Употреба речи ћарлија у књижевним делима


Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА

А тако би волела да чује мало тамбуру; нешто је расположена данас. Гледа у башту. Тишина; нигде никог. Ћарлија ветар, ваљда је он и залупио баштенска врата. Љуља се ластар и дрвеће и цвеће. — Гле, гле! Боже, баш к’о да су живи!

Кола су пролазила Беликим сокаком кроз Б., а баш је било после подне. Врућина беше мало попустила, ветар ћарлија и благо повија гране дрвета испред кућа које пружаху сенке своје до пола пута, и разноси мирис од багрема, орахова

Црњански, Милош - Сеобе 2

Нигде песме, нигде Сунца, нигде ваздуха. Кумрија је шталара. Сад је нашао булку сред жита, жито се таласа, ветрић ћарлија, багрем му цвета. Мило му је да живи, од јутра до мрака.

Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ

Гледа горе небесима, Гледа доле у градину, А туга му срце прима, Туга нека слатка, тија, Кô тај ветрић што ћарлија. 94.

Илић, Војислав Ј. - ДЕЧЈА ЗБИРКА ПЕСАМА

Ал' осећа грање, па се тихо свија, Осећа га лахор, па слатко ћарлија. И анђео мира, кроз дубоку таму, Спусти се пред олтар у пустоме храму.

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1

А забрани од столетних храстова размештени на одстојањима па као да, шумећи, причају повесницу овога краја. Ветар ћарлија и повија таласасто већ зреле стабљике кукуруза, а сунце јесењим зрацима као да милује.

Питамо се, где ће се сместити тај народ, па још ако наступе они тмурни кишни дани. Ћарлија јесењи поветарац носећи из даљине шум покрета од народа, који бежи пред навалом непријатеља.

Црњански, Милош - Лирика Итаке

Свирам смрт, ал ми гудало расипа нехотичне звуке. А зидови мртве и облаке што плове благо ми милују руке. Једнако ћарлија као далек врт трагом мојим сенка моја, пуна жита и неба ведра, врела као једра недра твоја.

Чашу капијама, у недељу, кад звона звоне и долазе жене, сељанке. Мирису рубља женског и белог круха, из којег ћарлија богатство банатског жита и смеха Банаћана, који је тврђи од камена.

Ракић, Милан - ПЕСМЕ

Стрепи, и слуша топот из далека, Док месечина насмејана сија И ћув мирисни заносно ћарлија У бокорима цветног јоргована!

Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ

Стрепи, и слуша топот из далека... Док месечина насмејана сија, И ћув мирисни заносно ћарлија У бокорима цветног јоргована. М.

Путују облаци у немом блистању; А ваздух без гласа, без звука, без јава. Ћарлија чемпрес, и мирише трава; Ноћ тешком купом злато сипа на њу...

Ал' осећа грање - па се тихо свија; Осећа га лахор - па тихо ћарлија. И Анђео Мира, кроз дубоку таму, Спусти се пред олтар у пустоме храму.

Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА

“ Стари с’ деда почешкује иза увета, Упути се опет мору, невоља му је, А море се таласало, — ветрић ћарлија. „Где си, рибо?“ — „Па ево ме!“ — „Само кад си ту!

Ћипико, Иво - Пауци

По пучини и ували вјетар тек што ћарлија, и чује се једнолично котрљање пијеска што га вали, враћајући се, за собом повлаче; и кад се вал врати, док не стигну

Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ

Видим: нисам се узалуд пео. Овде на овом мајушном комадићу земље застрвеном меканом зеленом маховином ћарлија питоми мазни ветрић.

Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ

Ал' осећа грање, па се тихо свија, Осећа га лахор, па слатко ћарлија. И анђео мира, кроз дубоку таму, Спусти се пред олтар у пустоме храму.

Из своје вечите урне Безбројне милијарде звездица по небу сипа. У струји вечитог мира Мирисни ћарлија лахор под светлим небесним сводом, Кô Еолова лира. Светови у миру блуде. О, срце, и ти се смири!

1890. ЈУТРО НА ХИСАРУ КОД ЛЕСКОВЦА Са пустих, далеких поља јутарња магла се диже, И хладни ћарлија ветар. У граду живот се буди: Тамо убоги ужар износи мангале своје, А тамо суморни Турчин озбиљно ножеве нуди, Или

Кад се угаси сунце и тама на земљу сађе И велом звезданим својим покрије бурни град, И поља, и доле, горе; кад лахор ћарлија слађе Кроз опустели сâд Ја сиђем усамљен у ноћ.

“ Кренем се даље. С босанских планина Студени ветар звижди и ћарлија; У мутној магли колеба се Дрина, А мрак је тихо, лагано увија.

Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ

Све што живи захваљује свој живот Сунцу. И све што се креће, покреће Сунце. Ветрић који ћарлија, поток што жубори, сваки покрет у природи, нису ништа друго но изражај Сунчеве снаге.

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности