Симовић, Љубомир - НАЈЛЕПШЕ ПЕСМЕ
пометњу ствара из овог мирисног неба гле птицу како се обара у сунцем обрубљен пламен у лобању цара лазара ковиљка ћерка милисава и стојанке поживе шеснес година умре на ивањдан венци птица растурају се у небу један шугав пас шуња се
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
Језа га прожма свега од главе до пете. — Лепо, богами! Каки ми је то отац што му ћерка у очи каже да неће да га слуша?... Срамота!... Младен сагао главу, па ни беле.
Звао сам тебе да те припитам!... Научи ме, као бога те молим!... — Да те научим?... Али како?... Да је то моја ћерка, ја бих Крушки казао: ја је не дам онде где ти хоћеш! То бих рекао ја, а ти... — Молим те, попо!...
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
Ту је описан и стари шаров, и лопов мачак, и млади гушчићи и стари патак, и попина ћерка и учитељева посета; другим речима, описано је једно идиличко предвече уочи недеље у кући поп-Спириној.
Поред гусака било је ту и гушчића. Баш то је хранила једна млада румена девојка, фрајла Јула, попина ћерка, и задубила се у посао, кад се наједаред трже, јер засикта стари гусак иза њених леђа на госта који се (после дужег
Чим се вратила и донела мачка, кога одмах однеше и затворише у »шпајз«, одмах је салетеше с питањима и мајка и ћерка, гђа Перса и гђица Меланија, а Ержа само одговара.
— Сутра ће — свршава Ержа рапорт — бити код милостивих на ручку. Мајка и ћерка се само згледаше на тај глас. — Видиш, молим те, а ништа ми не јавља лукава паорска бештија — вели гђа Перса љутито.
? Него та лепо стоји све уз своју искусну матер, па се учи и помаже јој к’о добра ћерка матери; ради по кући све: кисели краставце, прави комлов, кува сапун, кòпуни живину, и ради све таке кућевне ствари, и
— запита поп Ћира који се вратио у собу. — »Шта је било?«... Ја сам јој крива што јој се ћерка не уме ни окренути! А кад је совјетујем: »Воспитавајте дете, госпоја-Сидо, то се данас тражи: без немецког воспитања
Та знам је само на балу! Оно има, има играња... ал’ оно њено... већ, већ... к’о она Иродијадина ћерка што је упропастила, боже ме прости, онако красног једног свеца... — ’Ајде, немој ту којешта говорити...
Ја баш ако и гледам, а ја сам барем мушкарац, па ми се и шикује,... ал’ ви, ви!... Фрајла, па још господин-попина ћерка! — вели Шаца, сретан што јој се осветио за ранију увреду. — Свештеничка кћи, па извирује на дéру!
повео једном реч, и то пред Јулом, о једној доброј партији која јој се јавља), али гђа Сида, као свака мати, којој је ћерка вазда на очима те и срцу ближа, — она је приметила и није јој се то никако допадало.
Најразговорнији је поп Ћира; долива и себи и осталима. Хвали све своје по кући. — Каква мајка, таква и ћерка! — вели поп Ћира.
Никад ваљда ниједна попина ћерка није била тако опремљена као Јула попина. Колико ће то кола требати да све то крену, сам ће бог знати.
Станковић, Борисав - БОЖЈИ ЉУДИ
дана сео на праг њене собе и почео да се дере на сав глас, гледајући испред себе: — Клисаричина, ете клисаричина ћерка — умреће! Клисарица излетела на њ са секиром. Он побегао. — Неће, неће...
Црњански, Милош - Сеобе 2
Петар се јадан бранио, а шкрипао је зубима, па је најзад и он викао да сенатор, ако ћерка хоће, може да води ћерку! Па је залупио врата, тако да су се прозори тресли на трактиру.
Међутим, и он је грмео и претио! Неће ни да чује да му се ћерка сели у Росију! Спочетка, док је то било дозвољено, још и којекако, али, сад, кад је забрањено, ни да чује! Не да ћерку!
Онако висок, погурен, погурен се враћао и са картања. Ћерка капамаџије Гроздина, то, није праштала. Међутим, није било само сиромаштво, што је Трифуна натерало да се са женом и
Попиће ту каву, а кола већ чекају. Он ће њу да смести у кола, као и децу, и пољубиће је пред слугама, а ћерка капамаџије Гроздина отпутоваће затим у Руму. Кућа се већ селила. Остаће само ергела коју продају.
Она би, лежећи на постељи, будна, слушала то, и шапутала: „Ала је то лепо!“ Капамаџија је имао обичај да каже, да му ћерка није седму ноћ дочувана.
А пошто нико у тој фамилији није видео лавицу, о томе се дуго говорило. То се памтило. Ћерка капамаџије Гроздина радо је, као и Ана, певала, а радо је и играла.
Божичу се, изгледа, од почетка, био допао. Наметао му је, и своју жену и ћерку, а та жена је била врло лепа, а та ћерка је била узрела рано.
А пела се у кола као анђели, који иду у небо, на лествама. На Исаковичевом путу у Росију, тај човек, и та жена, и та ћерка, били су за Павла случајност, али као случајност у људском животу, која је, често, несхватљива.
Видевши да има посла са неким, размаженим, девојчетом, Исакович јој онда, пошто је била ћерка његовог сапутника, рече: да ће, кад одрасте, бити као Луна, на небесима, коју жив човек не може стиђи, ни кад би имао
Дрхтао је од беса. Божич ће, каже, имати да чује, како му се на путу понаша ћерка! Пође низ брдо, тако нагло, љутито, да се кречњак ронио, под његовим кораком, као да му корак, из траве, неки извор
Питала је Исаковича, куд су то отишли, и зашто су нестали из друштва? Није лепо! Зар не види да је њена ћерка још дете? Божич је, међутим, викао да се преже и креће!
А њена ћерка почела је, ускоро, да пиљи опет, пркосно, у капетана. Тако су се сатима возили мајор Јоан Божич и његова фамилија.
Нушић, Бранислав - ПОКОЈНИК
А када би тај „редак карактер” изгубио катедру професора универзитета и изгубио име научника, ваша би ћерка, извесно, остала верна својој веридби? СПАСОЈЕ: Е, то је већ у питању.
ПАВЛЕ: Па то да изгубите зета, не зато што би вас он напустио већ зато што би ваша госпођица ћерка на пустила њега. СПАСОЈЕ: Ја вас не разумем.
Има ту нешто!” СПАСОЈЕ: Моја ће се ћерка венчати кад је мени воља, а не кад је госпа-Драги воља, а позивнице је лако и по други пут штампати.
СПАСОЈЕ (представљајући их): Господин Шварц, члан управног одбора „Илирије”, моја ћерка, моја сестра. ШВАРЦ (клања се). ВУКИЦА: Татице, ако би се ми нешто дуже задржале?
Црњански, Милош - Сеобе 1
Док његова баба и ћерка нису знале ништа, он је знао све. Знао је, врло добро, зашто је госпожа Дафина била доведена у кућу његовог господара,
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
(Вук, бр. 691) — Гледај мајку, а узми шћерцу (по мајци ћеш познати каква је ћерка). (Вук, бр. 692) — Каква мајка, онака и ћерка. (Вук, бр. 2036) — Обилата мајка, обилата и шћи. (Вук, бр.
691) — Гледај мајку, а узми шћерцу (по мајци ћеш познати каква је ћерка). (Вук, бр. 692) — Каква мајка, онака и ћерка. (Вук, бр. 2036) — Обилата мајка, обилата и шћи. (Вук, бр. 3891) — У лепе мајке лепа и ћерка. (ЛМС, 1860, књ.
(Вук, бр. 2036) — Обилата мајка, обилата и шћи. (Вук, бр. 3891) — У лепе мајке лепа и ћерка. (ЛМС, 1860, књ. 101, бр. 460) — Дјелај колац као ти и отац. (Вук, бр. 1207) — Бог на небу, а отац на земљи. (М. М.
откривају пословице, од највећег су значаја родитељи, њихове црте личности, њихово понашање („Каква мајка, онака и ћерка“; „По оцу се познаје син, а по мајци шћи“).
