Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
— Јесте! Ви водите виртшафт како ви знате; ваша супруга како она зна, а ваша слатка ћерчица опет како она зна! Неко дањом, неко ноћом; тек дошло време да се поштен комшилук расели од тога вашег виртшафта.
— Па кад праве баба-Тини, а што ће онда ваша Јуца, ваша безазлена и кротка ћерчица на прозору?! Сигурно се одала на астрономију и звјездочтеније — вели заједљиво поп Ћира — па погађа ’оће л’ бити рата,
Црњански, Милош - Сеобе 2
Мало је требало, па да јој све то каже, као да сања. Као да би да је зграби и одведе отуда. Рече јој да јој је ћерчица поднадула и свакако болесна, али даће Бог па ће сви они изићи из тог лазарета. Нека се нада.
Исакович је био на њих већ заборавио. Изненада, сад, сетио се, у оној беди, јаду и ужасу, оне лепојке, чија је ћерчица имала надувену гушу – за коју му доктор Долчети рече да би била мртва, да је нису однели из лазарета, да тај загуш
Бојала се да ће заплакати. Рекла му је да јој је ћерчица добро. Видеће је, кад се буде населио, у својој кући, у Бахмуту.
Црњански, Милош - Сеобе 1
Неиспавано и слабуњаво, било је после све тише. Он поче да тихо певуши и да је љуља, а ћерчица му леже на груди и заспа. Спремао се топал, пролетњи дан, после кише.
И оде, не опростив се, и дуго, на све молбе братовљеве, није се враћао, ни јављао. Тек кад се и друга ћерчица беше родила и кад се на детету отворише неки чиреви, он се јави брату, који је полазио са војницима у Италију.
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
Умр'о би, мој премили друже, Да је тако потрајало дуже. Ал' на срећу дође једна жена, Са њом беше и ћерчица њена, Грешно дете, тек од осам лета, Спопала је она рђа клета, Врућишчина, тешка бољезана, И то Од два или од три
Ко му белу руку даје? Ко то пита, не престаје? 62. Госпина је то ћерчица, Красан пупак да с' развије; Од шеснаест годиница Али јесте, али није, А несташна као јаре, Баш кâ неки од вас
Ал' пред двором зеленика трава, А на трави шарена поњава: Свом је оцу прострла ћерчица, Ту ми седи стари Жеравица. Давно старац одрвô се санку, Радује се госту на уранку.
„Дô ти добро, сине нерођени, Нерођени кâно и рођени!“ — Рече старац, па седа јунака; А долете ћерчица му лака. Нуто, побре, њене пусте муке!
Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА
Јер тих дана баш ухваћена је једна чорбаџијска ћерчица, која је пре две године свршила школу, како је, на листу од Писанке бр.