Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ
Узајамио сам што кому, а он ми је вратио и захвалио, што хоћу од њега више? Али бих ја хтео да он потом све по мојеј ћуди живи, и за мој атар да лаже; ако ли неће, а он је неблагодаран. Нипошто!
би хтео да га други храни; његова курјачка памет дотле достиже да је добра ствар пун трбух, али му ланац није по ћуди. О| туђој муки умети живиш, то је врло ласно, нити изискује много памети и науке.
„0υθ΄ο θεός οθ΄ ύων πέλει πάντας ανδάνει: Ни бог, кад кишу даје, свим не угождава.” Колико је људи, толико је ћуди. Кад би сви људи били довољно и разумни и правдољубиви, не би било међу њима ни кавге ни несогласија, и много би боље
” „Хе, моја јадна децо,” — одговори она — „ми смо курјаци зле и опаке ћуди! Кад смо здрави, сами се о себи и с штетом другога старамо; ко ће нам дакле у невољи пријатељ бити?
А зашто то? Зато што по несрећи на свету још има много злих и лукавих људи који о оном не говоре добро ко њима по ћуди није.
Дучић, Јован - ПЕСМЕ
властелин с Посата, Доцтор ін утроqуе и ђак Саламанке, С чипкастом кô пена јаком око врата, Отменог морала, ћуди врло танке. Познат је философ, љубавник над свима, И песник, кад треба.
Игњатовић, Јаков - ПРИПОВЕТКЕ
Но, шта ће, мора срећу покушати, не може домаћину одбити. Господар Белкић био је особите ћуди човек. Могао је због мале ствари кога заволети, а, опет, због багателе презирати.
Африка
Чини се као да шалупа бира свој пут између острва чисто по ћуди свог крманоша; она оставља са стране често шире рукавце да би упловила у оне што изгледају непроходни.
Црњански, Милош - Сеобе 2
Имао је, код Трифуна, у Махали, неколико, скупоцених, ждребади. Са својим кобилама, са њиховом ћуди, са њиховим наравима, са њиховим копитама, ногама, он је имао много брига и невоља, али их је све, а пре, а после,
Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА
Али су имали и силних типова, од своје ћуди, који опомињу на неке Динарце. Још се и сада сећају Јована Опуте из села Битуше, који је умео да улије страх Турцима,
Изгледа да су их противници кадшто могли окретати по својој ћуди, допуштајући овим патриотама да говоре и да тиме олакшају своме срцу и својој савести.
Црњански, Милош - Сеобе 1
договору, провео ноћ у селу, са децом, да у зору порани и дође да му се нађе, при растанку са женом, чије су се плахе ћуди обојица бојали.
да се преварио у понеком дурашном, влашком коњу, или каквој тешкој, немачкој кобили, што имају недокучиве болести и ћуди, никад му се није десило да погреши у избору кола, точкова, или људи.
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
Када жена први пут подоји дете, ваља да му метне у уста памука, да би било мирне и крепке ћуди.²¹ Све оно што је речено о особинама које би требало да има „задојиљка“ (здрава, доброћудна, морална, са мушким
(ЛМС, 1858, књ. 98, бс. 8) — Крсти вука, а вук у гору. (Вук, бр. 2714) — Вук длаку мијења, али ћуди никада. (Вук, бр. 648) — Рђа се за злато не прима. (Вук, бр. 4652) — Удри зло, да је горе (ко је од себе рђав, н.п.
(К-Љ, НБ, бр. 118) — Остарио, игру оставио. (К—Љ, НБ, стр. 151) — Остарио, а ћуди не оставио. (Вук, бр. 4128) — Пусто расло, махнито старало. (У Црној Гори) (Вук, бр.
Ако је неко по природи, „по рођењу“ лош, ништа му не може изменити ћуд („Удри зло, да је горе“; „Вук длаку мијења, али ћуди никада“). Сазревање је изгледа у народној психологији врло важан развојни процес.
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
биљкама, чини се, увек под чистим небом, окружени недодирнутим и незагађеним пространством, независни од свега сем од ћуди годишњих доба, земље, ветра, снега и мраза, кише и града.
