Јакшић, Ђура - ПРОЗА
Последња нада сироте удовице, та чађава колибица, срушила се... Са леве стране ћуприје беше озидана од тврдог камена механа — механа прве класе.
Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
Али су Алекса из Бранковине и Петар из Ћуприје најпребранији код везира били.) ИИ Кад су све аге и зли Турци побегли у Видин (пошто им је Хаџи-Мустафа-паша убио у
Међутим кнез Петар из Ћуприје и Стеван Јаковљевић покупе Србе и ударе на Ћуприју и после знатне битке истерају Тосун-агу и освоје Ћуприју и турску
То је било јануарија 23. пред вече 1804. године. Њи̓ова тела стајала су око 80 фати ниже ћуприје на пољицу до Колубаре.
” — Ја му кажем, да се није само наша фамилија с Турцима завадила но скоро половина народа, и да су на Сави ћуприје, опет се не би лако могло прећи, „него ви гледајте и дајте нама џебане, ми ћемо се моћи с њима тући”.
И тако пођемо ми одма сложно, и таман дођемо у поље под Кличевцом (где је сада кула озидана), а од љубостињске ћуприје просу се око стотине пушака. На то ми се наниже одбијемо. Ту нам погибоше два врло добра момка из Вр̓овина.
реду какви смо од дахија зулум подносили, и најпосле исекоше наше кнезове, као: Алексу, Бирчанина, Станоја, Петра из Ћуприје, Хаџи-Рувима — и побројимо све друге, које смо онда добро знали, и ђадија̓у да све главне људе и оне који су у
Сима; до њега у малој дољи Карађорђе и Катић Јанко заједно с момцима; Јаков и ја, и сва ваљевска нахија, више камене ћуприје, ћуприју чувамо; Младен Миловановић, код ̓Ајдук-Чесме; Милан Обреновић ниже њега, све с леве стране Топчидера; Чарапић
Турци да је отишао Карађорђе и све остале старешине и да и̓ нема у логору, изађу и нагло на нас ударе и до камене ћуприје дотрче на Топчидер, где смо се ми јако утврдили, и које пушкама које картачом — јербо нам је био дошао и други топић —
у Земуну, и како разбере да ће Турци сутра на нас ударити, он дође према нама у раван, куд ̓но има насип Лауданове ћуприје, натрпа трске или сламе, запали велики пламен — видимо и већ познамо да ће Турци сутра изаћи на бој, и бивамо спремни.
) Кад везир с конака од Бели̓ Вода пође, ми изведемо нашу војску вртаљ сата од камене Цареве Ћуприје у поље, ставимо је око пута у две параде око 12 фати у далеко, поставимо један топ на једном крају, откуд везир у
око 12 фати у далеко, поставимо један топ на једном крају, откуд везир у параде улази, а други на крају стражњем од ћуприје.
Наређујући ја војску на ћуприје, сат ли два ли прођу, ал̓ ето ти двојице на коњима иду, и кажу ми, да се само два сата задржаваше Турци у граду, пак
Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
Таман би насред ћуприје, а одовуд, мало поводећи се, преда њ Радан. — Јес ти то, Радане? — Кум-Мато!... Гле, ти си! — рече Радан као тргнув
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
На тебе ће прво Турци ударити, али ти их пропусти... Ти, Јоване, до Илије... још овамо мало... Ти, Сурепе, ту, близу ћуприје... Јовица, ти ћеш овде, а ја ћу онде. Нас петорица смо са леве стране пута. Ти, Станко, ти ћеш сам бити с десне стране.
Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
као да нека ледена рука шчепа за срце, али та рука исто тако нагло попусти, јер он у исти мах опази како се преко ћуприје креће један човек у простом војничком оделу, а без десне ноге и леве руке. — Ћути! — рече капетан с ужасом на лицу.
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
ЕРО И ТУРЧИН Орао Турчин ралицом по страни изнад некакве ћуприје, а Еро путем ћерао неколико коња натоварених. Кад се Еро прикучи близу, онда Турчин стане викати: — Ћа, шароња, ћа!
И ти имаш памет, а Еро је нема. У том Еро дође на ћуприју, па наћера коње преко ћуприје, а њега стане помагања: — Јаог мене до бога милога, што ћу сад?
— Бе ајде, море, не лудуј! Како не смијеш прећи преко ћуприје куда иде свијет и коњи натоварени прелазе? Ајја! Еро неће нипошто, него једнако јауче и лелече.
— А шта иштеш, господару? — Даћеш ми дванаест перпера. — Ајде де! Упрти Турчин Еру те пренесе преко ћуприје, а кад га спусти на оној страни, онда се Еро стане пипати по њедрима: — Немам, господару, ни перпере, бог и божја
Зашто лажеш? Оди опет на леђа. Еро узјаше опет Турчина, те га још једном прејаше преко ћуприје, па га онда збаци Турчин на земљу: — Ето, курво! Цркни ту кад немаш чим да платиш!
Цркни ту кад немаш чим да платиш! Па онда отиде својим воловима и почне опет орати. А Еро онда скочи, па преко ћуприје: — Еј, Турчине, гледај како и твој шароња има памет, а Еро је нема! Еле, он тебе прејаха двапут преко ћуприје.
Еле, он тебе прејаха двапут преко ћуприје. ЕРО И КАДИЈА Чувао Еро кадијна говеда, па имао и своју једну краву, те ишла с кадијним говедима.
Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ
станује на Коњарнику, храни се у кафани „Мањеж“, а кући се враћа увек преко Сењака, јер ради на хиподрому код Цареве ћуприје. Недељом га тамо увек можеш срести код падока.
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
Где ћурчије крај ћуприје, Калдрмари, папуџије, Где се дедоше, у ствари, Лимари и кожувари? Ко да се вечност даље Оне везиље и оне шваље,
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
ломи и по мору песак купи; кад си гору покршио, поломио, и по мору песак покупио, и на мору ћуприју начинио, преко ћуприје прешао, овде места нашао. О издати, мили брате, иди оном ко те прати. 2 Издат комендат!
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
ВІІ. ЕРО И ТУРЧИН. Орао Турчин ралицом по страни изнад некаке ћуприје, а Еро путем ћерао неколико коња натоварени. Кад се Еро прикучи близу, онда Турчин стане викати: „Ћа шароња, ћа!
и ти имаш памет, а Еро је нема.“ У том Еро дође на ћуприју, па наћера коње преко ћуприје, а њега стане помагања: „Јаог мене до Бога милога! Што ћу сад?
Бог и Божја вјера, ја туда за живот прећи.“ Бе ајде море не лудуј! како не смијеш прећи преко ћуприје, куда иде свијет и коњи натоварени прелазе.“ — Ајја! Еро неће нипошто, него једнако јауче и лелече.
“ — А што иштеш, господару?“ „Даћеш ми дванаест перпера.“ — „Ајде де!“ — Упрти Турчин Еру, те пренесе преко ћуприје, а кад га спусти на оној страни, онда се Еро стане пипати по њедрима: „Немам госпо- | дару, ни перпере, Бог и Божја
Зашто лажеш курво? Оди опет на леђа.“ Еро узјаше опет Турчина, те га још једном прејаше преко ћуприје; па га онда збаци Турчин на земљу: „Ето, курво! цркни ту, кад немаш чим да платиш.
цркни ту, кад немаш чим да платиш.“ па онда отиде својим воловима и почне опет орати; а Еро онда скочи, па преко ћуприје: „Еј Турчине! гледај како и твој шароња има памет, а Еро је нема! Еле он тебе прејаа двапут преко ћуприје.“ ВИИИ.
гледај како и твој шароња има памет, а Еро је нема! Еле он тебе прејаа двапут преко ћуприје.“ ВИИИ. СЛОВО ИЖЕ, АЛИ СИРЦА НИЖЕ.
За тим прешавши преко ћуприје дође у једно село, и пролазећи крозањ чује са свију страна певанку и весеље, па се зачуди где све село пева.
“ 30. ЕРО И ТУРЧИН. Орао Турчин ралицом по страни изнад некаке ћуприје, а Еро путем ћерао неколико коња натоварених. Кад се Еро прикучи близу, онда Турчин стане викати: „Ћа шароња, ћа!
и ти имаш памет, а Еро је нема.“ У том Еро дође на ћуприју, па наћера коње преко ћуприје, а њега стане помагања: „Јаог мене до Бога милога! Што ћу сад?
Бог а Божја вјера, ја туда за живот прећи.“ — „Бе ајде море не лудуј, како не смијеш прећи преко ћуприје, куда иде свијет и коњи натоварени прелазе.“ — Ајја! Еро не ће нипошто, него једнако јауче и лелече.
“ — „А што иштеш, господару?“ „Даћеш ми дванаест перпера.“ — „Ајде де!“ — Упрти Турчин Еру, те пренесе преко ћуприје, а кад га спусти на оној страни, онда се Еро стане пипати по њедрима: | „Немам, господару, ни перпере, Бог и Божја
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
кад оштри ножеве, заврне рукаве и ногавице, умочи нож у ћуп вина, раскорачи се, „јуници може да му прође испод ћуприје“, положи нож на тоцило и он цичи у венцу варница. А добар је кад њим може да брије цеваницу или долактицу.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
Затим, прешавши преко ћуприје, дође у једно сало, и пролазећи кроза њ чује са свију страна певанку и весеље, па се зачуди где све село пева и весели
Кад нијеси гледао мојој у ћитап, ље нећеш ни твојој. ЕРО И ТУРЧИН Орао Турчин ралицом по страни изнад некаке ћуприје а Еро путем ћерао неколико коња натоварених. Кад се Еро прикучи близу, онда Турчин стане викати: — Ћа, шароња, ћа!
И ти имаш памет, а Еро је нема. Утом Еро дође на ћуприју, па наћера коње преко ћуприје, а њега стане помагања: — Јаог мене до бога милога! Што ћу сад?
— Бе хајде, море, не лудуј, како не смијеш пријећи преко ћуприје куда иде свијет и коњи натоварени прелазе! Аја, Еро неће нипошто, него једнако јауче и лелече.
— А што иштеш, господару? — Даћеш ми дванаест перпера. — Хајде-де. Упрти Турчин Еру, те пренесе преко ћуприје, а кад га спусти на оној страни, онда се Еро стане пипати по њедрима: — Немам, господару, ни перпера, бог и божја
Зашто лажеш? Ходи опет на леђа. Еро узјаше опет Турчина, те га још једном прејаше преко ћуприје, па га онда збаци Турчин на земљу: — Ето, цркни ту, кад немаш чим да платиш, — па онда отиде својим воловима и почне
А Еро онда скочи па преко ћуприје: — Еј, Турчине, гледај како и твој шароња има памет, а Еро је нема! Еле, он тебе прејаха двапут преко ћуприје!
Еле, он тебе прејаха двапут преко ћуприје! ЕРО С ОНОГА СВИЈЕТА Копао Турчин с Туркињом кукурузе, па на подне отиде Турчин да препне и да напоји коња, а
Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА
Пролази које брани Лешјанин и Хрватовић врло су важни, јер кад би Турци продрли до Параћина и Ћуприје, они би били тако рећи у срцу Србије, И ми тешко да би их игде могли зауставити до Београда.
Дође извешће од Тешице да су наши наишли на ушанчене Турке код тешичке ћуприје и да су се одмах побили, али Турци имају добар шанац, а бију и са околних висова.
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
и ібідем, 92;..). У б. може бити олицетворена и ала: такав је б. који плива Дрином и омета подизане вишеградске ћуприје (СЕЗ, 17, 155); б.
да је јабука жртва становницима доњег света: »кад сватови наиђу на ̓прву ћуприју или воду, мора млада на првом крају ћуприје оставити мараму и јабуку, а у средини бацити једну мараму низ воду, да јој нечастиви не би наудили̓« (ТРЂ, ННЖ, 3, 73).
У њој је био инкарниран демон који није дао да се подигне ћуприја код Вишеграда: чим би се од ћуприје што подигло, наишла би Дрином оморика, ударила би у ћуприју и срушила би је.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
— Сада, баш пред твој долазак, одиграо се један догађај, ето, овде на друму, чија је историја далека, још из Ћуприје. Напомињем ти узгред, да видиш само психологију и праведљивост нашега народа.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
усред зиме; кад погледаш стрмо испод града, мутна тече Тара валовита, она ваља дрвље и камење, на њој нема брода ни ћуприје, а око ње борје и мраморје... А какав је Скадар на Бојани!
усред зиме; кад погледаш стрмо испод града, мутна тече Тара валовита, она ваља дрвље и камење, на њој нема брода ни ћуприје, а око ње борје и мраморје; већ ти отруј војводу Момчила, ил' га отруј, или ми га издај, ходи к мени у приморје
Кажу, сине, и причају људи: од Мрамора до сува Јавора, од Јавора, сине, до Сазлије, до Сазлије на ћемер-ћуприје, од ћуприје, сине, до Звечана, од Звечана, кажу, до Чечана, од Чечана врху до планине турска сила притисла Косово.
Кажу, сине, и причају људи: од Мрамора до сува Јавора, од Јавора, сине, до Сазлије, до Сазлије на ћемер-ћуприје, од ћуприје, сине, до Звечана, од Звечана, кажу, до Чечана, од Чечана врху до планине турска сила притисла Косово.
ордији, и не наћох краја ни хесапа: од Мрамора до сува Јавора, од Јавора, побро, до Сазлије, до Сазлије на ћемер-ћуприје, од ћуприје до града Звечана, од Звечана, побро, до Чечана, од Чечана врху до планине, — све је турска војска
не наћох краја ни хесапа: од Мрамора до сува Јавора, од Јавора, побро, до Сазлије, до Сазлије на ћемер-ћуприје, од ћуприје до града Звечана, од Звечана, побро, до Чечана, од Чечана врху до планине, — све је турска војска притиснула: коњ до