Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
Само неки Андрија Витомировић1 из Дреновца и Остоја Спуж држали су по неко число момака, а Ђорђе Ћурчија хода по Мачви и око Цера, слабо у Шабац долази и у бој се пушта.
па онда с Турцима бој заметнути и онде и̓ дочекати, но Недићи нису хтели, него изађу даље к Лешници и бој заметну, а Ћурчија Ђорђе узме своје друштво и оде у Цер а не у бој.
Тамо је Лука Грбовић и Ћурчија, али један другога не слуша, а лако би Турке (тј. Мус-агу) разбили”. — (Овога смо Дамјана из Кутешице је и стриц у
године, лицем на Преображеније. Заборавио сам казати: како је дошао Црни Ђорђе са Пожаревца са прочима — одма Ђорђе Ћурчија зовне: „Ко је ћурчинац, хајде за миом!
А нигде се са Турцима није побио. Ћурчија био је из Босута немачкога. Како сам ја са Добране јавио стрицу да су Турци у Шабац дошли, и Јаков и кнез Сима с
Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
”, а пијани Јоза игра у једној барици. — А што је, море ваш дућан затворен? — запита ме Игњат ћурчија, који у тај пар прође. — Тако! — кажем ја. — Да није болестан Митар? — Није — кажем ја. — Отишао, ваљда, некуд?
Црњански, Милош - Сеобе 2
То пише на росијским картама, до XИX века! Нигде не пише Ћурчија, Шијак, Ађански, Јанкович, Видак, Гаја, Груја, Кузман, Радак!
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
или 1743. године.27 Отац му се звао Ђурађ, по занимању био је ћурчија и трговчић. Умро је око 1748. и после смрти оставио је удовицу и четворо мале деце.
Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА
Отац мој звао се Ђурађ Обрадовић, родом Србин, по занату ћурчија и трговац; мати моја, Круна именом, била је родом из села Семартона недалеко од Чакова, кћи Ранка Паункића.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
А Јаков Ненадовић овако грди Ћурчију харамбашу: Ти Ћурчија, један пржибабо, ни стари ти четовали нису, већ чували краве по Сријему.
први с Турци бити нећу: јер ја нисам дрво врбовина, кад пос’јеку, да с’ омладит могу, па да будем врба кô и била, већ Ћурчија, горски арамбаша, — кад пос’јеку, омладит се нећу!
Ал’ беседи Ваљевац Јакове: „Ти Ћурчија, један пржибабо, ни стари ти четовали нису, већ чували краве по Сријему. Ласно ти је, море, бабе пржит у поноћи, кад
Кнез Мијајло Ружичић пошао из лијепа села Метковића, и он води три хиљаде војске; кад Мијајло опази Ћурчију, ђе Ћурчија струже уз планину, препаде се Ружичић Мијајло, намах своју распустио војску: „Моја браћо и моја дружино, кад Ћурчија
Ћурчија струже уз планину, препаде се Ружичић Мијајло, намах своју распустио војску: „Моја браћо и моја дружино, кад Ћурчија бјежи у планину, нема данас боја са Турцима! Ви бјежите сваки своме двору, да се сваки код свог двора нађе“.
Чича Јаков на ђоги утече стрампутице путем пријекијем; а Ћурчији ’вако говораше: „Еј Ћурчија, да те бог убије! Јер ме данас издаде Турцима?
Петар из Ресаве, родом из Гложана, убијен 1804. у Ћуприји, кад је однео Турцима ресавски данак. 84 Ћурчија арамбаша — Ђорђе Ћурчија, родом из сремског села Босута, прешавши као дете у Србију, био је прво ћурчија у Крупњу, „а
у Ћуприји, кад је однео Турцима ресавски данак. 84 Ћурчија арамбаша — Ђорђе Ћурчија, родом из сремског села Босута, прешавши као дете у Србију, био је прво ћурчија у Крупњу, „а потом хајдук и на свему
84 Ћурчија арамбаша — Ђорђе Ћурчија, родом из сремског села Босута, прешавши као дете у Србију, био је прво ћурчија у Крупњу, „а потом хајдук и на свему ономе крају најславнији харамбаша свога времена“.