Матавуљ, Симо - УСКОК
А по црногорској ћуди, Марко је чинио да се у свему огледа његово главарство, његова неограничена власт, те је сједио одвојено, важно
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
У свој својој поезији то је одиста био свој човек и свој песник, који је певао по својој ћуди и из свога срца, тражио своје предмете где му се свидело и казивао их како је хтео.
Милићевић, Вук - Беспуће
да је дирне којом ријечи, док га је она само чудно погледала, пуштајући га да јој каже све што му се свиди и буде по ћуди.
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
Чупај с оне, чупај с' стране ове, Стоји глава кâ у какве сове, Ал' залуду цели ови труди, Пусти детић јогунасте ћуди.
Ој давори, учитељи клети, Да чудне сте и дивне авети! Пола мачке, а пола сте људи, Лика љуцка, а мачије ћуди, А те избе и за књигу клупе Ништа друго нег' мишије рупе, Па по ваздан срце вам уздише Да из ђака начините мише,
видим две-три моме лаке, Донеле трга за жељне јунаке — И тако туде све је пуно људи, А сваки тражи што му је по ћуди.
За тебе кажу да си мирно доба, Ма мир је већи сред тавнога гроба, И тај би теби баш био по ћуди, Ал' мир је л' прави, де се и не буди? Та жићу мира Бог за одмор даде, Ал' је л' ту жића, де с' кости оладе?
фењера Право на њи пала зрака, И девојку то натера Да потражи мало мрака, Јер и могу видет људи, А људи су чудне ћуди. 30.
83. Ја би барем делâ тако, А сунашцу што год драго; Једне ћуди није свако, Свако има своје благо, Што тај куди, они фали, Де с' тај смеје, они жали. 84.
Сред сеоца убавога Било б' друста веселога, Било б' шале, разговора И љубавна договора; Али тако чудне ћуди Као да се клони људи. Ма зарашта...
У њ већ сока сунут ћаше, Али рука њој дркташе. И чудно јој би по ћуди, Па да њему што науди: — „Боже, Боже!“, то изусти Па стакленце доле спусти.
Опрости се ране и невоље, Но могло је јоште бити боље. Кад се крену, севаху ми груди, А ни рука не беше по ћуди, Јер кад вати тог мача пламена, Кô да трза руку из рамена.
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
којима се одвајкада зна годишње доба и дан када ће доћи, а шта тек да кажеш за једног оваквог коме нико не зна ћуди и навике?
Костић, Лаза - ПЕСМЕ
љубави, анђела страсти: вино; чисто га гледам де ти се хвали рајем, де ти га нуди, тај одузети поклон боговске ћуди што сам у себи труне, невиђен, неуживан и неблагословен, де ти га нуди, а ти се смешиш, само се смешиш.
Братија ћути и була је нема, окови јој ћуте на рукама двема, нема је була, ал' у срцу стрепи, познаје ћуди свога господара, како се страшно ономе свети њега што дира, њега што вара!
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
УДОВИЦА И ПУШТЕНИЦА 196 МАЈКА 197 НИЈЕ ВЈЕРА ТВРДА У ЈАЧЕГА 198 ЛИСИЦА И КОКОШКЕ 199 КАКВЕ СУ ДЛАКЕ ОНАКВЕ СУ И ЋУДИ 200 ЗЕЦ И ЖАБА КОРЊАЧА 201 ЧОЕК И ЗМИЈА 202 ГРОЗНИЦА И ПАУК 203 МЕЂЕД, СВИЊА И ЛИСИЦА 204 ЈАРАЦ ЖИВОДЕРАЦ 206 ВУК И
Ми нијесмо чули, ма ето одоздо уз поље трче и наши пси, ваљда и они носе гласове од мира. КАКВЕ СУ ДЛАКЕ ОНАКВЕ СУ И ЋУДИ Једном се договоре пси те огласе рат вуцима. Вуци приме рат, па се почну спремати.
Стари се вук мало замисли, па ће онда: — Е, браћо, какве су они длаке такве су и ћуди, удримо ми на њих! Тако и буде. Вуци сложно ударе на псе, а ови се разбјеже куд који.
47. КАКВЕ СУ ДЛАКЕ ОНАКВЕ СУ И ЋУДИ: Забележио свештеник Јован Воркапић по причању Томе Воркапића, ратара из Воркапића (Вргин Мост).