(„Каква мајка, онаква и ћерка“; „Што отац тврдоглавији, то син јогунастији“.) МЕЂУСОБНИ ОДНОС ДВА НАРОДНА МОДЕЛА РАЗВОЈА ДЕТЕТА Између два
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
Све је наопачке! — Али, код мог деде се једе обрнуто? — чуди се Макијева ћерка. —Зар овако није лепше? —Шалабе! —Шта значи »шалабе«? —Кад је неко шашав. Одвозе се у Дечије позориште.
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
Ма ко с' ово, побратиме, жени? „Та Змајевић, да ли не знаш Гојка?“ А млада му — „Цвета је девојка, Мила ћерка — но пиј, што си стао — Де још једном — па с Богом остао!
124. „Па зар тако, моје лане? Мислиш да је мати луда? То л' је ћерка та без мане? Така од теб' видим чуда? То л' је мајка дочекала? То л' је, кучко, мени фала?“ 125.
ВИИ И назада јадна ита, Стиже дома изван себе; Уплашена мати пита: „Ћери, ћери, шта је тебе?“ Ал' не збори ћерка њена, Укоченим оком гледа.
“ А мајка јој реч привати: „Бог ти, ћерко, на помоћ! Ма заш дркће рука твоја? Лези, лези, ћери моја!“ XИX Ћерка оде, а нека је! Мајка оста пуна јада, Пред мајку се божју даје.
мати, прости, прости, То за сузе и све труде, За све неге и милости, За несане, за понуде, То ти само може дати, Ћерка твоја — збогом, мати...
Оца немам, ја сам синак твој, Сина немаш ја сам синак твој, Сеја моја јесте ћерка твоја, Ако Бог да, скоро љуба моја.
Костић, Лаза - ПЕСМЕ
Па што има силна блага краљ Рамсенит од Мисира, така блага нигде нема од Индуса па до Нила. Па што му је ћерка лепа, поносита Валадила, те лепоте нигде нема од Индуса па до Нила. Па како је воли бабо!
А напољу, у по трема, сусрета је једна жена, та је жена мати њена; мајци својој ћерка пада јецајући око врата: „Мајко мила, мајко стара, опет идеш од главара?
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
јутра ишетао у град и тужно сузе прољевао што му народ у граду од дивова страда и поједен би, па се све бојао да му и ћерка једном не буде поједена, зато порани истога јутра па стане гледати по граду, а град опустјео, већ је мало и народа још
Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ
И то — ко дели? Три старца који нису успели да среде ни сопствене фамилије, а камоли нешто друго! Једном од њих ћерка пијандура другом син локатор, трећи укокао рођену жену и још не сања да ће му чак и рођено дете збрисати у Америку и
—И, не зови ме сине! — пресекох ту неразумљиву фамилијарност. — Знаш да ме то избезумљује! Ја сам ћерка! То је твој проблем што си желео мушко, а добио полуженско дете. —Дакле, шта сам оно хтео да кажем? —О условима ...
А зар и ја нисам права реткост? Где би се то данас, уосталом, могла пронаћи ћерка која у недостатку ловијановића проглашава излизане џемпере за врхунску моду и, што је најсмешније, успева да и друге
Па су се деца утроњала кад је стара Анчи ... шта? Каква ћерка? Запањио се госн Суле. —-Откуд мени Анчи, ћерка? Па она ми је френд са Аде! знам је кад је била оволицка...
Па су се деца утроњала кад је стара Анчи ... шта? Каква ћерка? Запањио се госн Суле. —-Откуд мени Анчи, ћерка? Па она ми је френд са Аде! знам је кад је била оволицка... И, уосталом, као да је то важно ко је коме ћале, а ко кева?
Нушић, Бранислав - ОЖАЛОШЋЕНА ПОРОДИЦА
СИМКА: Ја мислим да ми тај тестамент можемо оборити, јер она је незаконита ћерка, а ми смо законити рођаци. ВИДА: Па оно, ако има бога и правде божје, тако би требало да буде.
