Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
— Ја сад не могу од зиме. — Ево ти мој ћинтерац. — А видиш ли, болан, да немам папуча? — Ево ти моје. — Па како ћу пјеше по снијегу? — Ево ти моје магаре.
каже, а ага: — Аша ефендија, нијесам му ја ни паре дужан, но Влах лаже, и какав је, он би имао душу рећи да ови ћинтерац што је на мене, и ове папуче, па и оно магаре на коме сам дојахао — његово је. — А да чије но моје све троје!
Пошто раја побјеже од кадијна страха, онда кадија полако вели ономе Турчину: — Те папуче и та ћинтерац остави мене, а ти гони магаре, и алал ти било.
ћуран туче — ћуре тучар — онај који чува ћурке ћа — далеко, дуго, чак ћаба — свето место ћаге — хартија, писмо ћинтерац — ћурче, крзнен капутић ћитап — света књига, законик ћосање — љубав ћурдија — крзнена хаљина увалити — заклати