Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
Она је држала свезу између нас, јер овако седнемо сви за сто, ћутимо, да се чује како муха вечера. Макс прави рђаве досетке на које се ми само званично смејемо.
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
А... је л’ те, дуго вам време кад ћутимо? — А дабоме. Зато ’ајд’ певај... разгали ме; нешто сам ти суморан и дêран! А ја те нисам ни запит’о певаш ли ти.
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
Без везе! Видимо лепо, место га некако не држи; нервозан је, сав у грчу, уопште више није за глуварење. Тако ћутимо и премештамо се с ноге на ногу, а онда Мики тресну све у лице: Ако оћеш нови филм, каже, а немаш чиме да масираш
Петровић, Растко - ЉУДИ ГОВОРЕ
— Мислила сам да сте отишли. — Чини ми се да бих вас чекао да ујутру. Страшно сам био гладан. Ћутимо. Обавијам је руком и осећам како се тргне али ћути. — Не бојте се, само ћу вас помиловати по лицу.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
Шљапкају војници по влажној земљи, мокри и прозебли... Нико ватру не сме да заложи. Седимо тако и ћутимо пред тешком неизвесношћу... Душа се згрчила од студени и злокобних слутња.
Без иједне речи брисали су војници земљу са рамена, а нишанџија скиде шајкачу и збриса земљу са затварача топа. Опет ћутимо... У сличној ситуацији треба нешто говорити, нешто рећи, али ми смо сви у истом положају осуђених на смрт.
При врху чујемо већ фијук куршума, и ледена страва обузима тело. Ноћ је, и не видимо страх на лицу један другоме. Ћутимо и саплићемо се о неке предмете. Командир се поведе и дочека на руке.
Дејство је поражавајуће. Смедерево су Немци већ заузели и борбе се воде сада на нашој страни. Слушамо и ћутимо... Имамо утисак као да смо разапети, а нешто моћно и тешко навалило се на наша слаба плећа...
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
Па ето, дали су нас на милост и немилост несавесним, бесним људима... да нам бешчасте породице, другове... А ми да ћутимо као рибе, да се не смемо мрднути, узвикну он са тешким болом, па онако у љутини хитну гранчицу, коју ношаше у рукама,
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
Не остаде ми ништа друго него да се пожурим за њим. Идемо заједно и ћутимо. Кад наступисмо на равније место, он потера коња касом, а ја се побојим да ми не измакне много, па потрчах за њим...
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
Онда стављам руку на његово раме и тек тада осврће се он тужно и вели ми: „Умрећемо овде од досаде.“ Ћутимо. Цуре стреје. Заиста ћемо умрети од досаде.
Извадим из кубуре мој револвер и узмем га у руку. Нећемо, мислим се, бити убијени као пашчад. Идемо даље и ћутимо. Несумњиво је да нас, Арнаути свакога тренутка могу убити.
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
— И све овако да сија месец, да пирка ветар, а ми да ћутимо покривени у кукурузу, је ли? — одговори Ђурица, пребацивши руку преко ње. — Јест, све тако.
Ћипико, Иво - Приповетке
Унутра нађох три позната ми богата трговца, једнога попа и два странца, по изгледу сигурно трговачка путника. Сви ћутимо ишчекујући да олуја почне, па да брзо одуши. И не чекасмо дуго. По палуби зачу се падање кише, па затим нагао пљусак.
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Главно славље наступило је пошто смо из трпезарије, где смо по обичају морали да ћутимо за време обеда, изашли у двориште и поседали на клупу под липом.
Да ли сам у погодно време дошао к њему? Седимо један наспрам другог, ћутимо и кришом меримо снагу. Јер, дошло је време да се огледамо. Ништа се више не може одложити.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
Седимо око ватре и ћутимо... Снег поче да пада. Још једна невоља више. А ми без домовине, без куће, без огњишта. Снег сигурно и тамо пада...
СМЕЈАЛИ СМО СЕ ГЛАДНИ... Седимо замишљено око ватре и ћутимо. Све што смо имали, рекли смо... Пексимита је понестало, конзерви више нема.