Употреба речи ћувику у књижевним делима


Ћопић, Бранко - Чаробна шума

“ — То слуша лија, па суди здраво: „Сад видим и ја, јеж има право!“ То рече, клисну једном ћувику, а оно троје дигоше вику: „Јеж нема право, на страну шала; а и ти, лијо, баш си будала!

Павловић, Миодраг - Србија до краја века

низ пашњаке гвоздене дрљаче у заветрини са мало отрова и свраба крећу да подрљају сваку памет ако заштрчи на ћувику или је месар суши у димњаку а жена (код жене смо стали) свлачи се иза вајата и чека на врата неко куца силази с

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1

У близини трећега села сустигох вођу релеја. Око поноћи опет сам остао као релеј на неком ћувику, а пред зору у једној јарузи.

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3

Љутимо се за ситнице. Нас неколико живимо већ годинама на овом ћувику, на уско ограниченом простору, издвојени од света. Испричали смо целу своју младост, претресли смо исувише догађаје.

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности