Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
Али то му ништа не смета (ни њему, поп-Ћири, а ни поп-Спири),2 да после седне за сто и да са осталим гостима једе редом све, не хтевши, ваљада, као добар пастир
Кад поп Спира закоље свиње и направи диснотор (што ће рећи свињску даћу), а он прво пошље поп-Ћири од заклатог свинчета и кожурице и масти и кобасице и крвавице, па понекад и неку шварглу, ма и најмању; тако исто ради
Мало које вече да не прође а да не оде поп Спира поп-Ћири, или овај ономе. Некако и једнима и другима изгледа да им је пропао цео дан ако се бар увече не виде и не обиђу.
служила цела кућа а у последње време већ почели њоме покривати и тесто за киселу штрудлу и крофне, — па се кренуо поп-Ћири прекопута, мало повише »у шрех«, а за њим попадија и кћи Јуца. »’Ајде, вели, да мало поседимо; рано је још за легање!
Сидо, ’ајде брже дај друге чисте чаше, и друго, хладније вино. А затим се окрете поп-Ћири да му одговори на питање колико је данас пало у тас. Затим је похвалио Херувику, а учитељ опет предику.
— пита поп Спира који никако није ни опазио како се развијао дијалог, јер је баш приповедао поп-Ћири докле мисли хранити и кад мисли заклати крмка. — Та, шта је то?! Та, шта сте почеле к’о деца!
Поп Спира измакне некако ударцу, избије поп-Ћири левчу из руку, па га дохвати својом тако несретно да му је окренуо доњу вилицу чак на леђа!
му већ поручили и од господина владике да се не брине; узеће, веле, од поп-Спире толико сокака парокијана кол’ко поп-Ћири зуба у глави фали.
— Е, па сад каж’те ми, молим вас, још само ово: коме је исти поп-Олуја већи пријатељ, вама или господину Ћири? — Поп Олуја!!! Та мени, мени дабоме! Те још какви смо пајташи а пријатељи били, и то још откад! Још од прве латинске!
у колима поп-Спиру, огрнута госпоја-Сидином великом зимском марамом како се помаче улево, а (из почасти) оставља поп-Ћири да он седи »о деснују«. — А-а-а — замуцкује пренеражени поп Ћира — а-а-а, а шта је оно тамо, а, Петре?
Морам! Шта је, ту је! — вели поп Ћира полако гђа Перси. И она увиђа и пристаје, и даје савет поп-Ћири, и вели му полако: — Па, немој да попушћаш, него држи срце.
Рек’о би’ к’о да ти нису све козе на броју, и теби, а и поп Ћири! А? Који је то враг међ’ вама? Да се нисте на путу посвађали!
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Она се и певала, а о томе има више доказа. Ево неколико. У Сремчевом Поп-Ћири и поп-Спири поп-Спира, уза срамежљиво забашуривање гђе Сиде, подсећа како су у младости певали и ову песму, па скоро
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
— Павлу дрхћу уста, не може да говори. Али Бранко је упорно горак. — Проф-Ћири нисам могао стихове одговорити, а теби могу.