ВИДА: Па оно, ако има бога и правде божје, тако би требало да буде. ТАНАСИЈЕ: И онда, 'ајде њој, што кажу: ћерка му је, па каква је да је, али што остави цркви и просвети толике паре? Зар није боље било да се ја извучем из стечаја?
САРКА: Ама, зар ванбрачна ћерка па на закону основана? АГАТОН: Каже адвокат: „Каж'те хвала богу што вам је оставио и то мало легата, јер и то је имао
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
Шта ти ради газдарица? — Ах! — присети се наредник, и слеже срамежљиво раменима. — Добро... мајка ради у пољу. — А ћерка? — и очи Александрове засијаше. — А... ја! — наредник као да се једва присети. — Она је, овај... болесна и лежи.
Домановић, Радоје - МРТВО МОРЕ
„Штедња у нашем народу у старом веку”; а мој син пише дело: „Утицај штедње на културни напредак у народу”; а моја ћерка је досад написала две приповетке, опет за народ, у којима се износи како вала штедети, а сад пише и трећу: „Раскошна
Нушић, Бранислав - НАРОДНИ ПОСЛАНИК
ПАВКА: Ама, за Даницу. ЈЕВРЕМ: Па то, то хоћу да кажем, реци: жена народног посланика. То јест, ћерка народног посланика, управо зет народног посланика... односно... ето, не знам ни шта говорим!
Одсекле су ми се ноге кад сам у чаршији чуо да ти се испросила ћерка. Кажем Јоци цревару: Ивковић је овакав, Ивковић је онакав, и већ кажем му најгоре што се може рећи о живом човеку, као
ПАВКА: Чула! СПИРИНИЦА: Ију, рођена ћерка па да гласа противу оца. То да сам прочитала у новинама па не бих веровала!
ПАВКА: Плакаће, груваће се, чупаће косе... ЈЕВРЕМ: Кажи јој: повешћемо је у Београд, и овај... шта знаш... ћерка народног посланика...поднесем интерпелацију...министар се уплаши... СПИРИНИЦА: И почне да се увија око тебе.
Ракић, Милан - ПЕСМЕ
ЈЕФИМИЈА Јефимија, ћерка господара Драме, И жене деспота Угљеше, у миру, Далеко од света, пуна верске таме, Везе свилен покров за дар манастиру.
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
— Сад ћу казати!“ Не зна још ћерка што је завјет. — Приповиједа се како је одила мајка и кћер на завјет у некакав манастир, па, кад дошли до близу
— Твоја ћерка буветина, Твоја кућа локветина: Кћер ти нисам ни просио, Само сам се нашалио?“ 11 Кад се жени врабац подунавац,
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
јутра ишетао у град и тужно сузе прољевао, што му народ у граду од дивова страда и поједен би, па се све бојао да му и ћерка једном не буде поједена, зато порани истога јутра па стане гледати по граду, а град опустјео, већ је мало и народа још
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Ђорђе јекну. — Чија је твоја изабраница? — чвор је Аћимово лице. Вукашин тешко изговори: — Тошићева ћерка. — Тошићева ћерка?! Напредњака Тошића? — Јесте, његова. — Мој син да се ожени ћерком мог највећег непријатеља?
— Чија је твоја изабраница? — чвор је Аћимово лице. Вукашин тешко изговори: — Тошићева ћерка. — Тошићева ћерка?! Напредњака Тошића? — Јесте, његова. — Мој син да се ожени ћерком мог највећег непријатеља? Народног крвопије.
Мој Вукашин Тошићев зет! — шапуће загледан у два велика ока, туђа и пуста, мора да га гледа. — Јесте. Али ћерка није што и отац. — После толико година дошао си кући то да ми кажеш? Аћимов син — Тошићев зет!
Видиш ли како ова моја пати? Чула ме! штрецну Николу, па брзо рече: — Кад би све жене живеле као твоја ћерка, Бога не би ни било. — Јадан ли јој је живот. Сатреће је Ђорђе. А сутра је празник. — Шапћи, чујем ја добро.
Не могу по твоме! Не могу се одрећи Олге зато што је ћерка твог политичког непријатеља. Не могу! Нисам крив што си ме неправедно волео више од Ђорђа.
Деда си постао! Он ћути и руком притиска Василијеве зарезе на миндерлуку. — Зар ти нисам рекла да ти моја ћерка неће кућу оставити пусту? Јесам ли ти рекла, мушко! — Маше рукама, прети, чика, па изјури напоље.
Као у сну, Ђорђе гледа за оцем што одлази на белој кобили. — Видиш, баксузе, шта моја ћерка рађа! Писни сад ако смеш! — уноси му се Милунка у лице; Ђорђе скрушено ћути. — Било па прошло. А сад, пољуби ми руку!
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
Ал' с прозора твоја мајка Гледа, па се осмехива, - „Не смејте се, драга госпо, Том је ваша ћерка крива!“ Ј. Јовановић Змај XИВ НА НОЋИШТУ Студена ме киша шиба Већ васцели дан; Ој, прими ме, крчмарице, У твој лепи
Рече л', старче с'једи, На ког мртва ћерка помишљаше онда Онај горки осмјех кад јој уста следи? И да ли га прокле да у часу туге, И бесвјесног бола над тим
Ј. Дучић ЛXXXИИИ БИЛА ЈЕДНОМ РУЖА ЈЕДНА... У мајке је ћерка била, К'о дан лепа, к'о цвет чедна, Па заволе једно момче. Била једном ружа једна...
М. Ракић ЦXВ ЈЕФИМИЈА Јефимија, ћерка господара Драме, И жена деспота Угљеше, у миру, Далеко од света, пуна верске таме, Везе свилен покров за дар Манастиру.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
сестра, и супруга у исти мах, слична по лику своме мужу и брату, бујна хладна лепотица; лево од краља седе његова ћерка из првог брака, принцеза Береника, нежна, али лепо израсла, слична љупком цвету.
Он загрли своје лепо дете и рече тужним гласом: „Имаш срца, слатко дете моје? - Краљева ћерка не располаже слободно са њим!
“, рече јој он. „Иди сада, а ја ћу узети Аристарха у заштиту“. Она га загрли с искреном детињом љубави. Кад му ћерка оде, Филаделфос примети њену златну гривну која је лежала на патосу.
При том дознадох ово. Птолемајос други - храбар, какав је био - два пута се женио. Његова прва жена Арсиона беше ћерка диадоха и македонског краља Лизимаха, а његова друга жена, која се такође звала Арсиона, беше његова рођена сестра.
је изникла теорија епицикала, дошла је за време она четири века која деле Аристарха од Птолемаја, потпуно У заборав; ћерка Аристархове науке, кад је порасла, убила је своју рођену мајку.
„У ово тесто“, рече она својој ћерки, „ставићу још два јајета да вам колач боље прија“. Ћерка се насмеши. „Али драга мајчице, то није потребно; он ће нам, веруј ми, и овако добро пријати“.
„Како се звао?“, упиташе деца. „Херкулес. Јер беше огроман“. „А јесте“, рече старија ћерка, „сећам га се. Беше велики као какво теле“.
Ту се нађе са својом вршњакињом која је таман била дошла. То беше госпођица Стореј, ћерка лекара која је, нешто млађа од Њутна, некада била његова другарица.
,Моја нећака Катарина’, рече он представљајући ми је ,ћерка моје сестре Хане’. Ја је погледах, изгледала је заиста као анђео“.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
Па, богами. Погледаш у првог комшију, он болује од исте муке. Ако није жена, а оно је ћерка. Ето мала Лела што станује до цркве, девојчица, вели видећу је сутра на прозору, окопилила се и цео свет зна да је
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
Црн, улаштен, испупчен кров сјајио се на сунцу. Из аутомобила испаде читава мала фамилија: отац, мајка, ћерка, већ дјевојка, и синчић. Зацијело су дошли некоме у походе.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
јутра ишетао у град и тужно сузе прољевао што му народ у граду од дивова страда и поједен би, па се све бојао да му и ћерка једном не буде поједена; зато порани истога јутра па стане гледати по граду, а град опустјео, већ је мало и народа још
Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака
Син већ завршава велику школу, а ћерка се припрема за колеџ. Обоје су се осећали као Американци, а и понашање им је било америчко, али родитељи, иако су
Син и ћерка су радије говорили енглески, али су волели словеначку народну музику и одушевљено је неговали. Због тога су им родитељи
и тада сам у свом сјају њиховог учења видео целовиту слику онога што сам веровао да је америчка цивилизација: дивна ћерка једне дивне мајке која се зове англо-саксонска цивилизација.
