Црњански, Милош - Лирика Итаке
После вечере, седим пред хотелом, испод старог дрвећа, а долази ми, свако вече, Алекса Шантић, да ћаскамо. Шантић је тада био већ остарео, али прав, висок, леп, а поносит, и природан, уљудан, необично.
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
— Али чиме, забога?!... Напросто те не разумијем!... Ето разговарамо, измјењујемо мисли, ћаскамо. Више-мање само зато да утучемо вријеме, и ништа друго! Не смијеш сваку разлику у гледиштима узимати тако трагично!...