Јакшић, Ђура - СТАНОЈЕ ГЛАВАШ
П. Паланци КОЛЕБАН, његов момак ЋЕРИМ, Турчин у Сулејман-пашиној служби ЈАЊА, скелеџија ПОРФИРИЈЕ, његов момак ЂЕНАДИЈЕ, СТОЈАН, АНА бегунци БОШКО,
Док јуче са зором штуче некуда, а око ићиндије ево га опет у град са некаквим Мехмедом из Арнаутлука!... Ћерим гледа, па тек врти главом... ПРВИ ТУРЧИН: Ти како судиш, то бјеху прерушени хајдуци?
Јемин алах! А богом ти се света заклињем: Да оно није глава његова!... (Лупа у дланове.) Уверићеш се сад!... (Ћерим долази и, прекрстивши руке, ћути пред пашом.) Ћериме!...
Тамо да водиш ову старицу. А кад се бака добро увери Да су је старе очи варале, А ти се врати с њом... (Ћерим са Станом одлази.) СУЛЕЈМАН (сам): Ја не знам шта је то?
(Гледа кроз прозор.) Сирота жена! Једнако љуби уста блеђана Потпори мртвој туђе старости!... Сад јој баш Ћерим нешто шапће... Трза се... Добро!... Ево, застаде! Сад кô да брише сузе с образа, Упознала је грдну превару...
] ПЕТИ АКТ ПРВА СЦЕНА У Хасан-пашиној Паланци, у кући муселимовој. Хасан-ага, муселим паланачки. Ћерим и остали Турци. ЋЕРИМ: Дође ли Колебан? ХАСАН: Није, ефенди! ЋЕРИМ: Ако га неђе раја није премлатила...
Хасан-ага, муселим паланачки. Ћерим и остали Турци. ЋЕРИМ: Дође ли Колебан? ХАСАН: Није, ефенди! ЋЕРИМ: Ако га неђе раја није премлатила...
Хасан-ага, муселим паланачки. Ћерим и остали Турци. ЋЕРИМ: Дође ли Колебан? ХАСАН: Није, ефенди! ЋЕРИМ: Ако га неђе раја није премлатила... Ја не знам, честити муселиме, како си га могао сама и опремити?...
ПРВИ ТУРЧИН: Иншалах, ефендум! Добро си измудрио, те ако ти за руком пође, да бар видимо тога чувенога хајдука!... ЋЕРИМ: И да га жива ухватимо! ПРВИ ТУРЧИН: Ја ћу га собом везати!
ЋЕРИМ: И да га жива ухватимо! ПРВИ ТУРЧИН: Ја ћу га собом везати! ЋЕРИМ: Ја ћу му понудити, па нека бира: од воље му је нож, а лисица!
Необичан је! Најпре се човек мора навићи Да му у црне гледа зенице. Тек после мало иде разговор. ЋЕРИМ: А ђе те тако уплаши, ефендум?... ХАСАН: Мене?... Јок! А ни ја нисам досад кушао Да њега плашим зортом каковим!
ДРУГИ ТУРЧИН: Вјере ми, зато!... А да си му дизген мало попритегао, шћаше бит крочији! ЋЕРИМ: И не би заборавио да је и он само рајетин. Не! Ал’ ево Колебана! (Колебан долази.) ХАСАН: Јеси ли га нашао?
Станковић, Борисав - КОШТАНА
ТОМА (Коштани): моју кућу кад се улазило, певала се песма: »Море, врћај коња, Абдул-Ћерим аго, Туго, врћај коња, пишман ће да биднеш«, — »Море, не врћам га, џанум, млад Стамено, Туго, не врћам га, да знам