Нушић, Бранислав - ГОСПОЂА МИНИСТАРКА
Питала сам је преко кума-Драге и она каже: нека дође, како да ми не дође госпа-Живкина ћерка; нисам је видела откако се удала. ЧЕДА: Нисам је видела откако се удала, а овамо затвара нам врата испред носа.
ако би се десило да отац постане министар, да ниси пошла за тога, како би се лепо удала као министарска ћерка. ДАРА (увређено): Боже, мајка, какав је то разговор! ЖИВКА: Па не, ал' кажем. ДАРА: Мени ни овако ништа не фали.
ЖИВКА: Па кад није за тебе прилика. ДАРА: А био је, је ли, прилика кад нисам била министарска ћерка? ЖИВКА: Није ни онда. ДАРА: За мене јесте. ЖИВКА: А ти га увиј у памук па га метни под јастук и чувај га.
ЖИВКА: А кога си још записао? ВАСА: Тетка Даца и њена ћерка Христина. ЖИВКА: Је л' она што је положила матуру? ВАСА: Јесте. ЖИВКА: Па шта она хоће?
(Гледа кофер.) Гле, гле, гле... како је то паковање? ЖИВКА: А, ово... Знате, моја ћерка се спрема за бању. НАТА: Зар још сад, па још није сезона?
ВАСА: 'Ајдемо ми твојој Дари. Хоћу с њом да проговорим. Ипак, ћерка је, њу ће пре да заболи срце него тебе. ЧЕДА: Молим, изволите, немам ништа против.
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
дат при одласку од тетке ускоро се понавља - са варираним тоновима смрти - када је већ у разговору са оцем сломљена ћерка пристала на жртву и враћа се назад: „Брзо пређе чесму и фењер, који је мутно осветљавао око себе.
не зна, узима са помишљу да му буде суложница - све је то само сартавни део сељачког живота у који је она као хаџијска ћерка осуђена да сиђе.
И то приповеци даје сижејни преокрет. Кад му се у познијим годинама роди ћерка, Наца, у њему се буди она јака родитељска љубав коју иначе често налазимо код Станковића, и која га је вратила
он је могао и смео што други нису: да тој својој љубави потпуно пусти на вољу, да јача, постаје све дубљом како је ћерка расла, развијала се и залазила у зреле девојачке године.
јер се по правилу у овој другој одражава она прва; често се, међутим, одражавање удваја, што оставља утисак као да се ћерка и мајка међусобно проверавају, испитују.
Мајка се, дабоме, досећа зашто је ћерка дошла, па свој узнемирени поглед скрива пред њеном радозналошћу; то, опет, ћерка примећује, па тумачи као потврду
Мајка се, дабоме, досећа зашто је ћерка дошла, па свој узнемирени поглед скрива пред њеном радозналошћу; то, опет, ћерка примећује, па тумачи као потврду своје слутње.
Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА
Да је мајка твоја жива, Знам да не би тако било. Да је óца у животу Не би дао — вера ту је — Да му ћерка овом свету Милостивом досађује. А ти просиш кору хлеба — Хоће л’ ти је когод дати?
Краков, Станислав - КРИЛА
Имала је тринаест година. Официр је лежао крај ње на леђима. Хркао је победнички. Калина, ћерка домаћинова, коју је официр оставио, спавала је у приземљу са дугачким Анастасом.
Јакшић, Ђура - СТАНОЈЕ ГЛАВАШ
Ал’ краја нема празном говору, Време је давно да се путује... Хајд’, Спасо, жури се! СПАСЕНИЈА: Ох! ГЛАВАШ: ’Ма ћерка лепа нешто застаје! Можда јој онде неће годити Руменог ђýла мирис харемски? (гледа у Спасенију.) Шта велиш, душо?
Ил’ да му гласа танком песмицом Скраћује часе дуга времена, Војводе часног ћерка једина Да подсмех буде турском харему! То не дам, бабо!...
“ И друго што те беда поучи; Тек дивна ћерка седог Ђукића Прљати не сме име очево!... СТАНА: Посрамиће га ако дозволи Да јој на коцу братац погине.
ХАСАН: И ово пише: „У Станоја се негде прикрила Војводе бившег ћерка једина, Па сад је тражи мати њезина“. ГЛАВАШ: То ми је жена, Та дивна ћерка бившег војводе Што је на Делиграду
ГЛАВАШ: То ми је жена, Та дивна ћерка бившег војводе Што је на Делиграду храбро погинô. Ал’ она баба што се пред пашом За брижну мајку јавља детету,
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
неке тада познате немачке песме, него можда и само толико да је писана по њеноме метру; да ју је пак имала Јелисавета, ћерка Јована Мушкатировића, открива нам се јасније друштвени круг у којем се та музичко-лирска култура неговала и чувала.
Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА
А сад?... Ал’ нека, ево, девере! Једина ћерка дужда млетачког Ропкињама се равна азијским, Да не повреди ону светињу Којој се земља дичне слободе — Од
Нушић, Бранислав - СУМЊИВО ЛИЦЕ
ЈЕРОТИЈЕ: Имаш ли ти каквог Ђоку у фамилији? АНЂА (домишљајући се): Немам! ЈЕРОТИЈЕ: Е, ако ти немаш, твоја ћерка има. АНЂА: Ама, шта говориш, бога ти? ЈЕРОТИЈЕ: Не говорим ја, Анђо, он говори, он! АНЂА: Ама, ко?
АНЂА (чита даље): „Поступићу тачно по упутствима која си ми у њему изложила”. ЈЕРОТИЈЕ: Дивота! Твоја ћерка шаље упутства!
) Овај, како да кажем... Чекај, молим те! Ко пише то писмо? ВИЋА (загледао је крај писма. Злобно): Пише га ваша ћерка, господине капетане! КАПЕТАН: Шта кажеш? То не може бити! Откуд моја ћерка може бити тако писмена?
Злобно): Пише га ваша ћерка, господине капетане! КАПЕТАН: Шта кажеш? То не може бити! Откуд моја ћерка може бити тако писмена? ВИЋА: Ето, видите потпис, ако не верујете. (Даје му писмо.
КАПЕТАН: Ово се писмо неће читати! Где пише да се морају читати писма која пише моја ћерка? ВИЋА: То је докуменат нађен у џепу код окривљенога, а ово је истрага.
ВИЋА: То је срамота, да једна госпођица, ћерка нашег старешине... КАПЕТАН (наставља): Изгрди тог истог старешину. ВИЋА: То је друго. КАПЕТАН: Зашто друго?
Ако си муж, ако си отац и ако си власт, а ти помажи! КАПЕТАН: Ама, какав је то лом? АНЂА: Поразбија ти ћерка све по кући! КАПЕТАН: Гле, разбојника? Зар мало што нам свима овде окачи репове, него сад још и кућу разбија!
? КАПЕТАН: Говори, господин-Жико, бог из тебе проговорио! ЖИКА: И да пресечете ову бруку што вам се ћерка грлила у канцеларији, и да спроведете Боку у Београд, и да се извините пред господином министром; најбоље, идите ви
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
И Теонова лепа и учена ћерка Хипатија узе нас често у своје нежне руке. „У четвртом веку, када је хришћанство захватало све више Александрију
А његова ћерка Елза, удовица Вегенерова, посветила је све своје деловање васпитању своје деце у успомени свога мужа. Она је у сарадњи
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
како прича стари гробар, крезуб и древан, али одличног памћења и жива кроника паланке, у Будиму никог више нема; и ћерка и зет и унука мајстор Костина умрли су.
”... Не ваљаш ти, мој брајко. К'о сви црквењаци, више је у биртији него у цркви. Жена у гробу, а ћерка, место да мајку замени, келнерише... И ту сам наказност први пут видела у овој благословеној земљи...
— Зет ми шантав, надзорник ми шантав. Држи се, Станојла! — Млађа ћерка ветеринарова неко је време наставила да свира и на салашу, у две руке.
умидерена, дрска, као да неки извештај чита: говори како је њено дело што су јој синови адвокати и доктори, и што јој ћерка има место у јеврејској општини. Помисли, Милане, та балавица прима сваког првог плату, као човек.
Зар ви то не видите!... и Јосиф би требао друго нешто да узме место виолине. Мајка и ћерка се код куће сложише у тузи и бризи.
Мајка и ћерка се код куће сложише у тузи и бризи. Марија Влаовићка види да ћерка њена добро цени стање и пропадање њихово, и плаче горко пред њом, и тужи се да ни мужа ни сина не разуме.
Шта ће сад даље бити? Како се оно звало, да, Агница, старија ћерка Димитријевићева, ваљда и знате, умрла на великом имању свога мужа — канда је био Вла', Мађар, шта ли, али много богат
— Ограду ипак наместише. Тад се први пут појавила, да остане цело после подне, госпојица Ната, ћерка Пантелије чиновника. Ограду наместише како нико никада није: само с једне стране, према Савином кућерку.
Те јесени, на балкону, кришом од мајке, ћерка Миланова изводи балет према причању „срећне Малвине Фрелих”, и како она игра, тако се угибају старе даске на поду
Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА
дошла тетка, ја сам јој рекао да знам зашто нема надут трбух, а кад је после подне дошла госпођица Савка, протина ћерка, ја сам јој рекао: — Пази да не будеш несташна, јер ће да ти се надује трбух!
Она је била ћерка професор а који нам је предавао рачуницу и који о мени, не знам зашто, није имао тако добро мишљење.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
ђевојака у твојијех тридесет одаја а на мојих тридесет делија; мене простри на бијелој кули, ту нек буде твоја мила ћерка, мила ћерка дилбер Иконија, да је љуби паша са 3агорја“.
твојијех тридесет одаја а на мојих тридесет делија; мене простри на бијелој кули, ту нек буде твоја мила ћерка, мила ћерка дилбер Иконија, да је љуби паша са 3агорја“.
Када кнеже књигу проучио, уд’рише му сузе од очију, а гледа га ћерка Иконија, па му оде смјерно говорити: „О мој бабо, Милутине кнеже, откуд књига — огњем изгорјела!
или 1659. мијенити — мењати Милица царица — кнегиња Милица, жена кнеза Лазара, ћерка кнеза Вратка (потомка Немањиног сина Вукана) милост — (значи и:) љубав: Ако ћу је напит по милости Миљешевка црква —
Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА
То је лепа ћерка његова, његова мезимица, то је млада Зона, Зона Замфирова. Сва су деца Замфирова била лепа, све удате кћери његове као
Као дериште није ценила ни много полагала на лепоту своју, а ни на то што је чорбаџијска ћерка. Али сада, као девојка, она то поче полако осећати и по томе се владати.
се заруменила и ознојила, па се брише јаглуком, кад се пустила игра, дође и њој воља да поигра, па иако је чорбаџијска ћерка, па макар и отрпела резилак кад оде кући. Али ипак замоли измећарку Васку да не каже ништа код куће.
Мајка каже: мој је Манулаћ, а отац каже: није него мој; мајка каже: то је моја ћерка; отац каже: то је мој син, наследник и престолонаследник мој.
вели, одведена Манулаћевој кући, па и ако је лаж, али бар изгледа, вели, вероватнија, јер је и прилика да чорбаџијска ћерка бежи у чорбаџијску кућу. И тако се понегде и тумачило.
Е, али је то чорбаџијска, богаташка ћерка, њен отац и начелник овако и ту метну један кажипрст крај другога, да покаже како се Замфир и начелник слажу — и онда,