Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
— Шта је, бако, каква је тебе невоља доћерала? — Ћерам ја, душо, њу, пензију, невољу моју голему ево већ друге опанке дерем, а опет се нијесам с мјеста макла.
—А онда ћеш чути да су те прогласили за мртву, а? — Прогласили, кућо моја. Пођем ја да ћерам Данину пензију, он је толико година био цестар, путар, а они ме дочекаше ко на сабљу: баба, ти си погинула, каква
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
Нијесам ли ја теби казао да ти више не идеш за мном? — Е, мој побратиме! — проговори царев зет — не идем ја да тебе ћерам из цареве кћери, већ те тражим да те питам шта ћемо сад: изишла моја жена из јаме, па што тражи мене, којекако; али
Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ
А је л’ сам му се само ја натурио. Горе му напасти не треба. А ја, знаш, онако лијепо с њим и опет ћерам своје. Ех, окле сам ја, не може он мени доскочити! — Тако, тако!
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
нема болећега, а он би наложио ватру око букве па би се буква откравила, и било би мезгре“. Осам ми мањка, а девету ћерам.
“, а она одговори: „Осам ми мањка, а девету ћерам“. Ова се пословица у доста случајева може приуподобити, а особито кад ко има какав дугачки посао свршити, пак теке
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
Нијесам ли ја теби казао, да ти више не идеш за мном?“ — „Е! мој побратиме! (проговори царев зет) не идем ја да тебе ћерам из цареве кћери, већ те тражим, да те питам, шта ћемо сад?
” — „Е! мој побратиме!” | проговори царев зет, „не идем ја да тебе ћерам из цареве кћери, већ те тражим да те питам шта ћемо сад?
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
Нијесам ли ја теби казао да ти више не идеш за мном? — Е, мој побратиме, — проговори царев зет — не идем ја да тебе ћерам из цареве кћери, већ те тражим да те питам шта ћемо сад.
А она њему: — Девет ми манка, а десетога ћерам. А ти, ухвати ли којега скакавца? — упита баба. — Ухватио бих ја досад и стотину, него су одвећ лукави и плашљиви, па
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
“ Проговара Старина Новаче: „Вјера моја, посестримо вило, ја не ћерам, већ ја јадан бјежим; погуби ме Грче на мејдану!