Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
Бјежала сам, јадна ти сам, све док ме није дочекала вода. — До мора, бако? — Тако је, кокице моја ћубаста. Па ти ту, крај мора, моју кукавну бакицу спапоњају другови, с њом у лађу, па љуљ-тамо, љуљ-вамо, превезу преко воде и
Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
Ено ногу! Цурице се скаменише у мјесту. Из ћубаста жбуна заиста су вириле нечије дуге запрашене ноге и као да неком дају лукав тајни знак, оне истог трена почеше мицати