Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ
Све ужасно И све ове посмртне листе стоје овде, урамљене на зиду, мирне су, пожутеле и ћутљиве. Стари казначеј Мијаило, газдаричин први муж, умро 1888.
Африка
Људи са масом голишаве деце, са женама које цело време леже на асурама, дојећи четвороножну децу, као зверчиће, ћутљиве, са дивним косим меким овнујским очима.
Црњански, Милош - Сеобе 2
Кад би прошао кроз неко њихово насеље, видео би опет те ћутљиве људе и њихове, лепооке, босе, жене, како ћуте и како су руке прекрстили преко груди.
Петровић, Растко - ЉУДИ ГОВОРЕ
Птице, које су, мора бити биле ћутљиве цео дан, граје раздрагано: у вечери изнад мене, уз острво, све смеђијој а преда мном, по води, све плављој.
Раичковић, Стеван - КАМЕНА УСПАВАНКА
КЊИГЕ Опколиле ме ноћас књиге — Зуре у мене из свог праха. Ћутљиве — ко од страшне бриге. Збијене — ко од тешког страха. Ја знам да свака као жива (Мада неима ока, уха!
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Пусти га нек иде куд му је воља. Аћим сâм, погнуте главе, журно пређе преко пијаце. Стиди се и да погледа ћутљиве и натуштене радозналце. — Што си сам, газда-Аћиме? — дочека га зачуђено Рака апсанџија. — Шта те брига!
Краков, Станислав - КРИЛА
Потом је нестајало ћепенака и тргова, и стиснули се само камени зидови, у којима су дремале ћутљиве капије. Тешки звекири су уморно висили на њима.
Петровић, Растко - АФРИКА
Људи са масом голишаве деце, са женама које цело време леже на асурама, дојећи четвороножну децу, као зверчиће, ћутљиве, са дивним косим меким овнујским очима.
Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
Дјечаци су зачуђено гледали за њом. Ко би се то од Луње надао, од оне тихе ћутљиве Луње. Једини Николица напући усне. — Их, да ми женско дође у логор! — А твоја Жуја? Ваљда ми је она неки мушкарац!