Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
Један плаво униформисани служитељ надлештва отшкрину врата чекаонице и дошапне пријатељски чичици: „Господине Њутне! Сер Исак је сад баш стигао“.
- Не бисте ли ви, господине Њутне, могли да ми нешто испричате о обољењу и оздрављењу вашег славног презимењака?“ „Ја у оно доба не бејах више код њега
Изгледала је као вила из бајке. Она се осмехну љубазно на мене и пружи ми руку. ,Мој ујка ми је о вама, господине Њутне, већ причао. Сад сам ја његов амануензис и бринем се о њему’.
“ - „О, то је све врло интересантно што ми причате, господине Њутне“, узвикну Пембертон. „Па шта беше даље?“ „Сада долази на ред оно што је најлепше“. „Причајте, ако бога знате!
Пембертон му пружи руку. „Честитам вам од срца, драги господине Њутне! Мени је била част и задовољство да вас упознам. Та ви сте прави мајдан злата за сваког биографа Сер Исака Њутна“.