Дучић, Јован - ПЕСМЕ
ЗАБОРАВ Заборав је мирно умирање срца, Бездушно и болно одрицање ћутке; Презриви дах смрти у души што грца; Заборав то значи мрети на тренутке. Ко зна сузе ствâри које оставише?
Црњански, Милош - Сеобе 2
И вармеђским законима. Ношење незакованих мртвачких сандука је забрањено. То мора да престане. МОРА.“ Енгелсхофен се ћутке облачио и мислио, у себи: „Имамо дакле папагаја. Жалосно је да царевина, због оваквих, губи толико ваљаних војника.
прилици, имао је обичај да само изјаше пред своја два реда коњаника, па да пређе у кас, затим у галоп, и да најзад ћутке полегне по коњу и јури по зеленој трави, све док не завитла као бичем, сабљом, по глави.
тобоже случајно, испустио на под своје рукавице и своју шнуфтихлу, а удавача је, хитро, скочила, и то, са патоса, ћутке, дизала.
Поред плота, зараслог у крупне сунцокрете, она је стајала ћутке и само га је, широм отвореним, тамним очима, гледала. Осетио је како јој рука дрхти, кад је за руку узе.
Сећао се како га је и на самрти гледала, ћутке, са сузама у очима. Заривши главу у везане руке, Павле се био толико занео тим мислима да није ни чуо како се, напољу,
Госпожа Кумрија слушала га је, у ноћи, како шкргуће зубима, и, мада супружници нису говорили, она му је, ћутке, додавала облоге са сирћетом, у мраку. Није ни она спавала.
Иако није, ни речи, проговорио са њом, кад је поред њега села, он се сећао, како су, тако, ћутке, седели, заљубљени, првих година брака. Како им тада заиста није ни било до разговора. Седели су тако и гледали се.
Госпожа Евдокија, која дабогме није знала шта Павле размишља, седела је ћутке. Противно оном што је очекивао, њена ћерка, међутим, опет му је брбљала свашта, као и дан пре.
Надим трбуха. Тврдина. Непротумачена. Смрт ће наступити у току вечера. Валдензер, који је слушао то, ћутке, тресао се од плача. Ди Ронкали је био сапуњао и опрао руке, неколико пута. Тражио је нове и нове пешкире, од коњушара.
Павле онда погледа, за тренут, Копшу, ћутке, виде његово лице остарелог јарца, жуто, као у човека чија црева нису у реду, а виде и непријатан израз лица Копшиног,
Никада Исаковичу та жена није тражила новаца, за себе. Излазила је накрај, ћутке, са оним што је добијала од њега. Морао је само да јој издржава фамилију.
њу је то било тешко, али пристаде, брзо – Исакович виде само да је пребледела, да га је гледала широм отвореним очима, ћутке, а после, да је замукла. Била је стисла руку, под грудима, на срцу. Једва је што говорила, све до одласка, у Осек.
Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА
Немогућно је ћутке прећи преко бугарских варварстава и свирепости у прошломе, Светском рату. То су позната факта, која се не могу порећи.
Ћопић, Бранко - Доживљаји мачка Тоше
је од вира до вира и плачним гласом питао рибе јесу ли у води видјеле џак с мачком, али оне су само мудро ћутале и ћутке мудровале бљескајући својом сребрном одјећом.
Црњански, Милош - Сеобе 1
Прошао је тако ћутке, а погнуте главе, добрих пола сата за крмачом, цео пут од великог студенца, код градске капије, до дрвеног крста, пред
Погнуте главе, одупреше тешке ноге о земљу и поставише се, ћутке, један до другога. Кад, испод ока, погледаше десно или лево, видеше, као на крај света, два реда огромних ногу, све
Хтео је тихо да је позове, да је намами, у постељу. Да се свуче. Да се не замара, седећи тако ћутке, обучена. Хтео је да јој предложи да он легне на тле, а она на постељу, тако обучена, да се не боји.
је Вук Исакович, најмлађи у пуку, надобудни син најбољег трговца Принца Виртембершкога, за неколико месеци преболео ћутке све: и самоћу под њеном ложницом, слушајући њен ход, и пробдивене ноћи, седећи пред њеним вратима, видевши како јој
Одјахавши коње, они се ћутке згледаху, очекујући да им Беренклау пошаље нове заповести. Карло Лотариншки међутим био је већ склопио примирје и по
И збиља, чим га вечерњи поветарци мало освежише, он се прену и ућута. Ћутке, гледао је како се кола спуштају према баруштинама дуж Дунава и како за њима остају, на брегу, куће карловачке, још
Максимовић, Десанка - ТРАЖИМ ПОМИЛОВАЊЕ
ђаво дотка, за испоснице које природа, хиљадуротка, љуто прокуне и у души им запали порочне маште; за оне који дуго, ћутке, гутају горчину, када наједном из њих груне отрованих речи лава; за људе некада топле и кротке кад злом превазиђу и
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
У кишна времена љубавници нису имали где да се склоне па су се возили, срећни што седе једно до другог. Девојка би га ћутке гледала, док је извикивао: »Средина, пођимо напред!« бројећи вешто новац својим дугим прстима.
—Обуците се! Дрхтећи, Нина поче да навлачи одећу. За то време човек јој је окренуо леђа и пушећи ћутке гледао у таму. —Можете ли да возите? —Могу... Мислим да могу...
Матавуљ, Симо - УСКОК
— А има два. Још један мали! Што ће му два? — пита Шуто. Њих двојица задуго пушаху ћутке, па кнез започе: — Шта мислиш, Јанко, има ли ђегођ на свијету земље и народа као што је ова наша?
Стијепо, који бјеше почео слушати смијући се, уозбиљи се, не рече ни ријечи, него отиде по оружје. Сва тројица ћутке стигоше наврх поља, прије сунчаног огранка. Ту посједаше и поткријепише се ракијом.
Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА
Одлазио сам у Студио Б и излагао га својим бескрајним јеремијадама; слушао ме је стрпљиво, благо, ћутке. Видело се да му је добар део тога што излажем далек и туђ. Слушајући ме, тражио је тачку у којој би ми пришао.
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
Сви га зачуђено и ћутке испратише погледом, а потом се све очи упитно окренуше према моме дједу. — Раде, шта је сад ово?
— Њега питај, он је газда — одбрунда широња и маче главом пут стрица. Интендант се ћутке згледа с двојицом својих пратилаца, па приђе сељаку, рукова се с њим и онда поче, негдје од средине, као да је први
* Добрано натоварен оружјем и муницијом, босоноги Василије ћутке гази у дугој партизанској колони и на одмаралиштима мирно слуша заједљиве примједбе изгладњелих људи: — Читаву краву
Око мене браћа Грмечлије, па друг друга оставити неће . . .“ Ниже Милорад писмо, пјесму Жалобитног Ђуре, ђедо ћутке плаче, а Цар Душан закренуо главу у ћошак, па му сузе капљу у лонац с охладњелим, стинутим грахом.
Иду ћутке, прилично уредно, па неком, доље у јарку, паде на ум да би то лако могли да буду и сами Нијемци, нека њихова јединица
Кад би ти само знао шта ту све има и у шта се све то изврће ... Предсједник се нагло окрену и ћутке одлази даље, откида кораке од олова и туге, а ратник, свечан и крут, мјери постројене биљеге партизанског гробља и у
Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ
— Причајте ми нешто! — замолих Мишелина. Било ми је некако баш глупо да лежим ћутке. Некако непристојно, ако баш желите да знате шта сам осећала у том тренутку. — Хоћеш ли о Самари? — упита он.
Илић, Војислав Ј. - ДЕЧЈА ЗБИРКА ПЕСАМА
И над мрачним гробом Зашумори вода и покри га собом. — 9 И мир вечни наста... Мрки копљаници Оборише ћутке копља наопако, Погасише свеће седи свештеници, И кренуше натраг погружени јако, А остаде пуста и празна пећина...
Црњански, Милош - Лирика Итаке
У тишини слутим да јој се имена не могу сетити никад више. Сан Вито, ал Таглиаменто, 1918. МРАМОР У ВРТУ Кад ћутке седаш до ногу мојих и гледаш, јесење путеве суморне, а уста ти побледе мало крива од бола, ја осетим да си жива.
Само у сну, ко Месец бледа и тако ко он невесела, по свету блуди. Гондола једна ћутке је скрије у бездане воде Венеције, саму, уморну, разочарану, на карневалу.
Сав овај увод био је, уосталом, потребан само зато да бих преко много чега могао прећи ћутке. Остају противности које се не могу прећи иронично. Те се неће решити брзо.
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
По уштављеној кожи, по ималину и по ћиришу; И волим старе обућаре — у Београду их зову крпе — Који се научили да ћутке раде и трпе. Од куће понесу лончић — тако плав, да га насликаш!
За дрво везана улична вага — Ко човек кад га изда снага, Ко човек који ћутке страда — Чами, згрбљена — путник с ранцем Који је застао да пије воде...
Ракић, Милан - ПЕСМЕ
И презирем тугу, заборављам бољу, Јер у мени тече крв, предака моји̓. Мученика старих и јунака који Умираху ћутке на страшноме кољу.
Све ишчезне тада. Заборављам бољу, А преда ме стају редом преци моји, Мученици стари, и јунаци који Умираху ћутке на страшноме кољу...
Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ
И бисер дробни на крилима ноћи Са јасних звезда падаше полако, Док ћутке, мрачне као смртни греси, Црне су сени пратиле ме тако, Брзо и страсно по глувој самоћи; А сетно небо нека нада
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
Тетка почео предавати латински у вишој мјери; подневни часови трајали би њеколико тренутака, па би фратри ручали ћутке и брзо као да ће на војску, па би сваки отишао у своју ћелију, само би Срдарина узјахао на свога новога вранца, па
У толикој горчини, Бакоњи слатко паде то неочекивано понашање Бујасово, те му пријатељски стиште руку и ћутке отидоше у кујину гдје затекоше преплашенога Бутру како прича Балегану страшни догађај. — Мучи ти, мали!
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Симка уздахну, ћутке припреми вечеру и тихо га понуди. Ђорђе одмахну руком. Још збуњенија, постаја нагнута над шиљком шубаре, па се саже да
Тамо, у Паланци, озбиљно и ћутке би пружио Вукашину руку да је пољуби, пажљиво га мерио очима, проверавао и, сваки пут друкчије, у себи закључивао.
ГЛАВА ТРЕЋА Гусне вече и мирише на тиквене вреже и мртве кукурузове ресе. Надничари долазе и ћутке вуку умор у велику кухињу, а Симки се с лица не брише осмех, помало суров.
Олујић, Гроздана - НЕБЕСКА РЕКА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Девојчица до сада није лагала, али ово је и за лаж превише чудно. Каква деца! Два суседа, два одрасла мрка човека ћутке су се приближила Татагиној кући. Иза прозора је, као и увек, горело светло, а преко врата био навучен тешки засун.
С временом су дечаци са острва то схватили и престали да позивају дошљаке у свој дом. Чучећи на хридима, ћутке су посматрали како туђинци јаше на таласима. Више их ништа није радовало: ни скокови у воду ни уловљени ракови.
Знали су да им родитељи не могу купити једра, и ћутке се разишли кућама. Четвртог дана поново су се попели на хридину и загледали у једра која су летела изнад таласа као
Ћипико, Иво - Приповетке
Па се часом замисли: — Хајде сада... Срамотиће те господар да си се одоцнила... Обоје се ћутке поврате на широки пут. Девојку његов мушки глас и слободно кретање разблажи и гане.
Боље би било да смо на шкољу остали... На врху брда, код цркве светога Николе, прекрстише се, па онда почеше ћутке силазити узбрдицом прама селу.
Марко се збије до ње на трупић и не пушта јој руку из своје, већ је јаче стиска. Тако часом ћутке сједе. А зимњи сутон већ је пао и на само море.
Илија не одговори и не пође за њом, већ ћутке прескочи на другу страну, а кад изиђоше на царску цесту, опет иде она за њим узастопце. Хладно је и облачно.
! А ваља и опростити један другоме.. . Илија најпослије попусти и ћутке испи своју чашу. Павле, испивши своју, седе до њега и наручи једну литру на свој рачун.
Гледао је таласе како, једнолично један за другим шумећи и котрљајући песак, прилазе к њему и ћутке губе се у пучини. Нека лађа жутих једара појави се на пучини.
Божовић, Григорије - КОСОВСКЕ ПРИЧЕ
За Рогожњанина су они по мало хајдуци, по мало безверци; за Штавичанина дивље Козе као и Арнаути, а Пећанци им ћутке више цене прве луде но пушку. Јер су очигледно показни и омашују на Црногорце и Арнауте кад им је широко око врата.
Краков, Станислав - КРИЛА
Васиљева жена је нарицала, јер је њена девојчица била мртва. Греда јој је преломила кичму. Васиљ је ћутке гледао у земљу. Бркови су му тужно пали. Мало дете је вршљало на буњишту. Мија се упутио ка кметовој кући.
Бојић, Милутин - ПЕСМЕ
Гледаш дуго, дуго. Зора тече током. Али твоје очи, негда смело холе Видео сам тада како ћутке моле. Свуд тихо. Смркова шуштала је шума. И сад, удаљен, видим твоје веђе.
