Јакшић, Ђура - ПРОЗА
— Ниси? — додаде капетан, намештајући златним гајтанима богато ишарани ћурак... — Ниси ти, а да ко је други? — Не знам!
Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
’ — ,Шта, Арсо, да од Бога нађеш!’ повичем ја зачуђен. ,Зар су у вас такви цареви? А камо му велики ћурак и велики каук на глави, ако не већи а оно бар као у нашег везира у Београду?
Црни Ђорђе са оно момака тукући се с муком у планину измакне, а Кучук Алија уграби црвени ћурак Црнога Ђорђа, однесе у Крагујевац и каже: „Рајо, ја сам Црнога Ђорђа погубио, и ево му ћурка”.
што ми је каз̓о један старац, Станко из Врбице, који је био у чети, када је Кучук-Алија у Врбици на Карађорђа ударио и ћурак му отео. „Удари”, нели „Кучук изненада; а ми се почесмо тући а к планини измицати.
Кучук-Алија осване у Шљивовом Селу, у̓вати три човека и посече, пак у Крагујевац оде, покаже Карађорђев ћурак, и сељаци почну заиру доносити му.” И ово ми каже Станко из Врбице, који је с Карађорђем био на Новом Пазару баш на Св.
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
Опази је међед с крушке поиздалека, па каже свињи: — Зло, свињо! Ето лисице ђе води страшнога бумбашира: огрнуо ћурак од куне, па и крилате тице хвата око пута.
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
Кога ли свјетло Мачково мами и ко би ноћни ухода био? На њему ћурак, ни нов ни стари, па тамно црвен и сав се жари, тиња у снијегу и чудно сијева као да ватра догоријева.
Илић, Војислав Ј. - ДЕЧЈА ЗБИРКА ПЕСАМА
Богу се досаде молбе, огрне свој топли ћурак, И зовне Светога Петра. Петар му истину каже, Зашто та жена плаче. То буде Господу криво, Узме палицу, дакле, и пођу,
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
Скочи мачак с тавана. Па улови кувара. Шатка — патка играла, Бела гуска свирала, Зец је коло водио, Ћурак барјак носио. 6 Данас јесте субота, Е па шта, е па шта! Сутра јесте недеља, Јесте да, јесте да!
Златнијем се штитом заштитио, на плећима му ћурак, а на глави калпак. Што ће њему ћурак и калпак? — Кад му треба плоска и наџак: плоску пити и наџаком се бити.
Златнијем се штитом заштитио, на плећима му ћурак, а на глави калпак. Што ће њему ћурак и калпак? — Кад му треба плоска и наџак: плоску пити и наџаком се бити. У двору му била два пута.
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
Опази је међед с крушке по издалека, па каже свињи: „Зло свињо! ето лисице, ђе води страшнога бумбашира: огрнуо ћурак од куне, па и крилате тице вата око пута.
Опази је међед с крушке поиздалека, па каже свињи: „Зло свињо! ето лисице ђе води страшнога бумбашира: огрнуо ћурак од куне, па и крилате тице хвата око пута.
Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ
Месецима је везао тај ћурак, и дању и ноћу: сто је дуката био оплео срменим и златним концем, јер је Аганлија тражио да му ћурак буде покривен
је везао тај ћурак, и дању и ноћу: сто је дуката био оплео срменим и златним концем, јер је Аганлија тражио да му ћурак буде покривен дукатима.
(Кажу да је тај ћурак био на Аганлији кад га је, са осталим дахијама, на препад ухватио Миленко Стојковић на Ада Кале, и одсекао му главу.
Аганлијину главу однео је Дунав, али је ћурак остао, покривен мисирским златницима.) Умало да Узун Мирко од тог посла не изгуби вид: дим са огњишта и ситан рад,
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
Богу се досаде молбе, огрне свој топли ћурак, И зовне Светога Петра. Петар му истину каже, Зашто та жена плаче. То буде Господу криво; Узме палицу, дакле, и пођу
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
— Је ли заиста народ тако решио? — Бог и моја душа, тако смо решили. Јерина тада скине ћурак па баци на оног сиромашка и рече му: — Ево ти ово на дар, па иди. И још му напуни џепове благом.
Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА
ама, чојек је чојек. „Турк пезевенк, бре!“ — закрпати на муктара кад изиђе преда ме. Цепти на њему ћурак, кô да га је грозница у'ватила.
сулундар кроз који пролази дим ћаба — муслиманска светиња у Меки (хришћанска светиња у Јерусалиму) ћатип — писар ћурак — огртач постављен крзном, кожух ћућулајкан — звекан уверити — запазити, уочити укабулити — одлучити; пристати
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
Богу се досаде молбе, огрне свој топли ћурак, И зовне светога Петра. Петар му истину каже, Зашто та жена плаче. То буде господу криво, Узме палицу, дакле, и пођу
Онда му на памет паде Сва брука што јуче беше, и онда хукати стаде. Огрну чохани ћурак и на двор лагано дође, Па тако, у мисли занет, усамљен ходати пође. Тишина владаше свуда.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
“ Па он оде својој танкој кули, сједе мало те се напи вина, па припаса сабљу оковану, и пригрну ћурак од курјака, а на главу калу од курјака, привеза је мрком јеменијом; па узимље копље убојито, па се спушта у подруме
пије, пола коњу даје; коњ му није каквино су коњи, веће шарен како и говече; јунак није какви су јунаци: на плећима ћурак од курјака, на глави му капа од курјака, привезô је мрком јеменијом; нешто црно држи у зубима колик' јагње од пола
Кад се Марку веће досадило, он пригрну ћурак наопако, а узима тешку топузину, па отиде цару под чадора. Колико се ражљутио Марко, у чизмама сједе на серџаду, па
опреми натраг татарина, нит' му рече доћи, ни не доћи, а он оде на танаку кулу, те облачи на се одијело: а на плећи ћурак од курјака, а на главу калу од курјака; па припаса сабљу оковану, јоште узе копље убојито; и он сиђе у подруме
Арапин се у сватове врати, па одоше низ Стамбол-чаршију. Тада уста Краљевићу Марко, он изврати ћурак од курјака, и изврати калу од курјака; своме Шарцу потеже колане, па објеси мјешину са вином, с друге стране тешку
у твоје сватове; коњ му није коњи каквино су, веће шарен како и говече; нит' је јунак кô што су јунаци: на њему је ћурак од курјака, на глави му кала од курјака, нешто му се у зубима црни као јагње од пола године; како стиже, он заметну
— презиме које су имала три велика везира у XВИИ веку: Мухамед (1585—1661), Ахмед (1630—1676), Мустафа (1689—1691) ћурак — кожух, бунда, хаљина крзном постављена и оперважена (с рукавима) ћустек — гвожђе, уже (којим се везују коњске ноге)