушком која му се њише над главом, и оно што ће он учинити то је да клисне одатле јер му може опасти сама у шаку, а он неће, неће лоћка, јер,
Гле, ја стојим под Лаушевим прозором. Ветар њише капак који цвили на шаркама и, с времена на време, удара у дрвену пречагу.
И ако се отиснем, па шта? Шаке ми више нису у грчу. Прибрано тражим погодну избочину, тело ми нехајно њише над провалијом и, боже, зар је то могуће, ја у ствари уживам што је смрт на мене разјапила своју грозну чељуст, а ја
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
већина од њих деца из такозваних добрих кућа, леже подаље од гробљанског центра, тамо доле, на проветрини, где се све њише, па и крстови, и дрвени и они од црвенкастог камена, какви стоје и над гробићима те деце.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
Око поноћи морнари се узмуваше. Чује се лупа и звекет ланаца. Лађа поче да се њише. Неко рече да ћемо сада поћи. Видимо како поред нас промиче црна силуета великог ратног брода... — Сад...
Петровић, Растко - ПЕСМЕ
ме својим током до болова - небесима; Шеснаест хиљада робиња тару великога бога уљима, На длану му енглеска флотила њише се: Адмирал, већи од палца, харангира Наполеона, Васиона растеже се.
Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Чега има чудесног у рађању нове звезде из једног њеног откинутог крака? Милионима година расту корали, пузе ракови, њише се корална грана срасла уз стену. Читаву вечност шуме таласи, па шта?
Гледају га с тугом отац и мајка: на танком врату, као балончић на танушноме концу, њише се дечакова чудовишна глава. Жалости црна! Зар ће им синак као наказа ићи светом? Где да му нађу лека? Шта да раде?
Али, свеједно: ма камо да се окренула Капљици се чинило да се, блеђи од корала, у даљини њише њен Цвет. — Пусти ме, моћни Царе, да се вратим пустињском Цвету! — рече Капљица, али Цар одречно одмахну главом.
Мисли су му као бумбари у пролеће зундарале. Коначно, смисли: поставиће Страшило. Нека се њише на ветру, нека разгони птице и дечаке. Забоде Старац у земљу дугачку мотку с мањом укрштену.