Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
Куда? — дрекне ћаћа па за машице, за камџију, за ...не бира чиме ће. Затуче ме тако, утуца, изгубих душу још од малих ногу.
и питоме голубије очи какве грмечке чобанице која, онако тртаста и дућкаста, једва зна измуцати како јој се зове ћаћа и матер, а већ код стрица Тодора запиње у грдној неприлици: — Ћић Тодор? ...Е, не знам како је њему име.
— Ма јеси ли ти луд, говече једно! Шта ћеш ако то буду Нијемци? — смирује га Бориша. — Нек је, вала, и мој ћаћа — брунда Илија. — Ја ћу сад викнути, па нек буде шта ће бити.
—Ма хода сам ја, мајко, куда ти год драго, али, вала, у те твоје Орозовиће ...Тамо ми, ваљда, ни покојни ћаћа није стига, а он је прошлог рата, у Седамдесет деветој Јелачић-регименти, обигра пола Европе. — А жив ли је ћалац?
Види ти њега. — Зар мога Васкрсија? — кличе Видак. — Ово је мој Милан, а није Васкрсије. Васкрсије је твој ћаћа — виче цура. — Зар нам однесе дјечака? — чуди се командир. — Не би ви знали! — галами луда.
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
Каако? — Ајде по Кењу, кад ти вељу. Реци му да је његов посâ и његова корист, али се чувај да те не чује његов ћаћа. Кушмељ зинуо, те га жена гурну. — Ајде, шта се примишљаш, кâ да моје дите не зна шта говори.
А она се приби у угао, па поче испод гласа: — Па ош ли мајци казати, шта је то! — Ма чућеш сад, чим дође ћаћа. — Знам, али би рада, да те посавитујем. Али, јопет, ради како знаш. Оћеш да те изујем? Нећеш, велиш!
— О Исусе слатки! Дивице причиста! Јозефе праведни! — кличе Барица уставши. — Немој стрико, казаћу све, ако ће ме ћаћа и убити — једва изговори Кењо, а зној му проби кроз чело. — Ди је кон!? — брекну Бакоња. — Ди је коњ!?
— Коња на сриду, губо од губе! — рече и Барица. — Јено га под Црним куком, у синици стрица Роре. — Трчи ћаћа! — вели Бакоња давши Кењу новце. — Брзо, мој липи Јере — дода жена.
— Дакле, ко је бија с Кењом? Шта каже? — запита Бакоња, гледајући кривца преко рамена. — Бија му је ћаћа и Роре — вели кнез. — А збиља, ко је дакле написâ тај лепорат? — Ово је проста картина!
— Липо моје дите — рече он, пошто се пољубише. — Немамо кад, ћаћа, него само мало ричи! — И, ходећи, Бакоња му исприча све измјене које ће настати и своја надања.
Вране, људе који су, откле-докле, дошли на пожаловање!... А, ово нису липе билиге, ово... — Немој, ћаћа, чинити шкандалу, ако бога знаш! Немој због менека... — Ма, ја сам имâ пуно разговора с вамикаре, са Брном и с тобом!
— Ма, ја сам имâ пуно разговора с вамикаре, са Брном и с тобом! Ја морам остати!... — Не можеш, ћаћа, јер онда би остали и многи други, а ја сам чуја шта су фратри данас одлучили.
Е, сад се зар тâка душе, па би тâка за св. Врану? Би, кâ и мој покојни ћаћа! Он би приказивâ рачуне тамока ди они шаљу, а себика би напунија кесу, јер човик види како је под старост без јаспри!
Шта је свим вратрима? А шта је и теби несритни синко? Јето си ископнија канда си годину дана боловâ! — Зло је, ћаћа! Није се догодило ништа што би очима мога видити, али је зло велико. Од никог вримена све је пошло суноврат.
Сад, зашта то чини? Ћути ли, може бити, да ће брзо умрити? Баш је и Барица ништа ружна снила... — Остави, се ћаћа, крижа ти, снова, него ајде право на оно шта си тија рићи! — Па јето шта: ове ће јесени бити благо код стрица, па...
— Па јето шта: ове ће јесени бити благо код стрица, па... овај... ако би то пало у друге руке... — Ћаћа! — викну Бакоња и сав преблијеђе.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
тр... тртови к'о и ми. Да нисам мутав и ја би' био генерал. — Па јес' право каже човек: да није мутав, и да му је ћаћа Крсмановић, и он би био министар или генерал. Овако цркавај од глади и пружај руку целог века.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
То ми се ето јако допало;, зато ће ћаћа да ти каже све. Ти знаш да је пред мојом кућом био велики трс, са кога сам, богац, добивао сваке године по седам акова
Ако ми тако не дођеш, објесићу те. Кад он то чује, сневесели се, па дође кући, а ћаћа га из лајта пита: — Шта ти је рекао цар? — Зло, — рече он.
Ако то не учиниш, сведно ћу те објесити. Кад он то чује, сневесели се опет, па оде кући, а ћаћа га пита: — Што ти је сад цар рекао?