Јакшић, Ђура - ПРОЗА
— Шта,... — питаше младић зачуђено. — Ох, видим ја — рече кроз сузе учитељ, — видим ја да је дете невино! — Ћут’, учитељу! — опречи се на њега Радован. — А ти признај да си запалио кућу Николе Белића, свога законитог тутора! — Ја?
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
Натук’о сам капу и увук’о сам главу у бунду, па сам тако ћут’о све до чарде. Кад се он сиш’о с кола, ја сам промолио главу на фришак »луфт«.
Теодосије - ЖИТИЈА
“ А свети, као што напред рекосмо, не могавши се отргнути од сладости пустињачког испосничког и ћут љивог живота, још више од људске славе бежећи, богољубљем и брата својега омрзну, и не смилова се да иде ка ономе који
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
За копитама пра се диже, Све амо, амо иде ближе. Аха, о драги сине, ти си! Одма се, мили, знаде чи си. Умилна ћут ми дира груди, Одавнашње се онде буди. Широка твоја снажна плећа, За отечество каква срећа!
ти игре благо, Младићу друго си наслаго: Са тебе гледа он околине, И њине млоге красотине, И блажену му душа ћут Тад имађаше сваки пут.
То је почетак. Сад иде кратко мотрење предмета наоколо, и ћут при томе.1 После долази прави опроштај: прво од Дунава, затим од гора виноградски.
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
Загњурио космато лице у ручерде, па јеца. Сузе му иду низ руку. Стриц га погледа мрко. — Што плачеш? Ћут’! — осече се на њега, а нама махну руком да идемо спавати. — Га-а-зда! ... — Чух Станојин туп глас.
Илић, Војислав Ј. - ДЕЧЈА ЗБИРКА ПЕСАМА
Т Под нама лисје шуштало је жуто, Крај мене, душо, стајала си ти; Мирна си била, — ах, и ја сам ћут'о, Обома нама тужни беху сни.
Налакћен на столу он је мрачно ћут'о, Као тајни ужас да му души мори — Но безумно рука полетела мачу. Кад се крик ужасни још један пут зачу.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
— А после, где ћу ја овакав? Нашли би ме од прве — и он се задовољно насмеја. — Штета би велика... — Ћут! — Викну неко са улаза, и они који су седели поскакаше. На вратима вагона појави се онај капетан. — Шта је ово?
Наредник цени одока и обрати се мени: — Мислим... хиљаду и четири стотине метара... — Господине капет... — Ћут! — дрекну наредник. — Е, морам да те бијем. Ко ти је казао, стоко једна... Сада кажи: хиљаду осам стотина метара.
— Где је точак, где је точак?... А... Говори... говори! — Госпо’н наредниче... — Ћут!... О свему морам ја да водим рачуна. Је ли?...
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
— прекиде га дете она није добра као мама... Није мене оставила мама него си је ти отерао... ја сам видео... — Ћут! ... багане!... Шта ти знаш ?...
Нушић, Бранислав - НАРОДНИ ПОСЛАНИК
XXИ МЛАДЕН, ПРЕЂАШЊИ МЛАДЕН (улети као бесомучан): Газда, ево их већ на ћошку! (Издалека се чује музика.) ЈЕВРЕМ: Ћут'! ћут'! Што се дереш, брате! Ко те је поставио да ми се ту дереш?... Павка... Данице... Спиро... сви... сви...
(Издалека се чује музика.) ЈЕВРЕМ: Ћут'! ћут'! Што се дереш, брате! Ко те је поставио да ми се ту дереш?... Павка... Данице... Спиро... сви... сви... 'одите ближе..
Станковић, Борисав - ЈОВЧА
и теби... АНЂА (захвално, хоће да му ноге обгрли): Ох, бато! ЈОВЧА (одбија је): Ћут! АНЂА (унатрашке се повлачи угушујући јецање, силази и бежи лево иза куће). Чује се на капији лупа звекира.