О, ја бих хтео сав тај раскош дати, Да срце кришом тајну сласт проснива У капљи светој што се ћутке слива, За којом жудно сав мој живот пати.
Ћипико, Иво - Пауци
— Божице! — јави се Раде и, ухвативши је за руку, поведе је за собом. Ћутке с ногоступа загазе у снијег, досада ничијом ногом неоскврнут.
Те вечери грди дјецу и псује Петра, а сјутрадан кад се растријезнио није пошао да жање, већ ћутке пође у варош. Моли новаца од газда—Јова, али газда вели: — Давао сам ти док сам имао на што...
—Није баш то... али ..... —Пусти! — пресјече Раде... Божице, донеси твој ђердан! Жена ћутке пође до свога ковчега, отвори га и извади ђердан. Носећи га, звекне сребро.
— јави се стара. — Спавај синко! Али Раде, узбуђен мислима, и не мисли на спавање, већ се диже и приђе огњишту. Жена ћутке диже се за њим и успири ватру. Раде, гледајући у пламен, мекша...
—Ух, да је овака хладовина, кад се копа! — село одврати Јуре. Они пођоше даље, полагано, ћутке, уз цвиљење попаца, па кад бијаху близу мора, подаље од села, наједном се устави Јуре и погледа Иву, као да га пита
Ванка у продору дува јужина; једнолики шум оданде долази и пролази поврх кућа, даље у ноћ. Иду полако ћутке, поред мора, и закрену у увалу у коју води широки пут, јер се на њеноме крајноме рту, између чемпреса и борова, налази
— Ружна је ноћ. Видиће нас ко. — Не бој се, 'ајдемо! — и повуче је за собом. Дјевојка попусти, ћутке иду низа село. Мрак их крије, а мало ко их срета.
Доље, код мора, инстинктивно нађоше заклоницу од вјетра. Уставише се и прислонише уз међу. Ћутке држе се за руку. До њих вали се натискују; гледају како се пјене и нагло враћају и како их душе они други, што
— јави се дјевојка. — Није друге, ваља ићи! — трже се и Иво. — Дођи и сутра. . — Ако будем могла .. Па се часом ћутке гледају и— пољубе. Дјевојка крене кроз маслиник навише. — Кате! — јави се Иво, кад је одмакла неколико корачаја.
И ћутке крену натраг. Дјевојка иде прво, а он за њом. На раскршћу окрете се она к њему:— Пољубимо се ! промуца гласом који очит
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Седели су за столом поред десног зида. Сто поред левог био је одређен за нас. Поседасмо ћутке, туробни, дремљиви и узнемирени непознатим.
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
И над мрачним гробом Зашумори вода и покри га собом. И мир вечни наста... Мрки копљаници Оборише ћутке копља наопако, Погасише свеће седи свештеници, И кренуше натраг погружени јако, А остаде пуста и празна пећина...
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Издајника је увек стизала осветничка рука. Непријатеља се нису плашили. Ако би му пали шака, ћутке су подносили најсвирепије муке, као Мали Радојица н стари Вујадин. За непријатеља нису имали милости.
мујезин — онај који са мунаре позива муслимане на молитву мук — ћутање мукадем — господски, старешински муком — ћутке муком се замукла — умукнула мула — господин, велики судија Муса Кесеџија — в. бел. Е, 31 Мусић Стеван — в. бел.
Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
Луња је била тиха ћутљива десетогодишња дјевојчица, великих мирних очију, Стричева прва комшиница. Увијек је ћутке, и непозвана, ишла за дјечацима, посматрала шта раде и како се играју, проналазила их у рибарење око ријеке, у крађи
XXВ Из Прокина гаја измиље на друм необична колона. Везани канапом све двојица по двојица ћутке су корачали мали одметници. У посљедњем пару у поворци ишао је мали Николица.
Аћхи! — Жив! Жив! — повикаше и Луња и Јованче па на силу преврнуше Стрица на леђа, иако се он, крадом и ћутке, трудио да остане потрбушке прикован за земљу. — Ево га мрда носом! И гледа, гледа! — весело викну Луња.
Поче да шмрца и Мачак, Потрк сакри лице у лишће, заплака и ћутљиви Ник, а мали Николица само их је неколико тренутака ћутке и замукло посматрао, па кад видје да је и Луњино лице мокро и сјајно, он загњури лице под кујин врат и поче гласно да
Тиха и блиједа, Луња је ћутке гледала за колоном. С њом су, можда заувијек, одлазили они које је највише вољела у животу.