Поповић, Јован Стерија - ИЗАБРАНЕ КОМЕДИЈЕ
СВЕТОЗАР: Ја мислим већу женама. (Одлази.) МАКСИМ (Софији): Оо, красницо! СОФИЈА: Опет ти није нешто по ћуди. МАКСИМ: Бре да није овај дан, дао би ти, те се не би никад сетила бала. Али за данас нек те и то прође.
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
А чича Триша, господар млина, старина сваком драга и знана, прекрасне ћуди, с навиком чудном: свађа се с мачком свакога дана. Кад вика јекне над бучном водом, лукав се пацов смешка под водом.
А дивља свиња, опасне ћуди, рије и грокће, спремна за борбу: „Овамо ручак, зликовче Саво, поцепаћу те ко масну торбу!
Цена је скромна: ребарце суво, комад сланине, прасеће уво. Строг ми је стари, за краћу бије, такав ми газда по ћуди није. Уз чичу дајем — врло сам љут! — машице, чибук и брезов прут.
Илић, Војислав Ј. - ДЕЧЈА ЗБИРКА ПЕСАМА
Пухором посут грозд у једној подигла руци, И слатко смеши се на њ. Питоме и благе ћуди, Припрема она сад спокојне вечери и дане, И жетву богату нуди. Како је мамљиво све!
Павловић, Миодраг - Србија до краја века
над главама промиче мрко Онда Сава стане пред мене каже: ко си овде је вече никога нема сенке све раде по својој ћуди гладуј ево ти хлеба врати се кући проповедај друге исцељуј себе лечи Атос ће да остане где је што ти тражиш дубоко
Милошевић-Ђорђевић, Нада - ЛИРСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ
Сова орлу тихо бесједила: “Иди, орле, не намигуј на ме; Сад су људи чудновате ћуди, Пак ће рећи, љуби сова орла.“ Ал’ бесједи сива тица орле: “Ид’ одатле, сово бућоглава! Није ’ваки челебија за те.
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
) Сручи се на Вуку попут усова: „О, превртљива женска ћуди, Како си склона променама! И сада, хајде, паметан буди: Тешко је с мушкима, ал ни са женама Не иде, као да бог
Ракић, Милан - ПЕСМЕ
Сад сам силом ћуди, Госпо, не знам чије, На северу мртвом, где се мрзне море, Где ниједна тица пропевала није, Где прастаре шуме никад не
Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ
Тад, после дугих, злих оркана, Ћуди што носе сунце, кишу, То беше први дан без мáна, Кад душе цвећа свуд миришу. Са шумном песмом младих грана, Кад
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
Павле је умио да их забавља и поучава у исто вријеме. Он је размјерио то према њихову добу и ћуди. Све је то текло просто и природно без натеге.
Онај се бјеше већ ослободио, те поче помало и шалу заводити, јер бјеше шаљиве ћуди. Казивао им је — ама лагано, готово шапатом, како му је путем господин свашта причао о Црној Гори.
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
— Тешко ономе по кому се свијет свијести. — Ко за светом плаче, без очију остаје. — Кол’ко људи, тол’ко ћуди. — Где је чија кућа, ту и средина света. — Свет је најбоља школа.
Залуду је кула и пенџери, Када није ништа у тенџери. Земља туђа, калауза нема, Туђи људи, не знамо им ћуди. Зла година прићерала орла: Изгубио и канџе и крила. Злату ће се кујунџија наћи.
велике планине и лугова, рђавијех другова и онога који се свакоме руга, не боји се ни друга ни људи, — убиле га велике ћуди! Ој, мили јуначе, вала и ејвала! Земља дала, помогô ти господ Бог и свети данашњи год!
Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА
ваља да се старају да добро воспитаније чадом својим даду, да и [х] не размажују, да и[х] не кваре, да и[х] од злих ћуди од колевке и од мајчине сисе одучавају.
У Дал|мацији, у Чрној Гори, у Бечу и у Молдавији познао сам дечина својства, нарави и свакојаке ћуди. Зато при свакој прилици нећу изоставити, дајући пристојна правила, како с децом ваља управљати да буду с временом
језик не знамо, (премда и то није малена мука), него проводити све своје живљење с људма који[х] својства, нараве и ћуди не познајемо.
тефтере да преписујем, које сам ја радо пословао само да не шијем и еспап да не намештам, што ми није нимало по ћуди било.
једанпут у кесе запечатио и у гвоздени сандук сложио, не би више смео у њи[х] како год у жеравицу дирнути, није нај по ћуди био ови последњи владичин разговор, кога за прекратити и на коју другу страну окренути, како види да владика мало за
љубомудрије — философија љубочестије — чежња за угледом љубочитатељ — који радо чита љупконараван — мио, добре ћуди ма — али магистер — учитељ мајде — заиста мајор — већи макина — машина малодушије — малодушност, слабост,
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
не само што угоди својим парохијанима, не само што се кршћанлук надалеко поносио њим, него због витешке своје ћуди, због душевности и искрености стече много пријатеља и међу ришћанима и њиховијем поповима.
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
Пухором посут грозд у једној подигла руци, И слатко смеши се на њ. Питоме и благе ћуди, Припрема она сад спокојне вечери и дане, И жетву богату нуди. Како је мамљиво све!
Петровић, Петар Његош - ЛУЧА МИКРОКОЗМА
рука на трон горди из ништа попела јере би га мраке зацариле, божески му престол уздигнуле, па он тамо по својојзи ћуди да саставља нови круг небесах и да дава в'јенце бесмртија!
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
Она даје души меру и хармонију, чува је од ћуди, пружа јој непоколебљивост и сигурност у саму себе; она је мирноћа мора душиног која је, упознавши своје страсти,
Како се та комисија није обазирала на њихов уговор са државом, већ баратала по свом нахођењу и ћуди, ставила и онај немогућ додатак воде дувану, из свега тога изашло је тек толико да закупци дугују држави суму од 130
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
свим тим расправама и дискусијама имао је на концу одлучну ријеч мој дјед: јер је био начелник, и јер је био напрасите ћуди. Осим тога, налазио се у властитој кући.
— Не, Долорес. Није крива моја „несталност ћуди”, моја „природа”: та „несталност ћуди”, та „природа“ — то сам ја! Тиме сам се спасавао бар од лажи.
— Не, Долорес. Није крива моја „несталност ћуди”, моја „природа”: та „несталност ћуди”, та „природа“ — то сам ја! Тиме сам се спасавао бар од лажи. Имао сам увијек праву фобију лажи, бар свјесне лажи.
Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА
Кол’ко људи, тол’ко глава; Кол’ко глава, тол’ко људи. Ал’ ја желим да не буде: Кол’ко људи, тол’ко ћуди. Ко саближи разне ћуди Извршиће дивно дело: То је славно, ал’ је главнô: Поштен образ, светло чело.
Ал’ ја желим да не буде: Кол’ко људи, тол’ко ћуди. Ко саближи разне ћуди Извршиће дивно дело: То је славно, ал’ је главнô: Поштен образ, светло чело. »Стармали« 1882.
»Јавор« 1891. ЕНО! Ено се Срби мире, Срби што Српство љубе, И ћуди мало тање И ћуди мало грубе. Ено се Срби мире, Сви који добро желе, Ма да их неке форме И преформице деле.
»Јавор« 1891. ЕНО! Ено се Срби мире, Срби што Српство љубе, И ћуди мало тање И ћуди мало грубе. Ено се Срби мире, Сви који добро желе, Ма да их неке форме И преформице деле.
Петровић, Растко - АФРИКА
Чини се као да шалупа бира свој пут између острва чисто по ћуди свог крманоша; она оставља са стране често шире рукавце да би упловила у оне што изгледају непроходни.
Јакшић, Ђура - СТАНОЈЕ ГЛАВАШ
и војводе, Као што деца сјајну играчку, За љубав можда, много лошије, Макар у какву брљу бацају, Промене тражећ ћуди несташној... Проклет, бог дао!... (Почивка.) Радаче, слушај!... РАДАК: Чујем, Станоје!
вуци гором вијају, Као што Турци српске синове, До гудурама мрачним лутајућ, У неситоме траже беснилу Да турској ћуди лепо угоде: На точку ломећ младе удове.
(Хоће да одлази.) ХАСАН: Још нешто... ГЛАВАШ: Чуо сам све И разумео куда нагињу Сулејманове ћуди смишљене... ХАСАН: И ово пише: „У Станоја се негде прикрила Војводе бившег ћерка једина, Па сад је тражи мати
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Што је годер змија у морској глубини, И што је год звери у шумској пустињи, Да су све у једној жени ове ћуди, Не б' фалило моје пророчество, људи: Да би то морало овог лета бити Да би се и ове дале намолити. 1775.