) СТОЈМЕН Ко? Младе газде?! Где су? СТОЈНА (затискује му уста): Ћут! (Одвлачи га лево низа степенице.) Пауза. Ветрови све бешњи.
Не дам... (Сети се греха Васкиног, плаче): Ћут, ти! ЗУЛФА (окрене само поглед од њега, заклања се руком). ЈОВЧА (болно): Стару!
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
Без даха и крета Ваздух је ћут'о, док је кроза њ лио Мистични месец маглице танке Преко цветова, траве, дрвета. Сенокос млади пун пољскога
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
Једни држаху запете пружене пушке, а Други ножеве. — Ћут! Да се нисте макли! — викну Радован, трчећи са Ђурицом и Митом к њима.
Јакшић, Ђура - СТАНОЈЕ ГЛАВАШ
Па убићу га! То никад није убити друга; А убит пашу, смрвити скота, То ни пред богом није грехота!... Ћут’... Неко долази!... ЧЕТВРТА СЦЕНА Стана, удовица војводе Ђукића, са својом пасторком Спасенијом, и пређашњи.
ПОРФИРИЈЕ (обзире се плашљиво): А ну!... Него учиних неку штету бегу из Вучковице, те једва главу изнесох!... Само ћут’, да не опази овај погани Цинцарин, што ли је... Те се сад врзем око Дунава, кад узморам... знаш!... Пст!
Шала је... СТАНА (долази к себи, виче трогавајући): Сина! Сина!... Ох, сина мога дај! ТРЕЋИ ТУРЧИН (уплашено): Ћут’, бабо!... Сад ће ти доћи син!... Ено га, иде! Ћут’, чуће везир!... СТАНА: Нек’ чује везир!...
Сина!... Ох, сина мога дај! ТРЕЋИ ТУРЧИН (уплашено): Ћут’, бабо!... Сад ће ти доћи син!... Ено га, иде! Ћут’, чуће везир!... СТАНА: Нек’ чује везир!...
Нека оглуви Од гласа мога страшне кукњаве: Сина ми дајте, Турци свирепи, Сина, о, сина мог!... ТРЕЋИ ТУРЧИН: Ћут’! Угушићу те!... СТАНА: Угушио си Онде на земљи тврдог бедема!
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
Команданти су отишли некуд. Кад су се вратили, наредили су да кренемо. Осећао сам дах борбе. Неко јаукну. „Ћут!“ — викну други и онај замуче. Али жестина удара као да малаксава. На истоку је зарудела зора.
Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА
СТАНИША: Ћут’, жено!... Да ниси жена Ал’ и кô жена — Само да ниси жена Ђурђева, А мушкога би гнева ударац На безобразном ти
ВУКСАН:: Он све: „Хоћемо!...“ Кô да ј’ изгубит деце хиљаду Очитат лудом оченаш?... РАДОШ: Ти деце немаш, оче, ћут’! А ја их двоје имам за мегдан, И ја — не пристајем!
Нушић, Бранислав - СУМЊИВО ЛИЦЕ
) Дакле, ти си то, голубе мој, а! (Вићи.) Признаје ли? ВИЋА: Признаје! ЂОКА: Не признајем ја ништа! КАПЕТАН: Ћут'! Реч да ниси казао! Гле ти њега! Признајеш, него шта!
” ЂОКА: Ја нисам зликовац, ја нисам ни за шта крив, ја протестујем!... КАПЕТАН: Ћут', кад ти кажем! Гле ти њега, он мисли звао га неко овде да говори! ВИЋА (чита): „...
) АНЂА (покушавајући да му каже нешто): Јеротије! КАПЕТАН: Ћут'! МАРИЦА: Оче! КАПЕТАН: Ћут'! ЂОКА: Господине капетане!... КАПЕТАН: Ћути, Ђоко, јер сад ћу те ноктима задавити!
) АНЂА (покушавајући да му каже нешто): Јеротије! КАПЕТАН: Ћут'! МАРИЦА: Оче! КАПЕТАН: Ћут'! ЂОКА: Господине капетане!... КАПЕТАН: Ћути, Ђоко, јер сад ћу те ноктима задавити!
