Употреба речи ћора у књижевним делима


Матавуљ, Симо - УСКОК

Дај, Милице, бардак старцу да наздрави. Поп запита Ћора: — А ти, Стијепо, јеси ли бивао ђе и Мргуд? — Нијесам, брате, свуд, нијесам имао кад, пошто је он прије дошао на

Симовић, Љубомир - ЧУДО У ШАРГАНУ

шанкерка, келнерица, куварица, судопера; пре два-три месеца дошла са села; близу двадесет година АНЂЕЛКО, звани „Ћора”, лопов, нешто преко тридесет година МИЛЕ, старији човек, представља се као активиста СТАВРА, средовечан, повучен,

А што ви мене тако фиксирате? ЦМИЉА: Каже Иконија да вас називају Ћора! АНЂЕЛКО: Па шта с тим? ЦМИЉА: Ништа, само се питам што вас зову Ћора кад нисте ћорави!

ЦМИЉА: Каже Иконија да вас називају Ћора! АНЂЕЛКО: Па шта с тим? ЦМИЉА: Ништа, само се питам што вас зову Ћора кад нисте ћорави! АНЂЕЛКО: Ћора, то је од ћорисања, погрешно сте протумачили корен!

АНЂЕЛКО: Па шта с тим? ЦМИЉА: Ништа, само се питам што вас зову Ћора кад нисте ћорави! АНЂЕЛКО: Ћора, то је од ћорисања, погрешно сте протумачили корен! ЦМИЉА: А зовете се, у ствари, Анђелко? АНЂЕЛКО: Анђелко.

Несретнице, могла си оца дубијеш! ЦМИЉА: Шта пијете? ИСЛЕДНИК: Ја л овде станује неки Анђелко Ћора? ЦМИЉА: Не станује, ал ту је привремено. ИСЛЕДНИК: Имо би са њим нешто службено.

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности