Поповић, Јован Стерија - ТВРДИЦА
Разумиш што сум казо? Да си не макниш од твоја соба. Сад ћим ја да дођим. ПОЗОРЈЕ 6. МИШИЋ и БИВШИ ЈАЊА: (У! Проклето посла! Сад не смим да идим!) МИШИЋ: Слуга сам, кир Јања!
Ама сад, како ти дођи у кућа, не ти пита: „Како ти је кћи!“ нега: „Колико даш?“ Откуд ћим да дам кад си нема? Морамо да пропаднимо свију. МИШИЋ: Сад су већ другојачије почели радити.
Камо толики новци? МИШИЋ: То из моје главе не иде; него како је магистрат закључио, тако се ја владам. ЈАЊА (Што ћим да радим? Оћим да запишим, оћим да си убиим; нећим да запишим, оћи да дођи, безобразно, више пут).
ЈАЊА: Да си помогним?! Да правим другу шупу, да купим други коњи, што ћим после да једим с моју децу? МИШИЋ: Чекајте да вам кажем што стоји у новина.
) Господар нотариус, оћите ви да се дуго бавите код Јуцу? МИШИЋ: О, таки ћу изићи да видим шупу. ЈАЊА: Сад ћим ја да дођим. (Отиде с Петром.) МИШИЋ: Чудан старац, како се он за сваку маленкост заузима!
КАТИЦА: Оћемо, папа! (С Јуцом отиде.) ЈАЊА: Господин нотариус, да ми опростите што ћим да вас питам: зашто долазите ви у моја кућа?