Јакшић, Ђура - ПРОЗА
— Он нек иде капетаници да избере шта јој треба... А ти, ћато, напиши му писмо да може торбарити по целом срезу. — Добро, господине... — вели капетанова сенка.
Довели једно момче. Веле да је запалио кућу своме тутору. — Ту ће бити ћара и за лебе, ћато! Само на протокол пази... Кажи им да улазе...
Она осети... Капетан се окрете своме ћати, па му званичним тоном рече: — Ћато, пиши!.. Али лепо све по реду, онако као што ти људи казују, немој што да изоставиш...
Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
— Ево на! — се крупан глас општинског писара и бади момчету у капу десет пара. — Немој да се претргнеш, ћато! — рече момче заједљиво. — Ви'ш ти безобразника! Не кажеш хвала и на том! — обредну се писар.
Видак га погледа, накашља се мало, па ће тек онако упитати: — Може ли се, Срејо? — Помало, ћато петла се. — А 'оћеш ли остати и од Ђурђевадне код Станоја? — Вала, ћато, нећу. Доста сам га служио. — А што нећеш?
— Помало, ћато петла се. — А 'оћеш ли остати и од Ђурђевадне код Станоја? — Вала, ћато, нећу. Доста сам га служио. — А што нећеш? Станоје није баш тако рђав газда. — Може бити; али ја не могу.
«. — Ама, нисмо тако рекли, ћато! — прекиде му Среја читање. — Тако ја не могу. — Па нећеш ти то њему давати, него само да чува; ово је само ворме
На поласку узе капетан читав дењак аката па пружи старијем писару, Страхињи, и рече му: »Дела, богати, ћато, суочи ове људе, па пресуди ствар да се више не потеже!
Капетан, добричина нека, тек само слеже раменима, па рече: — Ја не знам шта ћу им! Тај је поп пома'нитао!... Деде, ћато, прочитај опет његову тужбу, да видимо да нисмо што прескочили!
Тај је поп пома'нитао!... Деде, ћато, прочитај опет његову тужбу, да видимо да нисмо што прескочили! Ћато узе тужбу из гомиле аката, па стаде читати: »Начелнику среза тог и тог.
»Да је то све, као што потписани наводи, засведочиће... тај и тај, тај и тај.« Ћато их прочита све по реду. — Па шта ћемо сад, ћато? — упита капетан.
тај и тај, тај и тај.« Ћато их прочита све по реду. — Па шта ћемо сад, ћато? — упита капетан. — Најбоље би било да ми то спреведемо преко начелства министарству, па нека се тамо реши.
— О, о! Држ' се!... А шта ћеш ти сад? — упита Сава разбирајући се. — Имаш, ћато, будак? — Шта?! — Имаш будак — будак, треба ми? — Будак?! — понови Сава у чуду. — Хи — будак...
Узе иза врата будак и изнесе, те му даде рекав: — Али сутра зором да си донео — чујеш? — Немај бриге, ћато, и пре зоре... — обећа се Марјан, затури будак на раме, па убрза Симичиној кући.
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
— Молим опростите... Ја, знате, ’нако... стаде муцати пренеражен ћато. Јадно његово рањено срце!... На првом љубавном кораку мораде наићи на овако унижење...
Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ
Ох ох! Црк’о да бог дâ, ћато! О ко те заћатио!« — Недељу дана после тога, болели су га кукови од грдна смеха. Сам је после толико пута причао да се
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
— Како ћемо сад, кад ниједан не знамо читати? Где вам је ћато? — Ено га у трави, спава — одговори биров, па отрча, те пробуди ћата.
— Даље, даље — одговори Ђурица махнувши пушком, не дајући му руке. — Иди, прочитај ми ону хартију за мене. Ћато оде пред врата, почеша се по глави и прочита гласно целу хартију, па се опет врати натраг. — Па кад му то истиче рок?
— запита Ђурица. — Јуче ти је био последњи дан. — Е, па то ме ви сад можете убити? — Јок, не море још — одговори ћато — док не дође друга наредба, у којој ће те прогласити за хајдука. Али то неће још, можеш се ти слободно предати...
— Доћи ће и та наредба, не бој се. Пожурио сам се и ја, да она што пре дође. — Шта, зар си почео? — викну ћато. — Велиш то истину? — запита и кмет. — Тхе, помало... Јутрос малко почесмо.
Јеси чула за Ђурицу ? — Шта ? — одговори она и застаде. — Хтео да убије кмета, а ћато пришô да се рукује са њим, а он ћата пљус по образу: »Не прилази, вели, хајдуку«.
Краков, Станислав - КРИЛА
Друга два војника пунила су луле, и гледала у сувог писара Казимира. Плаве маље дрхтале су по мршавој бради. — Ћути, ћато, стари бунтовниче, какву смрт нам припомињеш... Њихови образи су били румени, а плећа широка.
Били су црвени као крв из плућа Казимирових.. Грудоболни су увек пророци рушења. — Ма ћути, ћато, шта наричеш. Ти си пацифиста, анархиста, ћути, — подвикнуо је гојазни ордонанс. — То је добро.