Употреба речи ћудљивог у књижевним делима


Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ

нико се није сећао да је он бивао и трговац марвом, а кад су га слушали на скупштинама, мало је ко у њему препознавао ћудљивог мегданџију.

Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба

неизвјесне наде, сваки пут сам помишљао: ево се несмиљена рука демијурга игра с овим невољницима, одразује им свог ћудљивог миша на лицу, заварава им глад среће својим лепршањем, одбљескује им са свог варавог огледалца један одбљесак

Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА

култа до веома раног, али због његове исецкане повремености недовољно израженог и неиживљеног, као понорница ћудљивог, а уза све још и као некако стидљивог подражавања народној песми, — колико у важној околности да се сва наша поезија

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности