Употреба речи ћаћи у књижевним делима


Симовић, Љубомир - ХАСАНАГИНИЦА

Зна се како треба са говедима! ХУСО: Немој да ти покажем на ком сам месту рогат! АХМЕД: То ти своме ћаћи покажи, знаш! СУЉО: Тако ћете још и до ножева, будале! Ајде, пусти човека! ХУСО: Он мени да каже да сам говедо!

Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ

А јето овди је и кувар у вратарским хаљинама, а кажу да није вратар! А откуд они галијоти знаду надимке ћаћи, матери и осталима? Да им то није Стипан казâ? Зар је Стипан галијот?

— Валај, баш ћу гледати да дознам, па да просочим... — Не, него смиста кажи ди је коњ, или ћу ја одма дати ћаћи стричеву књигу. — Какву књигу? — запита кнез.

— Какву књигу? — запита кнез. — Стриц је овако заповидија: „Ако Кењо не тине одати, а ти подај ћаћи ову књигу, нека је одма однесе у град у суд, па онда је лако.“ — Бакоња извади из торбице њеко писмо завијено новинама.

— рече љекар Бакоњи, давши му штрцаљку. — Ја? — рече Бакоња блијед и сав се уздрхтао. — Не би ја то чинија ни своме ћаћи! — Мрш, козару зврљевски! — викну Вртиреп. — Ти да ми се ту размећеш, кâ да си ми ти ники господин, а не наш измећар!

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности