Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
— Из таквих је некада рода частила лисицу. Отварао је флашу за флашом. У већини се вино било покварило, али на ћудљиве и сасвим различите начине. У једнима се узмутило и чудно промијенило боју.
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
другу децу Марка Радоњића, нити на друге сеоске девојке: беше у њој много неке необичне охолости и самосталности, неке ћудљиве тврдоглавости.
Краков, Станислав - КРИЛА
Овде су сада товарили рањенике на ћудљиве мазге које се ритале и звечале гвозденом спремом на себи. И потпоручника Душка метнуше на једну.
Кренуло се у ноћ. Дрхти се од зиме и бола. А пут је нераван и мазге ћудљиве. Само вођа мазге мирно корача и пуши. Потом се срећу коњи и мазге који носе нејасне товаре на себи.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
и начала света, Пристрастије чудно међ госпама цвета: Поносе се једне, друге су стидљиве, Многе преко тога јоште су ћудљиве — Пак ће опет, веруј, овог лета бити Да ће се и оне дати намолити.