Све си ми ти ово онако апотекарски замесио и посолио! ЂОКА: Хтео сам само... КАПЕТАН: Ћут'! (Анђи). Склони ми испред очију и једно и друго, склони ми их, молим те, јер ми се смркло.
Јакшић, Ђура - ПЕСМЕ
6 ЈОШ... 7 ПУТ У ГОРЊАК 8 НОЋ У ГОРЊАКУ 13 НА НОЋИШТУ 15 ВЕЧЕ 16 ОРАО 18 ПОСЛЕ СМРТИ 19 ЈА САМ СТЕНА 20 ЋУТИТЕ, ЋУТ’ТЕ!... 24 ПИЈЕМ... 25 ПАДАЈТЕ, БРАЋО...
или вечно Зла и подлост презирати Ледним оком горског лава... Ја сам стена, ал’ крвава!... 1860. ЋУТИТЕ, ЋУТ’ТЕ!... Ћутите, ћут’те!...
Ја сам стена, ал’ крвава!... 1860. ЋУТИТЕ, ЋУТ’ТЕ!... Ћутите, ћут’те!... С пером у руци Стекô сам себи у роду глас; С крвавом сабљом на бојној муци Бољи сам био — бољи од вас!
Станковић, Борисав - ТАШАНА
Њене слушкиње ће ме дочекати. НАЗА Ташана? САРОШ (уплашено): Ћут! Ја то не рекох, и сада то име да се не спомене! (Нази): Јест, она, Ташана.
Петровић, Растко - ПЕСМЕ
великоме путу, да могу, као ти, умрети на друму, Кад точак разглиба глину жуту; Шибај кочијашу, терај царски у Струму, Ћут! У тајности да ти поверим име једне звезде Или једног слова из једне књиге о прашуми. Ћут!
У тајности да ти поверим име једне звезде Или једног слова из једне књиге о прашуми. Ћут! Али херој сам на друмовима: Од свега највише волим да се опијем, а после тога још да путујем: Ко ти рече пријатељу,
) о, ћут! о ћут! Под врбама сад пева, ко отац, месец жут. Ах боже мој, шта је то за мене! Зар цео свет, зар ће на њему све то,
) о, ћут! о ћут! Под врбама сад пева, ко отац, месец жут. Ах боже мој, шта је то за мене! Зар цео свет, зар ће на њему све то, јурнути
Станковић, Борисав - КОШТАНА
Зар си ти била за овакву хаџијску, домаћинску кућу? КАТА (болно, прекорно): Ох, човече... ТОМА (устреми сена њу): Ћут! Сад те заклах! Уста да имаш, а језик да немаш! Ти! Таквога сина имаш. КАТА (погружено одлази, кршећи руке): Црна ја!
ТОМА (виче): Марко! Низе, дубле, дукате! МАРКО (забезекнуто): А не то, газдо! ТОМА (бесно): Ћут’! МАРКО (враћа се и доноси му низе од дуката). ТОМА (прилази Коштани и везује јој низу око врата): На, кћери.
Кући ћеш ти! (Одводи га у кућу.) ГРКЉАН (понизно полицаји): Аман, газдо! ПОЛИЦАЈА (сурово их ућуткује): Ћут’! АРСА (враћа се; Салчету, Гркљану): А ви? Зар сте само ви на овој земљи, те човек не може само вас да умири?
(Ка Коштани): А, готова си? Хајде! КОШТАНА (не гледајући га): Готова! ПОЛИЦАЈА (замахује камџијом): Ћут’! Сад ти кожу одерах! (Виче): Дајте кола! Улазе кола, пандури, Цигани, сватови, са свирком. КОШТАНА (стреса се).
Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
Нек они нама врате нашу учитељицу Лану, па неће бити ни буне ни бјежања. — Лану, Лану! — оте се Стрицу. — Ћут, заробљеник! — викну кнез. — Сви ћемо у варош да тражимо Лану натраг — досјети се дјед Алекса. — Идемо већ сутра!