Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
“ па рече ћосу: — Хајде де! Ћосо устане, па разгрне ђетиње брашно у мучњаку, а ђетету рече да доноси воду у прегрштима.
Најпосле најстарији брат дигне се да тражи службу, па идући наиђе на Ћосу и назове му: — Помоз' бог! Овај му одговори: — Бог ти помогао! Куда ћеш, море? Да нећеш у службу?
Еле, слуга, сиромах, једва гладан увече кући дође, па се издра на Ћосу. — А зашто ти море, ниси мени ручак донео, него умало не цркох од глади?
Затим се дигне средњи да тражи службу, па натреви и он на Ћосу, те и њега Ћоса превари па се и он врати кући одераних леђа.
Богме се сад дигне и најмлађи да тражи службу па прво наиђе на Ћосу. Ћоса и њега понуди да га служи исто онако као и браћа његова, и овај одмах пристане, и оде Ћосиној кући.
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
“ Вјечно су врапци скитнице голе, па доброг Ћосу поваздан моле: „Узајми, Ћосо, бар зрно које, имамо много дјечице своје, у сваког увијек отворен кљун, ал никад пун.
Ту ти је војска врабаца била, заклони сунце милион крила, читавом земљом друштво се просу да сакупља зрње за доброг Ћосу. Пребрали врапци са много воље живицу сваку, шуму и поље и, ево, сваки у кљуну носи понеко зрно доброме Ћоси.
Чују се врапци, јавља се дан, а Ћосу хвата дубоки сан. Заспао Ћоса брашњава лица, ал гледај чуда, не лези враже: хиљаде звијери, милион птица у сну му
Дати је теби, био би гријех . . .“ Пробуди Ћосу рођени смијех. Устао Ћоса и трља очи у чуду гледа богатство бајно, куд оком крене или ногом крочи: жито и воће и
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
ИИ. ЛАЖ ЗА ОПКЛАДУ. Послао отац дијете у воденицу, па му казао, да не меље нигђе у воденици, ђе нађе ћосу. Кад дође дијете у једну воденицу, а то у њој сједи ћосо: „Помоз' Бог ћосо!“ — „Бог ти помогао синко.
“ Дијете једнако држи у памети, што му је отац казао, да не меље у воденици, ђе нађе ћосу; али сад већ мисли: што је ту је; па рече ћоси: „Ајде де.
држи у памети што му је отац казао да не меље у воде- | ници ђе нађе ћоса, али сад већ помисли: што је ту је; па рече ћосу: „Хајде де.” Ћосо устане, па разгрне ђетиње брашно у мучњаку, а ђетету рече да доноси воду у прегрштима.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
држи у памети што му је отац казао да не меље у воденици ђе нађе ћоса, али сад већ помисли: што је, ту је; па рече ћосу: — Хајде-де. Ћосо устане, па разгрне ђетиње брашно у мучњаку, а ђетету рече да доноси воду у прегрштима.
не зна му ни имена ни безимена, па дозва свога комшију Тому Кашиковића и упита га: — Болан Тома, знаш ли ти онога ћосу? — Знам, како не знам, — одговори Тома. — А знаш ли како му је име и безиме? — Богме, не знам.