Употреба речи ћерко у књижевним делима


Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ

Најпосле ето ти нам и лисице, која кроз врата вирећи: „Како си, стриче?” пита. „Зло, моја мила ћерко, та ходи ближе да ме нагледаш .

“ Онда јој она одговори: „Моја ћерко, тога ништа нема овде гди смо ми, но како ја видим, теби се покварио мозак, кад ти чувствујеш оно што није.

Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА

— Ху! Немој ми бар ти пристајати на јед! — обрецну се гђа Перса. — Ниси се ти, ћерко, још удавала, па зато тако и говориш. Данашње су младожење к’о чикови; таман га упецаш и да кажеш: фала Богу!

Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ

нежност често исказује тепањем детету („сунце моје“, „срећо моја“, „злато моје“, „душо моја“, „узданице материна“, „ћерко слатка“ итд.).

Поповић, Јован Стерија - ЖЕНИДБА И УДАДБА

ДЕВОЈКА: Ала врагу... МАТИ: Зар ти није по вољи? ДЕВОЈКА: По вољи, кад нема бољега. МАТИ: Шта ћеш, ћерко, доста си и седила. ДЕВОЈКА: Ја знам.

МАТИ: Забога, девојко, људи нам кажу да врло добро стоји. А друго, богме ћерко, и ти не можеш млого пробирати; мало ти је време прошло, а други траже и новаца млого.

- Ја ти кажем, ћерко, можеш га вући за нос како ти је воља. МАТИ: Ето ти оца, уклони се у другу собу док се с њим разговорим.

ДЕВОЈКА: Тако марите за мене! Та да вас псето толико служи, пак би се више бринули. МАТИ: Јао, бог с тобом, ћерко, како то говориш? ДЕВОЈКА: Па шта ме не дате кад ме човек иште.

ДЕВОЈКА: Ја ћу скочити у бунар од срамоте. МАТИ: Е, видиш, ћерко, чувајмо оно што имамо у руци. Шта фали овом? ДЕВОЈКА: Не фали му ништа, ал би волила за Марића.

МАТИ: Е, видиш, па шта ћеш више. ТЕТКА: И у картама стоје новци. ДЕВОЈКА: Казивао ми је проводаџија. МАТИ: Тако, ћерко, тако; знаш кад се онда покварило, били смо сви као убијени, па како би нам било да се опет случи.

Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ

За руку је ево лати, Љубну — шапну: „Лаку ноћ.“ А мајка јој реч привати: „Бог ти, ћерко, на помоћ! Ма заш дркће рука твоја? Лези, лези, ћери моја!“ XИX Ћерка оде, а нека је!

“ Вођа попи, мома точи Да с' и ћале њој осмочи, Једну, другу: „Ћерко, доста, Ваља с' бринут и за госта... Да, за госте!“ крчмар муца, Јер већ и он пуно с' куца.

Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ

Узалуд си пробала да га прогуташ, али ниси могла. После бризну у плач. — Тето, тето! — Не плачи, ћерко! Писано је! — Црно писано! — Не ’ули Господа! Ћути чедо, ћути синко!

Остави ме... Одједном чу се крхање плота, пуцање грања и глас: — А чекај ћерко мајчина. Ако је ’аџика није Бог! Чекај ти! ...

Немој сад, овде! ... Чуће!... — Ко, ко, ко? ... Он!... А што он? Што је он? И њега ћу ја... А ти њега, њега? Чекај, ћерко моја кога ћеш ти? Њега, а, њега? — И онда бесно, држећи те за косе, поче те ударати, гурати и водити кући...

— Нека ти је срећно, ћерко, и дуговечно. У мојој кући јела си дрвеном кашиком, а у твојој сребрном, да Бог дâ. И изведоше је. Она паде.

Аја! — Није дан, неће. А она се снебива. Али кад је већ и свекрва замоли: — Сетке, ћерко слатка, ти ми, ти прва запој, ти ми отвори славу. Тетка свекрви не може да одрече, замери се, већ саже главу.

Мајка је дозва. Па не могући да је сачека у соби, изиђе и сретоше се на прагу од собе. — Анице, кажи драгичка, ћерко! ... — предусрете је.

Аницу нешто пресече у половини. Подиже руку устима, као да спречи крик, радост, шта ли? — Ита, Ита, ћерко ... — поче мајка да понавља и уноси се у њу уплашена, кад виде како се она укочила, поникнула.

Костић, Лаза - ПЕСМЕ

„Ти ли си ћерко?” игуман загрми, „што код паше мисли нас да оцрни? Ти ли си несрећо, ти ли си куго? Ал' чекај само, нећеш ми дуго!

Проговара газански кнеже сам: „Разумеле су, ћерко, војводе да теби ноћу кришом доведе крвника нам Самсона! Ћерко, чуј!

Проговара газански кнеже сам: „Разумеле су, ћерко, војводе да теби ноћу кришом доведе крвника нам Самсона! Ћерко, чуј! И ноћас ако дође несретник, нек искаже на загрљајни љуљ чиновној снази шта му бива виг.

Будимо га! Камо справа? Камо остра слепила? А ти, ћерко, не стој туна, уцена је твоја пуна: светла круна Аскалуна за тебе се спремила! Живо, синци, камо клинци?

Поповић, Јован Стерија - ЛАЖА И ПАРАЛАЖА

Што су ти садање девојке — два посла раде! ЈЕЛИЦА: Ах, татице, шкода, шкода што не знате немецки! МАРКО: Моја ћерко, зато сам те и послао у Беч да ти научиш, кад ја нисам мого.

ЈЕЛИЦА: Ја не знам која не би хтела. Ах, татице, по моди живити, нобл живити, то вам је Генуѕѕ. МАРКО: Моја ћерко, ја видим да је теби Беч сасвим обрнуо мозак.

ЈЕЛИЦА: О, татице! Он ако и остане, неће из другог узрока него због мене. МАРКО: Гледај ти ње! Моја ћерко, он је барон.

МИТА: А, ово је много! Господин барон, можете ли то отрпити? АЛЕКСА: От безумних мора се свашта терпити. МАРКО: Ћерко, ти срамотиш мога зета. МАРИЈА: Лажу који се издаје за барона. ЈЕЛИЦА: Даѕ іѕт зу віел! МАРКО: Узми се ти на ум!

Теби пак, ћерко (Марији), ево полутина од оне суме коју ми је тај твој барон однети хотео. И ти си ми доста помогла. Иди и тражи себи

Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ

Онда рече свекрва снаси: „Како, ћерко, за Бога, остаде трудна са змијом?” А она јој не хтедне одмах казати, али кад је свекрва заокупи неколико дана једнако

па се напију воде и седну да се одморе. Онда рече жена девојчици: „Ћерко! да ти легнем плавом на крило да ме мало поиштеш.” А она јој одговори: „Драге воље, мајко.

па сазове све министре да му кажу може ли то бити; министри кажу да може, а он онда отиде својој кћери, и рече јој: „Ћерко! није друкчије, ваља за мене да пођеш, мати је тако заклела, а друге у свету нема са звездом на челу.

Ћосић, Добрица - КОРЕНИ

Отац Методије зујао је благослов и благо махао руком изнад њене главе гледајући њу, Симку. „Пољуби, ћерко, оцу руку... Опрости јој, оче Методије, збунила се, несрећница“, рекла је Милунка.

Тонула је у бунар својих широких и дугих сукања, сећајући се разговора с мајком. „Тебе ће, ћерко, овај крвник да отера у гроб. Сву ти снагу поједе. Са сузама. ћеш и вид исплакати.“ „Ако. Спашћу се.

Што? Немој да дрхтиш, о животу се ради. То, ћерко, није грех. Пред Богом су нероткиње грешне, а не оне што рађају држави војнике и Богу вернике. Нероткиње иду у пакао.

Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ

Перје му је сагорело милујући плам: Милујући у три душе, оста соко сам! Л. Костић XXXВИИ БРИГА МАТЕРИНА Ужежи, ћерко, кандило! Потпали жута тамјана! Сутра је равно година Како нам неста Дамјана... Ужежи, ћерко, кандило!

Потпали жута тамјана! Сутра је равно година Како нам неста Дамјана... Ужежи, ћерко, кандило! Не штеди жута тамјана! Помол' се Богу с матером За душу малог Дамјана... Ј. Грчић Миленко XXXВИИИ ГДЕ ЈА...

Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА

Онда рече свекрва снаси: — Како, ћерко, забога, остаде трудна са змијом? А она јој не хтедне одмах казати, али кад је свекрва заокупи неколико дана једнако

Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ

Паде ми магла на главу. – Не бој се, ћерко, не бој се! Не ти је магла на главу. Не дај ме, мајко, не дај ме! Паде ми соко на руку.

Не ти је магла на главу. Не дај ме, мајко, не дај ме! Паде ми соко на руку. – Не бој се, ћерко, не бој се! Не ти је соко на руку. Но ти је прстен на руку. Не дај ме, стара, не дај ме! Паде ми змија на ноге.

Поповић, Јован Стерија - ПОКОНДИРЕНА ТИКВА

ЕВИЦА (мазећи се): Ах, ујо! МИТАР: Но, шта ти је? ЕВИЦА: Ах, мој Василије! И њега је отерала. МИТАР: Моја ћерко, јест да је Василије добар, и да је и твој отац јошт намислио да те за њега да, алија ти то не могу допустити, а ни за

Мој је Василије вредан. МИТАР: Е, моја ћерко, сад нису она времена која су била кад сам се ја женио. Сад је све другојаче: проклета мода јако је обвладала.

Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА

Мати плаче бедна: „Тужна, јадна ћерко, ти с' остала једна К'о тиква за семе. Ах! доцне ће бити, Нећу, ћерко, зета очима видити.

Мати плаче бедна: „Тужна, јадна ћерко, ти с' остала једна К'о тиква за семе. Ах! доцне ће бити, Нећу, ћерко, зета очима видити.“ А ко ће ме, мајко, јадну запросити?

Станковић, Борисав - ТАШАНА

(Облачи се и везује бошче.) Утрчи Ката и још са улаза кука и нариче. КАТА Куку, куку! Ташана, црна ћерко, шта учини?! ТАШАНА Што учиних, учиних! КАТА (гледа повезане бошче и обучену Ташану): Па куда сад?

Поповић, Јован Стерија - РОМАН БЕЗ РОМАНА

— Заљубио? Шта је то заљубио? (Нота бене, ово је вопрос четрнајстогодишње девојке матери својеј управљени.) »Моја ћерко, моли се богу да нигда не познаш шта је то. Колико сам ја злопатила! — Љубов је најнесрећнија ствар на свету.

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности