Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
Ако је веровати ономе што прича госпоја попадија Ћириница (а то је присна пријатељица госпоје Спиринице), а што је из њених рођених уста чуо и забележио сам писац, веле да је
Колико је само пута поп-Ћириница рекла кад су јој споменули поп-Спирин црвени појас: »Црвен појас! Ух, сав ми је црвен кад га видим; па и онај ко га
Поп Спира је ударао лепо у тамбуру, а има још сад, после толико година, диван глас. — Ето, то је певао — вели поп-Ћириница.
Тек штогод и од Екселенције!! — вели љутито поп-Ћириница и брише уснене углове. Тако је причала чешће, љутила се и додавала ла је зачудо увек срећан тај господин Спира.
а видљив доказ и знак тога његова задовољства и благонаклоности беше онај црвени појас, на који толико викаше поп-Ћириница. — Због песме, ни због чега другог! — говорила би госпођа Ћириница кад год би се повела реч о томе.
— Због песме, ни због чега другог! — говорила би госпођа Ћириница кад год би се повела реч о томе. — Ништа друго, слатка моја.
— Ништа друго, слатка моја. Сад ако сам ја заслужила црвен појас, то је и господин Спира! — завршила би шапућући поп Ћириница. Но иако је то госпођа попадија говорила, зато ипак не треба нико да помисли да су се они, не дај боже, мрзели.
— Ах, — рекла би сва задовољна и срећна госпођа Ћириница, ређајући киселу штрудлу по тањиру, да пошље госпођи Спириници.
Оволико ће одскакати од земље од оне њене пакости, бештија дебела, само кад види, — вели госпођа Ћириница и показује невероватну висину до које ће госпођа Спириница поскочити од силне пакости, и даје тањир кћерци својој да
Шетња је давно била прекинута, за читаву недељу дана, и у кући поп-Ћириној беше дрвље и камење на гђа-Сиду. Госпођа Ћириница била је сва зелена од љутине, и чекала само да се поп Ћира врати и да му се потужи, јер, како се изражаваше, није била