Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
И КРМАК 219 ЗВАЛИ МАГАРЦА НА СВАДБУ 220 ШИЉАЛИ ВУКА НА БАБУ 221 ЗА НУЖДУ СЕ ЛАЖЕ 222 ЛАЖ ЗА ОПКЛАДУ 225 ЋОСА И УГУРСУЗ 228 ПАМЕТАН КАДИЈА 233 БИСТРА БРАЋА 235 АКО ПРЕВАЛИ — НИШТА!
ЛАЖ ЗА ОПКЛАДУ Послао отац дијете у воденицу, па му казао да не меље нигђе у воденици ђе нађе ћоса. Кад дође дијете у једну воденицу, а то у њој сједи ћосо! — Помоз' бог, ћосо! — Бог ти помогао, синко!
Дијете једнако држи у памети што му је отац казао да не меље у воденици ђе нађе ћоса, али сад већ помисли: „Што је ту је!“ па рече ћосу: — Хајде де!
о! Онда дијете устане, па узме погачу и отиде кући, а ћосо остане гледајући за њим. ЋОСА И УГУРСУЗ Имао отац три сина, а био врло сиромах.
Ја хоћу да служим, али ми је отац на самрти накричио да никако не служим код Ћосе. Ћоса кад то чује, опрости се са њим, па около те кући те се намашкари и преобуче, па опет пред онога, те га запита: —
— А зашто ти море, ниси мени ручак донео, него умало не цркох од глади? Ћоса га на то запита: — Па јеси ли се, богати, наљутио?
Слуга ће на то: — А да како се нећу наљутити кад сам цели дан радио да ми ребра пуцају, па ми ни јести не даш? Ћоса ће на то: — Е па кад си се наљутио, ходидер вамо да ти вашу с леђа одерем. И тако и буде.
Затим се дигне средњи да тражи службу, па натреви и он на Ћосу, те и њега Ћоса превари па се и он врати кући одераних леђа. Богме се сад дигне и најмлађи да тражи службу па прво наиђе на Ћосу.
Богме се сад дигне и најмлађи да тражи службу па прво наиђе на Ћосу. Ћоса и њега понуди да га служи исто онако као и браћа његова, и овај одмах пристане, и оде Ћосиној кући.
Носа га запита: — Како ти је име, море? — Вала име ми је Угурсуз. Ћоса и њега спреми на орање, па му даде два вола, кобилу и рало, па и керуша пође за њим.
У томе се и смркне, а Ћоса чекај и чекај Угурсуза да дође с воловима — аја, нема га никако. Ћоса се крене те на њиву, кад тамо има шта и видјети:
У томе се и смркне, а Ћоса чекај и чекај Угурсуза да дође с воловима — аја, нема га никако. Ћоса се крене те на њиву, кад тамо има шта и видјети: волови поубијани; па пође у воденицу, кад он тамо а кучка скочи на
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
Облак се прича о млину роји, Има ли неког да се не боји? ИИ А близу горе, уз њиву проса у шупљој букви живио Ћоса. Стан му је чудан, много не вриједи, љетос га Ћоса отео меди.
ИИ А близу горе, уз њиву проса у шупљој букви живио Ћоса. Стан му је чудан, много не вриједи, љетос га Ћоса отео меди. Сада му меца опасно пријети, спрема се, каже, да му се свети.
“ Ћоса је спреман помоћи сваком, па даје просо капом и шаком, храни милион уста. А кад је дошла средина љета, погледа Ћоса
А кад је дошла средина љета, погледа Ћоса, ал каква штета: читава њива пуста! Зачуђен Ћоса тужно је рекȏ „Богме сам залуд погачу чекȏ, опет ћу, јадан,
А кад је дошла средина љета, погледа Ћоса, ал каква штета: читава њива пуста! Зачуђен Ћоса тужно је рекȏ „Богме сам залуд погачу чекȏ, опет ћу, јадан, остати гладан!“ „Уздај се у нас!
Зрнце по зрнце капље из кљуна и за трен ока торба је пуна. Пресрећан Ћоса под букву сједа и богат поклон у торби гледа, кад у њој сјеме од сваке феле!
од жуте лале, од руже бијеле, бркатог јечма, пшенице праве, од храста старог, љубице плаве. Чуди се Ћоса и главом клима: „Ту једно љето читаво има. Што год је љето богатство дало, у моју торбу сада се збрало.
Ех, то ће бити погача славна, У свијету цијелом нема јој равна!“ Диже се Ћоса, говори: „Ето, носим у торби читаво љето, сада сам прави див. Поћи ћу ноћас по густу мраку горском млину чаробњаку.
Поћи ћу ноћас по густу мраку горском млину чаробњаку. Остаћу ваљда жив.“ Сањају поља под златном луном, док Ћоса иде са торбом пуном, весело ноге језде.
А кад у кланац, у шуму зађе, у мраку густом Ћоса се нађе, пред носом неста прст. Из ноћи глуве сова се јави: „У шуми живе дивови прави, јуначе, буди чврст!
Из ноћи глуве сова се јави: „У шуми живе дивови прави, јуначе, буди чврст!“ Путује Ћоса кроз мрклу тмину, уз дивљи кланац, пустоме млину и пјева громким гласом: „Нити се бојим лава ни вука, да неког
Дивља се рика кроз кланац ори: „Незнанче, ко си? Врата отвори!“ Из млина старог повика Ћоса: „Дивови, дјецо, јесте ли луди?! Унутра сједи чувени госа, храну му скупља милион људи.
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
Свака сила проклета, а та благословена! — (Кад се ко куди, на пример, да остане на ручку). Сто ћоса-сто гроша, ћос-баша три гроша (кад ко у шали хоће да каже да ћосе, које се држе за мудре и лукаве људе, нијесу ништа).
у коме се чува новац ћибрет — шибица Ћорава Анђелија — јак, силовит ветар, обично с мећавом ћос-баша — најглавнији ћоса убао, -баа — бунар; студенац уборак — мера (мали суд) за жито увјела — ујела уждити — упалити узлудобар —
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
44. ЛАЖ ЗА ОПКЛАДУ. Послао отац дијете у воденицу, па му казао да не меље нигђе у воденици ђе нађе ћоса. Кад дође дијете у једну воденицу, а то у њој сједи ћосо: „Помоз' Бог, ћосо!” — „Бог ти помогао, синко!
” дијете једнако држи у памети што му је отац казао да не меље у воде- | ници ђе нађе ћоса, али сад већ помисли: што је ту је; па рече ћосу: „Хајде де.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
ЛАЖ ЗА ОПКЛАДУ Послао отац дијете у воденицу, па му казао да не меље нигђе у воденици ђе нађе ћоса. Кад дође дијете у једну воденицу, а то у њој сједи ћосо! — Помоз̓ бог, ћосо! — Бог ти помогао, синко!
Дијете једанко држи у памети што му је отац казао да не меље у воденици ђе нађе ћоса, али сад већ помисли: што је, ту је; па рече ћосу: — Хајде-де.