Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
Да л' њено срце ћути исту слад? На своју верну он је стиска груд, Не ћутећ де јој свака дркће уд, Он жарко љуби њена уста мала И не види одунда руже бежућ.
Јакшић, Ђура - СТАНОЈЕ ГЛАВАШ
глад!... ГЛАВАШ: „Нахрани гладног И душу врати телу немоћном!“ Бога је живог строга заповест; Па кад је, ћутећ, гази калуђер, Нека је горски врше синови... Хајд’ иди, Вуче!...
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
У томе хладу, мрка лика, Кад сунце жеже, кипти зној, По какав Турчин из Зворника Спокојно пуши чибук свој И ћутећ гледа на таласе, Пруживши дуги, црни врат, Док близу њега мирно пасе С босанском робом верни хат.