Сваки би рад да се поје жар његове груди, Овоме су јавор-гусле, том свирјел по ћуди. Један иште да се пјесна с нравом љубе слаже, Други — да му ја погодим шта јој серце каже.
Триста ти му мана нађу није л им по ћуди, Све из љубве к чаду своме, макар да полуди! Вас ја зовем у мој совјет, заљубљене младе, Вас, јуноше!
и да иду сви од нас без трага Који кћери кад удају мотре само блага, Којима се права [њина] ни зашто призната, Својом ћуди коме хоће отварају врата!
И да здрављу често уди, Паметније о том Коста, Мој старији драган, суди: — У покладе нема поста Од забаве сваке ћуди! Зато лустиг, тралала, Баш да бих се кајала!
Мудро гледај, и причекај док се не пробуди, Кад се прене, уклони се — стидљиве је ћуди. Нађеш ли ју код прозора, поклон витким стасом Учини јој, — проговори к њојзи тихим гласом, Тихим гласом, да не
Знај пак и то да мртваци Боље држе речи дане Него људи, лаке ћуди.” Страшно људма мртца видит, А сан страшан стеже прси И на чело зној наводи.
И то сам ти напред рек’о Да ми боље реч држимо Нег’ ви људи, лаке ћуди. Ти си онда завештала Да ћеш свуда за мном поћи Кад се теби данас јавим, Ија сам ти реч примио: Сад сам дош’о,
Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА
ЈЕЛИСАВЕТА: Црногорце бих учила Тумачит мојих жеља мигове; Пламеном моје ћуди ватрене Нарави њине тврде полуге У танане бих жице сукала, Да ми на жеља гласној тамбури Под лаким перцем оно
Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА
Иде, а сузе му врцају, крупне кô љешници: — Е, мој Симеуне, моја грдна рано! Проклете те твоје ћуди! Не прођоше ни двије неђеље, ето ти Симеуна ђе иде: — Нема, вели, сложна и једина друштва.
— вели Симеун, пошто попи неколико полића. — Гавро, брате, ја се огријеши' о те! Опрости, брате! О, проклете моје ћуди! — Вала, Симеуне, не ваља ти посô. — Опрости, брате, опрости! — Викну Симеун и скочи, те се пољубише.
— Викну Симеун и скочи, те се пољубише. — Збиља, Гавро, је л' 'вође отац Партенија? О, проклете моје ћуди!... Мало не уби' калуђера... Да сам га, којом несрећом, убио, куд би ми онда душа! Зови га, Гавро! О, оче мој свети!...
Бојић, Милутин - ПЕСМЕ
Да саломим леност овог млаког друштва, Пуног женских ћуди и мушког мекуштва. Сада! Плач не трпим: плач се грозно свети.
Ћипико, Иво - Пауци
Био је тада наш народ, што но ријеч, голубиње ћуди и дјевичанске природе. Кад би видио свога жупника, дочекао би стојећке, скинуо капу и љубио из почитања у руку.
* Иво је те ноћи стајао налакћен на прозору. Његовој осјетљивој ћуди годило је хукање вјетра и шум немирна мора. Загледао се неодређено у ноћ, у, чијој се тмини уједно стапаху и куће и
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
Пухором посут грозд у једној подигла руци, И слатко смеши се на њ. Питоме и благе ћуди, Припрема она сад спокојне вечери и дане, И жетву богату нуди. Како је мамљиво све!
До сада безбрижне ћуди, Сад слатка некаква чежња обузе њезине груди. А прошле сниваше ноћи где, с Кићом, лутају сами По тавној дубини шумској.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
Читајући из звезда оно што им је било по ћуди, они су били стварни господари државе, а делећи будућност другима, они су осигуравали себи угодну садашњицу.
мешавине у којој су ти елементи у часу рођења у нашем телу заступљени, зависе наше телесне особине, наша нарав, наше ћуди, наше даровитости. Констелација звезда у тренутку нашег раођења удара нам сваком свој жиг за цео наш живот.“ - „Аха!
Петровић, Растко - ПЕСМЕ
ком газимо пук људи, на коњима смо, младци смо, ступамо крепки гвожђа воље: осврнем ли вам лице, на њему осмех, туга и ћуди, али управљеном у напред значење мора да је чудно боље; бели се друм у бескрај све више измеђ борја, са њег ће на
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
А после удаје њен је живот потпуно зависио од мужевље ћуди: могао ју је злостављати на разне начине, могао ју је чак и отерати.
Ал’ нијеси снаху испросио? Ал’ ти није по ћуди ђевојка? Али жалиш три товара блага?“ Ал’ је Иво љуби бесједио: „Ну одаље, да те бог убије!
Али жалиш три товара блага?“ Ал’ је Иво љуби бесједио: „Ну одаље, да те бог убије! Ја сам нама снаху испросио; а по ћуди Латинка ђевојка: што је земље на четири стране, љепоте јој у сву земљу нема, онакога ока у ђевојке, нит’ онаког стаса
говори војвода Малета: „Ој, бога ти, Милић-барјактаре, ти обиђе земљу и градове од истока паке до запада, а по ћуди не нађе ђевојке; но ти хоћу једно чудо казат: ено за те лепоте ђевојке у Загорју, украј мора сиња, у онога Вида
Сва четири јесу једнолика: једног раста, а једног погледа; једне ћуди, а једне помисли. На њима је рухо једнолико: чиста свила до земље спушћена, а кадифа у краћем скројена, све оружје у
Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
Другови су га вољели зато што је био веселе ћуди, окретан, отворен и велики мајстор за прављење најразличитијих играчака: пушака и прскалица од зове, замки за птице и
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
А кад му виде то несуђеница Сабела што се од њега зби, пожали и раскаја се о томе што му по ћуди не пође, пак и она не чека више удадбе, него оде међу своје думне те се и она постриже.
сами то, да ваши свештеници, попови, којино вам дању-ноћу служе, а туже о тих ваших нездржних, бар у цркви злочестих ћуди, ако нисте сви једне вам шегачне ћуди, опет, опет ваши су учитељи и настојници за ваше спасење, те жале вас...
којино вам дању-ноћу служе, а туже о тих ваших нездржних, бар у цркви злочестих ћуди, ако нисте сви једне вам шегачне ћуди, опет, опет ваши су учитељи и настојници за ваше спасење, те жале вас...
Тко што чини то свуда и пати! Очима то добро видимо да смо сви једнако двоношци људи, ако и нисмо сви једнаке ћуди ка ни кокоши једнолична перја, а за пасју длаку није ми ни посла изговарати!
полата с многим преградама и више празним без човека, те у једних боравимо а друге нове правимо и што нам није по ћуди пак собарамо и другојаче потафралије правимо — а коме, како ли, ни[т ће] бити роду а ни пријатељем нашим, него ли
и граја народска, башење поносно, размахивање с рукама, копрчење и дмење, пар ба, укор, борења се и ношења, безобразне ћуди. Ништо тако не одвраћа уши људске и умље изумљено им чини... како те сокачке шале, лакрдије и смешне маскаре.
А ако јоште зељем се хране и млеко лапћу не ктећи тврде хране јести, тужно то јест... Како су људи неједнаких ћуди, тако није ти једних речи преузимати с уговором свима једно слогом, ни са вода брзати стрмнином.
Ето, мотри се о тима. Сви су ти један од другога предњи, побољи, ил' му по натури или с временом по ћуди што кога нашто нанесе памет, без досећња повратка тамо и срне, немарно трта.
На води лађа и на суху кућа без унутрашње многе справе и дајака није цела. Колико је људи толико је ћуди. Нити која злоба може икад добру досадити, а ни лажа истину премоћи, или кривда правду преломити.
За свога слугу и ђавола Бог има. Што пан проси, то седлак муси. Нису сви људи апостолске ћуди. Свирајка му се здрузга, али мајсторија свирању у њему оста. Не дичи се, брате, с туђом срамотом.
Одступи ти од неправде, и неправда уклонит ће се од тебе. Како су људи неједнаких ћуди. Има луђих од луђега. Из мале искре замотане сламом, пламен засјат букне.
Еда може лонац лончар бити, ил' му сикира ковач? Поглед и ход свакога човека указује какве је собом ћуди. Где је досада, онде је и псовка. Истина никаква не чува се у чијој беседи.