Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
Стас, лице, понашање харамбашино улевало му је као неко поштовање. Беше то човек озбиљан, ћутљив и поносит. Стас му прав као свећа, а корак сигуран.
Станковић, Борисав - БОЖЈИ ЉУДИ
и затвор обарао, растурао, да би само опет ујутру, тачно, кад почне у вароши служба, био пред црквом да исто онако ћутљив стоји на улазу, вири унутра и ишчекује.
Африка
Тешка врела испарења скоро сасвим бришу хоризонт. Боје бледог драгог камења које је без сјаја. Свет ћутљив излежава се дуго на крову у пижамама. Нико нема храбрости да сиђе у кабину ради облачења.
Сада су просто певали своју радост што им Франсис Беф, који је јогунаст, ћутљив и упоран, и који им, да га не би сваку ноћ узнемиравали певањем и музиком, а сутрадан били неспособни за рад његовог
Црњански, Милош - Сеобе 2
Сад је то већ био миран, ћутљив, човек, зашао у педесету, и другу, па је сваку несрећу сносио неком чудноватом, безбрижном, меланхолијом.
Али је Павле био човек миран, разборит, ћутљив, који се лепо понашао, па се и сенатор Неоплатенсе лепо понашао. Питао је Павла шта жели да му да, уз жену: намештај,
Био је иначе миран човек, кршан, леп, млад, ћутљив. Павле се доцније сећао да је живог човека сањао. Тај Зекович је био, пре него што је Павле у арест одведен, у
Тај постарији рибар на Дунаву знао је пут, добро, а био је ћутљив и намештао Исаковича, у кола, као лутку. Ништа није питао.
Петар је остао ћутљив, и дурљив, цело то вече. Варвара је имала сузе у очима, од радости, и није поглед скидала са Павла.
А и прстима је то тумачио. И фурби! Е фесси! Као да је човечанство делио. При фараону, Исакович је, ћутљив, натмурен, изгубио све што је, то вече, у џепу, при себи, имао.
Пошао је зато, што их је био уписао. Био је то стасит, црн, ћутљив, човек, леп и још млад у лицу, необично чист, очешљан, допеглан, сав у сребру.
Као што је био и Ђурђа и Петра одвео. То је био Словак, човек брз, а ћутљив, који је ћутке јахао, ћутке јео, а Павлу, ћутке, кад испредњачи, руком махао.
Стајао је дрзак, ћутљив, усамљен, и збуњен, на неколико корака од Витковича, и питао се докле ће тако – што је кавалкада дуже трајала.
Павле је, тих дана, у Кијеву, био постао ћутљив, упорно, а није се више уопште смејао. По цео дан га у кући није било, а ни увече није долазио, и није код Варваре
Црњански, Милош - Сеобе 1
патријарха Шакабенте у Двор, а радећи са графом Гаисруком на попису војничких села славонских, био је постао брижан и ћутљив, али и надмен. Свакако, Аранђелу Исаковичу све то било је досадно.
Тада је био почео да се дружи са калуђерима и још више се променио. Вратио се ћутљив, сасвим туђ и дебео. Кад је по трећи пут одлазио, она више и није покушавала искрено да га задржи.
Исакович беше тако друкчији него њен муж, па и сви други њени дотадањи љубавници, мрк, ћутљив, смерније и озбиљније душе, али и тела.
Искрено и неискрено, кад како, беше љубазан према њима, и при повлачењу и на маршу, јашући ћутљив. Прослављен на Двору, месецима без музике, салона и своје постеље, није могао више да замисли рат друкчије него тако,
запари, Исакович је живео, тако, тешким животом, од данас до сутра, једнако уверен да се из овог рата неће вратити. Ћутљив, видео је све што се око њега дешава и горко се кајао што је уопште тражио виши чин.
Првих дана стизао је још до Осека и Ковина, својим лађама и својим џелепима, журећи, пловећи и ноћу, ћутљив, говорећи једва коју реч, али га на горњем Дунаву, у Бечу и Будиму, где је имао великих наслага израђених кожа и
Уморан неизмерно, ћутљив, као занемео, разрогачених очију, лежећи заваљен, Исакович је унезверено гледао како га у полумраку обилазе Ананија и
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
Кажу још да је био строг и ћутљив човек и да нису смели да га питају куда их то води, а он их је водио све дубље у планине, па су се негде крајем
Милићевић, Вук - Беспуће
у постељи нека четири мјесеца и придиже се, омршавио, посиједио, мркији и несноснији него што је био, замишљен и ћутљив, одговарајући љутито и кратко.
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
Можеш онда мислити каква је. Дјед га је дуго и дуго гледао, насмијешен и ћутљив, а онда му се истом оте оним његовим старим, добродушним грактавим гласом : — И де ти реци, ко је сад веће говече и
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Шта је могао кад је то почело чим је проходао. И раније. Одмах се видело да ће бити леп и крупан. Није био жгољав, ни ћутљив, ни баксуз као Ђорђе. Ђорђе се никад ни с децом није играо. Завуче се у сењак и ћути. И не одазива се.
речи које човек његова доба жени не говори, тепа стидно, очински и љубавнички, и бира израз, како то само настрано ћутљив човек уме. — Што богорадиш Ти, стари бескућниче?
Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ
Одговор, вероватно, не би добио. Ћутљив и ћудљив, бронзани кнез остао би загледан у сметове измешаних прошлости а Васа би, улицом која носи његово име а која
само га Рига од Фере није прихватао: оно, у ствари и није било намењено њему него Риги Велестинцу, који је, иначе ћутљив, био однедавно склон да започиње, обично пред сан, непријатне разговоре; све заморнији, имао је тон оног који опомиње.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
Господе! Боже! Боже Господе! Био је здрав, страшан, моћан, богат. Ми пуни ужаса од његовог погледа. Ћутљив, мрачан, суров, суров, суров.
Божовић, Григорије - КОСОВСКЕ ПРИЧЕ
Врстан изданак досељеника са арбанашких гора, он је био омален, црн у лицу, сјајних упалих очију, увек зверасто ћутљив и намргођен као човек који само о злу мисли. Нико га није видео да се разведри или насмеје.
Петровић, Растко - АФРИКА
Тешка врела испарења скоро сасвим бришу хоризонт. Боје бледог драгог камења које је без сјаја. Свет ћутљив излежава се дуго на крову у пижамама. Нико нема храбрости да сиђе у кабину ради облачења.
Сада су просто певали своју радост што им Франсис Беф, који је јогунаст, ћутљив и упоран, и који им, да га не би сваку ноћ узнемиравали певањем и музиком, а сутрадан били неспособни за рад његовог
Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ
« — руменела је, али се није усуђивала да пита, иако јој је испод срца као малена ружа растао први син. Ћутљив и пажљив, дрводеља је полако дубио дебло, одбијајући да одговара на питања суседа.
Шантић, Алекса - ПЕСМЕ
Некада један витез је био Ћутљив и сетна ока. Вечно је сневô и све се крио, И лутô трома крока. Он беше сметен, дрвењак прави, Спотицô би се, и где