Јакшић, Ђура - ПРОЗА
Мати је њена покушавала да отрује мужа... То се за ћерку није могло рећи, а мени се опет чинило да у њеноме оку гледам суд у коме се некоме отров спрема.
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
Попа је слушао тај разговор међу њима. Онда им рече: — Чујеш, Милошу! Ти, брате, имаш ћерку на удају. Просе ти је двоји просиоци. Једнога ти је дете одбило, а други је за руку довео у своју кућу.
Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
Чини ми се четири! Не видим баш добро!... Е, а што ти сад опет плачеш? Ми се освртосмо и видесмо његову ћерку окупану у сузама, с рукама стиснутим у крило, с погледом закованим за патос, али ни даха, а камоли јецања да чусмо.
Тада ја познам њу, познам Ђорђеву ћерку, и крепко, и дуго и значајно јој стегнем руку. Али она има нешто у руци што смета да се моја рука сљуби с њеном, и ја
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
Оженили су се из истога места у коме данас попују. Поп Ћира узео господин-попину, а поп Спира туторову ћерку; ни један из љубави.
Чим га је видела, допао јој се, а особито јој је мило било што се то баш тако стрефило да је и њу и ћерку гост затекао у послу, знала је она да је ово учен човек, па ће знати оно што се каже: »Гледај мајку, па шацуј ћерку!
и ћерку гост затекао у послу, знала је она да је ово учен човек, па ће знати оно што се каже: »Гледај мајку, па шацуј ћерку!
Зна »бухалтерај«; тражиће принципала, где ће имати лепу практику и лепу принципалову ћерку, па је онда на коњу, што веле.
Одмах на прво питање Јула је ударила у горак плач, а госпоја Сида се само крстила и поглéдала час на попа час на ћерку.
Све неке мустре; мустре од кукуруза, и неке мустре од вунице, ваљда за ћерку, треба нешто удавачи... — Па ди је, врагу, метнуо! — рече замишљено поп Спира. — Види да није у ћоршу од појаса?
У њега увукоше и неке Швабе из другог краја села, а међу њима и Сепла сувачара и жену му Бетику и ћерку Кредлу. Сепл је из поштовања према поп-Спири као лојалан Шваба и мештанин, донео младенцима торту на презент.
Игњатовић, Јаков - ПРИПОВЕТКЕ
Откуд тако, господар-Церићу? — Нама је особито драго! Ми смо дошли, управо да кажем, да видимо госпођу ћерку, па ако је суђено . . . — рече чика-Гавра. — Е, ако је суђено, оно нек’ буде; и то ако има бити, а оно што скорије.
Црњански, Милош - Сеобе 2
Његов таст, главати сенатор Стритцески, из Новог Сада, био је дотрчао у Темишвар, да спасава зета и ћерку, још пре него што је Павле побегао, па је са ћерком, и зетом, имао, торжествену, свађу.
Петар се јадан бранио, а шкрипао је зубима, па је најзад и он викао да сенатор, ако ћерка хоће, може да води ћерку! Па је залупио врата, тако да су се прозори тресли на трактиру.
Анин отац, кривоноги, насмејани, сенатор Јаков Богданович, исто је тако био дојурио, из Новог Сада, да види зета и ћерку, али он није проклињао. Међутим, и он је грмео и претио! Неће ни да чује да му се ћерка сели у Росију!
Спочетка, док је то било дозвољено, још и којекако, али, сад, кад је забрањено, ни да чује! Не да ћерку! А тражи да Ђурђе врати мираз који је добио! Ђурђе се сиромах колебао.
Дете ти твоје! Та где ми је игла?“ А одмах затим би се тргао, поцрвенео, застидео, па би питао ћерку да није, случајно, чула шта је казао.
А кад Трифун уђе, чуо је како његова жена подноси оцу свог првенца, и како капамаџија пита ћерку: „Па – јеси ли сретна?
Туче се, каже Трандафил, где год стигне, а занемарио је жену, лепотицу. Једина брига му је сад да уда ћерку. Приликом прошлогодишњих маневара, кад су, император Франциско, и императрица Марија Терезија, дочекани у Будиму,
Ништа му то није помогло. Божичу се, изгледа, од почетка, био допао. Наметао му је, и своју жену и ћерку, а та жена је била врло лепа, а та ћерка је била узрела рано.
А дугајлије, каже, ретко изгледају лепо, на коњу. Божич опомену своју ћерку да не брбља, у присуству старијих, да деца треба, у присуству старијих, да држе уста.
Кад је угледала своју ћерку, и Исаковича, она пребледе, а затим поцрвене. Питала је Исаковича, куд су то отишли, и зашто су нестали из друштва?
Није лепо! Зар не види да је њена ћерка још дете? Божич је, међутим, викао да се преже и креће! Сунце је сад обасјало ћерку Божичеву, која стиже – као неки златан прах, кроз грање.
Не ваља се журити. Тако се, ето, десило да је Исакович путовао са фамилијом Божич. Тако се, ето, десило да је упознао ћерку и унуку будимског, богатог, воскара, који се писао Деспот, а звао Деспотович.
Нушић, Бранислав - ПОКОЈНИК
ПАВЛЕ: Па онда? СПАСОЈЕ: Онда, кад сте ослобођени свога првог брака, ви ћете запросити моју ћерку и ја ћу вам је дати. Што ме гледате тако чудновато?
Што ме гледате тако чудновато? Запросићете моју ћерку и ја ћу вам је дати, а као мираз дајем вам целокупно има ње које је некад било ваше.
Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА
Кад је био Шамика шест година стар, Чамча је имао малу ћерку од четири године, па већ онда договорили се да Шамика, кад дорасте, узме његову кћер, да се опријатеље.
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
—Твоја мала? —Моја. —Како је само слатка! Сузи, дођи да видиш Макијеву ћерку — право луче! »Наша симпатична Сузи одиграт ће вам оријентални плес са веловима!
Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА
О сваком ђаку сам срочио по један дистих. Стихови су лепо примљени, осим код мајке мале Лоре. За њену ћерку, по имену Лаура, написао сам да је окружује л'аура, мислећи на светли круг око светачких глава.
Сремац, Стеван - ПРОЗА
А од славуја бих згодно прешао на Јулу, попину ћерку, која је малочас устала и онако дражесно чупава изашла и ради по авлији, па се својим сребрним девојачким гласом
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
“ Ово рече, лати ћерку јадну, — — — — — — — — — — — — — — — — — Па се онда секире осетим, И одозго доле у двор слетим, Онде један баш
“ 72. Јунак канда нема воље, Јер не стиште руку њену; Да ли мисли на што боље? Да л' на ћерку ње љувену? Триес и шес мајци лета — То заиста пуно смета. 73.
Да л' на ћерку ње љувену? Триес и шес мајци лета — То заиста пуно смета. 73. Али ћерку, он је оће, Загрлити, пољубити, Ал' утргнут тако воће, Не може му, не мож' бити!
Костић, Лаза - ПЕСМЕ
„Што ми вене дете моје?” стари краљу ћерку пита, — поносита Валадила само ћути, само снива. Нагрнуше просиоци, слава, пурпур, злато, свила, — све највећа
Жао беше старом краљу, Рамсениту од Мисира, што радошћу превеликом уби ћерку, уби сина. док налише самртником света уља и мириса, издахнô је већ и стари краљ Рамсенит од Мисира.
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
У исто вријеме дођоше и слуге из двора царскога и јаве цару како је шћела змија да његову ћерку уједе. Како то цар чује, одмах отиде у двор па управо у ону собу својој шћери, кад тамо, види змију прибодену уз
А Баш-Челик скочи као муња, па рашири крила, полети, и у исто вријеме узме под крило цареву ћерку, жену његова избавитеља, и тако наједанпут ишчезне из очију. Сад да видиш чуда: препане се царев син од цара!
Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ
“ Те: „Богати, како је то имати ћерку? Сигурно ти већ пред вратима чучи туце швалера, а?“ Систем да се изврнеш у несвест! Мој матори ћути и пуши.
— Дакле, тако? — рекао је. — Нисам ни сањао да имам ћерку пропалицу! — Молим? — начисто се зазебекнух и нађох у недомујици. — Једанаест јединица! Слаба чак и из фискултуре!
Нушић, Бранислав - ОЖАЛОШЋЕНА ПОРОДИЦА
ПРОКА: Е, видиш, и ту нам је покојник подвалио. Без знања фамилије он је имао ванбрачну ћерку. СИМКА: И није га срамота било да јавно у тестаменту каже да има ванбрачну ћерку.
СИМКА: И није га срамота било да јавно у тестаменту каже да има ванбрачну ћерку. ГИНА: И видите ли ви само како се и та девојка претварала пред нама?
ВИДА: Ал' реците ви мени, молим вас, како тога човека није било срамота да јавно призна да има ванбрачну ћерку, па то је да се човек на мртвога згади.
Домановић, Радоје - МРТВО МОРЕ
ће се држава постарати, јер ће им се спремити мираз о државном трошку, или ће се младожењи који би узео министрову ћерку дати велики положај, који иначе, разуме се већ, не би никад могао добити. — То је лепо кад се цене заслуге! — рекох.
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
Најзад се и њему то досади, те се обрати на другу страну. После Богојављења испроси једну трговачку ћерку и наскоро затим буде и венчање. На свадби била је и Каја с мајком.
Нушић, Бранислав - НАРОДНИ ПОСЛАНИК
ЈЕВРЕМ: Која опозиција, Ивковић? ПАВКА: Ништа он, али да чујеш њу! ЈЕВРЕМ: Коју њу? ПАВКА: Па твоју ћерку. Да чујеш само како разговара са мном и иде ми уз нос, као да је у његовој партији.
ЈЕВРЕМ: Не разумеш ти то, него 'ајде, благо мени, ти тамо, па поучи ћерку да је она у мојој партији све док се не венча. После како хоће.
Казао сам му отворено: ти немаш више никаквих веза с мојим квартиром, и отказујем ти од данас па за петнаест дана моју ћерку. ПАВКА: Како за петнаест дана? ЈЕВРЕМ: Квартир, а ћерку одмах! ПАВКА: Побогу, човече!
ПАВКА: Како за петнаест дана? ЈЕВРЕМ: Квартир, а ћерку одмах! ПАВКА: Побогу, човече! ЈЕВРЕМ: Нека сад иде па нека гласа за њега. ПАВКА: Јеси ли добро размислио, Јевреме?
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
Малена је тица препелица, Ал’ умори коња и јунака. Мила мајка своју ћерку кара, Ћерку кара, неви приговара. Мујо умро, Бојчић обољео: Сам Алија војеват’ не море.
Малена је тица препелица, Ал’ умори коња и јунака. Мила мајка своју ћерку кара, Ћерку кара, неви приговара. Мујо умро, Бојчић обољео: Сам Алија војеват’ не море.
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
У исто вријеме дођоше и слуге из двора царскога и јаве цару, како је шћела змија да његову ћерку уједе. Како то цар чује, одмах отиде у двор па управо у ону собу својој шћери, кад тамо, види змију прибодену уз
А Баш-Челик скочи као муња, па рашири крила, полети, и у исто вријеме узме под крило цареву ћерку, жену његова избавитеља, и тако на једанпут ишчезне из очију. Сад да видиш чуда; препане се царев син од цара!
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Знао је да има ћерку и сина. Желео је он да их види и тражио их кад год је одлазио у Београд, у Скупштину. Шуњао се улицама око Вукашинове
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
„Зашто плачеш?“, запита он своју ћерку. „Зато што имам срца!“, рече она одлучно и погледа му право у очи. Краљ се разгњеви.
Имао је красну, љупку ћерку, нежне и пожртвоване душе. Она је обожавала великог математичара, а Лагранж ју је врло ценио.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
Од венчања његовог ми смо се ретко дописивали. Јављао ми је да су срећни, а пред први рат известио ме да су добили ћерку. После смо у рату, као резервни официри, бачени у две разне дивизије.
Па и власти нису као некад, нема говора“... и тако нешто отприлике. „Ћерку бившег председника општине сликале Швабе голу, као од мајке рођену, а сад се верила.
кроз сито и решето, чекао човек мајор да постане па тек онда да се ожени, све преживео и оженио се тако рећи дететом, ћерку би онолику имао, а оно на Крфу само шта сам радио. Па после човеку криво ако жена...
Све ми, вели, морамо да памтимо, и кад Марко слави, и кад ће Јанко да жени сина Ратка, трећи да удаје ћерку Иванку, а четврти да крсти дете.
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
— Ама је л’ то одистине? Је ли ти то мени доводиш снаху, Ђуро? — Јесте, мајко: снаху и ћерку. — Добро ми дошла, дете моје! — рече старица и стаде је искрено грлити и љубити.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
У исто вријеме дођоше и слуге из двора царскога и јаве цару како је шћела змија да његову ћерку уједе. Како то цар чује, одмах отиде у двор па yппаво у ону собу својој шћери, кад тамо, види змију прибодену уз
А Баш-Челик скочи као муња, па рашири крила, полети, и у исто вријеме узме под крило цареву ћерку, жену његова избавитеља, и тако наједанпут ишчезне из очију. Сад да видиш чуда: препане се царев син од цара!
Доцкан увече стиже и домаћин, те се погодише да му он да ћерку за сина. Кад је било време да воде девојку, дођоше сватови, улегоше у дом и почеше пити и певати по старом српском
Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака
године. Тада сам се обрео на фарми у Дејтону, у држави Њу Џерси. Мој послодавац имао је жену и постарију ћерку. Био сам једини радник на имању. Они су били очигледно задовољни мојим радом, а жене су се трудиле да ме задовоље.
године. Али желео сам да живим јер сам имао малу ћерку коју је требало одгојити. Ово је, у ствари, било једино због чега сам желео да живим.
Нушић, Бранислав - ГОСПОЂА МИНИСТАРКА
Па онда... она... јуче... је л' и она није видела госпа-Живкину ћерку откако се удала? ДАРА: Е, немој тако. Она одиста није била код куће, видели смо је после на фијакеру.
ЖИВКА: Чекај, чекај да ја прво теби кажем шта сам ја решила. Ја сам, видиш, драги мој зете, решила да узмем моју ћерку натраг. ЧЕДА: Како да је узмете натраг? ЖИВКА: Тако, да се ти лепо и љуцки извучеш из ове куће и да оставиш жену.
у кућу, да проси бабу у исто време кад је један кинески смрдљивац, неки Ка-ра-гуа, долазио да проси њену удату ћерку”. (Говори.) Знаш ли ко је то Ка-ра-гуа? АНКА: Ко? РАКА: Онај што су га нашли у твојој соби!
ДАРА: И како си имао срца, она је моја мајка! ЧЕДА: А како је она имала срца своју ћерку да премести чак у Ивањицу? ДАРА: Осрамотио си нас, осрамотио си целу кућу! ЧЕДА: Ја? Боже сачувај, осрамотила је она.
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
све више према крају, убрзава, а особито након ефенди-Митиног захтева да му зет исплати новце које му је као откуп за ћерку обећао Марко, што је изазвало, дотле притајену, жестоку Томчину нарав и коначно одлучило жалосну судбину Софкину онако
97 Кад мајка на растанку љуби последњи пут ћерку у чело и уста који су „већ били хладни“98, и кад затим ћерку по лицу и коси дотакне на дворишној капији - кроз коју
97 Кад мајка на растанку љуби последњи пут ћерку у чело и уста који су „већ били хладни“98, и кад затим ћерку по лицу и коси дотакне на дворишној капији - кроз коју пролази да би засвагда променила боравиште - венац сухог цвећа
Својим последњим поступком, захтевом да му се дају новци које му је Марко за ћерку обећао, он је само довршио оно што је много раније започео а што се од Софке, Томче, као и од нас читалаца скривало,
Ефенди Мита, опет, није поступио мимо обичаја што је ћерку из чисто породичних интереса не питајући је удао у сељачку газдинску кућу, али већ јесте тиме што ју је као једино
Јер је очито да други њу виде - бар тако она осећа, а то и јесте пресудно - прво као ћерку ефенди-Митину, па тек онда као Софку; чак и по мајчиноме погледу и понашању закључује да су љубав и брига за њу
Чак, рецимо, и о толико важном догађају да је испрошена, да је отац одлучио о њеној удаји, Тодора своју ћерку не обавештава речима, него поступком: у њеном присуству налаже слушкињи Магди да је одведе тетки и тамо је остави.
На другој страни Аранђелов слуга Ананије једна је подмукла, лукава тврдица попут газде. Чак и своју најмлађу ћерку потајно, и из интереса, нуди прво једном, па онда другом Исаковичу.
Краков, Станислав - КРИЛА
Један жутичави војник дрешио је тешки гвоздени ланац са кола, и трпао га себи у ранац. Калину, ћерку домаћина погинулог официра, извукли су онесвешћену али неповређену из рушевина. Отресли су црвену прашину са ње.
Јакшић, Ђура - СТАНОЈЕ ГЛАВАШ
Па кад у лету пâлош застане, А крвав слуга паше свирепог На бледу мајку упре зеницу: „Ил’ подај ћерку паши честитом, Ил’ гледај тело своје утробе Како га гладни вуку керови!...“ О, ту је мален израз „несрећа!
СТАНА: Пристала?... Та то је трâмпа! А његово је деце обоје: Сина ми може свакад убити, Мене смрвити, ћерку љубити; Господар он је!... Ми смо робови!
Спаса остаје!... СТАНА: А с каквим правом, проклет човече, Отимаш мајци ћерку једину? ГЛАВАШ: Бошко ти јесте син, Ал’ Спаса кије кћи! СТАНА: Није ми кћи?
Сад само вешто!... А још је наде Да ћу јој дивну ћерку добити. (Гласно.) Ти сина тражиш?... С каквим образом, Протуво светска, рода лажљива?
(Ћерим са Станом одлази.) СУЛЕЈМАН (сам): Ја не знам шта је то? Ту ћерку њену нисам видео, Додирнô нисам руком властитом Ниједан прамен косе њезине; Ни дах ми није њене душице Проседу
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
ју не нападне несвест и хектика, Да, балу за атар, буде смртна слика; Мало време за тим, мајке сузам’ росе Кад ћерку једину хладном гробу носе. 1842.
Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА
КНЕЗ ЂУРЂЕ: Али не себе. Вас ради, браћо, У Венецији ћерку запросих. ВУКСАН (за себе): Е, божа ми вјера, да брзо ли лагати научи!... Нас ради је испросио?... Лаже, здравља ми!
Нушић, Бранислав - СУМЊИВО ЛИЦЕ
И господин министар сад чита моју депешу: „насрнуо на мој живот”, а он овде, усред канцеларије, насрнуо на моју ћерку ЖИКА: Овај... КАПЕТАН: Знам шта хоћеш да кажеш: насрнула она на њега. Ал' то је свеједно.
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Тамо га је сместио Адам Орландић, ћефалија Брвеника у Иногошту, због преваре неког месног оружара, којем је ћерку лечио од жутице на гај начин што ју је по цичи зими терао да трчи нага око куће, после чега је јадна девојка умрла од
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
А кад се вас двојица збринете, зна се ко ће га држати: моја сестра, Јулица, а она нема ћерку за тебе! Немој тако напразно да говориш, Србо! Грехота је и због покојног Лазарића.
Мирко, кад се женио, није узимао на ум шта то значи узети гробареву ћерку с православног гробља; задушнице, даће, парастоси, научили су Миркову Селену на пите, на вино, на пилав.
Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА
света како се скупила око ломаче, видео сам моје три тетке како леже онесвешћене на земљи, видео сам Марицу, поштареву ћерку, како горко плаче и видео сам апотекара како части народ сирупом за покој душе моје.
Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Онај ко није знао о чијој је слици реч могао је поверовати да гледа Царичину ћерку или унуку, али Царица је била задовољна. Њеној срећи сметала су једино огледала. — Гле, ко је она баба?
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
даје в’јенце и обоце, он ће наше снахе поватати, те ће скидат в’јенце и обоце; што ти даје Цуцкињу робињу, то ће моју ћерку заробити, те је дати за се у откупа; што ти даје коња големога, тај је коњиц родом из Бањана!
Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА
И како га је она више изводила него отац, то су по другим махалама многи задуго мислили да чорбаџи-Јордан има ћерку. Као оно што се прича за ону стару Римљанку, племениту Корнелију, мајку браће Граха, да је децу своју сматрала за
да је само рањен; по једнима, лако рањен, а по другима, тешко, — тек што је жив; бори се с душом и проклео је, веле, ћерку, која му је тако загорчала његове старе, последње дане...