Употреба речи ћилибар у књижевним делима


Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ

транболос — шарен свилени појас са ресама тунос — високи фес (из Туниса) тутор — овлашћени старатељ ћата — писар ћилибар — жута и прозирна фосилна смола; јантар ћирица — слушче ћулбастија — одрезак меса печен на жару ћурче — кратак

Црњански, Милош - Сеобе 1

беше провела само једну ноћ, испрва тако безначајну, грозну, одвратну, као и та његова глатка жута рука, тврда као ћилибар, испрва тако бојажљива, у мраку.

Костић, Лаза - ПЕСМЕ

што се не даш мени живу разабрати у плетиву међу јавом и мед сном! ДИМ Лулу пије Селим-паша, љуби ћилибар, уза њ љуби кауркињу, свако по типар. Задимио Селим-паша нештедимице, на прозору дим се вије чак до гредице.

” „Ваљда, чедо, помркује какав стари брест!” Ал' у цури све силније зла се буди свест. И опет се задимио жути ћилибар, и опет се поновио чудновати шар. „Зар не видиш облак црни? Зло је по нама! Мрко чело, мрки брци, мрка долама.

„Зар не видиш облак црни? Зло је по нама! Мрко чело, мрки брци, мрка долама.” Селим-паша мирно пије жути ћилибар, — све се гушће стаклом вије чудновати шар. ,,Леле мени, жалосници сад је баш одја'о!

Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ

из пећнице пециво румен мирис испушта у дуванску маглицу (јекавицом настављам) - а ракијску стаклицу (као дукат, ћилибар) вијенац је ракије (прстен сребрн, мјехураст) расцвјетао пјенасто.

Проспе се књигом светлост с Јордана, па тече писмо, рачанске школе подгајен жарак, а шум тополе у жут ћилибар михољских дана тиховно своди са фрушких звона светао сазвук Сион Сиона. Проспе се књигом светлост с Јордана.

Црњански, Милош - Лирика Итаке

Над речицом је падало жуто лишће, и стара црквена окна пожутеше, на тихом сунчању, као ћилибар. Видех да сам у туђини, и сетих се љубави.

Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ

Погледаш ли у грозне винограде, окићене црним, ка' смола, или жутим, ка' ћилибар, грожђем, пуним меденог сока — мелема за уморне, малаксале груди...

Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ

— Ама није мени сад до тога! — вели љутито Сретен. — А што је купус, господин-учитељ, мани се! Ама жут као ћилибар, па танак како свила, а добро како ћетена алвица! Ћу те зовем једанпут на један кеф да ручаш с мен’. Срета само хукну.

Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ

Доле, у дворишту, бије шедрван, његови млазеви, капље воде према светлости из ове њене собе, жуте се и шуште као ћилибар. Чује се свирка.

Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА

ђаво (враг); црвен као жар, рак, вампир; плав као небо, море; модар као чивит; жут као восак, мед, смиље, дукат, ћилибар, лимун; зелен као јед, јогурида; шарен као детлић, лептир; и динамичка, изведена од истих: побелео као овца итд.

Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ

се видела и два три златна, уснама и прстима пожутелим од дувана и гумом на иначе невиђено високим потпетицама као ћилибар жутих ципела. Он је имао очи хитре као у миша и јако био узрујан.

Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)

Доле, у дворишту, бије шедрван, његови млазеви, капље воде према светлости из ове њене собе, жуте се и шуште као ћилибар. Чује се свирка.

Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ

Чобанин није скидао поглед с неба. Постаде глатка и као ћилибар жута свирала у његовој руци... — Ко је ово? — упита се Чобанин једне ноћи пуне месечине угледавши свој лик у води.

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности