Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
Зато се вратих своме започетом послу. После Њутна дошли би на ред велики изградитељи Небеске механике, науке којој је он положио темење, а то су били, у првом реду,
њ уврстио само појединачно обраћене животописе Питагоре, Демокрита, Аристотела, Аристарха, Герарда, Коперника, Герика, Њутна, Кивијеа, Фарадеја и Дарвина, њих дванаест на броју.
Но баш та једноставност омогућила је проналазак закона Кеплера и Њутна, и тек тим законима смо прекорачили широк видокруг александриских геоцентричара.
Када је Лајбниц између година 1676. и 1694, дакле знатно доцније од Њутна, но независно од њега, пронашао инфинитезимални рачун и разгранао га уз припомоћ својих даровитих ученика браће
инфинитезимални рачун и разгранао га уз припомоћ својих даровитих ученика браће Бернули, дошло је између њега и Њутна до жучне препирке о приоритету тог проналаска. Она се онда завршила на штету Лајбница.
То беше госпођица Стореј, ћерка лекара која је, нешто млађа од Њутна, некада била његова другарица. Синовица апотекарова саопшти јој велику новост: „Замисли, Исак је сад баш стигао!
Једна зрела јабука паде са дрвета пред његове ноге. Обична једна појава, но не за једног Њутна. „Услед чега је ова јабука пала?“ запита се он.
Њутнове мисли одлетеше до њега. Он се запита: „Да ли дејство теже сеже до самог Месеца?“ Нико пре Њутна није се усудио да постави ово питање. „А да није дејство теже она сила која присиљава Месец да кружи око Земље?
постигао сва три академска чина и 29 октобра 1669 постао наследник свога учитеља Исака Барова који се у корист Њутна одрече своје професуре математике.
Али је та дуготрајна борба заморила и самог Њутна. Зажалио је што је четири драгоцене године протраћио у бесциљној препирци.
После Њутна није, све до у најновије доба, постављен никакав стварно нов принцип механике. Већ том својом творевином извршио је
„Радује ме!“ „А имао сам некад, од године 1683 до године 1689, част да будем амануенсис Исака Њутна, док је још био професор у Кембриџу. Од тада га посећујем увек кад год дођем у Лондон, а он ме пријатељски дочекује“.
Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака
године, открила су ми прави значај Њутна, највећег међу великим људима Кембриџа, творца науке о динамици. Схватио сам да је он једна од оних звезда на небу о
Али да ме Максвел није инспирисао, не бих схватио сву величину Њутна. Из онога што ћу мало касније рећи, видеће се да су Максвел и Рут, кембриџски ”ренглери” 1854.
Тако непокретан у средини пустог и тамног дворишта личио сам на неку утвару. Замишљао сам великог Њутна, највећег од свих професора Тринити колеџа, који је пре две стотине година пролазио овуда када би се недељом враћао са
Увек сам посматрао воз који се зауставља силом трења кочница и мислио на Њутна који је формулисао велики закон о једнакости акције и реакције, један од основних поставки модерне динамике.
У те меморијалне дане, рецимо на дан рођења Њутна, једно предавање о њему и његовом раду, објаснило студентима зашто је Њутн отац науке о динамици.
Имена Алхасана, Вителија, Роџера, Кеплера, Снелијуса, Њутна, Томаса Јунга, Френела, Стоукса и Кирхофа стајала су тамо као иконе светаца које се могу видети у олтару православних
Они су знали колико поштујем та места, а знали су и разлоге за то. Они су разумели моје дубоко поштовање за Њутна, али нису сасвим схватали моју сличну наклоност и према Максвелу. А како су и могли?
Нити су они могли разумети моје дивљење према Лагранжу који је, ио њиховом мишљењу, био само несавршени тумач Њутна. Хелмхолца су више ценили, али високо мишљење које је Максвел имао о Хелмхолцу још није било продрло међу моје
У Максвелу сам видео Њутна науке о електрицитету, али у те дане, осим свог младалачког одушевљења, ништа друго нисам имао што би ме поткрепило у
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
„ПРИНЦИПИЈА“ ЊУТНА, ПРОНАЛАЗАК НЕПТУНА 100 XX РАЗНЕ УСПОМЕНЕ ИЗ ДЕТИЊСТВА 109 XXИ НА СЕМЕРИНГУ. О СУНЦУ, ЏИН И ЊЕГОВА ПЕЋ 114 XXИИ БЕЧ.
XИX ЈЕДНА ЗНАМЕНИТА СЕДНИЦА ЕНГЛЕСКОГ КРАЉЕВСКОГ УДРУЖЕЊА 1686 ГОДИНЕ И ЊЕНИ УЧЕСНИЦИ. „ПРИНЦИПИЈА“ ЊУТНА, ПРОНАЛАЗАК НЕПТУНА Даљ На великом столу мога баштенског павиљона распростро сам белу хартију.
На овај сто, око којега смо се данас искупили, ја ево полажем рукопис дела нашег уваженога члана друштвеног Исака Њутна. Наслов дела је „Филозофие натуралис приципиа математика.
„Та сила којом Земља привлачи Месец идентична је са познатом силом теже. „Поштована господо! Још нико, сем Њутна, није ни слутио да се сила теже, која привлачи и присиљава паду тела наше непосредне околине, шири чак до Месеца и још
Показаћу Вам те списе. Овде, позади мога стола, стоји велика полица са књигама. Ту су дела светих отаца науке: Њутна, Лапласа, Келвина, Хелмхолца, Поенкареа и других, ту су и велике енциклопедије егзактних наука.