Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
Чаршијом се чује жуборење воде што тече олуком, а на ћепенцима дремају момци и други беспосличари. И усред ове благоте, тишине и неког полудремежа искрсне он, Димитрија, из ма које
Јер пред том, Итином, касапницом увек има по неколико њих мушких, где беспослени седе на ћепенцима, пуше, гледајући или свет што друмом пролази, или оне обешене череке меса и крваве диреке од касапнице, искићене
Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ
деценија, изгледа да се преобразила у црну светлост што је, неопажена, промицала дуж силних дрвених дућанчића, са ћепенцима, у Старој чаршији.
По ћепенцима је била изложена роба са свих крајева света, а трговци су углавном били Грци и Цинцари, Јермени, понеки Јеврејин а, пос
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
А после се умирало под ћепенцима и ћорсокацима од изнемоглости, зиме и глади од које се спасавало продајом последњих остатака рубља и одела Арнаутима.
калдрми уском улицом која води кроз сред вароши и шљапкао по барама и спотицао се о ноге војника који су лежали под ћепенцима, цвокотали и јечали. На самом завијутку у споредну једну улицу неко дрекну: — Ко иде?
Станковић, Борисав - ГАЗДА МЛАДЕН
Види се по јако извученом крову и широким ћепенцима. Улаз, врата, од буради катрана, наслоњених полуга гвожђа, дасака, готово затрпан.
сунце одскочило и обасјало ред дућана готово све подједнаких, са подједнако извученим крововима, а увученим излозима, ћепенцима, да су изгледали као да су под једним кровом. Шаренили би се они и одсјајивали обасјани сунцем.
Све обамире. Калдрма бела, врела. У дућану, иза магазе хладовина. А никога по чаршији, ћепенцима. Само спроћу, где је хладовина више ваде, по којој од жеге пресушила вода једва мили, метнута врата дућанска.
Пролазници пролазе. Дућанџије, комшије, који испавани, после ручка иду у чаршију, да тамо на ћепенцима седе, називају им бога. Са Младеном се здраве као са другом, равним себи.
Да се баби тако она сувише весела не учини неугодна. И онда Младен одлази у чаршију. Да тамо у хладу, на ћепенцима седи са осталим чаршилијама, разговара се а да, сав срећан, мисли како се сада она, Јованка, са Стојанчетовим кћерима,
Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА
Сва чаршија гледа за њом, и мимопролазећи и они што седе по ћепенцима и шију фустане и памуклије; само је погледају, махну главом и груну се у прса и уздахну, па шију даље.